Zahvaljujem.
Što se tiče ministra Antića, ja sam jutros postavio pitanje poslaničko na osnovu informacija koje sam dobio, a vezano za ovaj problem i naravno da smo mi sarađivali jako dobro u prethodnom periodu i ja sam pozdravio vaš izbor upravo zbog toga jer smo velike projekte realizovali zajedno u opštini Trstenik.
Ali, ono što je gospodin Vulin govorio zapravo govori o tome da se nastavlja ozbiljna kampanja iz koje vi ne izlazite od 2012. godine. I vi sve vreme zamenom teza želite da pokušate da predstavite građanima Srbije u kakvom blagostanju oni zapravo žive, po principu da li verujete nama ili verujete svojim očima i onom što vi osećate svakog dana u vašim svakodnevnim životima. To da je ova Vlada i sve prethodne Vučićeve vlade su otuđene od građana, to upravo svedoči o tome.
Dakle, što se tiče racionalizacije, a ona se nažalost odnosila samo na one koji nisu iz SNS, a do tih podatka je gotovo nemoguće doći, a mi smo jedina zemlja u kojoj se smanjuje nezaposlenost, a ne povećava se broj zaposlenih ljudi, i naravno to je nešto što je će plaćati neke druge vlade, i taj ceh posle vas i vraćati dugove, kao što vi govorite danas da vraćate nečije prethodne iako ste punih pet godina na vlasti.
Što se tiče vas i vašeg resora, tu imam posebno pitanje i drago mi je što ste tu. Dakle, u gradu Kruševcu živi 123-124 hiljade stanovnika, u Trsteniku 43 hiljade. Korisnika socijalne novčane pomoći u Trsteniku ima 700, u Kruševcu više od 10 puta nego u Trsteniku, 7.200. Pa bih voleo da mi kažete - po kom kriterijumu je u gradu Kruševcu više socijalnih slučajeva daleko nego što je to u Trsteniku, jer tu nema neke logike ili su u pitanju određene namere političke vezano za kampanje, predkampanje, i sve ostale stvari? Naravno s time smo se suočavali, ali ne možemo transparentno da dođemo do tih podataka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo danas u nedelju, peti put zaredom, predlažemo zakone kao opozicija, gde je među ovih sigurno 20, 30 zakona koje predlažemo, i one koji biste i vi rado podržali, ali s obzirom da nema zvonca vi za njih ne glasate.
Molim vas, pre nego što krenem da obrazlažem ove zakone, da ih saslušate, pa ih predlažite vi, a mi ćemo ih prihvatiti ili recite Vladi da te zakone predloži zato što su to zakoni od kojih direktno zavise životi građana i zavisi budući razvoj Srbije.
Jedan od tih zakona jeste svakako zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, s obzirom na činjenicu da već godinama unazad nemamo niti adekvatnu strategiju, niti dovoljno ulaganja i investiranja u poljoprivredu, iako u toj oblasti privrede imamo najvećih šansi i mogućnosti za rast. Dakle, to niko ne vidi, ne zato što nema para, nego zato što prosto ili postoji neznanje ili nema želje da se pomogne srpskom seljaku.
Ovim Predlogom zakona predlažem da se podignu podsticaji i premije za poljoprivredu koje bi poljoprivredni proizvođači iskoristili da se osnaže sa konkurencijom, iskoristili potencijale koje imamo i na taj način zaposlili sebe, ali pomogli i Srbiji.
Podsetiću vas da u Srbiji danas postoji 630 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U tim gazdinstvima radi 1.450.000 stanovnika Republike Srbije koji su zaposleni za stalno u tim svojim poljoprivrednim gazdinstvima i najveći poslodavac u Srbiji danas jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva. Nažalost, država njih kao takve ne prepoznaje, već ih vidi više kao neki teret, jer u budžetu mora da izdvoji određena sredstva za njih.
Sada, ako pogledate, mi i dalje kao zemlja koja ima potencijal od milijardu evra za izvoz poljoprivrednih proizvoda, imamo veći uvoz paradajza i paprike u ovoj godini, nego izvoz. Da smo uvezli za 14,5 miliona evra, izvezli svega 3,4, shvatamo da zapravo država se ozbiljno ne bavi tim problemom.
U narednom budžetu za 2017. godinu imamo nekakvih pomaka, malih i skromnih, ali ni u šta ne možemo verovati, jer ako svake godine unazad dve, tri godine govorimo o IPAR programu, koji treba da osnaži poljoprivrednike, nije realizovan ni jedan jedini dinar od predviđenih 175 miliona evra od EU, onda vam je jasno da ne možemo očekivati ni da se budžet za poljoprivredu realizuje u nivou koji je predviđen.
Dakle, potrebno je malo raspodeliti sredstva, uzeti od „Beograda na vodi“ i Arapa i Nemaca i dati našem srpskom seljaku i on će sigurno dati veći doprinos nego ovi stranci koji samo uzimaju od Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dakle, radi se o zakonu kojim se definišu nadležnosti mesnih zajednica, kao najnižeg nivoa vlasti u Republici Srbiji. Dakle, to iako možda nekome deluje neozbiljno, to je prvi nivo vlasti sa kojim se susreću građani u bilo kom delu Republike Srbije da žive. Već godinama je njihova funkcija potpuno degradirana i upravo ovim zakonom želim da mesnim zajednicama damo veća ovlašćenja i da one obavljaju određene funkcije i realizuju one projekte koji se tiču života njih samih, jer oni najbolje znaju šta su njihovi prioriteti.
Nažalost, ovaj zakon nije na dnevnom redu, iako ga već pet puta predlažem. Verujem da je i vama jako bitan u ovom trenutku zato što posle održanih lokalnih izbora, gde je SNS pobedila u najvećem broju gradova, sada slede izbori za mesne zajednice i važno je da i mesne zajednice imaju značaj kakav treba da imaju.
Ono što moram reći jeste da izgleda da vi ne da nećete da osnažite mesne zajednice, već želite da ih ukinete, jer lokalne samouprave ne raspisuju izbore za mesne zajednice, iako je zakonom definisano da se u roku od šest meseci, od formiranja i konstituisanja lokalne vlasti, sprovedu izbori sa savete mesnih zajednica. Imamo primer, konkretno kod mene, u opštini Trstenik gde je zakonski rok 24. decembar za održavanje izbora za savete mesnih zajednica. Još uvek nisu ni raspisani zato što, kaže, su dobili nalog od centrale partije da se izbori održavaju zajedno sa predsedničkim izborima, verovatno i parlamentarnim.
S obzirom da svake godine u Srbiji imamo novi krug izbora, nije čudno što se ne održavaju izbori za mesne zajednice, pa ćemo barem to da ujedinimo i da idemo da se igramo svake godine na štetu građana Republike Srbije.
Dakle, ovim zakonom predlažem da se obezbede finansijska sredstva u Zakonu o budžetu i predvidi da 80% poreza na imovinu koji nastaje na teritorijama mesnih zajednica ostaje njima za finansiranje projekata koje oni odrede kao njihove prioritete, a da 20% toga ide u budžet lokalne samouprave.
Sa druge strane, takođe, jako je važno da se u zakonu definiše obaveznost formiranja saveta mesnih zajednica i za gradske opštine, dakle za gradska područja.
U ovom sadašnjem zakonu stoji vrlo jasno da su obavezne seoske mesne zajednice da se formiraju, a ne i na teritorijama grada. Dakle, treba ispraviti tu anomaliju i pružiti građanima da mogu da osete decentralizaciju o kojoj govorimo na sva usta, odnosno vi govorite kao vlast, ali je u praksi nigde ne vidimo.

Zahvaljujem.
Ovo je jedan od zakona za koji zaista ne mogu da verujem da vi ne želite da stavite na dnevni red. To je zakon koji treba da usaglasi Zakon o učeničkom i studentskom standardu i Zakon o lokalnoj samoupravi i da omogući gradovima i opštinama u Srbiji da mogu u skladu sa zakonskom regulativom da stipendiraju svoje učenike i svoje studente.
Radi se o jednoj tehničkoj stvari, radi se o mogućnosti da onaj predsednik opštine ili gradonačelnik koji želi da stipendira svoje studente i učenike može to da uradi a da ne krši zakon i da ne mora da dobije prijavu od DRI ili nekih drugih inspekcija koje dođu u kontrolu rada.
Mi predlažemo da se uvede član zakon 16a, kojim se uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata na lokalnom nivou. Dakle, šta treba još reći u ovom Predlogu zakona ako nije dovoljan argument to da iz Srbije godišnje odlazi na desetine hiljada ljudi. Pedeset osam hiljada radno sposobnih ljudi prošle godine su napustili Republiku Srbiju. Trideset i osam hiljada ljudi je negativni prirodni priraštaj u 2015. godini bio. Više od polovine mladih ljudi do 30 godina želi da ode od Srbije, i da li je to dovoljan znak kako se živi u Srbiji. Da li ćete se otrezniti, shvatiti, kojim putem danas ide Republika Srbija? Da li to predstavlja signal da nešto preduzmemo hitno? Očigledno da vama ne predstavlja, jer ne želite da razgovarate o ovome. Ali, je ovo sasvim sigurno dobra ocena rada Vlade.
Zaista, ja ne mogu da shvatim da postoji problem da bar uskladimo zakon i da možemo onim našim đacima i studentima, koji su budućnost ove zemlje, pomognemo da imaju osnovnu i bazičnu egzistenciju. U protekloj deceniji iz Srbije je otišlo 175 hiljada ljudi, i to najviše mladih ljudi do 30 godina starosti. To je alarm za sve ljude koji zaista dobro misle ovoj zemlji.
Nažalost, mi ponovo slušamo o hvalospevima, o blagostanju, o rezultatima rada Vlade, i onda kada dođemo dotle da trebamo raspravljati ozbiljno o važnim stvarima, kao što je Zakon o budžetu za 2017. godinu, to se radi po hitnom postupku, gde mi dobijemo svega jedan dan, kao opozicioni poslanici, da analiziramo budžet. To samo govori o tome da i te kako ima šta o njemu da se vidi što vi krijete i ne želite da se sazna, itekako imate strah, i ako to ne bi trebalo da bude logično. Obično se veći ne plaše od manjih, ali sada je stvar obrnuta i vi se plašite od opozicije, koja bi mogla da sagleda budžet i da postavi nezgodna pitanja koja građani ne mogu da čuju na televiziji.
Razlog tome jeste to što danas, verovatno nema prenosa, što se bojite, zapravo, da se čuje šta se govori.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovo je takođe jedan važan predlog zakona i tiče se preduzetnika, domaćih firmi, domaćih malih i srednjih preduzeća, koja posluju u Republici Srbiji.
Vi ste ovu godinu proglasili za godinu preduzetništva, bivši ministar privrede Sertić, četvrti po redu svih vaših vlada, je rekao da će biti izmenjeno preko 40 zakonskih rešenja koja će na neki način olakšati funkcionisanje i poslovanje privrednih društava, malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Od svega toga nismo dobili ništa, i ja, peti put, predlažem jedno od tih zakonskih rešenja koja treba promeniti, i vi ne želite da ga stavite na dnevni red.
Ali, ja ću ponovo dati predlog ovog zakona i reći šta je važno. Važno je to da se svim našim domaćim pravnim licima koji u tekućoj godini zaposle nove radnike umanjuje osnovica za plaćanje poreza za iznos plaćenih zarada za novozaposlene radnike. Drugi član, koji predlažem da se menja, podrazumeva da se u onim nedovoljno razvijenim privrednim područjima Republike Srbije novoosnovana pravna lica oslobode plaćanja poreza na dobit za period od tri godine.
Sve vaše vlade su se u prethodnom periodu zaklinjale u mala i srednja preduzeća, bazirali ekonomski rast na srpskom preduzetniku, srpskom preduzetništvu, ali rezultat toga je, nažalost, izostao. Mi u zadnjih, ako pogledamo 15 godina, imamo trend da broj malih firmi opada i to se nastavlja i dalje. Umesto da pomažemo naše preduzetnike sa manjim parama, manjim sredstvima, mi sa poklonima iz polupraznog budžeta i dalje čašćavamo strane investitore.
Za 2017. godinu predviđen je iznos od 13 milijardi podsticaja stranim firmama. Tu gotovo da nema ni jedne firme iz Srbije. Sa mnogo manjim sredstvima naši preduzetnici bi bili zadovoljniji i dali bi veći doprinos sveukupnom privrednom razvoju u Republici Srbiji.
Sada u Srbiji u kojoj posluje negde oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, oni nažalost, stvaraju svega 30-ak procenata BDP, ali to nije zato što njima fali ili nedostaje preduzetnički duh, ili zato što oni ne znaju da obavljaju svoj posao, nego zato što ih država ugnjetava, zato što ih stavlja u neravnopravan položaj sa strancima koji dolaze ovde u Srbiju, zato što nemaju sistem za normalno funkcionisanje u državi i nemaju normalne uslove poslovanja kakve imaju privrednici u drugim zemljama, razvijenih zemalja Evrope, zapravo.
Prema tome nije ni čudno što se na svakih šest novih otvorenih privrednih preduzeća, domaćih, ugasi 10, koji su već funkcionisali u Republici Srbiji. S toga, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red, jer bi se dobrim sistemom podsticaja aktivirali potencijali koje imaju naši preduzetnici u Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Republike Srbije i Vladi Republike Srbije da li će i kada Vlada Republike Srbije ispuniti ustavnu i zakonsku obavezu i da Skupštini dostavi predlog o završnom računu i za kada je planirana rasprava po ovom predlogu zakona?
Zašto je ovo važno? Imali smo u prethodnim danima priliku da slušamo o rezultatima sto dana Vlade. Posle predstavljanja tih velikih i impresivnih rezultata, kako je rekao premijer, to je obeležila polemika da li imamo suficit ili imamo deficit. Takođe, u prvih sto dana Vlade imali smo priliku da vidimo da je premijer bezbroj puta bio besan i ljut. Ja ću navesti samo dva primera. Jedan primer je iz Niša, gde je on usred bela dana na ulici iskritikovao gradonačelnika Niša za deficit od 50 miliona ili drugih primer, gde on, kako kaže, je ljut sam na sebe zato što je dobijao pogrešne informacije i lažne izveštaje u vezi sa stanjem u „Srbijagasu“, „Azotari“, MSK i drugim velikim sistemima.
Ja se iskreno bojim da premijer svakodnevno dobija te neistinite i lažne izveštaje i da je to zapravo razlog njegovog nezadovoljstva radom Vlade Republike Srbije, koje je pokazao prilikom podnošenja Izveštaja o radu prvih sto dana Vlade. Da se takve stvari ne bi ponavljale, očekujem da Vlada podnese izveštaj o trošenju sredstava iz prethodnog perioda, da zajedno pogledamo kakvo je realno i stvarno stanje u budžetu i kako i na koji način se raspolaže sredstvima građana Republike Srbije.
Napominjem, takođe, da je ovo treći put da imamo prvih sto dana Vlade. Vučićeva vladavina je ušla već u petu godinu i tri puta smo na ovim konferencijama i podnošenju izveštaja o radu za prvih sto dana Vlade slušali, bojim se, uglavnom iste stvari i slušali o tome kako će nam biti bolje neke naredne godine od 2014, preko 2015, 2016, a evo sada ulazimo i u 2017. godinu.
Na svakoj toj konferenciji povodom sto dana Vlade, odnosno svaka kampanja SNS i svaka vlada se osvrtala na tri ključna stuba: jedan je borba protiv korupcije i kriminala, drugi stub je borba protiv siromaštva i treći je borba protiv nezaposlenosti.
Šta imamo tu u realnosti? U realnosti imamo, što se tiče borbe protiv korupcije, i videli smo to i u izveštaju Evropske komisije, porast korupcije i kriminala, od rezultata imamo akcije „Rezač“ i „Skener“ u kojima je uhapšeno 175 osoba, ali po informacijama koje možemo čuti u javnosti ni protiv jedne te osobe nije podignuta optužnica, niti izrečena neka presuda, a sve odštetne zahteve će platiti opet građani Srbije.
Sa druge strane, oni koji su bliski režimu i bliski vlasti nastavljaju da sprovode svoje korupcionaške poslove i da razvijaju svoje biznise u svim sferama, da li je to energetika, da li je poljoprivreda, da li građevina, da li IT sektor i ugostiteljstvo.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, u Srbiji danas imamo 620.000 apsolutno siromašnih stanovnika, što je negde oko 9% ukupne populacije u Republici Srbiji. Od toga je 268.000 njih primilo neku vrstu socijalne pomoći. Dakle, više od polovine nije dobilo nikakva sredstva i očigledno je da ta dugo najavljivana borba protiv siromaštva, takođe, ne daje nikakve rezultate. U toj kategoriji, apsolutno siromašnih, imamo i veliki broj penzionera kojima je slavodobitno najavljeno da će dobiti jednokratno 5.000 dinara u decembru, a zanemarujući činjenicu da se njima svakoga meseca skida 5.000 dinara od kada ste usvojili zakon da uzmete zakonom stečena prava.
I, naravno, što se tiče stope nezaposlenosti, mi smo verovatno jedina zemlja u svetu u kojoj se smanjuje nezaposlenost, a ne povećava se broj zaposlenih ljudi. Vi jednostavno manipulacijom i zloupotrebom statistike preko noći smanjite broj zaposlenih sa 22% na 15%. Dakle, tu nema nikakvih rezultata.
Kada sada sve to pogledamo i sagledamo, vidimo da to što premijer ocenjuje pozitivno rezultate Vlade, očigledno je potkovano onim neistinitim podacima o kojima je on svedočio da je dobijao od svojih saradnika i zato predlažem Vladi da pod hitno dobijemo Predlog zakona o završnom računu, kako bi videli kako se troše sredstva poreskim obveznika.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 103. Poslovnika stav 3. jer niste dali reč po Poslovniku malopre poslanicima koji su tražili reč i član 108, vezano za staranje o redu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, gospodine Arsiću, vi ste iz jedne mirne, konstruktivne rasprave koja je tekla tokom današnjeg dana ovde dozvolili da jedna dotična poslanica iz SNS isprovocira opoziciju, time što kaže da su ti predlozi amandmana koje predlažu poslanici opozicije spinovani ili smešni. Dakle, to je nedopustivo i da na taj način…

Poslanica je na taj način ne samo uvredila poslanike opozicije, već i poslanike vlasti i predlagača zakona zato što je značajan broj amandmana opozicije predlagač…

Dakle, molim vas, zaista, da se ubuduće starate i da se ne koristite dvostrukim aršinima kada govore poslanici opozicije ili poslanici vlasti, da ne bi dolazili u situaciju u koju smo došli u petak. Ista poslanica je i u petak izazvala haos koji je nastao i nered u Skupštini u petak. I danas se dešava ista stvar. Iz jednog mirnog tona, normalnog rada, dozvolili ste, i niste je prekinuli da napravi situaciju koju je trenutno napravila ovde u Skupštini.
Molim vas da se buduće starate o radi i da ne kršite članove Poslovnika, ni 103. ni 108. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo predložili odnosi se na član 23. odnosno lica određena za vezu i tu je predviđeno da se imenuju određena lica u policijskoj upravi, osnovnom javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad. Međutim, s obzirom da je tu predviđena i specijalizovana obuka za ta lica i da primena zakona počinje tek 1. juna naredne godine, odnosno za nešto više od sedam meseci od danas, naš amandman se odnosi na to da se odrede lica koja će odrediti rukovodioci ovim nadležnim institucijama i koji će te poslove obavljati i pre nego što se završi specijalizovana obuka.
Dakle, u članu 23. posle stava 2. predložili smo amandman koji kaže – Izuzetno od stava 2. ovog člana do završetka specijalizovane obuke lica, lica određenog za vezu imenuje se iz reda nadležnih policijskih službenika, zamenika javnih tužioca i sudija.
Dakle, predlog ovog amandmana je vezi sa amandmanima 7, 8. i 9. On bi praktično omogućio primenu zakona na neki način i pre toga što on stupi na snagu, s obzirom na činjenicu da na osnovu statističkih podataka mi imamo u Srbiji jednu žrtvu porodičnog nasilja na nedeljnom nivou i bilo bi jako važno da već počnemo sa primenom nekih od predloženih mera koje predviđa zakon koji ste predložili. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poslanička grupa SDS i Narodnog pokreta Srbije je podnela amandman na član 35. i taj amandman je usvojen, što je za nas zadovoljstvo i znači da neko zapravo čita i posvećuje se ovim amandmanima koje mi podnosimo, bez obzira što dolaze od strane opozicije.
Takođe, kao i moja koleginica Marinika, pozdravljam posvećenost ministarke da popravimo barem malo zajednički zakon, odnosno Predlog zakona koji je pred nama.
Što se tiče samog člana, dakle, mi smo predložili brisanje u stavu 1. jednog dela iza reči „produžena“, dakle - kaznom zatvora do 60 dana, kazniće se za prekršaj lice koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.
Dakle, predlogom ovog zakona, s obzirom da se radi o prekršaju, postupanje lica protivno meri zaštite nasilja u porodici koja mu je izrečena sankcioniše se kao prekršaj, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja, rešenja prema kome je takvo delo svrstano, odnosno inkriminisano kao krivično delo.
Smatramo da je to postojeće rešenje bolje nego da to tretiramo kao prekršaj, pre svega, zbog bolje zaštite žrtava nasilja u porodici, ali isto tako i da bi takva odredba imala i bolji odvraćajući efekat onih koji su nasilje činili ili će činiti.
Dakle, u okviru predloga amandmana na zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predlažemo zadržavanje postojećeg krivičnog dela u ovoj sferi, a smatramo da takva dela treba da budu tretirana kao krivična dela, a ne kao prekršaji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mi smo kao poslanička grupa Socijaldemokratske stranke narodnog pokreta Srbije predložili da se iza člana 37. uvede novi član 37a koji se odnosi na pružanje besplatne pravne pomoći do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Dakle, predlog amandmana je da do donošenja posebnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći besplatnu pravnu pomoć žrtvi nasilja u porodici i žrtvi krivičnog dela iz ovog zakona pruža advokat. Državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona iz člana 6. ovog zakona, na zahtev žrtve nasilja u porodici, odnosno žrtve krivičnog dela iz ovog zakona određuju advokata koji pruža besplatnu pravnu pomoć po redosledu sa spiska Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, odnosno boravišta žrtve. Sredstva za pružanje besplatne pravne pomoći iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ovaj amandman je odbijen sa obrazloženjem da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što prejudicira sadržinu zakona. Pored toga, besplatnu pravnu pomoć danas ne pružaju samo advokati, već udruženja i drugi oblici organizovanja civilnog društva. Mi smo upravo zato i precizirali da to rade advokati sa spiska i redosleda Advokatske komore nadležne prema mestu prebivališta, kako bi žrtve nasilja u porodici mogle da se njima obrate. Dakle, predlaže se normiranje prelaznog rešenja u pogledu pružanja besplatne pravne pomoći.
Kako poseban zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije donet, i time se ovo pravo žrtve potpuno obesmišljava, a time onemogućava efikasna zaštita države. Iz tog razloga vas molim da još jednom razmotrite predlog ovog našeg amandmana i da ga uvrstite u zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje ministru pravde, ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije.
Naime, u protekloj nedelji mogli smo da vidimo izveštaj Evropske komisije koji se dosta kritički osvrnuo na pojedine segmente našeg društva i tu pre svega mislim na slobodu javnog izražavanja, mišljenja, slobodu medija u Srbiji. To je nešto što se nastavlja iz godine u godinu u svim izveštajima, kao nešto gde nema nikakvog napretka. Dakle, nema slobode medija u Srbiji.
Drugo, što je jako važno, a to je da se suočavamo sa trendom porasta kriminala i korupcije, dakle, da nema rezultata u borbi protiv kriminala i korupcije koja je najavljivana od strane mandatara, odnosno sadašnjeg premijera, tadašnjeg mandatara još 2014. godine. Ali, zato, takođe jedna oblast koja je vezana za to jeste vladavina prava koja polako posustaje pred vladavinom političke moći. Dakle, nepostojanje vladavine prava, već se politički utiče na rad policije, utiče na rad tužilaštva, utiče na rad sudova.
Ne treba nama Evropska komisija da govori o tome, mi to vidimo i sami. Dakle, to je samo povod da možemo da se pogledamo u ogledalo i suočimo sa realnošću sa kojom se u Srbiji suočavaju, pre svega građani koji ovde žive.
Dakle, s jedne strane imamo porast kriminala i korupcije i ti ljudi nastavljaju to da rade u Srbiji, a sa druge strane imamo neverovatnu lakoću lišavanja ljudi i stavljanja u pritvor bez dovoljno pravnog osnova i valjanih dokaza i to već ta sloboda pojedinca koja je ustavno zagarantovana postaje jedan veliki problem jer se nedopustivo lako oduzima.
Imate stotine takvih primera u prethodne četiri godine. Na kraju tih postupaka epilog je da se iz budžeta iz džepova građana Srbije plaćaju enormne odštete koje u ovom trenutku iznose desetine i stotine miliona dinara zbog toga što neko nije želeo da odradi svoj posao kako treba ili je tendenciozno zbog kratkoročne političke koristi nekog bez dokaza uhapsio ili pokrenuo istragu.
Jedan od najskorijih i najsvežijih primera koji je imao epilog pre dve nedelje je iz Niša. Pre tri godine dugogodišnji gradski funkcioner Branislav Jovanović je uhapšen uz najave u medijima, naslovne strane, uz rotacije žandarmerije, pretresanje stana koje je trajalo satima, sa optužbom da je oštetio budžet grada Niša. Čovek je sa svojom porodicom razvlačen po medijima, da bi evo dve nedelje taj proces bio obustavljen ne samo zato što ne postoje dokazi, već zato što je utvrđeno da nije napravljena šteta, već korist za budžet.
E, sad se postavlja pitanje ko će odgovarati zato što je trošio resurse države, građana Republike Srbije za jedan ovakav politički montiran proces?
Da se to ne bi dešavalo, postavljam pitanje ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – šta će preduzeti po tom pitanju konkretno? Šta su konkretno Ministarstvo pravde i nadležne institucije do sada uradile povodom veoma učestale pojave nezakonitih pritvora i kršenja pretpostavke nevinosti, koja se uglavnom sprovodi kroz režimske tabloide i medije?
Dalje, da li je ikada utvrđen učinilac koji je odgovoran za curenje informacija iz institucija Ministarstva pravde ili Ministarstva unutrašnjih poslova prema medijima koji, pored toga što ometaju istrage, oni i krše pretpostavku nevinosti onih ljudi protiv kojih su ti procesi pokrenuti?
Kao treće pitanje je – koliko zapravo Srbiju koštaju oslobađajuće presude i hoće li neko iz tog lanca odgovornosti odgovarati svojim novcem, svojom imovinom i svojim ugledom zato što svoj posao nije obavljao profesionalno ili zato što je pod uticajem politike radio nešto protiv i mimo svojih ovlašćenja, mimo etike i mimo Ustava?

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Predlažem da se na dnevnom redu sednice nađe Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Predlažem da se povećaju podsticaji našim poljoprivrednicima jer ovi koji su danas definisani zakonskom regulativom nisu dovoljni da oni mogu biti konkurenti sa onim poljoprivrednim proizvođačima koji dolaze iz razvijenih evropskih zemalja.
Ne znam da li neko ovde zna da je u 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, koliko ih danas imamo u Srbiji, zaposleno 1.450.000 članova gazdinstava koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Dakle, najveći poslodavac u Republici Srbiji jesu upravo mala poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se obraća upravo na njih. Naravno da oni ne mogu ostvariti adekvatne profite i razvijati svoju poljoprivredu sa ovako skromnim podsticajima koji se već godinama unazad izdvajaju za poljoprivrednike.
Dakle, mi slušamo ovde kako imamo para, imamo suficite i očekujem da će se u narednom periodu to videti, pre svega u budžetu za poljoprivredu, a očekujem i od vas kolege narodni poslanici, pre svega iz SNS, da stavite, izglasate zajedno sa svima nama predlog ove tačke dnevnog reda, kako bi vaši predstavnici Vlade SNS, mogli da daju podršku poljoprivrednicima, jer ćemo sigurno imati i daleko veće efekte svi kao država.
Podsetiću vas samo da i u ovoj godini imamo loše parametre i pokazatelje razvoja agrara u Srbiji. Tri puta više je uvezeno paradajza i paprike u Srbiju u prvih devet meseci, nego što je izvezeno, uvezli smo 14,4 miliona evra, a izvezli za svega 3,6 miliona evra, ali je sa druge strane izvozni potencijal poljoprivrednih proizvoda preko milijardu eura na godišnjem nivou, koji mi, nažalost, ne koristimo zbog loše strategije i ne postojanja adekvatne politike podsticaja za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Takođe, imamo situaciju da nam stoje nepovučena sredstva iz IPAR fondova od 185 miliona eura odobrena do 2020. godine. Tri godine su prošle, a da nismo povukli ni jedan jedini dinar tih sredstava. Dakle, em, nemamo sredstva, em, administracija nije na nivou da može da po procedurama ta sredstva povuče.
Na kraju, moram vam reći da neće poljoprivredu u Srbiji pokrenuti magična rešenja, neće pokrenuti ni Arapi, neće pokrenuti ni Nemci, pokrenuće je ovi naši mali poljoprivrednici koji čine ovih 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Više puta već predlažem ovaj predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, i podsetiću vas, posebno predstavnike SNS stranke, da je vaša Vlada ovu godinu proglasila za godinu preduzetništva i da je ministar Željko Sertić, bivši ministar privrede zapravo, najavio da će se u ovoj godini promeniti oko 40 zakona kako bi se olakšalo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. Stoga, vas pozivam, da glasate za ovaj predlog zakona koji upravo ima za cilj da olakša poslovanje malim i srednjim preduzećima koji posluju danas u Srbiji.
Ovim predlogom zakona predlažem da se svakom poreskom obvezniku u Republici Srbiji koji zaposli na neodređeno vreme, najmanje na dve godine, radnike u svoja preduzeća, umanji osnovica za obračun poreza za iznos isplaćenih ličnih dohodaka za te radnike. Takođe, predlažem da se u nedovoljno privredno razvijenim delovima Srbije svim pravnim licima, malim i srednjim preduzećima koji otvaraju nova pravna lica, da se oni oslobode poreza na dobit za period od tri godine. Na taj način bi se motivisali da ljudi svoje preduzetničke ideje mogu i da realizuju u praksi i sami sebe pre svega zaposle, kao i druge ljude koji bi radili u njihovim firmama.
Podsetiću vas da situacija u oblasti malih i srednjih preduzeća u privredi Srbije nimalo nije sjajna i da mi danas imamo svega 10-ak procenata više malih i srednjih preduzeća u odnosu na 2002. godinu. Mislim, da umesto što strane investitore, iz polupraznog budžeta čašćavamo sa po 10 hiljada evra za jedno otvoreno radno mesto, da bismo sa mnogo manje sredstava koja bismo davali našim malim i srednjim preduzećima Srbije rešili probleme nezaposlenosti u Srbiji sa mnogo manje sredstava nego što to dajemo stranim investitorima.
Trenutno u Srbiji postoji oko 300 hiljada malih i srednjim preduzeća, ali oni stvaraju tek negde oko 30-ak procenata BDP, što je ispod polovine od proseka u razvijenim evropskim zemljama. To se ne dešava zato što naši preduzetnici ne znaju šta treba da rade, zato što im nedostaju preduzetničke ideje, sede skrštenih ruku, ili su neradnici, kako ih vrlo često prozivaju neki predstavnici Vlade i SNS, već nedostaje samo dobar sistem, nedostaju uslovi poslovanja koji se podrazumevaju u normalno uređenim društvima. Srbija, naravno da ima veliki sistemski problem jer se na svakih šest novoosnovanih malih preduzeća ugasi preko 10 već postojećih preduzeća.