Zahvaljujem, predsedavajuća.
Predlažem ovaj zakon već nekoliko puta i verujem da bi ga svi vrlo rado podržali, ali pošto se ne čuje zvonce kada ga ja predlažem, poslanici vlasti neće da ga podrže. Radi se o zakonu o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi i odnosi se na uređivanje i obezbeđivanje stipendiranje učenika i studenata. Dakle, ovaj predlog zakona podrazumeva da se da mogućnost opštinama i gradovima u Srbiji da mogu da u skladu sa zakonskim regulativama podržavaju, odnosno stipendiraju učenike i studente na svojim teritorijama.
Naime, to je u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu već i predviđeno, potrebno je samo usaglasati Zakon o lokalnoj samoupravi i evo, ja ću prihvatiti ako se vi slažete da ovo bude i vaš predlog zakona. Predložite ga na nekoj od sledećih sednica Skupštine i glasaću za to, zato što smatram da je ovo neophodno kako bismo spasili podnošenje prijava funkcionera lokalnih samouprava od strane DRI ukoliko stipendiraju učenike i studente.
Ovo je jako važno jer u situaciji gde se suočavamo kao društvo i država svakoga dana sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije moramo nešto preduzimati. Pored toga što smo zemlja koja ima najveći negativni privredni priraštaj u Evropi sa 38 hiljada više umrlih nego rođenih u prethodnoj godini, 58 hiljada ljudi je samo prošle godine otišlo u Srbiji. U protekloj deceniji više od 170 hiljada mladih ljudi starosti do 30 godina je otišlo iz ove zemlje, visokoobrazovanih ljudi za rad traženja, naravno bolje budućnosti, obezbeđivanja sopstvene egzistencije i zapošljavanja.
To je znak kako su Srbi danas zapravo živi i signal da mi moramo neke stvari da menjamo. To zapravo predstavlja ocenu i Vlade Republike Srbije i barem možemo da učinimo jedan mali korak i da uskladimo Zakon o stipendijama, sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Dakle, ukoliko se ništa ne preduzme, ova politika pražnjenja Srbije će se nastaviti. Mladi ljudi će po završetku školovanja ne odlaziti iz manjih sredina u veće nego će odlaziti u druge zemlje, razvijenije zemlje i to je nešto što moramo raditi. Takođe je neophodno da se omogući stipendiranje lokalnim samoupravama i zbog toga kako bi se usaglasile potrebe privrede u lokalnim sredinama sa obrazovnim sistemom, jer smo svedoci da postoje velike razlike između obrazovnog sistema i potreba privrede. Sve to naravno, govori o tome koliko danas imamo nezaposlenih ljudi u Srbiji. Ukoliko zanemarimo manipulativne statističke podatke kojima se Vlada Republike Srbije vrlo često služi da smo mi zemlja koja ima tek 15% nezaposlenih ljudi u Srbiji. Mi smo jedina zemlja u kojoj se stopa nezaposlenosti smanjuje kao i broj zaposlenih ljudi u Srbiji.

Zahvaljujem.
Predložio sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu uređenja funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti sa kojima se susreću građani Srbije u bilo kom mestu naše zemlje da žive.
Dakle, u sadašnjoj zakonskoj regulativi na gradskim područjima ne postoji obaveza formiranja mesnih zajednica i predlažem da se uvede obaveza da i u gradskim područjima i gradskim sredinama moramo formirati mesne zajednice kao obavezu.
Takođe, predlažem i da se mesnim zajednicama sistemski reguliše finansiranje. Zašto? Mi do kraja godine, po zakonu šest meseci od završetka lokalnih izbora sve lokalne samouprave moraju da raspišu izbore za mesne zajednice.
Do sada su mesne zajednice svoje aktivnosti finansirale isključivo sredstvima mesnog samodoprinosa, koji je gotovo nemoguće zavesti u skladu sa sadašnjim zakonskim procedurama, zato što se to na isti način zavodi kao i referendum i potrebno je da 50% stanovnika jedne zajednice izađe na glasanje i ubaci u glasačku kutiju svoj listić. Stoga je obesmišljeno postojanje zapravo mesne zajednice i neophodno je urediti njihovo finansiranje.
Predlažem da se 80% poreza na imovinu koji se stvara na teritoriji neke mesne zajednice njima da na raspolaganje iz lokalnog budžeta i to zakonski reguliše, kako bi građani sami na najnižem nivou rešavali i odlučivali koje su to njihove potrebe u koje treba ulagati.
U tom slučaju, neće im biti potreban ni predsednik opštine, ni gradonačelnik, ni neki drugi lokalni funkcioneri, da im oni odlučuju i određuju u šta će se ulagati, već će oni imati autonomno pravo da u skladu sa svojim potrebama, koje oni najbolje znaju koje su, i ulažu sredstva.
Dakle, da bismo došli do te suštinske decentralizacije u Srbiji o kojoj svi govorimo, neophodno je sprovesti i fiskalnu decentralizaciju do najnižeg nivoa i ovo što govorim upravo je u skladu sa time. Naravno, mesne zajednice u tom slučaju dobijaju i veću samostalnost i veći značaj i dobiće motiv i oni najsposobniji ljudi koji žive u tim sredinama da se kandiduju na tim izborima i da učine nešto da se te njihove zajednice u budućnosti razvijaju.
Pozivam pre svega predstavnike vladajuće stranke SNS da podrže ovaj predlog zakona, jer je to važno za sve lokalne samouprave u Srbiji i sve mesne zajednice i za sve građane Srbije, bez obzira ko predstavlja koju partiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, s obzirom da nisam u redovnoj raspravi dobio odgovore od ministarke Mihajlović, iskoristiću priliku da joj postavim dva pitanja na koja je izbegla da da odgovore kada je bila u Skupštini.
Prvo pitanje je vezano za ovo teatralno otvaranje velikih infrastrukturnih projekata koje je neko drugi ugovorio pre ove Vlade i šta je sa nekim projektima poput kanala Dunav-Morava-Vardar koji je najavljen kao najveći projekat od nastanka Srbije, koji će pokrenuti privredu Srbije, čak i više nego „Beograd na vodi“, o kome smo posle toga slušali? Taj projekat je najavljivan, studija je ocenjena kao pozitivno rešenje, međutim do dana današnjeg mi nemamo odgovor šta će biti sa tim milijardama koje će doći iz Kine i koje su pompezno najavljivali tadašnji ministar Bačević i predsednik Republike Tomislav Nikolić.
Građani koji žive u dolini Morave se pitaju pošto nemaju autoputa, nema moravskog koridora, da li ćemo možda dobiti taj vodeni kanal, vodeni put kako bismo i mi mogli da dobijemo neku od velikih investicija u centralnom delu Srbije gde živi preko 500.000 stanovnika?
Drugo pitanje na koje ministarka nije dala odgovor jeste – šta je Aerodromom „Morava“ u Kraljevu? Zašto Aerodrom „Morava“ u Lađevcima još uvek ne radi? Od 2012. godine ministri na čelu sa Aleksandrom Vučićem su se utrkivali ko će pre da najavi otvaranje Aerodroma u Lađevcima. Sam Vučić je 2012. godine rekao – mi ćemo uskoro da završimo, u interesu je i na korist građana Kraljeva i nećemo ga otvarati sedam ili 15 puta da bismo se slikali za televiziju i predstavljali sebe kao heroje. Iza toga tek kreću slikanja.
Pa onda ministar Dačić 23. novembra, pa 7. avgusta 2013. godine ministar Ilić, pa ponovo ministar Ilić najavljuje da će Turci otvoriti tu investiciju, odnosno finansirati. Zatim, ponovo ministarka Mihajlović – letovi sa Morave do kraja 2015. godine. Zatim, 15. jula 2015. godine Vučić kaže – Lađevci u najskorijem roku, u najkraćem mogućem roku ćemo to da završimo, pa 6. novembar 2015. godine Mihajlović kaže – Lađevci do kraja 2015. godine postaju civilni aerodrom, odnosno vojno-civilni aerodrom. Zatim 29. jula 2015. godine ministarka Mihajlović kaže da taj aerodrom ima veliki potencijal i očekuje da će u prvoj polovni 2016. godine sa njega početi redovni letovi. Zatim, ponovo 2. marta 2016. godine opet su turski investitori zainteresovani za saradnju na razvoju Aerodroma „Morava“.
Dakle, slušali smo u četiri godine razne najave za projekat koji je završio neko drugi, za investiciju koju je završio neko drugi, neka prethodna vlada, a od svih tih najava i danas od tog aerodroma nemamo ništa, a on i te kako da ima veliki značaj za centralni deo Srbije.
Treće pitanje postavljam premijeru Vučiću i ministru spoljnih poslova vezano za najnovija dešavanja i pitanja bezbednosti premijera, a i svih građana Republike Srbije. Slušamo da su službe bezbednosti zakazale, da će neko snositi odgovornost, ali mi nismo uspeli da rešimo ni najelementarnije probleme o kojima je govoreno u prethodnom periodu, kao što je premijer Vučić još 2013. godine rekao da se usvaja novi pravilnik o korišćenju rotacionih svetala i blinkera u Srbiji i da sa tadašnjih 500, koliko ih je bilo, citiram njegove reči, će ostati svega desetak funkcionera koji će imati pravo da koriste rotaciona svetla.
Putujem svake nedelje iz Trstenika za Beograd i ne desi se da ne sretnem usput minimum pet različitih automobila ili kamiona sa rotacionim svetlima. Pitam premijera – koliko danas funkcionera sadašnjih i bivših ima pravo na državno obezbeđenje, koliko funkcionera ima pravo na svetla sa rotacijama i da li se Pravilnik koji je usvojen 2013. godine primenjuje jer postoji jako veliki broj zloupotreba pre svega od bivših funkcionera koji danas i dalje koriste službene automobile, svetla sa rotacijama i idu da u svrhu svoje politike realizuju svoje dnevne aktivnosti? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo u objedinjenoj raspravi o šest tačaka, među kojima dve kao što je Fond za zapadni Balkan i ostala zaduženja nemaju nikakve veze, ali eto to je verovatno nešto što ste odlučili, da bi lakše prošlo jedno i drugo.
Što se tiče zaduženja o kojima treba danas da donesemo odluku, ja neke stvari ne shvatam, ministru Vujoviću, i čini mi se da i vi ponekada ste kontradiktorni u vašim izjavama. Uvažavam neke činjenice koje vi iznosite ovde, ali neke stvari ne razumem.
Dakle, što se tiče stanja u finansijama i budžetu, ja ću citirati premijera sa jedne od njegovih pres konferencija održane 1. avgusta 2016. godine. Rekao je – „Srbija je u prvih sedam meseci 2016. godine ostvarila suficit od 22 milijarde dinara, odnosno oko 170 miliona evra i stanje javnog duga je mnogo bolje, zbog čega nema potrebe za povećanim zaduživanjem.“ Kraj citata. To je bilo pre tri meseca. Danas se zadužujemo za milijardu dolara od Fonda Abu Dabija i još 224 miliona evra za druge namene.
Sada moram da pitam – da li se mi bespotrebno zadužujemo ili ne? Prosto zarad javnosti i odgovornosti jer u prethodnom periodu smo videli ekonomsku politiku koja podrazumeva uzimanje od stanovništva kroz smanjenje plata, kroz smanjenje penzija, kroz smanjenje davanja sredstava opštinama i gradovima u Srbiji za 33 milijarde u kontinuitetu od 2011. godine do danas, a paralelno sa tim zaduživanje.
Nesporna je činjenica da su vlade koje ste od 2012. godine do danas vi vodili, odnosno premijer Vučić, zadužile Srbiju za 10 milijardi. To je nesporno. Da li je 100, 200 miliona gore dole, to se menja u zavisnosti od perioda godine.
Postavljam pitanje sada, ako je ukupan deficit 50% manji od onoga što ste vi planirali, ministre Vujoviću, i što je bio vaš cilj za ovu godinu, zašto se dodatno zadužujemo? Podsetiću i vas, vi ste takođe izjavili i rekli da cilj uzimanja kredita od Fonda za razvoj Abu Dabija je da se ukupan budžetski deficit smanji na 2%.
Reći ću vam sada i šta je rekao Fiskalni savet. Prema izveštaju Fiskalnog saveta iz septembra stanje državne kase u prvih sedam meseci 2016. godine ocenjeno je kao izuzetno povoljno zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 2% umesto planiranih 4%. S obzirom da ste ostvarili vaš cilj nema razloga za dodatnim zaduživanjem građana jer neko će za 10 godina to morati da vrati.
Kada vi kažete da to zapravo nije kredit, nego poklon, bilo bi dobro da je poklon i mi bi danas verovatno svi bili ovde, ukoliko neko želi da pokloni Srbiji milijardu dolara. Međutim, to nije poklon, to je kredit koji će neko vraćati pod povoljnim uslovima, ali je kredit. Ne postoji poklon nikakav.
Dakle, u obrazloženju za kredit takođe stoji da je cilj zajma podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja i unapređenja ekonomske situacije u zemlji.
Sada smo čuli od vas da smo imali suficit u prvih sedam meseci, da ćemo na kraju godine imati manji deficit i to je vešta manipulacija ekonomskim parametrima koju možda ekonomisti koji se time bave mogu da prepoznaju, ali sa druge strane građani će to shvatiti ali nešto kasnije kada budu pogledali kakva je situacija u njihovim novčanicima.
Što se tiče stanja u ekonomiji, jedan od parametara i najozbiljnijih argumenata je i to kako se kretao i kako se danas kreće BDP Republike Srbije i ja ću zarad javnosti i zbog toga što svi mi moramo biti odgovorni ja ću vas podsetiti od 2000. godine do danas kako se kretao BDP u Republici Srbiji.
Dakle, od Vlade premijera Zorana Đinđića 2001. godine imali smo rast BDP. Ta Vlada je BDP podigla za preko šest milijardi, sa 19,9 milijardi tokom tri godine vlasti. Od Koštuničine Vlade 2004. godine nastavljen je rast BDP, podignut je na 29,5 milijardi, što je povećanje za skoro 10 milijardi za četiri godine ili 2,5 milijarde godišnje je tada rastao BDP uz paralelno smanjivanje javnog duga koji je smanjen na 8,7 milijardi u vreme Koštuničine Vlade.
Zatim, Vlada Mirka Cvetkovića 2008. godine takođe je nastavila rast BDP na 33,4 milijarde, što je skoro za 4 milijarde za četiri godine ili milijardu godišnje rasta uz zaduženje od sedam milijardi u uslovima svetske ekonomske krize kada su i mnogo jače ekonomije se borile u odnosu na nas.
Vlada premijera Dačića 2012. godine je takođe nastavila sa rastom BDP, doduše nešto manjim, za dve godine za milijardu ili 500 miliona godišnje na 34,3 milijarde, ali uz pet milijardi povećanja spoljnog duga.
Za vreme dve godine Vučićeve vlade, od 2014. godine, po prvi put u istoriji Srbije BDP nema rast, već ima značajno umanjenje i to za 1,4 milijarde. Dakle, to je rezultat proizvodnje u Srbiji i to je pad na 32,9 milijardi, zaključno sa decembrom 2015. godine.
Dakle, to su činjenice i to je stanje u srpskoj ekonomiji. Manipulacije sa deficitom, blagostanjem u budžetu, sa suficitom, sa iznošenjem argumenata da je to poklon, a ne kredit ne stoje. To kako građani žive će najbolje oni sami osetiti i to pokazuju podaci koliko ljudi godišnje odlazi iz zemlje, koliko je fabrika otvoreno, to će se videti po BDP. Kada bude BDP ove zemlje krenuo da raste tada ćemo moći da govorimo o rezultatima koje ste postigli dovođenjem investitora i ekonomskom politikom koju ste do sada zastupali.
Takođe, nismo dobili odgovor ni za prvu milijardu koju smo već povukli. Dakle, ovo nije prva, ovo je druga milijarda koju povlačimo od UAE. Tada je takođe govoreno da ćemo sa tom milijardom refinansirati skupe kredite. Naši građani jako dobro znaju šta znači refinansiranje, s obzirom da jedva sastavljaju kraj sa krajem i da moraju ulaze u razno-razne finansijske transakcije sa komercijalnim bankama, znaju da kada uzmete jeftini kredit da vratite neki skupi, da je to snalaženje.
Pitam vas, ministre Vujoviću, niste doduše vi tada bili ministar finansija, ali je Vlada tada rekla da se ta milijarda uzima da bi se refinansirali skupi krediti. Nikakav izveštaj do dana današnjeg nismo dobili, a malopre ste rekli da ćemo dobiti izveštaj o budžetu. Mi nismo dobili, kao narodni poslanici, gospodine ministre, izveštaj o budžetu ni za 2015. godinu, sada smo u oktobru mesecu na kraju ove godine. Tako da, ne možemo da govorimo šta će se dešavati sa novim zaduženjima, ako ne znamo ni šta smo uradili sa prethodnim zaduženjem. Dakle, ta milijarda je otišla ne znamo na šta, jer nemamo apsolutno na ta pitanja odgovore.
Što se tiče ostalih kredita koje podižemo, rekli ste da je mali iznos 69 miliona evra koji se uzima za javnu upravu, za optimizaciju i modernizaciju, da je to poklon, da je to mali kredit, 69 miliona evra koji treba da se potroši razne kurseve, edukacije, opremanje je, ministre Vujoviću, prevedeno u praksi negde oko 2000 stambenih jedinica od 60 kvadrata, prosto da bi građani imali parametar koliko je 69 miliona evra koje mi uzimamo za reformisanje javne uprave.
Što se tiče kredita za mala i srednja preduzeća, taj kredit je opravdan. S obzirom da ste proglasili ovu godinu za godinu preduzetništva, krajnje vreme bi bilo, jer ta godina već prolazi, da i mala i srednja preduzeća osete neku dobrobit u ekonomskoj politici ove Vlade, a ne da uglavnom vaša politika bude usmerena tako da pomognemo stranim investitorima sa davanjem para iz polupraznog budžeta i para koje se mere desetinama hiljada evra po jednom zaposlenom radniku.
Drugi projekti na koje takođe nemamo odgovor je npr. i kanal za navodnjavanje, za koga smo, bar je tako premijer Vučić rekao i tada kao potpredsednik Vlade, dobili 100 miliona dolara za navodnjavanje iz UAE. Da li je taj projekat realizovan? Nije. Šta je bilo sa ulaganjem kompanije „Mubadala“? Takođe velika najava gde je rečeno da će još, 20. septembra 2013. godine premijer je rekao da će narednih dana biti potpisan memorandum o razumevanju, zatim u narednih šest nedelja i ugovor za kompaniju „Mubadala“ u Centru za istraživanje. Ta kompanija bi uložila u Centar oko 400 miliona.
Zatim su najavljivani araspki investitori i za Aerodrom „Morava“, pa za hotel na Kopaoniku, gde danas nemate ni lopatu na gradilištu. Dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam koji zastupa taj deo Srbije, ta lokacija nekadašnje „Jugobanke“ koja je dala Arapima je danas potpuno prazna. Na gradilištu nema ničega.
Da ne govorimo o investicijama i ulaganju u „Beograd na vodi“ i epohalnim najavama kako će se tu zaposliti 200.000 radnika itd.
Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, naravno donosimo i taj zakon po hitnom postupku, kao i mnoge druge koje ovaj dom donosi po hitnom postupku bez adekvatnog obrazloženja. Donosimo ga po hitnom postupku zato što su to već uradile Albanija i Crna Gora.
U tom obrazloženju se kaže da ga donosimo po hitnom postupku u cilju nesmetanog izvršavanja preuzetih međunarodnih obaveza, a Fond za zapadni Balkan kao organizacija regionalnog karaktera trebalo bi da radi na promovisanju međugranične i međunarodne saradnje. Još se tu navodi u obrazloženju da moramo po hitnom postupku da ga usvojimo, jer su obezbeđene i opremljene prostorije sekretarijata fonda u Tirani i otvoren račun fonda u banci.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja. Dakle, radi se o međunarodnom ugovoru na koji mi danas ovde trebamo da damo saglasnost.
Ugovor nije sporan, ali je sporna kontradiktorna politika. Kontradiktorna politika Vlade, odnosno, čuli smo malopre ministra Dačića vezano za tumačenje asimetričnog pojavljivanja Kosova u sporazumu, odnosno Kosova sa zvezdicom, ali tada kada je Kosovo dobilo tu zvezdicu koalicioni partneri SNS su najoštrije osuđivali taj akt, a danas će ovde glasati za to da se potvrdi jedan od sporazuma gde stoji Kosovo sa zvezdicom.
Takođe, u prethodnom periodu smo slušali različite izveštaje šta se dešava u briselskim sporazumima, i ono što je bilo najupečatljivije i za većinu građana Srbije svakako je da u jednoj od rundi pregovora smo izašli kao apsolutni pobednici sa 5:0. Ta naša prednost od 5:0 na gostujućem ili domaćem terenu izgleda da polako počinje da se gubi. To vidimo na primeru imovine, najsvežijem primeru gde vidimo šta su namere i Brisela i Prištine vezane za Trepču, za Telekom, a verovatno u narednom periodu će na dnevnom redu biti i Gazivode i finansiranje zajednice srpskih opština. To su sve teme koje će se otvoriti.
Pitanje je da li građani Srbije znaju punu istinu? Nisam do sada uspeo to da saznam, kao građanin Srbije i kao narodni poslanik, već dobijamo informacije koje u datom trenutku odgovaraju Vladi. Morate reći istinu šta je potpisano u Briselu. U odnosu Beograda, Prištine i Brisela zaključujem da postoje velika nerazjašnjena pitanja i pokazuje se u praksi da sve ustupke koje Beograd napravi i sve sporazume koje smo potpisali Beograd i Priština tumače kao da smo se saglasili da imovina na Kosovu pripada vlastima u Prištini.
Naravno, mi sada potpisujemo još jedan sporazum koji ne znači priznanje Kosova, ali je jedan korak u tom smeru. Budite iskreni i recite građanima Srbije za koju se politiku zalažete. Ministra Dačića će partneri, koji su sada izglasali da Kosovo ne bude članica UNESKO, naše zemlje koje su bile protiv, prijateljske zemlje, pitati – zašto mi u buduće da glasamo protiv toga, ukoliko vi potpisujete sporazume sa Kosovom? Mora se reći jasno šta je naš put i šta je sa statusom Kosova. Ta kontradiktorna politika će verovatno Srbiju i građane Srbije koštati Trepče i Gazivode.
Pozivam vas danas da građanima objasnite šta je potpisano u Briselu, da li ste se odrekli imovine ili niste i šta možemo da očekujemo kao rezultat briselskih pregovora i Briselskog sporazuma u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ministre Vujoviću, najpre, što se tiče toga da govorimo o činjenicama, ja sam apsolutno za, i sve podatke koje sam iznosio su podaci ili Uprave za javni dug, ili Ministarstva finansija. Rekli ste da se manje zadužujemo milijardu zato što imamo suficit u budžetu prvih sedam meseci. Da, to je tačno, ali je to više igra reči.
S druge strane, kada suficit o budžetu stvarate tako što uzimate pare od građana Srbije, postavlja se pitanje – da li vi vodite pravu ekonomsku politiku ili ne, a u nerazvijenim zemljama kada imate suficit u budžetu to po pravilu znači da imate deficit u džepovima stanovništva?
Što se tiče ministra Dačića, prvo, gospodine Dačiću, meni spočitavate da je nešto rađeno u moje vreme. Ja bih vas morao nešto da sada informišem, iako ste bili ministar unutrašnjih poslova. Ja sam bio član jedne partije i ne stidim se, i nikada nisam preleteo u drugu, za razliku od današnjeg trenda. Verovatno sam jedan od retkih koji je krenuo svojim putem i nisam član nijedne stranke, nego svoje stranke.
Što se tiče toga, šta ste vi radili u prethodnoj Vladi, pa vi to znate. Vi, gospodine Dačiću, ste učestvovali u svim vladama od 2008. godine, i sve politike su vam odgovarale. Tada ste se borili protiv Vučića, danas se borite protiv Tadića. Prozivate Tadića i DS kojima treba da budete zahvalni, jer su vas vratili u život, a vi ste posle njima vratili tako što ih prozivate. Sada vam je, normalno, Vučić novi partner, a videćemo ko će biti sledeći.
Dakle, prema tome, to vaše vreme, ja sam uvek bio lokalni političar. Nikada se do ovog mandata nisam bavio centralnom politikom, niti ikada učestvavao u donošenju bilo kakvih državnih odluka.
Što se tiče Briselskog sporazuma, gospodine Dačiću, nešto tu nije baš u redu što se tiče kontradiktornosti u odnosu na ono što piše i ono što se dešava, a pročitali smo mi Briselski sporazum. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, slušajući današnju diskusiju došao sam do nekoliko zaključaka u odnosu na ono što smo govorili od ranog jutra kada je otvorena ova rasprava.
Pre svega, ako govorimo o ekonomiji, odnosno kreditnim zaduženjima koja su bila na dnevnom redu i uz uvažavanje načina na koji je ministar Vujović danas to obrazlagao na jedan normalan, korektan i kulturan način, ja moram da kažem se on istinski trudio da pokaže ekonomske rezultate Vlade Republike Srbije u periodu od 2014. godine do danas, od kad je na njenom čelu Aleksandar Vučić. Što znači da Vlada od 2012. godine na čijem čelu je bio gospodin Dačić, nije postigla tako dobre rezultate, ali to nije opravdanje zato što su isti koalicioni partneri i tada je stranka Aleksandra Vučića bila dominantna u toj Vladi.
Takođe, došao sam do zaključaka da kredit koji sada uzimamo ne uzima se za refinansiranje skupih kredita, već se njegova tačna namena ne zna. Takođe, da nemamo strukturu trošenja ni za ovaj kredit, niti smo imali za kredit koji smo već uzeli od milijardu dolara od Ujedinjenih Arapskih Emirata i da izveštaj o budžetu nije dostavljen poslanicima i izveštaj o trošenju tog kredita, zato što to nisu radile ni neke ranije vlade. Pa, ako oni to nisu radili dobro, zašto vi ne ispravite tu grešku i pokažite da to može da se radi drugačije, i naravno da kontrolno telo za trošenje sredstava kredita nije ni formirano niti se kada bavilo tim poslom.
Što se tiče ukupne ekonomske situacije, ja ću vam, gospodine Vujoviću, reći nekoliko stvari, a to je da se ekonomija jedne zemlje ogleda i u indeksu ekonomske snage. Na osnovu nekih analiza, po indeksu ekonomske snage, Republika Srbija se nalazi na začelju u regionu po sledećim parametrima, parametri, dakle, po osnovu ukupnog rasta bruto domaćeg proizvoda, procenjenoj stopi rasta BDP-a, zatim prosečnoj neto plati, realnom rastu zarada inflacija i stopi nezaposlenosti javnom i spoljnom dugu i saldu platnog bilansa. Na osnovu tih parametara, u regionu je Srbija na poslednjem mestu. Albanija, na primer, je prva po ukupnom rastu BDP-a, zatim Crna Gora će biti rekorder po rastu BDP-a, i da sada ne nabrajam Rumuniju, Bugarsku i sve ove ostale.
Ali, jako je važno reći da je Srbija po rastu potrošačkih cena takođe najgora u regionu. Sada, vaša makro-ekonomska analiza i objašnjenja koja ste izneli, ja to uvažavam, dakle, i odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama i svemu ostalom, ali moram vam reći da je život dole mnogo niži. Ja vas molim, da kad govorimo o stanju u Srbiji, siđete među narod, među građane i vidite danas kako žive oni.
Danas je prosečna plata u Republici Srbiji, na osnovu podataka Zavoda za statistiku 367 evra. Samo Makedonija u regionu za pet evra ima nižu od nas. Paralelno sa time, potrošačka korpa je negde oko 500 evra. Dakle, našim građanima fali 130 evra na nivou meseca, gospodine Vujoviću, da bi mogli da normalno žive.
Takođe, ukoliko pogledamo način na koji je smanjen deficit, odnosno da je uzimano od građana, stanovništva i privrede da bismo ga smanjili, nama to nije bilo dovoljno i uzimamo još cirka milijardu evra kako bismo mogli da i dalje nastavimo sa stabilizovanjem i fiskalnom konsolidacijom naše zemlje. Znači, to o čemu sada smo mogli da slušamo proteklih nekoliko meseci o velikim uštedama, ekonomskim rezultatima, suficitu u prvih sedam meseci, kada to pogledamo u jednoj široj slici i kako se danas živi u Srbiji, tu još uvek nema nikakvih rezultata izuzev podataka da se povećava broj apsolutno siromašnog stanovništva u Republici Srbiji, a da ukupna nezaposlenost, ukoliko pogledamo u apsolutnom iznosu je u odnosu na 2015. godinu, odnosno 2014. godinu, smanjena za svega 17 hiljada ljudi. Ali, ako pogledamo da je 58 hiljada radno sposobnih ljudi napustilo Srbiju u 2015. godini, to daje odgovor koliko smo ljudi realno zaposlili.
E, sada, što se tiče ove druge teme, odnosno što se tiče Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, dok mi ovde danas govorimo o tome da li je danas ratifikacija tog sporazuma još jedan korak u priznavanju nezavisnosti Kosova, neki mediji su pre nekoliko sati objavili jednu vest. Dobro je što je tu i ministar Dačić, a to je da Priština je danas poslala dopis gde traži garancije EU da će članstvo Srbije u EU biti uslovljeno priznavanjem države Kosovo i onemogućavanjem Srbije da spreči Kosovo u učlanjenju u različite međunarodne organizacije. Dakle, videli smo da se taj medij pozvao na izvor iz Vlade.
Ono što mene zanima. sve vreme, svih ovih četiri godine slušamo deklarativno zalaganje, odnosno za nepriznavanje Kosova, paralelno sa time Vlada i poslanici ovog parlamenta učestvuju u dijalogu sa poslanicima parlamenta Kosova. Dakle, mi moramo da znamo šta je istina. Da li smo Kosovo priznali kao državu ili nismo? I šta je dogovoreno u Briselu i šta je potpisano?
Još jedan rečenica i završavam. Gospodin Dačić je maločas rekao – mi smo se bar borili za Kosovo. Ja sam to mogao da shvatim i na način kao da je ono izgubljeno, jer je takvim tonom to rekao da se barem borio za razliku od nekih drugih. Svi mi imamo obavezu da se borimo za Kosovo, ono je deo teritorije Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, evo, ja već treći put zaredom predlažem ovaj zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi iz jednog vrlo prostog razloga. To je što godinama unazad ne koristimo sve one potencijale koje imamo u poljoprivrednoj proizvodnji i država ne prepoznaje poljoprivredu kao resurs i kao šansu, već su poljoprivrednici prepušteni sami sebi da se bore i snalaze sa velikim svetskim tržištem i svetskom konkurencijom.
Dakle, predlažem da se povećaju premije za mleko na najmanje 10 dinara, zatim premije na biljnu proizvodnju u iznosu od minimum 8.000 dinara i sredstva za regres od takođe minimum 8.000 dinara za gorivo, đubrivo i za seme.
Danas, kada se suočavamo sa situacijom da zemlje iz okruženja maksimalno pomažu i ulažu u poljoprivredu, mi i dalje apsolutno smo autistični na sve zahteve naših poljoprivrednika i to je nešto što treba da se promeni. Dok u Sloveniji Ministarstvo poljoprivrede odnosno njihova Vlada odobrava do 45.000 hiljada evra za svakog početnika koji želi da se bavi poljoprivredom, svake godine po 250 novih poljoprivrednika imaju, u Srbiji niko o tome ne razmišlja. Čak, 18.000 evra daju onom poljoprivrednom gazdinstvu koje se neće profesionalno baviti poljoprivredom, već će im to biti usputna proizvodnja i zato i ne čudi što je njihova efikasnost veća nego tri puta u odnosu na efikasnost u poljoprivredi Republike Srbije.
Dakle, takođe upozoravaju podaci da je Srbija počela da uvozi čak i papriku i paradajz. U prošloj godini 14,4 miliona evra je iznos sredstava koji smo potrošili na uvoz paradajza, a za svega 3,6 miliona smo to izvezli. To vam govorim zato što Srbija nema strategiju kako da pomogne poljoprivredu i kako da pomogne našem seljaku da ga osnaži. Nećemo ni carinama, ni prelevmanima pomoći poljoprivrednike, pomoći ćemo investicijama. Investicijama iz budžeta i zato apelujem na vas da iskoristimo onaj izvozni potencijal od milijardu evra koji imamo u poljoprivredi. Na taj način da pomognemo i zaposlimo poljoprivrednike i da zaposlimo Srbiju, ne samo da pričamo o poljoprivredi kada dođe vreme predizbornih kampanja, a evo ova vaša treća Vlada zaredom apsolutno ništa nije uradila, evo već u petog godini mandata, za naše poljoprivrednike.
Na kraju, što se tiče sredstava, da li ih ima ili ih nema, ja sam siguran da ima samo što ih vi ne usmeravate na pravi način. Na kraju, uzmite deo sredstava „Beograda na vodi“, uložite u poljoprivredu i siguran sam da ćete imati daleko veće rezultate iz ekonomije u Srbiji.

Zahvaljujem predsedavajući.
Treći put predlažem ovaj zakon za koji sam siguran da većina poslanika iz vlasti ima pozitivno mišljenje i da bi ga podržali vrlo rado, ali da nemaju nalog da ga podrže ili nisu čuli zvonce koje vi aktivirate kada treba da se glasa i zato se ne podržava ovaj zakon. Ali predložiću ga još jednom, možda se ta praksa i promeni.
Dakle, radi se o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se tiče uređivanja i obezbeđivanja stipendiranja učenika. U važećoj zakonskoj regulativi gradovi i opštine u Srbiji nemaju pravo da stipendiraju učenike i studente iako je to predviđeno u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
Dakle, postoji kolizija u zakonima i mislim da bi trebalo ispraviti ovu grešku, dati mogućnost i olakšati lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju i stipendiraju učenike i studente, naročito i zbog toga da bi se usaglasile potrebe tržišta rada u skladu sa potrebama privrede u mestima gde se učenici i đaci stipendiraju.
Dakle, u situaciji kada se suočavamo sa nezapamćenim odlivom radne snage i mladih ljudi iz Srbije, 58.000 je prošle godine samo napustilo Srbiju, taj trend se nastavlja i nažalost je u porastu, u situaciji kada imamo najnegativniju stopu prirodnog priraštaja u Evropi, 38.000 manje dece se rodilo prošle godine, nego što je umrlo ljudi, neophodno je da razmišljamo o načinima kako ćemo da pomognemo i mladim ljudima da ostanu u svojim mestima, ali i da pomognemo porodicama da se odlučuju da rađaju decu.
Dakle, ja sam i prošli put postavio pitanje - šta je sa građanskim zakonikom, koji podrazumeva da se određeni deo sredstava, kao stimulans, plaća majkama koje rode troje, ili više dece i te žene nisu neradnici, kako ih je nazvao premijer Vučić, nego su one vrlo vredne i rade možda i najvažniji posao od svih nas koji radimo nešto drugo u Srbiji? Nema važnijeg posla nego rađanja dece i novih života u Srbiji, jer mi treba za to da se borimo, pa sve ostalo treba da dođe naknadno.
Dakle, predlažem da se definiše nadležnost lokalne samouprave, da ona može da stipendira učenike i studente u skladu sa svojim potrebama i da na taj način pomognu, pre svega roditeljima koji imaju studente i đake, ali stimulišu i motivišu same đake da posle završenog obrazovanja se vrate u svoja mesta i nastave da grade svoje karijere. Hvala.

Zahvaljujem.
Predlog zakona odnosi se na dve izmene, odnosno uvođenje dva nova člana koji se tiču određenih poreskih olakšica onim poreskim obveznicima koji u tekućoj godini zapošljavaju nove radnike i stoga predlažem uvođenje novog člana 44a. i novog člana 44b. u zakonu o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Ideja Predloga ovog zakona jeste da pružimo podršku našim privrednicima, da pružimo podršku našim malim i srednjim preduzećima i na kraju Vlada Republike Srbije se zaklinje u mala preduzeća i srednja. Usvajaju se strategije, ali sve to na kraju bude mrtvo slovo na papiru.
I mi danas imamo situaciju da manje zaposlenih imamo u malim i srednjim preduzećima, nego što smo imali 2002. godine i to treba da bude svojevrstan alarm u kom smeru ova država vidi privredni razvoj i oporavak Srbije.
Umesto što pomažemo starane investitore iz polupraznog budžeta sa iznosima od par desetina hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, sa mnogo manje sredstava bismo mogli da pomognemo naša mala preduzetnike i naše privrednike kako bi oni mogli da pokrenu i razviju svoje privredne aktivnosti, i na taj način vrate svoja sredstva u budžet.
Trenutno u Republici Srbiji posluje oko 300 hiljada malih i srednjih preduzeća, ali oni učestvuju, tek sa tridesetak procenata u stvaranju bruto društvenog proizvoda Republike Srbije, što je više nego upola manje od situacije u razvijenim evropskim zemljama.
I ono što moram da kažem, nije to zato što naši privrednici, odnosno preduzetnici nemaju preduzetnički duh, nemaju ideje, čekaju pomoć države ili su neradnici, kako vrlo često čujemo da ih premijer naziva, već zbog toga što im nedostaje dobar sistem sa normalnim uslovima poslovanja, kakvi postoje i u drugim razvijenim zemljama kako bi nesmetano mogli da obavljaju svoju delatnost i stvaraju i za sebe i za ovu državu.
Dakle, postoje sistemski problemi, a ti sistemski problemi dovode do toga da se nama više preduzeća godišnje, malih ugasi, nego što se otvori novih.
Tako da predlažemo da se svi oni privrednici koji zaposle nove radnike u svoja mala i srednja preduzeća, u toku godine, oslobode, odnosno da im se umanji poreska osnovica za iznos uplaćenih zarada za novo zaposlene radnike.
I sa druge strane za sva novoosnovana lica, za sva pravna lica koja se osnivaju, u nedovoljno razvijenim opštinama da se praktično oslobađaju plaćanja poreza na dobit u tekućoj godini, kako bi se stimulisalo otvaranje novih firmi u nedovoljno razvijenim privrednim sredinama Republike Srbije. Mislim da mala i srednja preduzeća treba da čine okosnicu privrednog razvoja Srbije i molim vas i apelujem na vas da stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red.

Zahvaljujem.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi odnosi se na uređivanje načina funkcionisanja mesnih zajednica kao najnižih organizacionih oblika vlasti u Republici Srbiji.
U postojećoj zakonskoj regulativi najpre ne postoji obaveznost formiranja mesnih zajednica u gradskim sredinama, već se to odnosi samo na seoske sredine i Predlog zakona jeste da i na područjima gradova se mora formirati mesna zajednica u kojoj će građani moći da ostvaruju svoja prava.
Sa druge strane, takođe, zakon se odnosi i na to da se definiše jasno i precizno kako će se finansirati mesne zajednice. U ovom trenutku one su potpuno obesmišljene i ako predstavljaju jedan od dodatnih oblika decentralizacije Republike Srbije. Ukoliko želimo da se spustimo na najniži nivo do svakog građanina, do svakog čoveka, do sredina u kojima živi 100 ili više građana, mi moramo obezbediti fiskalnu decentralizaciju i stvoriti uslove da te mesne zajednice dobiju na značaju i težini.
Predlažem u ovom zakonu da se deo poreza na imovinu koji se utvrđuje na teritoriji neke jedinice lokalne samouprave, a za određenu mesnu zajednicu, da se deo tih sredstava ili 80% tih sredstava tačnije prebaci direktno mesnim zajednicama kako bi one same određivale šta su njihovi prioriteti i šta treba oni da rade. Na taj način se onemogućuje bilo ko ko u datom trenutku upravlja lokalnom samoupravom da može po svom ličnom ubeđenju ili nahođenju ili bilo kakvim drugim političkim motivima da usmerava sredstva nekim podobnim ili nepodobnim mesnim zajednicama, jer svi građani moraju biti isti i moraju imati apsolutno isti tretman.
Stoga je neophodno da se uredi način funkcionisanja, odnosno finansiranja mesnih zajednica. Na taj način sa tom većom samostalnošću oni dobijaju i veći značaj. Imaćemo situaciju da će onda na izborima za mesne zajednice da se kandiduju ljudi koji zaista žele nešto da urade u svom mestu, bilo da žive na gradskoj teritoriji ili seoskoj teritoriji, a danas niko ne želi da se ozbiljno bavi tim poslom iz razloga što nema uređen način funkcionisanja.
Molim vas da u skladu sa Predlogom zakona prihvatite ovaj predlog, da ga stavimo na dnevni red. To je nešto što je interes svih nas koji danas živimo u Republici Srbiji i verujem da ćemo na taj način pre svega pomoći građanima RS koji će moći da ostvaruju svoja prava na najnižem nivou vlasti u Srbiji , u mesnim zajednicama. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je još jedan zakon, koji usvajamo po hitnom postupku. Dakle, nastavlja se praksa prethodnog saziva parlamenta, kada je skoro polovina zakona usvojena po hitnom postupku, a sa druge strane, svaki treći od tih zakona je ponovo vraćen u proceduru na doradu ili na ispravljanje, naročito kada ne postoje adekvatno obrazloženje, kao što je sada slučaj, zašto usvajamo zakon po hitnom postupku.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS i NPS, gospodin Konstantinović je danas to obrazložio i rekao da će naša podrška tom zakonu zavisiti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, kojih je pet. Od tih pet dva jesu sa napomenom da se određene stvari brišu, ostali su vrlo ozbiljno pripremljeni i molio bih vas da te amandmane pogledate.
Raduje me što sam čuo danas da postoji određeno povećanje prihoda kroz plovne puteve i lučke delatnosti u Republici Srbiji. Takođe, i da ste rekli da kroz Srbiju prolaze važni koridori. Ja bih vas smo ispravio, poštovana ministarka, da kroz određene delove Srbije je tačno da prolaze veoma važni koridori, ali imate delove Srbije koji su potpuno zapostavljeni u tom smislu. S obzirom da ja dolazim iz centralne Srbije, poslanik sam iz Trstenika, u tom delu Srbije od Ćićevca preko Kruševca, Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva do Čačka nemate te koridore, niti ukoliko posmatramo plovne puteve, niti ukoliko posmatramo autoput Pojate – Preljina, za koji nisam dobio odgovor od premijera zašto ga nema u programu Vlade za naredne četiri godine.
Iskoristiću priliku da pitam sada vas - šta je sa moravskim koridorom, koji je najavljivan?
Ali, u skladu sa tačkom dnevnog reda, pitaću vas nešto drugo, a to je, s obzirom da nemamo autoput, šta je sa najavljivanim kanalom Dunav – Morava – Vardar? Mi smo slušali epohalne najave od člana vaše prve Vlade, gospodina Bačevića, od predsednika Republike gospodina Nikolića, kako je to projekat kakav Srbija od postanka nije imala i najveća razvojna šansa, da je studija ocenjena pozitivno, da će taj projekat doneti hiljade novih projekata, da će projekat svrstati Srbiju u EU, kao velesilu.
Dakle, to je projekat koji je Vlada Republike Srbije zastupala. Govorilo se mnogo o tome i na kraju, gospodin Bačević, koga ste smenili u jednom trenutku, je rekao da je svu dokumentaciju vezanu za kanal Dunav – Morava – Vardar, predao upravo vama na dalje staranje, pa vas ja pitam u interesu građana centralne Srbije, da dobijemo barem jedan važan koridor, koji bi nam dao jednake šanse, kao i drugim delovima Srbije.
Što se tiče druge tačke dnevnog reda, vezano za Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, u članu 2. pitaću vas vezano za davanje prava. Meni lično tu postoji jedna velika nelogičnost u stavu 2. gde su određeni avioprevoznici država strana ugovornica tokom obavljanja ugovorenog saobraćaja na utvrđenim linijama imaju sledeća prava, pa između ostalog - da sleću na teritoriju druge strane ugovornice u mestima utvrđenim u aneksu ovog sporazuma. U aneksu sporazuma stoji da mesta koja su predviđena za sletanje, bilo koje mesto, i to je nekoliko puta nabrojano. Postavljam pitanje - čemu aneks ukoliko je to bilo koje mesto i moglo je da se navede i u samom članu?
Ali, kada već govorimo o bilo kom mestu gde bi se moglo sleteti, ja tu moram da postavim još jedno pitanje vezano za aerodrome u Republici Srbiji, koji su predviđeni za civilne letove, kao što su aerodrom Morava u Kraljevu, tačnije Lađevcima, ili aerodrom Ponikve u Užicu. Što se tiče aerodroma Morava u Kraljevu, od 2012. godine utrkivali su se ministri, počev sa premijerom Aleksandrom Vučićem, preko ministra Ilića, preko ministra Ljajića, pa sve do vas, poštovana ministarka, ko će pre da najavi civilne letove sa aerodroma Morava u Lađevcima. Pa je onda iz godine u godinu, iz meseca u mesec bilo najava da će uskoro civilni letovi sa Morave, da je sa predsednikom Turske dogovoren nastavak saradnje na izgradnji Morave, da firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ulaže u Moravu, aerodrom Moravu. Pa, ste vi rekli 11. februara da letovi sa Morave kreću od 2015. godine, pa ste zatim takođe rekli 6. novembra, da Lađevci do kraja 2015. godine postaje vojno-civilni aerodrom, pa ste zatim rekli 29. jula 2015. godine da letovi kreću od sredine 2016. godine i da aerodrom Lađevci ima ogroman potencijal, te da očekujete da će u prvoj polovini 2016. godine sa njega početi redovni letovi.
Dakle, ja vas sada pitam – imamo li mi uopšte strategiju razvoja i znamo li šta ćemo da radimo u vazdušnom saobraćaju i sa aerodromima, ili ćemo pomalo da otvaramo Moravu, a pomalo da otvaramo Ponikve, kako se kome, kad, u kom trenutku više dopadne, naročito sa aspekta da su oba aerodroma jako važni za ravnomerni razvoj Srbije.
Na kraju, i sam premijer je pred izbore 18. aprila izjavio da će aerodrom Ponikve otvoriti krajem avgusta da ga ne bi otvarali u kampanji. Danas je oktobar, kraj oktobra. Avgust je bio davno. Nemamo informacije niti da li će biti otvoren aerodrom Ponikve, niti aerodrom Lađevci.

Ministarka je meni govorila za lokalne puteve i hteo sam da odgovorim. Pitala me je da odgovorim.

Vrlo kratko.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Niste mi dali pravo na repliku, iako me je ministarka lično prozvala i na kraju rekla kako trebam nešto i da naučim.
Dakle, što se učenja tiče, ministarka verovatno ima koga da podučava, mene nema potrebe, ali bi barem bilo pristojno da ovde govori istinu i da odgovara na pitanja poslanika. Nisam dobio odgovor ni na jedno pitanje vezano za kanal Dunav-Morava-Vardar. Dobio sam informaciju da su asfaltirali puteve … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje za ministra pravde i Vladu Republike Srbije vezano za javnu raspravu o Nacrtu građanskog zakonika.
Naime, period za javnu raspravu je određen 26. juna prošle godine do 1. jula ove godine i pitanje koje postavljam direktno – kada će se građanski zakonik naći pred Vladom Republike Srbije, odnosno pred poslanicima Skupštine Republike Srbije.
Zakonik je i te kako važan, jer uređuje mnoga bitna pitanja iz svakodnevnog života naših građana Republike Srbije, ali pre svega uređuje i jednu veoma važnu oblast i jedan problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina, a to je negativan prirodni priraštaj.
Dakle, u Srbiji smo prošle godine imali najveći negativan prirodni priraštaj u poslednjih 70 godina, manje nas je rođeno za 38.000 hiljada nego što je umrlo građana Republike Srbije i to je najveći problem s kojim se danas Srbija suočava. Početak i kraj svake politike mora da bude stvaranje novog života, a izgradnja i puteva i pruga i škola, obdaništa i odnosi u svetu su nešto što treba da bude iza toga. Dakle, imam utisak da do sada Vlada nije našla odgovore na to kako da se bori sa negativnom stopom prirodnog priraštaja i da je građanski zakonik možda jedno od rešenja kako da se s tim problemom izborimo.
S druge strane, moram reći da rezultati Vlade su takvi da je posle Bugarske Srbija druga zemlja u Evropi sa najnegativnijom stopom prirodnog priraštaja i to je nešto što svakako mora da se promeni i nešto što nas koji se danas bavimo politikom u Srbiji treba da upozori stanje i kretanje u državi. Mi svake godine gubimo jedan grad od 30 do 40 hiljada stanovnika.
Drugo pitanje koje želim da postavim, postavljam ministru gospodinu Zlatiboru Lončaru u svetlu katastrofalne tragedije koja se dogodila u Lozničkoj bolnici, a tiče se sličnog slučaja koji se dogodio 10. avgusta u Kruševačkoj bolnici. Dakle, 10. avgusta je u Kruševačkoj bolnici lečen i preminuo mladić od 22 godine koji je primljen sa dijagnozom povišene temperature na zahtev roditelja prebačen u Klinički centar u Beograd gde je iste noći preminuo sa dijagnozom sepse.
Postavljam pitanje ministru Lončaru - da li je sprovedena istraga povodom ovog slučaja? Da li je utvrđeno da li postoji nečija odgovornost, jer su to stvari koje se danas u Srbiji ne smeju dešavati?
Uz maksimalno uvažavanje lekarske struke i etike i savesnih i profesionalnih lekara mi moramo voditi računa i o našim građanima i ovakvim slučajevima koji su počeli da se dešavaju u našem zdravstvenom sistemu.
Prema tome, još jednom pitanje se odnosi na to da li je pokrenuta istraga i da li je utvrđena odgovornost ukoliko postoji u slučaju smrti momka koji je 10. avgusta preminuo, a lečen je u bolnici u Kruševcu? Hvala.