Zahvaljujem.
Nisam imao nikakvu lošu nameru, prosto sam ga samo pomenuo u kontekstu i drugih predsednika opština.
Dakle, što se tiče člana 30, predlažem da se izbriše kategorija fiskalnog analitičara, zato što prvo Zakon o budžetu ne treba da tretira zapravo sistematizaciju Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je nezavisni državni organ koji je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i oni imaju određenu sistematizaciju na koju ne bi trebalo mi da utičemo.
S druge strane, ja ne znam šta će to raditi fiskalni analitičar drugo u odnosu na do sada zaposlene u Fiskalnom savetu i ljude koji već obavljaju određene poslove. Tako da, nije predlagač ni obrazloži nužnost ove promene fiskalnog analitičara u ovom članu Zakona o budžetskom sistemu. Smatram da je, ukoliko bi to bila ideja za zapošljavanje nekog novog člana Fiskalnog saveta, moglo da se uradi na jedan drugačiji način. Smatram da sve poslove koje Fiskalni savet treba da obavlja mogu da obavljaju ljudi koji danas čine Fiskalni savet, a on se sastoji od tri člana koja su zadužena praktično za vršenje stručnih i administrativnih poslova vezano za funkcionisanje budžeta, da unaprede kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji nezavisnom analizom fiskalne politike.
Dakle, nisam siguran da je Fiskalni savet i u prethodnom periodu i vezano za ovaj budžet konsultovan kao nezavisni organ, kao što se ne konsultuju ni Zaštitnik građana ni Poverenik za informacije. Jednostavno, to je u maniru ove Vlade i ne vidim da će se rad Fiskalnog saveta više uvažiti ukoliko ubacimo kategoriju fiskalnog analitičara i s toga predlažem da se taj deo ovog člana 30. obriše.

Član 31. je takođe u vezi sa članom 30, a tiče se sistematizacije, da se tako izrazim, u Fiskalnom savetu, gde se zapravo pored fiskalnih analitičara brišu i specijalni savetnici, jer postoji glavni ekonomista u Fiskalnom savetu. To su zapravo lica koja treba da pomognu Vladi i pokažu put kojim ona treba da ide zapravo.
Ono što je dobro, jeste da je Fiskalni savet vezano za ovaj budžet mnogo puta upozoravao na one slabosti budžeta. Tu pre svega mislim na javna preduzeća. Zapravo, Fiskalni savet je više puta upozorio i danas je upozoravao da je najkritičnija tačka ovog budžeta za 2017. godinu upravo nerešen problem sa javnim preduzećima i da to može povećati deficit koji je predviđen za 2017. godinu. Zapravo, neophodno je izvršiti reformu javnih preduzeća, neophodno je rešiti te probleme koji traju godinama, kako bismo zapravo mogli da ozdravimo istinski naš budžet, a ne da se fiskalna konsolidacija svodi samo na uštede iz džepova građana i na teret građana Republike Srbije.
Prema tome, smatram da ko god bude radio u Fiskalnom savetu, da li su to specijalni savetnici, glavni ekonomisti, ti ljudi rade svoj posao i njih treba uvažavati prilikom njihovih analiza i njihovih stavova u pogledu budžeta.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Ovaj amandman je zapravo u vezi sa prethodna dva amandmana i time završavam, pošto i poslednji se odnosi takođe na to, a evo i gospodin Nedimović me je pitao kada ću završiti. Evo, sada završavam.
Dakle, što se tiče Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o budžetu, suma sumarum, ja mogu reći da kada treba da se štedi, štede obični građani, kada treba da se troši, troši Vlada i troše ministri, kada treba da se primenjuje zakon, on se primenjuje selektivno i važi…

Ne, govorio sam i o analitičarima, pa sam se…

Odustajem od tog amandmana.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 103. zato što niste dali reč gospodinu Ćiriću koji je reklamirao Poslovnik, a bili ste dužni da po završenoj tački, odnosno obraćanju narodnog poslanika, da mu date.
S druge strane, isprovocirali ste ovde poslanike opozicije, gospodina Đurišića, time što ste konstatovali da nije u sali. Čovek je sve vreme bio u sali. Prozvali ste ga i posle toga mu izrekli dve opomene. Pritom, dve trećine vremena ste iskoristili vi i vaši poslanici od početka ove sednice. NJima je dozvoljeno sve, poslanicima SNS, kao i vama, za razliku od nas u opoziciji, gde vi izazivate neistinama, jer ste rekli neistinu da gospodin Đurišić nije bio ovde, reakciju opozicionih poslanika.
Ja vas molim, pošto ste vi, po ovom Poslovniku, dužni da se starate o redu na sednici, da shvatite da je to vaša uloga. Ne može opozicija da ovde uvodi red na sednici, nego to treba da radite vi. Ja vas molim da se pridržavate Poslovnika i da po njemu dajete reč i poslanicima opozicije kao što dajete i poslanicima vladajućih stranaka.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministri, ideja i smisao ovog amandmana jeste da probamo da pomognemo tamo gde imamo potencijala, a to je pre svega poljoprivreda, da sa druge strane smanjimo sredstva za subvencije javnim preduzećima koja su i od strane Fiskalnog saveta i u diskusijama od ministra Vujovića, praktično predstavljeni kao nešto što je najveći problem ovog budžeta.
Dakle, mi imao situaciju da štedimo na svim drugim stvarima u proteklih četiri godine osim na onome što je najveći problem Srbije, a to su javna preduzeća koja i dalje troše i bahato se ponašaju, a građani Srbije treba da štede i da nadoknađuju njihove gubitke. Dakle, predlog je da se Ministarstvo poljoprivrede za deset milijardi podigne budžet za subvencije uz uvažavanje ovoga što je gospodin Nedimović rekao da je budžet povećan za dve i po milijarde. To je dobro, ali smatram da nije dovoljno i da će se to mnogostruko više vratiti budžetu ukoliko bismo više i uložili.
Takođe, sa pozicija ostalih subvencija, ostalih transfera i drugih netransparentnih stavki predlažem da se vrati barem deo oduzetih transfera, odnosno sredstava zapravo gradova i opštinama koji su oduzeti usvajanjem nove izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Dakle, tri milijarde da se rasporedi gradovima i opštinama u Srbiji, jer oni zapravo su iz godine u godinu sve siromašniji, sa sve većim i većim nadležnostima.
Nešto što moram da prokomentarišem u prilog tome, jeste da sam, zapravo u biltenu javnih finansija koje izdaje Ministarstvo finansija pročitao da je u prvih osam meseci 2016. godine centralna vlast ostvarila deficit od 5,3 milijardi, a lokalni nivo suficit 13,9 milijardi. To je sada zapravo dokaz da se manipuliše podacima i obmanjuje javnost. Mi smo jedno slušali u raspravi, a drugo čitamo u javnim dokumentima koje objavljuje Ministarstvo finansija.

Gospodine ministre, vi govorite ovde o formi, ja govorim o suštini. Ukoliko želimo nešto da uradimo naći ćemo načina. Mi smo imali 24 sata da predložimo amandmane i potpuno će biti normalno da smo napravili određene propuste. U tom roku smo trebali 1300 starana da pregledamo.
Što se tiče konkretnih predloga za poljoprivredu, ja sam vas pohvalio, jer postoji blagi porast, ali smatram da to nije dovoljno i da Vlada treba da štedi na drugim mestima, a ne na 630 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u kojima radi milion i 450 hiljada ljudi zaposleno, zapravo svakodnevno u tim gazdinstvima i oni obavljaju svoj posao.
Prema tome, ako date 15 i po milijardi, skoro 16, zapravo 15 i 800, subvencije železnici, a date 30 i nešto milijardi poljoprivredi, ja tu ne vidim nekakvu logiku.
Što se tiče lokalnih samouprava, naravno, kriterijume ne određujemo mi, niti je to mogao amandman da odredi. To određuje zakon, to određuje Vlada i ukoliko ste želeli da nadomestite onih 4,8 milijardi koje ste uzeli zbog smanjivanja deficita gradovima i opštinama u Srbiji, to je moglo da se barem jednim delom vrati. Ja nisam tražio da se sve vrati, već samo jedan deo toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na ukidanje garancija za javna preduzeća, dela garancija, konkretno vezano za EPS i EMS iz prostog razloga što i po oceni Fiskalnog saveta, javna preduzeća su ocenjena i to ponavljam već treći put, kao najveći problem budžeta za 2017. godinu.
Dakle, rashodi za javna preduzeća u budžetu za 2017. godinu iznose 40 milijardi dinara i zapravo su najveća pretnja srpskoj ekonomiji. Iako se Srbija po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU obavezala da neće više subvencionisati javna preduzeća, to se sada nastavlja na jedan drugi način, a to je izdavanje garancija od strane države javnim preduzećima kako bi se ona zaduživala kod poslovnih banaka. Zato imamo danas u budžetu situaciju da i u poslednjem trenutku je deficit podignut za milijardu više. Zato što su došle na naplatu neke od garancija koje je Republika Srbija izdala za svoja javna preduzeća koja su najveći gubitaši.
Tu mislim i na „Srbijagas“, „Galeniku“, „Er Srbiju“, mislim i na „Železnicu“ kojoj pored garancija dajemo ponovo subvencije u iznosu od 15,8 milijardi dinara. Dakle, ne mogu građani Srbije da plaćaju cenu nereformisanih javnih preduzeća. Vi za pet godina niste uspeli da reformišete niti jedno javno preduzeće i da na taj način tu napravimo uštede i da tu smanjimo deficit, a ne da ga smanjuju građani Srbije iz svojih džepova, tako što im se oduzimaju penzije, tako što im se smanjuju plate i tako što im se sprovodi jedna neselektivna štednja, pre svega usmerena na teret građana Republike Srbije. zato smatram da sa ovom praksom treba prekinuti i ukinuti davanje garancija za javna preduzeća koja su gubitaši i kancer u ekonomiji Srbije.

Uz uvažavanje ovoga što govori gospodin Antić, ja samo moram reći da, pored garancija, mi nastavljamo i dalje sa subvencijama. Malopre sam govorio i o „Železnicama Srbije“ koji su se 15,8 milijardi predviđene u budžetu, a u planu Ministarstva i Vlade je gašenje 800 kilometara pruge kroz Srbiju. Prema tome, to jedno s drugim nekako ne ide. Ukoliko gasimo određene koridore, ne znam zašto dajemo i dalje subvencije takvim preduzećima koja dokazano prave jako velike gubitke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Moj amandman se odnosi na povećanje budžetskog fonda za vanredne situacije za iznos od 200 miliona dinara. Razlog tome je što smo mi bili svedoci svih posledica razornih poplava 2014. godine, koje su bile u nekim delovima Srbije 2015, pa čak i 2016. godine. Nažalost, u ovom budžetu se ne vidi želja da se uradi ono o čemu smo mogli da slušamo od predstavnika Vlade Republike Srbije, a to je da će se u narednom periodu ulagati u prevenciju elementarnih nepogoda i da će se otkloniti sve one kritične tačke koje su utvrđene tokom tih poplava.
Dakle, mnogi gradovi i mnoge teritorije Republike Srbije bili su pogođeni poplavama, štete su bile, po procenama predstavnika Vlade, oko milijardu evra. Nažalost, preko najava novog zakona o vanrednim situacijama, uvođenja opštinskih menadžera koji će se profesionalno baviti tim poslom, ulaganja u regulaciju vodotokova, izgradnje odbrambenih bedema, kupovine opreme, od svega toga očigledno nema ništa jer je budžet tako mali da bi to sve moglo da se realizuje. Dakle, mi i dalje ostajemo pri tome da treba da se verovatno molimo Bogu da nam se to ne desi ponovo, a ne radimo ono što bi trebalo da radimo sistemski, a to je da ulažemo u prevenciju, sprečavanje tih posledica sa kojima smo se suočili.
Prema tome, predlažem da se poveća ova pozicija kako bi se moglo preduprediti ono sa čime smo se već suočavali. Zahvaljujem.

Dakle, što se tiče nabavke osnovnih sredstava za rad policije o tome ću govoriti u drugom amandmanu koji imam, i to je naravno jako važno, ali ovde govorim o konkretnim stvarima koje treba preduzeti, a ne preduzimaju se.
Dakle, u prošlogodišnjem budžetu za 2016. godinu je bilo predviđeno da će se u budžetu za 2017. godinu naći 250 miliona sredstava za budžetski Fond za vanredne situacije. To ne postoji, vi ste ga vratili na sto, ja o tome govorim. Najveće posledice što se tiče plavljenja na teritoriji opštine Trstenik, nastale su zbog neregulisanih vodo tokova prvog reda, kao što je Zapadna Morava, koja je konkretno poplavila i moju opštinu, opštinu Trstenik i napravila razorne posledice. To mora da rade vodoprivredna preduzeća. Nažalost, oni nemaju sredstava ni u ovom budžetu kao što nije bilo ni u prošlom da to odrade.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 107. koji se odnosi na direktno obraćanje poslanika poslaniku. Dakle, gospođa šefica iz PUPS-a sve vreme, u toku dva svoja obraćanja, se direktno obraća poslaniku, pri tome iznosi salve uvreda, braneći lik i delo Krkobabića, PUPS-a i prikazujući navodnu brigu za penzionere koji su zapravo za vreme njihove brige najviše izgubili. Jedino tada su njima oduzeta stečena prava, a oni su brinuli sve vreme za penzionere. Nemoj da oni više brinu o penzionerima, a vas molim da povedete računa…

Zahvaljujem predsedavajući.
Moje pitanje koje postavljam, odnosi se na ministra energetike i direktora EPS.
Juče smo imali priliku da slušamo od premijera o tome kako je budžet koji se našao pred poslanicima, najbolji, da je to budžet bez deficita, da je u Srbiji blagostanje, da javna preduzeća uplaćuju dividende na državni račun, da nema političkog zapošljavanja, da je ovo istorijski budžet itd.
Ja verujem da je ovo najbolji, ali verovatno najbolji jer je najbolji u poslednjih pet, jer vi u ovom Domu treba da usvojite peti budžet po redu. Dakle, bila bi sramota da se niste naučili da napravite svaki od tih budžeta da bude bolji od onog prethodnog.
Moje pitanje je inicirao upravo premijer koji je juče rekao da je na računu javnog preduzeća EPS 500 miliona. Rekavši pri tom da retko koja država u regionu danas ima tolika sredstva na računu.
Ja postavljam pitanje ministru energetike i direktoru EPS - da li je tačno da 10 dana blok na Tentu B ne radi, da Srbija gubi 600 hiljada evra dnevno zbog toga, da uvozimo struju zbog toga što nije ulagano u redovno održavanje i remont postrojenja? Dakle, 600 hiljada evra dnevno, para građana Srbije se zbog nečijeg neznanja, nemarnosti, ili želje da se pokaže da imamo para na računu, želje da se pokaže kako javna preduzeća sponzorišu državnu kasu da bi mogli da se hvalimo malim deficitom, tu cenu treba da plaćaju građani Srbije iz Srbije.
Dakle, to je takođe vezano sa aferom koja je nedavno otvorena u medijima, vezano za najveću pljačku, kako su mediji napisali, u istoriji EPS-a gde su se pominjale neke decimale i gde je državno preduzeće „EPS Snabdevanje“, gubilo tendere u korist neke privatne firme koja je dobijala najvećim sistemima tendere za struju.
I sada to implicira nešto drugo, a to je da zapravo verovatno te afere izmišljaju zavađene strane SNS-a u okviru EPS, pa neki koji su EMS-u imaju jedan interes, neki koji su u EPS-u imaju drugi interes, a od toga samo štetu trpi i EPS kao preduzeće i zaposleni u EPS-u, a i svi građani Republike Srbije.
Dakle, ta ljaga EPS-a i praktično smanjivanje vrednosti EPS-a ne može nikome dobro da donosi, ali to je odgovor i na još jednu konstataciju koju je izneo premijer juče, a to je da nema ni stranačkog zapošljavanja. To je odgovor na još jednu konstataciju koju je izneo premijer juče, a to je da nema stranačkog zapošljavanja.
Drugo pitanje je – koliko je od stupanja na snagu Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru zaposleno ljudi u EPS, društvima EPS, u svim ograncima širom Srbije?
Dakle, tu ćemo videti koliko je ljudi zaposleno, a svi ti ljudi koji se zapošljavaju u EPS isključivo se zapošljavaju po stranačkoj pripadnosti, od čistačice do direktora, preko izabranih agencija i preko svih onih ljudi koji su vezani i sarađuju direktno ili indirektno sa EPS.
Ta kadrovska politika nije samo u EPS nego i ostalim javnim preduzećima i to što je premijer juče govorio kako je teško naći ugao kako da se napadne budžet jer je mnogo dobar itekako ima uglova, samo što vi želite da predstavite budžet onako kako vama odgovara, a ne onako kako je realno stanje, pa i kada se pozivate na ocene Fiskalnog saveta, vi ne govorite kritike Fiskalnog saveta, nego govorite pohvale.
Prema tome, zbog bahatih i nereformisanih javnih preduzeća Srbija i građani Srbije plaćaju cenu. Smanjujete penzionerima, smanjujete zaposlenima, poljoprivrednicima, smanjujte policajcima, smanjujete sredstava izdvajanja vojnicima, ali zato se javna preduzeća i dalje bahate posle pet godina vaše vladavine.
I u EPS se priprema nova sistematizacija po kojoj se direktorima podižu koeficijenti, ali se radnicima i zaposlenima smanjuju i to se najviše smanjuju u „Kolubari“, jer verovatno ne možete da oprostite grehe „Kolubari“ i njenim radnicima od 5. oktobra 2000. godine.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Danas govorimo o budžetu za 2017. godinu i pre nego što kažem nešto o budžetu, moram reći da je to peti budžet po redu Vlade Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića i ovaj peti budžet po redu dobili smo bez izveštaja o izvršenju prethodnih budžeta kako bismo mogli kvalitetno da diskutujemo o onome što je predviđeno. Dakle, da je ovo prvi budžet i da ste vi došli na vlast ove 2016. godine, ovaj budžet bih mogao i da podržim, jer u njemu ima i nekih stvari koje su pozitivne. Ali ne mogu da zaboravim da ste vi na vlasti od 2012. godine, zapravo u različitim sastavima, različitim Vladama, promenjeno je preko 40 ministara, ali se ponašate kao da je neko drugi vladao pre vas. I sada u svim ovim diskusijama premijera čuli smo ono što odgovara Vladi i vama, čuli smo ono što je Fiskalni savet pohvalno rekao o budžetu, ali nismo čuli ništa što je negativno. Takođe, naravno, način na koji je budžet ušao u Skupštinu je posebno problematičan, jer je ušao mimo svih rokova i na taj način pokazujete da ne poštujete ne samo poslanike koji sede ovde u ovom domu, nego ne poštujete ni građane Republike Srbije.
Pokazali ste, takođe, i budžetom juče kada mom kolegi Marku Đurišiću je premijer rekao da nema podsticaja za IT kompaniju ''Endava''', a u budžetu itekako ima, ali je posle toga premijer rekao kako to će se možda dati, a možda ne, pokazuje da je i ovo budžet, a ne mora da znači. Dakle, toliko o verodostojnosti ovog dokumenta.
Sada kada pogledamo šta su osnovni, parametri ekonomije jedne države, to jesu svakako javni dug, jeste rast BDP i ono što je rezultat svih ovih vaših pet vlada jeste da ste za četiri godine podigli javni dug za 10 milijardi evra, godišnje 2,5 milijarde evra ste podizali u proseku javni dug i zaduživali građane Srbije, a paralelno sa time rast BDP je bio svega 25 miliona evra godišnje ili ukupno 100 miliona. Sve vlade od 2001. do 2012. godine, uključujući i Vladu Mirka Cvetkovića, su podizale godišnje rast, odnosno BDP, za oko 2,5 milijarde evra, a javni dug za svega 100 miliona. Vi ste potpuno obrnuli trendove i sada govorite o blagostanju, govorite o velikim rezultatima i govorite o tome kako je deficit mali. Da, nesporno je da je deficit manji nego prethodne godine, ali budite iskreni pa recite građanima zašto je to tako? Zato što ste sredstva uzeli penzionerima, uzeli ste zaposlenima u zdravstvu, u vojsci, u policiji, u celokupnom javnom sektoru, uzeli ste mali i srednjim preduzećima, reketirate ih svakog dana po terenu, zadnji dinar i zadnju akumulaciju sredstava vadite ljudima iz džepova a pri tom, niste bili sposobni da za pet godina rešite kancer sistema koji nemamo a to su nereformisana javna preduzeća koja su i danas najveći gubitaši i neko ko predstavlja najveći problem budžeta i po oceni Fiskalnog saveta.
Dakle, vi ne radite ono što treba da radite da reformišete javnu upravu, da smanjujete broj radnika, da rešite probleme sa preduzećima, nego polazite za onim što je lakše, a to je uzimati od građana, prazniti džepove građana i time puniti republičku kasu. Takođe, juče je premijer govorio o tome kako više nema velikih sistema sa po tri, četiri, pet hiljada radnika, izuzev Železare Smederevo. Nema zato što ste neselektivno pogasili, hvalili ste se time, ministar Sertić da je za godinu dana ugasio 500 preduzeća. Voleo bih da vidim kriterijume i po kom kriterijumu je Prva petoletka iz Trstenika trebala da se ugasi, a da se nije ugasila recimo Petrohemija, da se nisu ugasila druga slična preduzeća, FAP iz Priboja itd. Ne kažem ni da su oni trebali da se ugase, ali prosto mora da postoji sistem i da postoje kriterijumi. To što govorim o javnim preduzećima možete videti i u EPS. Ovih dana gledamo afere koje se dešavaju na relaciji EMS i EPS, zbog sukoba određenih političkih struja SNS, koje upravljaju EPS i EMS, pa tako 600.000 dnevno gubimo zbog toga što TENT B još uvek nije u funkciji.
Što se tiče plata i penzija, vi ste sa ovim skromnim i malim povećanjem, predizbornim zapravo, želeli da pokažete građanima da mislite o njima. Pa ne mislite na pravi i adekvatan način. Kada su neki drugi povećavali plate i penzije pred izbore vi ste rekli da je to politička kampanja, a sada verovatno mislite da nije kada to radite vi.
Zapravo, ne možemo imati različite aršine i vi sada to radite ne zato što postoji uslova u budžetu, već zato što imamo evidentne i predsedničke, a bogami i parlamentarne izbore u narednoj godini. Ono što moram da pohvalim da je dobar pomaka, ali još uvek nedovoljan budžet za subvencije za poljoprivredu. Tu se nešto malo pomerilo sa mrtve tačke, ali s obzirom na činjenicu da godinama i decenijama unazad smo imali nedovoljna ulaganja i to je malo, i ja sam amandmanima tražio da se taj iznos još više poveća kako bismo iskoristili potencijale koje imamo u poljoprivredi.
Nisam video nigde u budžetu, a o tome govorim već više puta, i postavljao pitanje ministarki Mihajlović, zašto nema Moravskog koridora, autoputa od Pojata do Preljine, na tom delu Srbije, najgušće naseljenom, živi 500.000 stanovnika, nema odgovora. Zato u budžetu ministarke Mihajlović u ovoj godini je bilo 374 miliona donacija stranim vladama, ne znamo kojima i za šta, ali vidim da ih ove godine nema, pa bih voleo da mi neko na to odgovori.
I na kraju, novčane kazne koje plaća država zbog neefikasnosti i zbog montiranih televizijskih procesa i hapšenja su 12 milijardi dinara, kao što su i usluge po ugovoru, i to je nešto gde ste vi trebali da štedite, a ne da štedite na platama, penzijama i ostalim građanima Srbije.