Zahvaljujem.
Poštovana ministarka, prvo, ne znam zašto meni spočitavate šta sam ja radio dok sam bio na vlasti, ovo je moj prvi mandat u Skupštini kao poslanika, a pre toga sam se bavio isključivo lokalnom politikom i nikada nisam uticao na donošenje bilo kakvih zakona, kakvi god oni bili.
Na kraju, i kada to govorite, vi ste već peta godina na vlasti i bilo je dovoljno vremena da se sve to ispravi. Prema tome, ako govorite da vi sada po hitnom postupku usvajate zakone kako bi ste menjali one loše koje su neki pre 2012. godine usvojili, vi govorite zapravo ponovo o vašoj efikasnosti. Pa, vama je trebalo pet godina da opet po hitno postupku ispravite te zakone koji su bili loši.
Na kraju, i vi ste bili deo te neke prethodne vlasti, to vrlo dobro znate, i uticali u tim nekim lošim stvarima i odlukama, ako ih je bilo pre 2012. godine.
Naravno, što se tiče ovog Zakona o stanovanju, pa vi ste prošle godine povukli Zakon o stambenim zgradama iz procedure, iako je bio u parlamentu u jednom trenutku. Dakle, i to govori o tome da se radi na neki način ne po pravilima kako treba, nego sve ide nekako pod nekim velom tajne.
Reforma železnice, govorite i o tome. Dakle, 120 kilometara pruge je modernizovano? Svaka čast, ali isto tako 800, ili ne znam kolikom, kilometara pruge ste predvideli da ugasite u Srbiji. To je još jedna stvar, a i dalje se daje 15 milijardi za „Železnice Srbije“. Recimo, možete mi reći šta je sa „Srbijagasom“, kako je on reformisan, pošto ste me pitali konkretno.
I to da nemam šta konkretno da zamerim u zakonu, govorićemo u raspravi o pojedinostima kada budemo govorili o amandmanima, jer u 20 minuta je nemoguće govoriti o detaljima u osam zakonskih predloga. To morate shvatiti. Jednino što možemo, to je da govorimo uopšteno o svim ovim predlozima zakona koje ste vi ovde dostavili.
Što se tiče toga da ste rekli da sam ja pomenuo privatizaciju, to nisam ni jednog trenutka. Što se tiče hotela, evo završavam, problem kod hotela je što, po Zakonu o koncesijama, taj privatni partner može postati vlasnik tog hotela koji će napraviti zajedno sa Republikom Srbijom.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Reklamiram član 106. Poslovnika – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Dakle, prethodni govornik je govorio o nekom periodu od pre sedam, osam, desetak godina u Trsteniku. Meni zanimljivo, jer je on iz Kruševca, otkud on da govori o Trsteniku i zato me ne čudi ovoliko gluposti i nebuloza koje je govorio.
Što sej tiče iznetih stvari o Trsteniku, zamolio bih govornika da se bolje upozna sledeći put kada bude želeo da govori o Trsteniku, jer čovek koga je optužio da je nešto proneverio…
(Predsedavajući: Razumeo sam...)
Dozvolite. Završavam. Nemojte me prekidati.
… je čovek koji sada čini lokalnu vlast sa SNS u Trsteniku, a takođe gospodin iz Kruševca koji je mene lično želeo da prozove je u Kruševcu poznat po… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, danas treba da raspravljamo o važnim predlozima zakona. Po meni, poljoprivreda spada u jedan od najvažnijih privrednih grana naše zemlje i treba joj prići sa velikom ozbiljnošću.
Nažalost, da li je to tako bilo u prošlosti, nije, i naročito u prethodne četiri godine, odnosno evo pet već da se ne vraćamo unazad. Godinama unazad mogu reći deceniju, ne postoji adekvatna poljoprivredna politika, nema hrabrosti, nema vizije u Ministarstvu da se sprovode one adekvatne mere koje bi iskoristile potencijale koje mi danas imamo u Srbiji. Ti potencijali bi najlakše mogli zaposliti građane Srbije i smanjiti najveći problem, a to je nezaposlenost u Srbiji.
Dakle, počeću o tome da za početak u članu 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju stoji stav koji kaže – budžet Ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu u smislu Zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Dakle, vi ste prekršili zakon i ove godine, dakle, za budžet za 2017. godinu. To je bilo i prošle godine i pretprošle i svake od 2012. godine, jer je budžet za poljoprivredu bio manji od 5% koliko je predviđeno zakonom. Nemojte mi samo ministre reći da su to radili i neke vlade pre 2012. godine, jer to nije dobar odgovor, zato što vi vladate, odnosno ne vi, ja se vama izvinjavam, ali vlade Aleksandra Vučića vladaju već pet godina i ovo je treća Vlada uz nekoliko rekonstrukcija. Nažalost vi ste četvrti ministar u Ministarstvu poljoprivrede, dakle, menjamo jednog ministra godišnje i očekujemo da ćemo imati konzistentnost i predvidivost mera i poljoprivredne politike u Republici Srbiji. To tako ne ide, a najavljuju se sad još jedni izbori, pitanje je ko će zapravo biti i nadalje novi ministar.
Što se tiče onoga šta su vlade Aleksandra Vučića razne govorile o poljoprivredi, ja ću to citirati. Od 2012. godine najpre u ekspozeu Ivice Dačića rečeno je sledeće – dame i gospodo poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku, ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da zajedno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku, koja će biti predvidiva na dugi rok, kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Apsolutno se slažem sa navedenim, ali da li je to realizovano? Nije. Takođe 2012. godine u ekspozeu – učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPARD fondova, govorimo o 2012. godini.
Godine 2014, ekspoze Aleksandara Vučića, kaže – povećanje poljoprivredne proizvodnje za 30%. Laž. Nije se desilo. Dalje kaže – u narednom periodu čeka nas dalji rad na aktivnostima za uspostavljanje akreditacije potrebnih struktura za korišćenje predpristupnih fondova Evropske unije IPARD, čime bi se ispunili uslovi za privlačenje predpristupnih sredstava ispred pristupnih fondova od 32 do 38 miliona. Laž. Ništa se nije uradilo.
Govorim dalje, ekspoze 2016. godina, ponovo Aleksandar Vučić kaže – krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima i 11. septembra ovde na izboru Vlade je rekao da je Srbija konačno dobila akreditaciju za povlačenje sredstava iz IPARD programa.
Ministar Nedimović je ovog trenutka rekao da to očekujemo da dobijemo u aprilu 2017. godine, a mi smo tri dana pre objave Aleksandara Vučića da smo dobili akreditaciju, Ministarstvo je 8. avgusta dobilo obaveštenje da je privremeno obustavljena akreditacija. Dakle, toliko o tome.
Sada kada govorimo o poljoprivredi tu su priče lepe, ja podržavam sve ovo što govori ministar Nedimović. On je nov ministar i ja se nadam da će on biti taj koji će uspeti da uradi nešto u poljoprivredi za razliku od prethodna tri ministra, ali postoji velika nepodudarnost između političke retorike i između realizacije. To je suština problema. Kada treba da se govori u kampanji o poljoprivredi, tada su nam poljoprivrednici super, tada se pričaju bajke o podršci koliko je poljoprivreda nama važna, a zapravo kad treba da se bavimo poljoprivredom i da realizujemo nešto iz oblasti poljoprivrede, to ide daleko teže.
E, sada, što se tiče konkretno IPARD programa – IPARD program je nešto što Srbija ima veliku šansu da propusti za razliku od drugih zemalja koje su bile u procesu pristupanja Evropskoj uniji, mi se tu najneodgovornije ponašamo. Dakle, IPAR program je program koji važi od 2014. do 2020. godine. Mi smo danas u 2017, mogu slobodno reći, da pritom nismo do sada uradili apsolutno ništa da stvorimo uslove da nam te pare ne propadnu.
Dakle, što se tiče IPARD-a, tu postoje dve stvari, jedno je da se ispune politički uslovi, a drugo je da se ispune tehnički uslovi da bi imali pravo na korišćenje ovih sredstava. Srbija je politički uslov ispunila onog trenutka kada je postala kandidat za članstvo u EU, a što se tiče tehničkih podataka oni se tiču administracije, odnosno osposobljenosti institucija koje još nisu ni izgradili ni osposobili.
Mi nismo bili sposobni da cele ove godine primimo 106 radnika koji treba da rade u Upravi za agrarna plaćanja, da ih obučimo i da ih pripremimo za rad. Primljeno je u prvoj fazi 46, a ostalo je 60. Ne znam da li je to završeno do kraja. Dakle, ozbiljan problem je prijem službenika.
Onda, što se tiče toga koliko sredstava nam je odobreno, odobreno je 175 miliona evra koje se povlače u tranšama. Koliko je godišnje odobreno zemljama u okruženju? Mađarska - 53 miliona evra godišnje, Rumunija - 193, Poljska - 236 miliona, a mi negde oko 25 miliona. Dakle, mi smo dobili isto ili nešto manje od Hrvatske, koja ima dva puta manje zemljišta i dva puta slabiju poljoprivrednu proizvodnju od Srbije. Ali, dobili smo manje zato što su iz EU znali da mi nemamo izgrađen sistem institucija i da ne ulivamo poverenje da ćemo biti u stanju da povučemo i ovih 175 miliona, i to se upravo tako dešava.
Dakle, što se Hrvatske tiče, u Hrvatskoj je 600 službenika radilo na obradi 280 zahteva za podsticaj iz IPAR programa. Mi možemo očekivati da ćemo imati barem 1.000, ja se nadam, a imamo stotinu i nešto službenika. U Hrvatskoj je njima trebalo 18 meseci da tu proceduru završe. Ne znam koliko će trebati nama, s obzirom da se nalazimo u 2017. godini i s obzirom na rokove koji su dosta dugi.
Što se tiče onoga što je za mene problem u IPAR programu, jesu dve stvari. Prvo, ne govorite ništa o predfinansiranju. IPAR program podrazumeva da se sredstva vraćaju po realizaciji investicija. Dakle, to znači da ako neki poljoprivrednik želi da podigne voćnjak, želi da kupi određenu opremu, želi da osnuje farmu krava, on to mora da uradi sopstvenim sredstvima, a da onda konkuriše i aplicira da se ta sredstva refundiraju. U ovakvoj situaciji jako je mali broj naših poljoprivrednika, koji su osiromašeni u prethodnim godinama, koji su spremni da ovo finansiraju. Hrvatska je to rešila tako što je uz pomoć Hrvatske banke za obnovu i razvoj po vrlo povoljnim uslovima kreditirala poljoprivrednike i omogućila im da mogu da apliciraju kroz ovaj program.
Šta je sledeći problem IPAR programa? Dakle, troškovi same aplikacije iz prakse drugih zemalja su se kretali u iznosu od 10 do 13 hiljada evra za konsultante, za raznoraznu papirologiju, za programe, aplikacije, itd. To je takođe još jedan ozbiljan problem koji dovodi do toga da svako ko aplicira za iznos ispod 50 ili 100 hiljada evra nema opravdanosti da konkuriše na projektu.
Dalje, ono što je najveći problem, i to je ono o čemu vi ne govorite, ministre, a ne govori ni Vlada, ni niko pre vas, je ko ima pravo i šta su uslovi da bi uopšte neko mogao da konkuriše po osnovu IPAR programa i ostvari ta bespovratna sredstva koja će biti 50, 60 ili 70%, u zavisnosti od projekta i oblasti. Dakle, u Srbiji imate, kao što znate, 631 i nešto više hiljada poljoprivrednih gazdinstava, od toga imate 298 hiljada, skoro 300 ispod dva hektara površine po gazdinstvu i 182 hiljade do pet hektara. Dakle, sa površinom do pet hektara imate 480 hiljada poljoprivrednih gazdinstava od 631 hiljade, što je negde oko 75% ukupno poljoprivrednih gazdinstava. Kada se na to doda i sposobnost ekonomska da investiraju u poljoprivredu da bi mogli da konkurišu za IPARD, odnosno da investiraju projekte, dolazimo do toga da desetak procenata poljoprivrednih gazdinstava neće biti sposobno da učestvuje na ovom projektu, a evo i zašto.
Šta su specifični uslovi? To govorim poljoprivrednicima Srbije i građanima Srbije. Da bi neko mogao da aplicira kod IPARD-a, potrebno je da, ukoliko se bavi proizvodnjom mleka, ima minimum 20 grla krava do 300 krava ili preko 300 krava. Zatim, ukoliko se bavi proizvodnjom mesa, potrebno je da ima 20 do 1.000 goveda, 150 do 1.000 ovaca ili koza, 100 do 10.000 svinja, četiri do 50.000 brojlera. Zatim, ukoliko se bave ratarstvom, poljoprivredna gazdinstva koja imaju pravo moraju da imaju minimum dva do 50 hektara pod zemljištem ili 50 do 100 hektara ili preko 100 hektara. Ukoliko se bave proizvodnjom voća i povrća, da bi mogli da konkurišu kod IPARD-a, neophodno je da imaju zasađene površine od dva do 20 hektara ukoliko je u pitanju jagodičasto voće, odnosno od pet do 100 hektara nekog drugog voća. Dakle, ukoliko neko ima 4,5 hektara zasada šljiva, on nema pravo da konkuriše za sredstva IPARD-a.
Takođe, što se tiče proizvodnje u zatvorenom prostoru ili plastenicima, poljoprivredna gazdinstva koja imaju minimum 500 kvadrata do 10.000 imaju pravo da konkurišu po ovom programu.
E sad, šta je vaš odgovor? Vaš odgovor je – mi ćemo za te male poljoprivrednike, a njih je mnogo više nego velikih u Srbiji, obezbediti nacionalni program. Tu sada dolazimo do Zakona o podsticajima. U Zakonu o podsticajima iz bednog budžeta, kažem opet bednog, uz uvažavanje, ministre, vašeg angažovanja da se budžet poveća ove godine, ja ću vam reći da je Hrvatska, uzimam nju kao primer jer je najbliža, pre ulaska u EU imala agrarni budžet 600 miliona evra, duplo više nego mi. Mi imamo 300 i hvalimo se time kako smo mi napravili neki veliki pomak jer smo nešto povećali agrarni budžet. U Srbiji se i danas, ministre, uvoze jabuke, uvozi se paprika, uvozi se paradajz, a uvoziće se i mleko. Dakle, mi smo zemlja u kojoj se polovina godine izvoze jabuke, a u drugoj polovini godine se uvoze jabuke u Srbiji.
Ono što je najveći problem, to što izvozimo, ja sam to rekao i premijeru, veliki deo ide na reeksport, reeksport iz zemalja EU koji ide preko Srbije. Ne treba to da radim ni ja ni bilo ko od poslanika, da danas kontroliše te sive tokove, nego treba da rade nadležne institucije, inspekcijske službe Vlade Republike Srbije i da se izbore sa reeksportom, a ne da naša roba naših poljoprivrednika propada dok se prodaje roba iz EU.
Dalje, što se tiče podsticaja, kozmetičke su promene u Zakonu o podsticajima, zato što nema podsticaja ako nema para. To je valjda jasna stvar. Pozdravljam uvedenu odredbu da će se dati podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima. Pozdravljam i odredbu koja se odnosi na ruralna područja i za posebne programe. Pozdravljam i to što ste prvi put sada prepoznali proizvodnju loznih kalemova i voćnih sadnica u Zakonu od podsticajima, s tim što na to imam jedan amandman kako bismo to mogli da još razvijemo dalje, jer je i to grana poljoprivrede koja je jako važna.
Ali, molim vas, vi ne menjate suštinu Zakona o podsticajima. I dalje dajete podsticaje po hektaru umesto investicije. Ostavili ste 6.000 dinara po hektaru, sedam dinara po litru mleka, to ne znači ništa. U zemljama EU, u Evropi, koja je već prošla proces osnaživanja svojih poljoprivrednika, po hektaru se daje 900 evra, a u Srbiji se daje 6.000 dinara. Šta mislite, da li će naš poljoprivrednik sa 6.000 dinara moći da bude konkurentan bilo kome iz Evrope? Neće moći. Neće moći da bude konkurentan. Potpuno promašene mere. To ste ostavili na istom nivou. To je suština i najveći obuhvat mera je upravo to, kao što su i regresi za đubrivo i za gorivo. Vi ne menjate to što je suština.
Što se tiče mleka, ne možete vi prelevmanima doveka braniti naše proizvođače. Morate ih osnažiti, gospodo. To je suština podsticaja, da naši poljoprivrednici budu snažni i ekonomski jaki da mogu da primene nove tehnologije, nova znanja, i da mogu da budu konkurentni u smislu prinosa, u smislu jeftine proizvodnje sa konkurencijom iz Evrope i sveta. Ne možemo zatvaranjem granica braniti poljoprivredne proizvođače.
Što se tiče voćnog sadnog materijala, evo tipičnog primera kako se razvija poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, samo ću vam to navesti kao primer isto i u drugim oblastima. Godine 2012. izvoz voćnog loznog sadnog materijala iz Srbije bio je šest miliona i 600 hiljada sadnica, a uvoz dva miliona i 800 , 2013. godine izvoz je bio 9,5 miliona, a uvoz četiri miliona i 700, 2014. godine 8,5 miliona, a uvoz pet miliona i 800, da bi 2015. godine došli dotle da je izvoz nešto ispod sedam miliona, a uvoz nešto preko sedam miliona.
Mi zaboravljamo nešto u čemu mi imamo stogodišnju tradiciju, a to je upravo proizvodnja loznog sadnog materijala i voćnih sadnica. Sada se u Srbiji više uvozi nego što se izvozi, a da vam ne govorim koliko smo prihoda bili, bili smo lider u Evropi osamdesetih godina u toj poljoprivrednoj proizvodnji. Nažalost, danas naši poljoprivrednici, zbog nepostojanja podsticaja, podižu svoje zasade u Makedoniji. Zašto? Zato što u Makedoniji ostvaruju 40 evro centi po jednom loznom kalemu i jednoj voćnoj sadnici ako podignu u Makedoniji i to isto izvezu. To je realnost danas u Srbiji.
Što se tiče Zakona o vodama, pozdravljam inicijativu da se ta oblast koja je potpuno neuređena uredi, potpuno neuređena. Dakle, mi smo pretrpeli ogromne štete, ali nismo morali da čekamo pet godina da Vučić promeni četiri ministra poljoprivrede, da promeni 40 ministara, tri vlade, ne znam koliko svega, da bi došli dotle da nešto uradimo i pozdravljam tu inicijativu. Dobro je da se tu uvede red u toj oblasti, naročito zbog posledica koje su pretrpeli tokom poplava 2014. i 2015. godine i očekujem da će se opredeliti sredstva jer zakon je mrtvo slovo na papiru, ukoliko nema budžeta da se to u praksi realizuje i da se mere sprovedu.
Što se tiče poplava, samo u Trsteniku poplave su bile višemilionske, govorim u evrima. Najveću štetu su upravo poljoprivrednici pretrpeli. Najveća šteta je napravljena upravo od Zapadne Morave, koja je vodotok prvog reda, koja nema odbrambene nasipe, koja nije regulisana i koja pravi ogromne štete, menjajući svoj tok odnosi i čitave površine i hektare obradivog zemljišta. Pitanje imam jedno, a to je – šta će se dešavati sa pratećim uredbama koje se odnose na deo sredstava za eksploataciju mineralnih voda, koji ne pripada lokalnim samoupravama, konkretno u pitanju je fabrika vode „Mivela“? Opština Trstenik ne dobija ni jedan jedini dinar od takse za eksploataciju mineralne vode „Mivela“ koja je na njenoj teritoriji, kao i izvorište.
Na kraju, nadam se da će se Zakonom o vodama uvesti red i da će se u skladu sa Zakonom sprovoditi aktivnosti i da će se verovatno, ukoliko budemo poštovali Zakon, uticati i na to da se bespravno podignuti objekti, poput vikendica predsednika republike Tomislava Nikolića, sklone ili sruše. Ako se to već moglo uraditi sa objektima u Savamali tokom noći i na jedan netransparentan način, ovde imate potpunu zakonsku utemeljenost, da ne ponovite slučaj Savamale, nego da uradite to onda kada treba. Hvala.

Poštovani ministre, ja vas razumem kada kažete da vam ništa nije jasno. I ne treba da vam bude jer ste tu odnedavno, dakle, ovo je vaš mandat od nekoliko meseci, ali i te kako treba da bude jasno Aleksandru Vučiću i svim njegovim vladama od 2012. godine pa naovamo. Zato mi niste odgovorili na pitanje – ko je odgovoran što mi do sada ništa nismo uradili, već tek sada, usvajanjem ovog zakona, stvaramo preduslove da možemo da se akreditujemo, odnosno da krenemo u proceduru privlačenja, odnosno realizacije projekta IPARD programa od 175 miliona evra? Mi nismo to uradili četiri godine, odnosno tri, ako hoćemo da gledamo od 2014. godine, kada je krenula realizacija projekta. Ja vas tu potpuno razumem da vam nije jasno i ne krivim vas, nemojte pogrešno da me shvatite, ja vas odlično poznajem i verujem da ćete učiniti sve, onoliko koliko vam budu dozvolili. Ali, ovo je zemlja u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu i bojim se da ćete uspeti da realizujete vaše želje, vaše ideje i vaš program.
Što se tiče statistike da je 7% povećana poljoprivreda u prethodnoj godini, ja vas u tome podržavam, ali znate gde? U reeksportu, gospodine Nedimoviću, u reeksportu robe koja nije proizvedena u Srbiji. Naš izvoz je povećan. Izračunajte na kojim površinama u Srbiji se proizvodi kruška, jabuka, dunja, a koliko smo je izvezli ili koliko proizvodimo paradajza, a koliko smo ga izvezli. Vrlo lako ćete doći do podataka da li prodajemo našu robu ili se vrši zloupotreba i da prodajemo tuđu robu.
Prema tome, kako god vi ovo gledali, ja ću vam reći jednu stvar. Poljoprivrednici Srbije danas jedva sastavljaju kraj s krajem. Devedeset posto njih nema para da započne prolećnu setvu i proizvodnju za 2017. godinu i vi i dalje pričate o tome kako je to sve dobro. Ništa nije dobro i moramo brzo i snažno raditi da bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima.

Zahvaljujem.
Ja sam danas govorio, izneo svoje stavove i mišljenja o Zakonu o poljoprivredi kao i stavove NPS, ali ono što je moj utisak danas je koliki je značaj poljoprivrede, a to se dobro vidi po interesovanju poslanika kojih je danas ovde celog dana bilo između 50, 60 do 70.
Pohvaljujem ministra koji je ceo dan bio ovde i samo se bojim da mu ne zameri premijer Vučić jer ste duže od njega sedeli ovde u parlamentu, što znači da ste hteli da saslušate sve diskusije. Međutim problem je što u tim diskusijama niste imali šta pametno čuti, poslanici vladajućih partija su uglavnom govorili o hvalospevima Aleksandra Vučića, govorili o analizi ekspozea, tu je prednjačio gospodi Atlagić koji je najbolje analizirao u više navrata ekspoze Aleksandra Vučića. Voleo bih da mi kaže šta je to zapravo Evropska komisija i šta ona radi, pošto je i o njoj govorio.
Što se tiče poljoprivrede, u 630 hiljada gazdinstava radi milion i 450 hiljada ljudi i, i te kako je važna tema i za ovaj parlament i za Srbiju i za sve nas. Dakle, poljoprivrednici rade više i od premijera i više od svih nas i zaslužuju da ih mi ovde poštujemo.
Što se tiče ministra, vi ste mi danas rekli da pogledam sajt, ja sam sajt pogledao i na sajtu sam video da je zemlja korisnik geografskog područja Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Dakle, da li poljoprivrednici KiM mogu da računaju na IPARD program ili ne, pošto nisu obuhvaćeni ovim programom?
Na kraju hoću da kažem da će poslanička grupa SDS-NPS glasati za ovaj predlog zakona zato što on otključava taj problem vezano za IPARD sredstva, nećemo da stopiramo naše poljoprivrednike, a vas držimo za reč da li ćemo u aprilu mesecu dobiti akreditaciju i konačno krenuti sa realizacijom tih sredstava, za razliku od premijera, koji je nekoliko puta već slagao za to? Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Tačno ja dugo čekam zato što je gospodin Arsić, dok ste vi govorili, zloupotrebio Poslovnik i nije dao repliku poslaniku Marku Đurišiću, reklamiram član 104, koga ste vi lično, direktno pomenuli po prezimenu, vi se verovatno toga dobro sećate, i gospodin Arsić je odbio da da repliku gospodinu Đurišiću.
Dakle, posle toga, na osnovu člana 103, sve vreme ne dobijam pravo na povredu Poslovnika da reklamiram ono što je bila greška gospodina Arsića. I u ovoj diskusiji, po ovom amandmanu, zapravo, gde ste vi iskoristili da napadate poslanike opozicije zato što žele da odbrane nezavisne institucije od jedne sramne kampanje koja nema veze sa institucijama, nego sa ličnostima. Ovde se vodi kampanja protiv Saše Jankovića, van se vodi protiv Vuka Jeremića.
Dakle, to je odgovor na budžet o kome vi treba da govorite ovde u ovom domu, a pritom ne date pravo na repliku opozicionim poslanicima da iskoriste svoje pravo i odgovore na prozivke koje ste uputili njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Govoriću o amandmanu, neću da govorim o stvaranju nikakve atmosfere, kako je to rekao ministar Vulin.
Što se tiče mog predloga amandmana, predložio sam da se sa pozicije tekuće budžetske rezerve skinu sredstva u korist Ministarstva zdravlja i u korist Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, prvo vi ste ovde napravili jednu konverziju. Umesto da razgovaramo danas o Zakonu o budžetskom sistemu prvo, gde vi predviđate podizanje budžetske rezerve sa 2,5 na 4%, mi danas govorimo prvo o budžetu. Iza toga ste još za 400 miliona podigli budžet za tekuću budžetsku rezervu, a smanjili ste Skupštini. A iz tekuće budžetske rezerve se sredstva troše netransparentno i onako kako to odluči ministar finansija, odnosno premijer, po svom ličnom nahođenju.
Hoću da se deo sredstava u iznosu od 400 miliona prebaci Ministarstvu zdravlja za lečenje teških oboljenja i retkih bolesti za koje mi nemam uslove ovde u Srbiji, da ne bi i na dalje građani putem SMS poruka i na različite druge načine se snalazili da mogu da plate lečenje u inostranstvu.
Drugo, MUP za opremanje i sektora za vanredne situacije. Kada su bile poplave, ljudi nisu imali ni čamce ni motore, ali i opreme za ceo MUP, jer danas gospodo opštine kupuju gume policiji, daju papire, danas u MUP-u, u policijskim stanicama, čak i u Starom gradu se kuca na kucaćoj mašini „Olimpija“ jer nema para za tonere. Policajci nemaju nikakva sredstva za normalan rad, a vi se ovde rasipate i prebacujete pare tamo gde vama odgovara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predlažemo da se ovaj član 14. briše zato što je on neprimenjiv u situaciji kada se gradovima i opštinama u Srbiji oduzimaju sredstva koja ste oduzeli smanjenjem iznosa poreza na zarade koji je prihod lokalnim samoupravama, a sa druge strane dajete za pravo sebi da dajete naloge gradovima i opštinama šta će prvo plaćati. Kažete, izmirivaće stalne troškove, troškove tekuće popravke, održavanje i materijala, a što se tiče troškova za kapitalne investicije i druge rashode, moraće da isplaćuju u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa propisima gde je RINO definisao rokove plaćanja.
Vi sada imate situaciju da je veliki broj gradova i opština u prethodnom periodu i prethodnim godinama imao blokirane račune škola i drugih ustanova,zato što nisu u stanju da obezbede redovno funkcionisanje i finansiranje sredstava koja treba da se finansiraju iz lokalnih budžeta. Dakle, nastavlja se praksa da se gradovima i opštinama uzimaju sredstva, sa druge strane im se daju veće nadležnosti, pritom vi želite ovim članom sada još da njima kažete za šta će oni trošiti ta sredstva. Dakle, potpuno ovaj član gubi smisao i mislim da, pre svega, ste trebali da razmišljate o tome kako da pomognete gradovima i opštinama, a ne da im oduzmete 4,8 milijardi kroz smanjenje poreza. Transferna sredstva su ista unazade nekoliko godina i vama gradovi i opštine, kao i građani Srbije, služe da finansirate budžetski deficit, umesto da ga finansirate na uštrb gubitaša javnih preduzeća, koji se i dalje bahate Srbijom na račun javnih preduzeća, na račun penzionera, na račun zaposlenih radnika u javnom sektoru, i MUP, i Vojske i zdravstva, i svih drugih sektora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Suština ovog amandmana kojim je predviđeno da se najmanje 50% dobiti koju ostvare javna preduzeća uplati na budžet je da se praktično uvede obaveza da upravni odbor, kao upravljački organ, donosi odluku o tome šta je to najmanje 50% sredstava. To može biti 50, može biti 70, a može biti i 80%.
Ali, sa druge strane, da bi javna preduzeća imala bilo šta da uplate u republičku kasu, njih je prvo neophodno reformisati. Za pet godina vaše vladavine jedino što niste uspeli da uradite to je da rešite najveći problem o kome govorite pet godina – reformisanje javnih preduzeća koji su izvor najvećih gubitaka. Polovina planiranog deficita odlazi na gubitke javnih preduzeća po osnovu izdatih garancija iz prethodnog perioda i gubitak iz poslovanja koji ostvaruju ona.
Prema tome, potpuno je iluzorno u ovom trenutku govoriti o toj dobiti, zato što nju i nemamo, izuzev u slučaju „Telekoma“, možda Pošte i par nekih preduzeća, ne znamo koliko je ko uplatio jer izveštaj u budžetu nismo videli, koji bi ta sredstva mogli da koriste kao što je navedeno u ovom članu, za investicije, ali po odobrenju Vlade, koja može da im da saglasnost za to ili da im ne da.
Da biste mogli da govorite uopšte o tome, prvo je neophodno stvoriti uslove da preduzeća budu profitabilna, očistiti ih od raznoraznih partijskih kadrova, jer ona u ovom trenutku i dalje služe za udomljavanje političkih članova iz vladajućih stranaka, pre svega iz SNS. Sve dok je to tako, ne možemo govoriti o profesionalnim institucijama koje rade u cilju postizanja rezultata za Republiku Srbiju i građane koji u njoj žive. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, i ja smatram da je član 16. potpuno obesmislio druge zakone i vi nastavljate sa usvajanjem kontradiktornih zakona, gde jedan zakon isključuje drugi. Vi ovde praktično suprotno zakonima koji predviđaju pojedinačne i kolektivne ugovore zabranjujete indirektnim i direktnim korisnicima budžeta i lokalnim samoupravama da isplaćuju nadoknade novogodišnje, božićne ili druge vidove bonusa, a s druge strane, takođe u istom članu predviđate kaznu ukidanjem transfernih sredstava za one lokalne samouprave koje ne uplate jubilarne nagrade zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Prvo, potpuno je besmisleno da opštine i gradovi plaćaju jubilarne nagrade jer im ne isplaćuju zarade. Zarade isplaćuje Ministarstvo finansija, a nama nalažete da opštine iz svojih budžeta, od kojih ste već uzeli pare, treba da finansiraju jubilarne nagrade. Ako ste već uzeli pare opštinama, onda bar preuzmite na vas obavezu isplaćivanja jubilarnih nagrada. Onda, ako neko ne plati, kažete dalje – biće kažnjen ukidanjem transfera. Na ovaj način vi svrstavate sve u isti koš i one gradove i opštine koji su imali blokirane račune škola, blokiranje javnih ustanova, pa ste im onda netransparentno dodeljivali sredstva iz budžeta za tekuću likvidnost, kao što je to Kragujevac 300 miliona, Niš 200 miliona, Leskovac 160 miliona, Novi Sad 120 miliona, slučajno ili ne, to su sve gradovi kojima upravljaju kadrovi SNS, a oni, poput Trstenika, recimo, koji nijedan dan nije imao nijednu školu i ustanovu blokiranu, gde su svi toaleti napravljeni, gde se ne duguje nijednoj školi ništa, njih svrstavate u isti koš kao i ove kojima već dajete pare iz budžeta.
Prema tome, ovaj član zapravo ugrožava rad i normalno funkcionisanje lokalnih samouprava i drugih direktnih i indirektnih korisnika budžeta i obesmišljava postojanje kolektivnih ugovora i treba ga ukinuti.

Zahvaljujem predsedavajući, u članu 34. vi predviđate mogućnost daljeg zaduživanja u slučaju vanrednih situacija. To je nedopustivo i predlažemo da se ovaj član briše, upravo zbog nivoa javnog duga, koji ste vi napravili za prethodne četiri godine ili pet, vaše vladavine. Vi ništa drugo, u stvari niste ni radili, nego ste se zaduživali, uzimali kredite, a paralelno sa time uzimali i sredstva građanima Srbije.
Dakle, za pet godina, odnosno četiri godine vaše vladavine, za 10 milijardi evra ste zadužili građane Srbije, to su podaci Ministarstva finansija. Pri tome ste, za svega 100 miliona evra podigli BDP. Dakle, sve Vlade, od 2001. do 2012. su u proseku godišnje, za dve i po milijarde evra podizale nivo BDP-a, a svega za 100 miliona javnog duga.
Vi ste uradili nešto nemoguće i podigli javni dug za 74% i sada predviđate u ovom članu mogućnost i daljeg zaduživanja, što je nedopustivo, pa makar to bili i vanredne situacije. U budžetu je imalo toliko pozicija gde je to moglo da se predvidi, čak ste podigli i tekuću budžetsku rezervu. Prema tome, mi smatramo da ovaj član treba izbrisati i ne dopustiti dalje zaduženje, jer smo govorili o tome da niste predvideli sredstva, ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova za prevenciju mogućih posledica usled vanrednih situacija.
Paralelno sa time, imamo situaciju da ljudi koji su zaposleni u sektoru za vanredne situacije, rade uz pomoć štapa i kanapa, štrajkuje nam vojska, evo štrajkuje i policija, najavili su štrajk, u zdravstvu, u prosveti katastrofalna situacija, penzionerima smo uzeli, svima smo oduzeli i dalje predviđamo zaduživanja.
Dakle, nedopustivo je podizati javni dug i zato predlažemo da se ovaj član obriše, jer dovoljno građani Srbije duguju, dovoljno ste ih zadužili sa preko 24 milijarde.

Zahvaljujem.
Predlažem brisanje ovog člana 35. jer on u stvari obesmišljava budžet, jer on kaže, zapravo da ukoliko se ostvare manji prihodi od organizacija za obavezno socijalno osiguranje u tekućoj godini da će njihovi upravni odbori smanjiti izdatke za socijalna davanja. To znači, da mi otprilike planiramo budžet i sada može biti ostvaren u planiranom iznosu manje ili više.
Ono što je ozbiljan problem jeste način i kriterijum dodele socijalne pomoći i da li on prepoznaje sve one grupe socijalno ugroženih stanovnika u Republici Srbiji i vi danas imate bezbroj slučajeva i to možete videti u medijima gde se različite fondacije, mediji organizuju da pomognu porodicama koje nemaju rešeno stambeno pitanje ili koji su na bilo koji drugi način ugroženi, a imaju pet, šest, sedam ili osam više dece ili bilo koji drugi vid socijalne ugroženosti. To nije sistemski rešeno u budžetu. To nije sistemski rešeno zakonima i zato se ta prava teško danas i ostvaruju.
Sa druge strane imate situaciju da u određenim centrima za socijalni rad se zloupotrebljava to pravo. Pa, imate situaciju da se u gradu Kruševcu koji ima 130 hiljada stanovnika, nešto manje zapravo, a Trstenik 43 hiljade stanovnika. U Trsteniku imate svega 700 korisnika socijalne pomoći a u Kruševcu imate 7. 500. Dakle, deset puta više zato što se to zloupotrebljava u predizbornim kampanjama i što se kroz razna davanja, kroz centar za socijalni radi ljudi teraju da podrže određenu političku opciju. To je realnost sa terena.
Prema tome, ne sme se ni dozvoliti da se proizvoljno opredeljuju sredstva i da se pretpostavlja da može doći dotle da određene socijalno ugrožene kategorije ne mogu ostvariti svoja prava, jer će ih biti sve više jer ih ostavljate bez posla, jer su primanja …

Dakle, u okviru člana 6. dajete mogućnost da lokalne samouprave mogu da planiraju uvećanje plata zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, predškolskim ustanovama i ustanovama kulture.
S obzirom da ovo nije obavezno, već zavisi od toga da li će neka opština imati sredstva da podigne zaradu ili ne, ja predlažem da se ovi iznosi uvećaju i to za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite na 10%, a predškolske ustanove za 10%. Dakle, one opštine i oni gradovi koji se domaćinski ponašaju, koji imaju uslova da podignu zarade svojim zaposlenima u lokalnoj samoupravi, smatram da im treba dati mogućnost da to i učine i ostvare bar zadovoljenje tih službenika koji rade te jako važne poslove, a da ne govorim o tome koliko je važan posao i u predškolskim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite.
Naravno, to treba da prati povećanje zarada i u drugim sektorima, ali to nije vezano za ovaj član. Zato mi smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer jako veliki broj opština i gradova postoji koji neće biti u stanju da isprate ovo povećanje i to predstavlja jedan ozbiljan problem u sistemu ovog predloženog člana zakona.
Ono što je bio trend u svim prethodnim godinama vaše vladavine u zadnje četiri godine konačno sada se daje mogućnost da se mrdne sa mrtve tačke. Ja ne bih voleo da sada govorim o tome da je to u cilju predizborne kampanje za izbore koji su najavljeni za 9. aprila ili predsednički i parlamentarni, ali ću vas podsetiti da kad su neki drugi davali mogućnost da se poveća, tada ste vi, predstavnici današnje vlasti, govorili kako je to predizborno povećanje penzija, plata itd. Dakle, naši radnici da nemaju kredite i kartice ne bi mogli da sastave kraj sa krajem.

Poštovani gospodine ministre, ja takođe predlažem da se obriše stav 1. gde se predviđa produžavanje ove mere zabrane zapošljavanja u 2017. godini, koja je uvedena krajem 2013. godine i četvrtu godinu zaredom mi imamo isti problem.
Dakle, sa jedne strane imate jedinice lokalne samouprave, ako govorimo o njima, kao deo javnog sektora, koji po Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih imaju daleko manje nego što im je propisano i ne mogu da ostvare pravo od komisije na prijem niti jednog radnika. Ja ću vam navesti svoj primer. Četiri godine sam bio gradonačelnik. Imamo manje radnika daleko nego što je propisano. Za četiri godine smo dobili samo jednu jedinu saglasnost za zapošljavanje. Da ne govorim o Paraćinu i drugim mestima.
Sa druge strane, imate one koji se ponašaju nedomaćinski i dobijaju saglasnost i te vladine komisije, koja zapravo ima za cilj samo da se zapošljavaju stranački i partijski kadrovi SNS, tako po opštinama, tako po javnim preduzećima, EPS-u, EMS-u, „Srbijagasu“ itd. Što se tiče toga koliko je ta komisija dala saglasnosti, pa to niko ne može da utvrdi, to sam bog zna.
Bojan Cvejić, novinar „Danasa“, dobio je sudski spor protiv Vlade Republike Srbije zbog nedostavljanja podataka koliko je ljudi zaposleno u javnom sektoru posle odluke o zabrani zapošljavanja. Prema tome, to niko ne zna. Vlada plaća kazne zato što ne poštuje odredbe zakona koje je ona usvojila.
Takođe, u ovom amandmanu predlažem da se povećaju pozicije gde se predviđa povećanje penzionerima sa 1,5% na 5%, zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane na 10%, zaposlenima u srednjem i osnovnom obrazovanju 10% i ustanovama socijalne, zdravstvene zaštite na 10%, kao i predškolskim ustanovama na 10%. To predlažem zato što građani danas žive zahvaljujući…

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, ja sam predložio da se izvrši korekcija ovog člana 27, gde se u jednom delu kaže da, ukoliko budžetski korisnik sredstva ne utroši u skladu sa zakonom, odnosno nenamenski potroši, da se može izdati nalog da se obustavi prenos budžetskih sredstava, ukoliko to utvrdi nadležna budžetska inspekcija.
Dakle, ja predlažem da se umesto „može“ stavi „da izdaje nalog“, jer ako neko prekrši zakon i to utvrdi budžetska inspekcija, neophodno je da on snosi određene konsekvence. Na taj način ćemo izbeći određene slobodne procene da li će neko nekog kazniti ili ne, izbeći ćemo bilo kakvu diskriminaciju i svi će biti pod istim uslovima i jednakim kriterijumima.
Dakle, mi imamo situaciju da govorimo sad i tome i o tekućoj budžetskoj rezervi, koja između ostalog služi da se određenim gradovima i opštinama prebacuju sredstva za tekuću likvidnost ukoliko nemaju adekvatna punjenja budžeta, a ja bih pre rekao ukoliko se ne ponašaju domaćinski i racionalno. Na taj način diskriminišemo one koji su dobri.
Sada stalno pominjemo, slušam ovde gospodina Milojičića koga pominju kao gradonačelnika ili predsednika opštine Smederevska Palanka, koji je ostavio velike dugove, a mogu vas podsetiti i reći vam da imate sijaset takvih slučajeva i primera gradonačelnika i predsednika opština iz SNS-a kojima se daju sredstva iz budžeta. Evo, recimo, više puta pominjani i Kragujevac i Niš i Leskovac i Novi Sad i mnogi drugi, sa stotinama miliona iz republičkog budžeta.
Dakle, ne možemo imati različite aršine i moramo biti jednaki prema svima, ukoliko da poštujemo zakon. Hvala.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)