Takođe još jedan zakon iz domena lokalnih samouprava, a tiče se funkcionisanja mesnih zajednica. Danas imamo izborni zakon koji je rezultat ovakvog načina glasanja u parlamentu. Taj izborni zakon dovodi do toga da poslanici nisu predstavnici naroda, nego su predstavnici stranaka, odnosno šefova partija koji su ih ovde poslali. Oni umesto da ispunjavaju zahteve građana, ispunjavaju zahteve svojih šefova koji su ih ovde postavili, odnosno poslali. Dakle, ovde govorim o tome da sada imamo situaciju da jedni jedini demokratski izbori gde se ljudi biraju imenom i prezimenom, a to su izbori za mesne zajednice, saveti mesnih zajednica koje danas, u ovom aktuelnom trenutku, najviše imate upravo vi, predstavnici SNS, treba da obezbedite način funkcionisanja, odnosno finansiranja i organizovanja mesnih zajednica.

Mesne zajednice su važne, postoje definisane kao kategorije u Zakonu o lokalnim izborima, ali im treba dati i nadležnosti. Prvo, treba da postoji obaveza osnivanja mesnih zajednica, kako na seoskom, tako i na gradskom području, a ono što je još važnije jeste da im treba dati nadležnosti da mogu sami da odlučuju o nekim stvarima i da zapravo oni odlučuju o prioritetima koje će sami finansirati. Da bi mogli da finansiraju treba im obezbediti finansije. Danas oni služe da bi vladajuća partija mogla da održi po neku pres konferenciju na Nacionalnoj televiziji, a to vrlo često radi i premijer, hvaleći se izbornim rezultatima u mesnim zajednicama, a da pri tom ni jednog trenutka nije rekao kako će one funkcionisati i kako će se organizovati njihovo finansiranje.

Stoga ovim predlogom zakona predlažem da se 80% poreza na imovinu, koji se ubira na teritoriji određene mesne zajednice, usmeri direktno u budžete mesnim zajednicama, kako bi ljudi koji su se već prihvatili tog posla mogli da imaju finansijsku nezavisnost, nezavisnost od strane lokalne samouprave i bilo čije volje od strane lokalne samouprave da im prebaci sredstva ili ne i da sami određuju koji su njihovi prioriteti.

Na žalost, vi ne stavljate ovaj predlog zakona na dnevni red zato što on nije u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava gde ste još jednom skinuli finansijska sredstva po osnovu poreza na zarade koji je ostajao u gradovima i opštinama. Jednostavno, nastavlja se sa praksom siromašenja i opština i mesnih zajednica i građana da bi se napravio privid da u budžetu Republike Srbije mi imamo stabilnu situaciju, da imamo dovoljno sredstava. Na žalost, ta sredstva u budžetu su na štetu građana, jer se uzimaju iz njihovih novčanika, na štetu lokalnih samouprava, na štetu mesnih zajednica, poljoprivrednika, penzionera, radnika i svih drugih ljudi koji žive u ovoj državi.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj predlog zakona odnosi se na stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih preduzetnika, odnosno malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Dakle, zakonom predlažem da se barem na mali, simboličan način pokaže želja da želimo da u istu ravan stavimo strane investitore kojima šakom i kapom gurate hiljade evra po zaposlenom radniku sa našim malim i srednjim preduzećima koji služe samo onda kada poreska uprava treba da dođe da ih oporezuje ili neka druga inspekcija da im naplati kaznu.

Predlažem uvođenje dva nova člana. Jedan član zapravo predstavlja olakšicu da za sve one preduzetnike, odnosno mala i srednja preduzeća koja na period od dve godine zaposle nove radnike im se umanji osnovica za porez na dobit, i to upravo za iznos koji su uplatili po osnovu plata i zarada. Drugi član se odnosi na nedovoljno privredno razvijena područja Republike Srbije u kome bismo trebali na period od tri godine da oslobodimo dobiti sva novoosnovana privredna društva, preduzetničke radnje ili bilo koje druge oblike organizovanja u preduzetništvu.

Vi ste, gospodo, prošlu godinu proglasili, 2016. godinu, za godinu preduzetništva, najavili da će se izmeniti oko 40 zakona koji će olakšati poslovanje i funkcionisanje naših malih privrednika u Srbiji. Naravno, to je samo još jedna u nizu laži koje ste obećali građanima Srbije. Od svega toga nije se desilo ništa. Čak niste želeli da prihvatite ni ove predloge zakona koje predlažem ja i druge kolege iz opozicije, s obzirom na to da zakoni ne stižu iz Vlade, a ne mogu ni da stignu zato što je osnovni zadatak ove Vlade i Aleksandra Vučića jeste organizovanje izbora. Od 2012. godine svake godine imamo izbore, tako da Vlada verovatno zbog toga ne može da radi svoj posao za koji je izabrana, već se bavimo izborima.

Dakle, mi danas imamo situaciju da u Srbiji negde oko 300.000 malih i srednjih preduzeća stvaraju nešto više od tridesetak posto BDP u Republici Srbiji, što je znatno niže od proseka u razvijenim evropskim zemljama. Na žalost, trend je takav da se na deset novoosnovanih radnji ili preduzetničkih radnji, odnosno srednjih i malih preduzeća šest ugasi i mi govorimo o njima samo kada je kampanja u pitanju i kada trebate sa nekim da se slikate, a ne kada im treba istinski i zaista pomoći.

Oni jako dobro znaju šta rade, znaju svoj posao. Nisu oni ni lenji, nisu ni neradnici, niti im fali preduzetničkih inicijativa, kako to gospodin Vučić zna vrlo često da kaže, ali prosto, oni nemaju normalne uslove za poslovanje i zato se oni danas muče.

Predlažem da se ovaj zakon stavi u proceduru i da se na neki način pomogne njima, za razliku od stranih firmi kojima…

Zahvaljujem.

Još jedna za mene lično jako važna tema, jako važan zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Dakle, evo već od 2012. godine slušamo najave o tome kako će se poljoprivrednicima u Srbiji pomoći, kako će se izdvajati značajnija sredstva. Naravno, od svega toga se ništa nije dogodilo. To su laži koje slušamo od vladajuće garniture pred svake izbore u svakoj kampanji.

Srpska napredna stranka je 2012. godine objavila svoju belu knjigu u kojoj stoji - poljoprivreda kao industrijska grana je strateška delatnost kojoj se pridaje poseban značaj i tretman. Građani u Srbiji moraju jesti zdravu hranu. Ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana. Agrarni budžet će se značajno povećati i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini.

Danas smo u 2017. godini. Dakle, agrarni budžet bi trebalo da bude negde oko 10%, a on je danas ispod 5%. Kršite i Zakon o budžetskom sistemu. Toliko o tome šta obećavate građanima i šta obećavate poljoprivrednicima. Sve su to bila obećanja i laži sa kojima se nastavlja i dalje.

Mi predlažemo u ovom zakonu da se podignu podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju iz nekoliko razloga. Prvi je to što su mala poljoprivredna porodična gazdinstva danas najveći poslodavac u Srbiji. U 638 hiljada poljoprivrednih gazdinstava danas direktno ili indirektno zaposleno, radi preko milion i po građana Srbije.

Ne postoji ni jedan veći poslodavac od malih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava u Srbiji, a njima najmanje pažnje pridajete, a to se vidi i po neispunjenim obećanjima i lažima koje ste im davali i vidi se po tome koliko su zastupljeni u budžetu. Daleko su manje zastupljeni poljoprivredni proizvođači u budžetu Republike Srbije, nego što je bilo koja strana kompanija kojoj dajemo milione i hiljade evra po jednom zaposlenom radniku, ne shvatajući time da idemo korak dalje ka stvaranju robovlasničkog društva, jer želimo da nam naši ljudi rade za 20-ak hiljada dinara. Hvalite se, ne mi, nego premijer se hvali kako su plate u Srbiji manje nego u okruženju i da će investitori dolaziti ovde. Nije cilj da ljudi ovde rade džabe i da rade u pelenama i nose pelene, nego da rade dostojanstvene poslove i da mogu od toga normalno da žive, a ne da traže svoju sreću u drugim zemljama van Srbije.

Poljoprivreda ima veliki potencijal, ali bi u nju morali da uložite, ukoliko želite da taj potencijal iskoristite. U protivnom ostaće samo još jedan neiskorišćen resurs ove Republike Srbije, još jedna propuštena šansa, a naši poljoprivrednici sve teže i teže sastavljaju kraj sa krajem zbog toga što niko njima ne posvećuje pažnju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, evo posle 50 dana koliko su trajale konsultacije u Vladi Republike Srbije, kako nas je o tome 1. marta obavestila predsednica Parlamenta, izgleda da su se konačno stekli uslovi da možemo da počnemo da radimo. Dakle, to je dokaz još jedne brutalne laži kada je predsednica Parlamenta ovde u ovom domu rekla da ide na konsultacije, a sutradan saopštila da se sednica neće nastaviti.

Govorim o dnevnom redu.

To je u vezi, čućete sada u nastavku. Radi se o tome da posle 1. marta danas počinjemo da radimo i imamo dnevni red koji se sastoji od 12 objedinjenih tačaka, između ostalih tačaka. Stara praksa se nastavlja, i mi danas treba da raspravljamo u objedinjenoj raspravi o srednjoevropskom programu univerzitetske razmene, borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, policijskoj saradnji, plovidbom rekom Tisom, uzajamnim podsticajima i zaštiti ulaganja između Srbije i Katra itd.
Nastavlja se sa praksom sumanutih dnevnih redova gde se meša sve sa svačim, i gde mi treba objedinjeno da raspravljamo o nečemu. Ne čudi što smo za prvih 10 meseci rada ovog doma od 47 zakona, koliko je usvojeno, 81 doneli po hitnom postupku. I tako smo, a i danas to radimo, postali telo za ratifikaciju zakona po hitnom postupku, umesto da ozbiljno raspravljamo o svakoj tački i da demokratski nastupamo svi ovde u ovom Parlamentu.
Kada ovde nema demokratije, u ovom Domu, ne treba da nas čudi ovo što se dešava na ulici, to je rezultat našeg rada ovde. Mi smo od decembra meseca, vašom odlukom, primali redovno plate, a nismo radili do dana današnjeg.
Što se tiče dnevnog reda i sporazuma koji su danas tema, pročitaću vam kada su oni stupili na snagu, da bi svi shvatili da ovo ne predstavlja nikakvu suštinu rada Parlamenta, već samo zadovoljavamo formu, da pokažemo građanima Srbije da Parlament, u stvari, nešto radi.
Što se tiče Konvencije o Evropskom Šumarskom institutu stupila je na snagu 28. avgusta 2003. godine.
Protokol o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima usvojen u Seulu 12. novembra 2012. godine.
Doha amandman na Kjoto protokol, usvojen 8. decembra 2012. godine.
Sporazum o učešću u srednjeevropskom programu univerzitetske razmene potpisan 25. marta 2010. godine.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala, potpisan 7. novembra 2011. godine itd.
Radi se o sporazumima koji su davno potpisani i stupili na snagu. Mi ih tek danas ratifikujemo, kako biste imali izgovor da sazovete jednu sednicu i da predstavite građanima da poslanici nešto i rade, a oni u ovom trenutku i ne rade.
Što se tiče samih sporazuma, ako govorimo o programu univerzitetske razmene, saradnji Srbije i Češke u oblasti nauke, kulture, obrazovanja, itd, mi zapravo treba da govorimo ovde o obezbeđivanju boljih uslova za školovanje mladih, da govorimo o pravima studenata, koji protestvuju ovde ispred ovog Doma i traže samo uređenu državu, ništa više od toga, a ne da ih slikate i jurite ko je od njih protestvovao i posle toga na televizijskim emisijama ih prozivate.
Kada govorim o obrazovanju i reformi obrazovanja, koju pominjete od 2012. godine, mi govorimo danas o sporazumu…

U temi sam, molim vas.

Kako nisam?

Dobro. Nastavljam o temi.
Dakle, tema jeste obrazovanje i uslovi obrazovanja, jer su sporazumi iz oblasti obrazovanja, i prosto moram šire da sagledam tu situaciju.
Dakle, mi govorimo o sporazumima koje potpisujemo iz oblasti obrazovanja, u trenutku kada nam lekari organizovano odlaze u inostranstvo, kada mladi ljudi ne planiraju da ni svoje školovanje, a kamoli, karijeru u Srbiji započinju.
Mi u jednom od ovih sporazuma, konkretno Inicijativa za reformu obrazovanja, gde je Srbija domaćin, zemlja domaćin, je`l tako, govorimo o tome šta je potrebno šta je potrebno od inventara za kancelariju, tri kancelarijska stola, citiram, čitam zapravo, tri kancelarijske stolice, jedan sto, dva laptopa, tri telefona sa centralom, jedna faks mašina, tri klima uređaja, jedan klub sto sa četiri stolice, jedan frižider, aparat za kafu, itd. To se nalazi, gospodine Arsiću u jednom od ovih sporazuma.
Dakle, govorim o tački dnevnog reda, i mi treba da raspravljamo o tome, umesto da zaista raspravljamo o obrazovanju kao temelju svakog društva i države, kakve uslove imaju naši studenti, naši đaci, da li smo te toalete, koje je premijer najavio da će obići sve u Srbiji, da li ih je obišao, da li smo iz završili, itd, mi se bavimo formom i davanjem saglasnosti na određene sporazume.
Što se tiče samih studenata, nažalost, oni u Srbiji i dalje žive od plata i penzija svojih roditelja, i živeće i nadalje.
Zakon o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, odnosno potvrđivanje sporazuma, takođe jedna važna tema. Mi bi pre svega, pre nego što damo saglasnost na bilo kakav međudržavni sporazum, trebali da pogledamo u svoje dvorište, sa čime mi izlazimo pred te druge zemlje sa kojima želimo da ostvarimo saradnju, ukoliko je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, da vidimo šta smo mi uradili, šta ste zapravo vi od 2012. godine, kada ste na vlasti, uradili iz oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Podsetiću da 2014. godine, pred izbore, je najavljena beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, da smo gledali raznorazne akcije Rezač 1, Rezač 2, Pluton, koji su medijskim pompama propraćeni, bez sudskih epiloga, bez optužnica. Nažalost, to služi samo za promotivne svrhe, kampanje, premijera Vučića i pojedinih ministara koji žele da promovišu sebe kako se bore protiv kriminala i korupcije.
Da je to tako govori na kraju i izveštaj EU, koji ovde nismo čuli u ovom Domu, zato što su neki poslanici, verovatno po zadatku imali zadatak da napadnu one koji su došli ovde i da nas izveste o tome kako Srbija napreduje na evropskom putu, pa nismo mogli da čujemo o tome da je indeks u borbi protiv korupcije veći nego 2012. godine. Dakle, nije ni isti, nego je veći. Ako pogledamo danas analizu Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku koji je rađen 14.02.2017. godine, tu zapravo 45 ispitanika kaže da se država ne bavi ozbiljno borbom protiv korupcije, da su korupcija i kriminal dva ključna problema koji ugrožavaju i bezbednost Srbije iznutra.
Na kraju krajeva, imate priliku da vrlo često vidite u javnim preduzećima, najvećim javnim preduzećima i sistemima koji posluju u Republici Srbiji raznorazne korupcionaške radnje, raznorazne kriminalne aktivnosti, ali na žalost, to je otprilike u ovoj državi nekome dopušteno. Neko mora da se pridržava zakona, a neko ima pravo da radi šta god hoće, pa možemo da govorimo o mnogim stvarima. Ako krenemo od Bele knjige, koju ste vi ovde 2012. godine objavili kao vladajuća stranka, SNS, to je bio vaš program, možete videti sami šta ste od toga uradili, a šta ne. Da ne govorim o Zakonu o poreklu imovine, o raznoraznim situacijama, pokušajima atentata u Jajincima, Savamali, koja je vrh, to je ako govorimo o korupciji i kriminalu.

Vi dugujete odgovore, ne meni, dugujete odgovore građanima Srbije za sve ovo što govorim, i naročito onima koji su vas glasali i od kojih ste tražili poverenje četiri puta unazad pet godina. Nadam se da ćete im odgovoriti vrlo brzo na pitanja koja su ovde otvorena.
Što se tiče drugih sporazuma, kao što je na primer, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Mađarske, o plovidbi rekom Tisom, to je sve u redu i trebamo da se bavimo time. Podsetiću da smo se ovde, u ovom Domu, bavili još jednim kanalom Morava-Dunav-Morava-Vardar, projektom koji je takođe trebao da donese velike ekonomske benefite za Republiku Srbiju.
Danas govorimo o plovidbi rekom Tisom i ja bih bio mnogo srećniji kada bismo govorili kakve smo pouke izvukli iz poplava 2014. Tri godine posle toga, danas imamo upozorenje na moguće poplave, a ne znamo da li smo išta uradili iz oblasti i preventive da sprečimo poplavljene gradova i izlivanja reka u Srbiji.
Što se tiče Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa državom Katar, tu mislim da posebno trebamo obratiti pažnju iz nekoliko razloga. Dakle, imali smo mi mnogo ovakvih sporazuma o kojima smo do sada govorili. Mnogi od tih sporazuma su proizveli i određena dejstva. Jedan od takvih sporazuma je i Sporazum za izgradnju „Beograda na vodi“, gde mi danas ne znamo šta je iz tog sporazuma zapravo istina, a šta nije, ne znamo pravu istinu i do dana današnjeg postoje neke poslovne tajne u koje očigledno građani Republike Srbije nemaju prava da imaju uvid.
Isto tako jedan od sličnih sporazuma sa Emiratima je potpisan vezano za davanje zemljišta u zakup i Karađorđeva, odnosno Moravića u Karađorđevu i zemljišta u Gajdobri i Sivcu. Ukupno preko 10.400 hektara. Samo u Karađorđevu i Moraviću 3.534 hektara. Podsetiću vas, da i to takođe jedan od sličnih sporazuma na koji smo mi dali ovde saglasnost, odnosno dala je većina, a ne opozicija, dali ste vi.
Sada ako pogledamo šta su njihovi rezultati, pa naravno da se otvara pitanje - šta radimo danas. Mi sada vidimo da tri godine posle tog sporazuma davanja zemljišta u zakup, mi nemamo nikakav izveštaj - šta su rezultati. Premijer Vučić je braneći ovaj sporazum sedeći ovde u ovoj klupi, rekao do slovce da će arapski partneri zahvaljujući toj investiciji i tom sporazumu povećati produktivnost za četiri ili pet puta, citiram ga, na toj poljoprivrednoj površini mnogo više nego što su ostvarivali naši paori.
Danas tri godine posle toga mi ne znamo da li je jedan jedini dinar uplaćen državi na osnovu tih prinosa koje su oni ostvarili. Ko to zemljište zapravo obrađuje? Ko se time bavi? Da li je to „Al Ravafed“ ili je to „Al Dahra“ ili je to neka treća firma. Radi se o fantomskim firmama o kojima mi ne znamo ništa i ne možemo doći do informacije ko zapravo upravlja zemljištem Republike Srbije koje smo uzeli od naših paora koji su uredno plaćali zakupe i obrađivali, plaćali mnogo više nego što treba da plaćaju Arapi. Dali im tu za 60 evra po hektaru i sada ne znamo zapravo ni ko to radi ni šta radi.
Onda ne treba ni da nas čudi kada se postavljaju pitanja ko raspolaže ovim zemljištem. Kada institucije ne daju odgovore onda, naravno kada ne postoje odgovori od nadležnih onda kruže razne priče, da li je to zemljište obrađuje brat premijera Andrej Vučić, da li neko drugi, ali to će se…
(Predsedavajući: Gospodine Aleksiću….)
… prekinuti onog trenutka kada nadležni izađu i kažu da, evo, rezultati Sporazuma sa Arapskim Emiratim, sa „Al Ravafedom“, „Al Dahrom“ ili bilo kojom drugom firmom su takvi i takvi. Mi smo zemljište dali. Dobili smo 2014. godine to, 2015. godine to, 2016. godine to.
Nažalost, izgleda da vi nemate šta da kažete i idemo sada sa novim sporazumima kao što je ovaj sa državom Katar, koji potpuno sa istom bojazni možemo pretpostaviti da može dovesti do istih rezultata, da mi ne znamo šta se krije iza ovih sporazuma koje vi ovde stavljate pred nas.
Suština je da svi ovi sporazumi, kao što sam na početku svog izlaganja i rekao, niti su aktuelni u datom trenutku, niti predstavljaju suštinu za dalji razvoj i delovanje Republike Srbije i parlamenta. Jednostavno, oni sada su na dnevnom redu zato što je neko želeo da imamo ovakav dnevni red, da mi danas imamo predloge zakona koje predlažu opozicioni poslanici, ne predlaže ih Vlada, zato što Vlada nema kada da se bavi očigledno zakonima i državom, jer mora da se bavi izborima. Od 2012. godine mi smo svake godine na pojedinim izborima i to je otprilike glavna opsesija i nešto čime se bavi Vlada Aleksandra Vučića, pri tom, ovde danas vidim neke ministre koji su u poslednjoj Vladi postali ministri, a pre njih se preko 40 ministara u različitim vladama promenilo, pa naravno da ne možemo govoriti o njihovoj…
(Predsedavajući: Kolega, molim vas o dnevnom redu. O dnevnom redu nastavite diskusiju. Ostavite ministre. Tu su. Odgovaraće na pitanja. Postavite im pitanja.)
Ne, ne, ne. Ne postavljam pitanja. Ja sam samo prokomentarisao da ovo o čemu govorim nekih ministara…
(Predsedavajući: Znam, razumeo sam. Govorili ste o izborima, a toga je vas uvek strah. Nastavite.)
Da.
Dakle, generalno mislim da ovakav rad i sada se obraćam vama, predsedavajući, jer ste vi ovaj dnevni red predložili i molim vas da ubuduće ne bude na dnevnom redu ovakvih tačaka koje nemaju smisla i koje su objedinjene, a da jedna sa drugom nema nikakve veze, da bismo mogli ozbiljno o tome da diskutujemo i da sporazumi naravno dolaze na dnevni red onda kada su potpisani, a ne četiri ili pet godina posle stupanja na snagu ovih sporazuma. Zahvaljujem.

Reklamiram član 104. Poslovnika i vi ste ga prekršili, gospodine predsedavajući, jer mi niste dali pravo na repliku na moje pogrešno tumačenje, od vaše strane, dva puta ste mi pomenuli ime i prezime, tumačili ono o čemu sam ja govorio i niste mi dali pravo na repliku, na šta apsolutno imam pravo po ovom Poslovniku. I vi ste to potvrdili. Bilo da sam ja govorio o „Beogradu na vodi“, bilo o demonstracijama, bilo o zemljištu u Vojvodini, sve je to bilo vezano za tačke dnevnog reda o kojima sam govorio.

Iza toga je ministar meni odgovorio, takođe pogrešno tumačeći moje reči, govorio je o dilerima droge koji su neki investitori nekada bili, govorio je o tome kako su oni hapsili, kako ste vi zapravo sve njih pohapsili, samo je zaboravio da kaže šta je bilo sa Kosmajcem koji je najveći diler droge, koga je ova vlast uhapsila da ne plaća porez na neko zemljište, otkud to da tajkuni sada nisu više Bogoljub Karić i ostali koji vam govore na konvencijama a neki pre njih…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Zapravo želim da postavim dva pitanja. Prvo pitanje se odnosi na vas, na predsednika Skupštine i odnosi se upravo na današnju sednicu i ono glasi – zašto degradirate ovaj parlament? Zašto obesmišljavate parlamentarni rad? Ispunjavate političke želje premijera i Vlade i zakazujete ovakve sednice?
Mi smo, naime, juče u osam minuta do tri, do 15 časova zapravo, dobili saziv za danas u tri. U tom sazivu sednice nalazi se 27 tačaka dnevnog reda od čega čak 18 zakona i to veoma važnih zakona, predsednice. O tim zakonima treba ovde da se raspravlja, jer od tih zakona zavise životi naših građana, zavisi stanje u Republici Srbiji.
Pored toga, nije vam bilo dovoljno što ste na taj način sazvali sednicu, već ste i sve te tačke objedinili. Dakle, ja zaista ne znam kakve veze jedno sa drugim imaju tačke dnevnog reda, kao što je recimo izbor članova Saveta guvernera Narodne banke ili izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Trstenku, sa recimo tačkama Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, Zakon o uređenju sudova, Zakon o akcizama, Zakon o porezu na dodatu vrednost, Carinskog zakona, Zakon o proceniteljima i zakonima o poreskom postupku.
Radi se o veoma važnim zakonima i važnom setu zakona o kome će poslanici moći da raspravljaju bez dovoljne i adekvatne pripreme, sa jako malo vremena. Šefovi poslaničkih grupa će, ukoliko žele da diskutuju, po svakoj od navedenih tačaka, imati ukupno 44 sekunde da govore o jednoj tački dnevnog reda, a ostali poslanici negde oko 11 sekundi.
Sad mi vi recite kako je moguće da neko u nekoliko desetina sekundi pomene i zakone o porezima, i o carinama, i akcizama, i PDV-u i svim ostalim stvarima koje su jako važne za građane ove naše zemlje i važne su na kraju za celu Srbiju.
Sada, ovih dana, su se poslanici vladajuće SNS sprdali i podsmevali amandmanu o deda mrazu, koji je bio jako ozbiljan i koga nažalost oni nisu shvatili šta je njegova poruka. A njegova poruka je upravo ovo, on nije proizveo nikakvu štetu, već je bio edukativnog karaktera za razliku od ovoga što se dešava sa objedinjavanjem rasprave sa ovako važnim tačkama, gde ćemo mi danas zapravo učestvovati u jednom radu koji će svakako napraviti veliku štetu za građane Srbije, zato što poslanici nisu dobili niti adekvatno vreme za pripremu, niti za amandmane, niti će se ozbiljno moći diskutovati o njima.
Dakle, to što vi radite zapravo nije samo nepoštovanje članova ovog parlamenta i poslanika, nego svih građana Republike Srbije uključujući i one dve trećine koji nisu dali glas SNS, mi imamo obavezu prema svima njima ovde da se ponašamo odgovorno i da se ponašamo ozbiljno i ne smemo mi njima da pljunemo u lice. Nije amandman o deda mrazu bio pljuvanje u lice građanima Srbije, već je pljuvanje u lice građanima Srbije ovo što se dešava sa objedinjavanjem rasprave o ovako važnim zakonima koji su danas na dnevnom redu.
Ja bih vas zamolio da se to više, ako je moguće ikako ne ponavlja, jer to zapravo pokazuje da smo mi samo u funkciji Vlade, da ispunjavamo njihove političke želje i da ispunjavamo ono što zacrta premijer, bez adekvatne rasprave i bez transparentnosti. Kada nema transparentnosti potkradaju se i greške i to ste videli u prethodnom sazivu koliko je zakona promenjeno, koji su po hitnoj proceduru usvajani.
Drugo pitanje postavljam ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije. Mi se suočavamo sa time da svake godine oko 30 hiljada ljudi odlazi iz Srbije. Sada u ovom trenutku negde oko hiljadu lekara čeka i traži sertifikat kako bi napustilo Srbiju od Lekarske komore u Srbiji. Naravno, u nekim delovima imamo jako velike probleme kao što su Bujanovac, Preševo i Medveđa gde je praktično tim ljudima odlukom Ustavnog suda ukinut dodatak koji su imali na zarade i ti ljudi planiraju da odu iz tih krajeva Srbije. Koji je način na koji Vlada i Ministarstvo zdravlja planira da te lekare dole zadrži, da ne napuste tu teritoriju kako bi građane imao ko da leči?
Sa druge strane, iste stvari sa zaposlenima u Specijalnoj bolnici u Bujanovačkoj banji koji nažalost zbog sudskog spora neće u narednom periodu moći da…

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predložio sam zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji se odnosi na funkcionisanje mesnih zajednica kao najnižeg nivoa sa kojima građani imaju najčešći kontakt.

Zapravo, u postojećoj zakonskoj regulativi predviđeno je to da mesne zajednice na gradskim područjima ne moraju biti formirane, a Ustav Republike Srbije u članu 176. predviđa pravo svih građana da mogu svoju lokalnu samoupravu da ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika na najnižim nivoima vlasti, a to su upravo mesne zajednice.

Dakle, Predlog zakona se odnosi na to da formiranje mesnih zajednica bude obavezno, kako na seoskim područjima, tako i na gradskim područjima. Ono drugo što je jako važno je njihova finansijska nezavisnost, odnosno finansijska decentralizacija koja podrazumeva da se deo sredstava od poreza na imovinu prebacuje direktno na račune mesnim zajednicama i to u iznosu od 80% ukoliko se radi o mesnim zajednicama na seoskom području od poreza na imovinu, a minimum 20% za mesne zajednice koje se formiraju na teritorijama gradskih područja. Na taj način, zapravo, mi pokazujemo da smo spremni da zaista istinski želimo da sprovodimo decentralizaciju u Srbiji, želimo da približimo vlast svim građanima, bez obzira na kom delu teritorije zemlje ili neke opštine ili grada žive i, ono što je najvažnije, mesne zajednice dobijaju veću samostalnost i dobijaju veći značaj.

Samim tim će se motivisati i neki ljudi koji su danas kvalitetni, sposobni i žele da učestvuju u radu i razvijanju svojih mesta u kojima žive, da se u to i sami uključe. Imaće zapravo motiv. Na ovakav način u sadašnjoj zakonskoj regulativi teško možemo motivisati one ljude koji ne dobiju nalog od svojih partija lokalnih da učestvuju na mesnim zajednicama da se u tu trku i uključe i da istinski za njih rade.

Dakle, smatram da mesne zajednice ne treba da zavise preterano od politike i političkih subjekata, naročito zbog toga što su to demokratske institucije na kojima se imenom i prezimenom biraju građani koji žele da učestvuju u radu saveta mesne zajednice.

Prema tome, pozivam vas da podržite ovaj Predlog zakona, naročito iz razloga što se sada u mnogim opštinama u Srbiji upravo odvijaju, održavaju ili će se održati izbori za savete mesnih zajednica, ali isto tako napominjem da zbog toga što one ne predstavljaju veliki značaj, neke opštine, poput opštine u Trsteniku, još uvek nisu raspisale izbore za mesne zajednice, iako zakon kaže da su u obavezi šest meseci od formiranja opštinske vlasti da se sprovedu izbori za mesne zajednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Nažalost, moram ponovo da predložim Zakon o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, iako smo prošle nedelje ovu tačku, odnosno ovaj zakon imali na dnevnom redu. Nažalost, promene koje su se dogodile u tom zakonu su kozmetičke prirode i ne menjaju suštinu. Zapravo, naši poljoprivrednici, pre svega mali poljoprivrednici koje imamo u Srbiji, u iznosu od 75% od ukupnog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, negde oko 480 hiljada malih poljoprivrednih gazdinstava od ukupno 630 hiljada, koliko imamo, će i dalje da se suočavaju sa velikim problemima kako da prežive i kako da održe svoju sopstvenu proizvodnju.
U ovom zakonu predlažem ono što je suština, a to je da se promene iznosi podsticaja u Zakonu o podsticajima i da na taj način pomognu našim poljoprivrednicima da lakše mogu da obavljaju svoju delatnost.
Napominjem da je ovaj zakon i te kako važan, pre svega iz razloga što on obuhvata dva miliona ljudi koji danas u Srbiji su zaposleni u svojim gazdinstvima i bave se poljoprivrednom proizvodnjom.
Dakle, najveći poslodavac u Srbiji u ovom trenutku jesu mala porodična poljoprivredna gazdinstva, a najmanje pažnje se njima polaže i to nije dobro. Dakle, molim vas da ozbiljno sagledate ovaj zakon. Mi imamo dovoljno sredstava. Ne možemo sada da govorimo o tome da nemamo, jer evo slušamo hvalospeve premijera, od ministra finansija kako nam je puna kasa, imamo razne suficite. Evo, na ovoj sednici Skupštine danas ćemo preuzeti 105 miliona evra duga koji ima Petrohemija.
I nemojte mi reći da nemamo sad sredstava da pomognemo našim poljoprivrednicima kojih ima najviše u Srbiji. najlakše ćemo zaposliti Srbiju kroz ulaganja u poljoprivredu. Imamo potencijal od više milijardi evra izvoza kroz poljoprivrednu proizvodnju, ali da bismo mogli da ga ostvarimo, moramo nešto i da uložimo.
Mi smo nažalost jedna od retkih zemalja koja polovinu godine, na primer, izvozi jabuke, a drugu polovinu godine uvozi. Mi i dalje uvozimo paradajz i papriku u Srbiju, što je nedopustivo i smatram da je to nešto što se mora prekinuti, ali ne vidim želju i ne vidim zapravo svest onih koji danas u Srbiji donose odluke o tome koliki značaj ima poljoprivreda i kolike potencijale mi ne koristimo kao zemlja koja može da ostvari određene rezultate u oblasti poljoprivrede.
Prema tome, predlažem da ovaj zakon stavimo na dnevni red. predlažem da ove mere i iznose za podsticaje koje sam ja predvideo, pre svega koji se odnose na biljnu proizvodnju, na premije za mleko, podignemo, jer, napominjem, ministar Nedimović je najavio da od kraja ove godine neće više biti zaštite od uvoza mleka za naše proizvođače mleka ovde u Srbiji. Biće izloženi ozbiljnoj konkurenciji i ukoliko im mi ne pomognemo iz budžeta, postoji velika opasnost da će oni uopšte uspeti da održe svoju sopstvenu proizvodnju. Zahvaljujem.

Meni je prosto neverovatno da me evo koliko već dugo ne želimo da stavimo ovaj zakon na dnevni red, odnosno većina ne želi da stavi. Poslanici SNS ne žele da predsednicima opštine i gradonačelnicima iz svojih redova pomognu da mogu da stipendiraju svoje učenike i svoje studente. Zapravo, radi se o usklađivanju zakona o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom standardu, gde vi praktično trebate da omogućite opštinama i gradovima da mogu, u skladu sa zakonima, da finansiraju svoje učenike i svoje studente. To je više tehnička stvar, ali to predstavlja ozbiljan problem lokalnim samoupravama, jer kada god dođu bilo kakve inspekcijske službe ili DRI, oni stavljaju primedbu na to da oni nemaju pravo da iz lokalnog budžeta stipendiraju učenike i studente.
Zapravo, koliko je to važno govori i činjenica da mi imamo 58.000 ljudi koji su tokom prošle godine otišli iz Srbije, želeći da svoju budućnost grade u nekim razvijenim zemljama. Polovina naše dece danas želi da ode u Srbiji. Glavna tema je danas gde je lakše otići, gde je bolje otići. Retko ko danas razmišlja kako će da pomogne svojoj zemlji.
Ovo je jedan od načina kako možemo da sprečimo trend desetogodišnji, u kome smo mi 175 ljudi koji su otišli iz Srbiji izgubili. Zapravo, moramo pokazati želju i volju da smo spremni i sposobni da finansiramo te ljude, njihovo školovanje, nagradimo njihov rad, trud, njihovu marljivost i na neki način ih motivišemo da posle završenih studija, školovanja, ostanu u svojoj zemlji i da kao neka buduća generacija ljudi nastavi da ovu zemlju gradi i da je razvija i stvara od nje jedno dobro mesto za život.
Ja ne znam, zapravo, šta treba da uradimo još da bi neko shvatio koliko je ovo jedna od važnih stvari i ja vas zaista molim da razmotrite. Pristajem i na to da ovaj predlog zakona bude predlog SNS. Evo, neka poslanici SNS daju ovaj predlog zakona, ja ću se povući, ali dajte da omogućimo ovim mladim ljudima i njihovim porodicama lakše finansiranje svog školovanja i obrazovanja, sa druge strane da pomognemo čelnicima u lokalnim samoupravama da oni mogu da tim ljudima kroz finansiranje iz lokalnog budžeta praktično i sprovedu. Zahvaljujem.