Poštovani građani Srbije, gospodine predsedniče Skupštine, pitanje postavljam ministarki Dariji Kisić Tepavčević, kao i vama lično, predsedniče Skupštine, koji ste po svojoj funkciji i predsednik Odbora za prava deteta.

Da li ste upoznati sa slučajem da je u ponedeljak 12. decembra, šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović odvedena u Švedsku iz svog jedinog doma, koji se nalazi u selu Brezjak, nadomak Loznice, selu za koje Rio Tinto, kao što javnost zna, ima neke svoje planove, da ovo selo nestane sa lice zemlje. To ističem zato što smatram za ovaj slučaj da to nije bez značaja i da to nije slučajno.

Šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović živela je u hraniteljskoj porodici od drugog meseca svog života do prošlog ponedeljka kod hraniteljke Zore Janković iz Brezjaka. Sve do tog kobnog ponedeljka ona je išla u predškolsko u školu u Nedeljicama sa svojim drugarima, ostalom decom iz sela Brezjak i Nedeljice.

Hraniteljka Zora Janković je jedina majka koju mala Zorana zna i ona je nedavno saznala da će devojčica biti u ekspresnom postupku poslata u Švedsku.

Ističem, devojčica je državljanin Srbije, rođena u Srbiji. Srpski jezik je jedini jezik koji govori i koji poznate.

Pitam vas, gospodine Orluću, da li ovaj maleni građanin Republike Srbije ima pravo da svoj život nastavi u svojoj zemlji, da govori svoj jezik, među svojim narodom, u svojoj sredini, koju kao takvu oseća i kojoj pripada? Ko joj to pravo, gospodine Orliću oduzima?

Napominjem, po Haškoj konvenciji koja je usvojena 2014. godine, za usvajanje srpske dece kada je usvojitelj stranac nadležan je lično ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dakle, šestogodišnju Zoranu iz svog sela, iz svoje hraniteljske porodice, iz svoje zemlje, iz svog vrtića otrgla je svojom odlukom Darija Kisić Tepavčević. Ko je ministarska Kisić Tepavčević da ovom detetu oduzme radost i pravo da živi u svojoj zemlji?

Da li znate da je pred nadležnim sudom biološka majka Marija Mihajlović pokrenula postupak za povratak vršenja roditeljskog prava, za koji osnovano sumnjam da ju je prevarnim radnjama radnika Centra za socijalni rad Rakovica i oduzeto?

Da li vam je poznato da je zahtev za usvojenje deteta podnela i državljanka Srbije Suzana Bojić iz Loznice i da joj Ministarstvo nije izašlo u susret?

Da li znate da se ovo usvojenje odbija po sramnom ugovoru koji je Srbija potpisala 2019. godine sa sedam stranih kompanija za usvajanje dece u vreme kada je ministar bio Zoran Đorđević, a današnji direktor Pošte Srbije?

Da li znate da je Srbija jedina zemlja Evrope sa kojom ova švedska kompanija ima ugovor? Spisak ostalih zemalja ću vam dostaviti.

Da li znate da se usvojenja odvijaju uz novčanu transakciju? Da li znate da postoji cenovnik za usvajanje dece iz Srbije? Gospodine Orliću, donela sam da vam ga pokažem. Ovo je cenovnik po kojem se usvajaju deca iz Srbije u Švedskoj, tačnije po kojoj se prodaju.

Da li ste, gospodine Orliću, videli ovaj cenovnik? Ko je ovlastio vas i ostale da prodaju decu Srbije strancima? Zašto se ovoj deci oduzima pravo da odrastu u svojoj zemlji?

Prema podacima kojima raspolažem, trenutno 71 dete čeka da bude prodato, moram slobodno da kažem, prodato strancima usvojiteljima iz inostranstva. Šta se krije iza toga, gospodine Orluću?

Zar mi kao društvo, kao zemlja ne možemo da odhranimo, ne možemo da zbrinemo, ne možemo da podgajimo 71 dete, molim vas? Da li je ovaj izvoz i prodaja dece prirodan sled u zemlji u kojoj još uvek nisu rešeni slučajevi prodaje i krađe beba?

Da li je ovo neki moderni danak u krvi, legalizovan u vreme tadašnjeg ministra Zorana Đorđevića? Da li ćete, na kraju, dopustiti da se preko ovog deteta vrši odmazda prema stanovnicima Nedeljica, aktivistima Udruženja „Ne damo Jadar“, koji su ovo dete gledali kako raste i koje vole kao svoje?

Da li kao predsednik Odbora za prava deteta mislite da je u redu da kao društvo izvršimo emotivno i pravno nasilje nad ovim detetom i nad njegovom majkom?

Da li znate da je Centar za otetu i ostavljenu decu uputio upit Ministarstvu unutrašnjih poslova i želi da zna kako je dete dobilo putnu ispravu kada usvojioci nisu upisani u matičnu knjigu rođenih umesto biološke majke?

Na kraju, gospodine Orliću, pogledajte ovo dete. Pogledajte svi ovu devojčicu. Pogledajte je!

Gospodine Orliću, molim vas, na stranu sva politika, ovoliku ćerku imam ja. Ovolike ćerke imate vi, gospodine Orliću.

Ko ste vi da se ona jutros probudi sa strancima u stranoj zemlji, u zemlji čiji jezik ne govori? Molim vas, da li znate da je ovo dete predato strancima za 156 hiljada ševedskih kruna, 14,5 hiljada evra? Da li znate kako izgledaju dani ove devojčice koja je već deset dana otrgnuta od svoje porodice?

Možemo li, gospodine Orliću, da budemo dovoljno ljudi, i ja i vi i ceo ovaj parlament, da pokrenemo postupak povrata deteta u svoju zemlju i da prekinemo… (Isključen mikrofon.)

Predsedavajući, član 107.

Nedopustivo je kako dozvoljavate da se ruši dostojanstvo Narodne skupštine i dozvoljavate Siniši Malom da se ovako obraća narodnim poslanicima.

Molim vas, zamolite ga da ovde predstavlja ministra finansija svih građana i da se ne ponaša kao Konsiljere, kao savetnik mafijaškog klana.

Hvala predsedavajući.

Moj amandman se odnosi na pravi prioritet naše države. Žao mi je što Ana Brnabić nije ovde, premijerka, rekla je da je budžet pravljen prema prioritetima. Pa, sam predložila da umesto suludog projekta izgradnje nacionalnog stadiona izgradimo cevovod od Drine do Vojvodine, da konačno Vojvodina dobije vodu.

Ne znam da li građani u ostatku Srbije znaju da Zrenjanin već dvadeset godina nema vodu i da je neće imati iz podzemnih voda, to je prosto nemoguće. Svi oni koji godinama prave navodno fabriku, a već dvadeset godina je nema, u stvari zarađuju na tom nemanju vode. Tako da je Zrenjanin već izdvojio 150 miliona evra, a građani Zrenjanina svaki dan plaćaju deset hiljada evra za flaširanu vodu.

Šta se dešava? Dešava se da mi imamo vodu, imamo najkvalitetniju vodu i za novac mnogo manji od nacionalnog stadiona, to pitanje možemo da rešimo. Ali zašto sam sigurna da ga nećemo rešavati? Opet žalim što nije tu premijerka Brnabić, jer ja smatram da ona upravo radi po agendi „Rio Tinta“ i ostalih multinacionalnih kompanija, koji Drinu hoće za sebe, koji hoće da je unište, da je uzmu i da trajno unište najkvalitetnije vodoizvorište Srbije.

Zato mislim da je ovaj budžet, u stvari samo put u dužničko ropstvo. Prošle godine ste zadužili građane Srbije za 2,5 milijarde evra. Ove godine je zadužujete za pet milijardi.

Građani treba da znaju da ovaj suludi rast javnog duga nije rast ekonomije, nego put u dužničko ropstvo. Građani, takođe, treba da znaju da kao i do sada najveći deo ovog novca doći će upravo do firmi kompanija koje imaju vaša braća, vaši kumovi, gospodine Mali i vama se obraćam, braća Ane Brnabić, Darije Kisić itd.

Evo, zanimljivo je da upravo firma brata Darije Kisić za četiri godine uvećala je svoj profit 14 puta, tačnije potpisala je 27 ugovora sa ministarstvima javnim preduzećima u vrednosti od 26,8 miliona evra.

Srbija je, u stvari u zadnjem stadionu korupcije. Taj slučaj se zove, slučaj zarobljene države. U izveštaju „Transparency international“, međunarodne organizacije možete i da pročitate da je Srbija upravo taj slučaj, kada se svi zakoni donose nasuprot javnog interesa, a u interesu multinacionalnih kompanija „Rio Tinta“ i ostalih za koje iskreno mogu da kažem da sumnjam da su pravi novi okupatori Srbije.

To zaduživanje i uvođenje Srbije u dužničko ropstvo upravo se dešava po agendi koju oni diktiraju. Žao mi je opet što ovde nije i gospođa Negre. Ona je pravi primer kako se to radi. Gospođa Negra dolazi iz Evropske investicione banke kod koje se Srbija zadužuje i zaduživala se i zadužuje se danas, a onda dan kasnije gospođa Negre dolazi da nam traži litijum tačnije, traži nam da se Srbija žrtvuje za, takozvanu zelenu tranziciju EU. Molim vas, recite mi, ko ima pravo više da traži od Srbije da se žrtvuje? Zar Srbija nije dovoljno žrtava dala i za tu slobodu Evrope.

Moram samo da napomenem, građani možda ne znaju da u vreme kada je Evropa bila pregažena fašizmom „Rio Tinto“ je prodavao čelik Hitleru. Zato danas nema niko pravo da sarađuje sa „Rio Tintom“ i da od Srbije traži žrtvu.

Šta još „Rio Tinto“ i ostale multinacionalne kompanije traže od Srbije? Traže da Srbija nema EPS u vlasništvu, i po toj agendi ste uništili EPS, i po toj agendi ga prodajete.

Šta je sve potrebno „Rio Tintu“ i ostalim multinacionalnim kompanijama? Pa, potrebno je sve što vi obezbeđujete. Dakle, da poslanici budu lobisti „Rio Tinta“, da ministri budu lažni doktori sa diplomama Megatrenda, potreban je ogroman javni dug, potrebno je dužničko ropstvo, potrebna je Srbija bez reka, sela bez ljudi, potrebno je potpuno zaduživanje Srbije i više od svega, potrebna je upravo ovakva premijerka koja radi po nalogu „Rio Tinta“.

Izvinite, možda vam je zanimljivo gospodin Mali, da vam kažem šta sam čula? Čula sam da je „Rio Tinto“ tražio od Ane Brnabić da koristi izraz za probuđeni narod Srbije - lažni ekolozi i ona od prvog dana tog naloga koristi sraman izraz za probuđeni narod Srbija, lažni ekolozi. Zato mi dozvolite da kao narodni poslanik izrazim svoju sumnju da ste upravo vi lažni ministri, da je premijerka lažna premijerka, da ste u stvari samo pravi lobisti i prave marionete „Rio Tinta“.

Gospođo, ministarko pravde, drago mi je i da vas vidim. Mislim da ste i vi i lažna ministarka pravde. Nema tog slobodnog i nezavisnog pravosuđa, gospođo, dok vi lomite slavski kolač na slavi Srpske napredne stranke.

Hvala.

Gospodine Vučeviću, da uvredi dostojanstvo Narodne skupštine izneo je, molim vas, niz neistina. On je zloupotrebio procesno pravo…

Član 107.

Dozvolili ste gospodinu Vučeviću da iznese niz neistina.

Najpre na nas viče. Drugo, govori neistine. On je zloupotrebio procesno pravo. Cela nam se Evropa i svet smejala kad je on lično prijavio gospodina Vučića da ne odgovara ili zbog „Jovanjice“ …

Ne, govorim istinu.

Svesni ste vi šta govorim, zato me prekidate.

Član 107. gospodine predsedavajući.

Evo, divno je što je rekao gospodin Vesić da nema nikakve sumnje na korupciju, iskoristila bih priliku da ukažem kako je povredio Poslovnik tako što je direktno obmanuo javnost on lično.

Na strani 27. i 28. budžeta, ima jedna frapantna činjenica, gospodine Vesiću – građani Srbije plaćaju 10 miliona evra 20 godina nevladinoj organizaciji koja se zove „Mladi istraživači Srbije“.

Deset miliona evra je mnogo više od budžeta koji ima celo Ministarstvo za porodicu i demografiju, znači, 8,5 miliona. Svake godine plaćamo 10 miliona evra nevladinoj organizaciji koja sa vama sarađuje. To je čista korupcija, gospodine Vesiću i pranje para. Tako da, molim vas razjasnite to.

Gospodine Orliću, nedopustivo je što ste dozvolili Ani Brbanić da ovako izvređa građane Srbije, član 107, da povredi dostojanstvo građana Srbije, svih poslanika, ljudi koji su podneli ovu inicijativu, među kojima sam i ja, da nazove građanima lažnim ekolozima, koji se bore za opstanak ove zemlje, bukvalno, i da dovede građane u zabludu na temu – šta je najveća opasnost po životnu sredinu i po našu domovinu zajedničku i vašu i moju.

Najveća opasnost po životnu sredinu i po Srbiju je …

(Isključen mikrofon.)

Vi mi upadate u reč, nedopustivo. Ana Brnabić je najveća opasnost za životnu sredinu.

Molim vas, predsedavajući, ovo je zaista uvreda za inteligenciju građana Srbije. On vređa dostojanstvo građana Srbije.

Ovo je matematika sa Akademije SNS mladih lidera…

Ovo je neprihvatljivo.

Član 107. Rekla sam vam na početku.

Rekla sam vam.

Ovo je neprihvatljivo.

Ja sam završila. Rekla sam to što sam imala.

Hvala za vreme.

Rekla sam – hvala.

Ovo je matematika za Akademije mladih lidera… (Isključen mikrofon.)