Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja bih predsedavajuća vas zamolila da skrenete pažnju ministru, nije u redu da se ovako obraća narodnim poslanicima, moje kolege danas iz opozicije i juče, ceo dan citiraju izveštaj Fiskalnog saveta. Znači, citiraju izveštaj Fiskalnog saveta, ovako se ne razgovara sa narodnim poslanicima, osim ako se ne brani pljačka. Bojim se da on danas brani pljačku i zato sa nam ovako razgovara.

Ja bih samo da repliciram ministru, čisto istine radi.

Jel ovo replika ili Poslovnik? Imam oboje.

Kada je u pitanju Poslovnik, predsedavajuća, ja bih vas zamolila da primenjujete član 108. i član 107. Tu su ministarka pravde, ona sama zna, trebalo bi da skloni koka-kolu sa stola, ovo je prajm-tajm, ovo nije tezga za reklamiranje koka-kole, ovo je Narodna skupština, molim vas to sklonite, a ministru ću replicirati kasnije.

Ako mogu sad.

Želim.

Mogu li da nastavim repliku? Važno mi je da kažem.

Hvala, predsedavajući.

Ministarka, naveli ste nam gde se tačno rudari i koje su to zemlje i dobro je da primetimo da rudarstvo cveta samo tamo gde cveta korupcija i organizovani kriminal i bojim se, ministarka, da će vreme koje dođe dokazati da ste vi tipičan primer za to.

Mi smo se nekada zaduživali kod institucija kojima ste vi pripadali, finansijskih, a danas ste došli ovde da radite za ministarsku platu, što je gotovo neverovatno. Neverovatno mi je da vi radite za 120.000 - 130.000 dinara ili zaista radite za svoje stvarne poslodavce rudarske multinacionalne kompanije itd.

Vama ću se baviti nekom drugom prilikom, a danas sam htela da ministru postavim vrlo jednostavna pitanja, pošto je danas više puta ismevao poslanike da ne umeju da mu postave pitanje, da ne razumeju šta hoće da ga pitaju ni sami itd.

Međutim, ministre, evo, ja ću da budem vrlo jednostavno. Dakle, građani Srbije hoće da znaju zašto tačno vi njih zadužujete? Znači, vi zadužujete ovaj siromašni narod Srbije i oni hoće da znaju čemu ti besmisleni projekti, čemu Nacionalni stadion od milijardu evra.

Građani Čačka neki dan su bili na protestu i čudili su se čemu Vidikovac na Kablaru od miliona evra kada u podnožju te planine…

Ne, imam po amandmanu vreme.

Ne, imam amandman. O čemu pričate? Zašto ste me prekinuli?

Dobro, nastaviću kasnije.

Izašao mi je ministar, a ja sam baš htela da postavim tri jednostavna pitanja, ali svejedno, nek ostane zabeleženo da sam ih postavila.

Prvo pitanje – zašto nam treba stadion od milijardu evra?

Drugo pitanje – zašto je hrana u Srbiji skuplja nego u okruženju? Zašto je čokolada, recimo, u Srbiji, koja se proizvede u Srbiji, za 30% jeftinija recimo u Banja Luci? Ili, zašto, recimo, ulje koje se proizvodi u Zrenjaninu je jeftinije u Herceg Novom? To su toliko jednostavna pitanja da mislim da zaslužujemo odgovor.

Treće pitanje je bilo da mi odgovori precizno koliko je ljudi tačno ostalo bez posla zbog privatizacija koje je on vodio? Znači, on je bio u toku te tzv. bivše vlasti, kojoj je on pripadao. On se bavio privatizacijama i on je, kako bi on rekao, ostavljao neke ljude bez posla, pa bih volela da znam koliki je tačno taj podatak?

Još ću iskoristiti priliku što ste vi, ministre, tu. Malopre sam vam ostala nedorečena. Čisto, pošto građani ovim budžetom plaćaju i policiju, da razjasnimo. Vidim da vam je u cilju da radimo kako treba. Što se tiče pucnjave u Užicu, ona se jeste desila u neposrednoj blizini škole, u 13.10 časova, između dve smene, na stepeništu koje vodi u školu. Ja tu školu odlično poznajem. To je OŠ „Braća Ječmenica“ nekadašnja. Ja sam tu učila osnovnu školu, znam gde se nalazi. Nema sumnje u to.

Što se tiče rada policije, moram da vas pohvalim, policija je zaista u rekordnom roku uhapsila počinioce. Moram to da kažem. Možda niste znali da se zaista desilo u neposrednoj blizini škole, i u neposrednoj blizini škole i u vreme kada se deca smenjuju, kada se smenjuju dve smene, prva i druga. Vrlo je bila opasna situacija i nije izuzetak da se dešava u blizini škole takva stvar. Samo toliko.

Predsedavajući, Poslovnik, član 107. i 108.

Podsetili ste me upravo kada ste pominjali prodaju sekundi i prajm tajm. Vašoj prethodnici sam rekla…

(Isključen mikrofon.)

Najpre bih zamolila ministra Gašića da se izvini mojoj koleginici, izneo je neistinu. Ministre vi treba da se ponašate kao kavaljer, vi ste ministar policije, vaše je da pratite kriminalce, a ne časne narodne poslanike i još da izmišljate da je ona bila na Zlatiboru, bila bi u Užicu i ja bi to znala. To je to.

Dalje, volela bih da mi ministar Mali objasni jednu vrlo zanimljivu stavku, koja se provlači kroz ceo budžet, a to je stavka usluge po ugovoru.

Znači, usluge po ugovoru, jedna zanimljiva i opasna stavka, ona je u milionskim iznosima i odnosi se na sve institucije, bukvalno sve institucije Republike Srbije. Znači, nijedna institucija ne može a radi bez usluga po ugovoru, svako ministarstvo, svaka agencija, zavod, bukvalno svaka institucija. Objasnite mi šta to konkretno znači.

Evo, na primeru ove Skupštine, usluge po ugovoru ovde iznose 64 miliona. To je više nego socijalni doprinosi na teret poslodavca.

Šta to znači gospodine Mali, da li je moguće da su usluge po ugovoru veća cifra nego socijalne obaveze na račun poslodavca. Šta to znači, zašto gledate u pod? Da to nije možda način da se opljačkaju građani Srbije, ili to možda znači da nas skupo košta nestručnost vaših kadrova.

Znači, zapošljavamo vaše kadrove sa lažnim diplomama, a onda plaćamo neke usluge da bi mogli i vama i vašim kadrovima sve to da protumače i da vode državu. Objasnite mi molim vas odmah.

Hvala, predsedavajuća.

Slušala sam danas ministra kada je govorio i koristio izraz „naši penzioneri“ i zaista jesu naši i žao mi je što ih vodite kao statiste po Srbiji da učestvuju u predizbornoj kampanji koja liči na cirkus.

Drago mi je što vas vidim, ministre, jer sam htela, nadala sam se da ću vas videti uskoro, jer sam htela da vam kažem da sam kao građanka, kao deo ovog naroda, kao narodna poslanica bila uvređena sramnom kampanjom tzv. „parizer kampanjom“ koju ste vodili zajedno sa predsednikom i ostalim članovima režima Vučić - Brnabić.

Zašto me je to tako povredilo? Povredilo me je što našem narodu i tim našim penzionerima, kao najsiromašnijim, nudite otpad. Znate, ministre, to što se iz Evrope izvozi, odnosno izbacuje kao otpad, evo, tu je ministarka poljoprivrede, ona to zna, to je otpad koji se ovde pretvara u hranu... Ja mislim da vaši kućni ljubimci imaju kvalitetniju hranu, da se kvalitetnije hrane i našim ljudima u okviru vaše kampanje nudite parizer, a šta je najtužnije nudite im otpad. Najtužnije je u stvari, ministre, što penzioneri i nemaju za bolje, ne samo penzioneri nego mnogi građani Srbije,

Šta je onda zanimljivost ovog budžeta? Ja hoću da to građani znaju, ti siromašni građani Srbije kojima režim Vučić - Brnabić predlaže da žive na parizeru i hlebu. Finansira, verovali ili ne, i ove godine kao nastavak vaše kampanje za subvencijama stranim investitorima, on finansira strane kompanije, velike kompanije koje dolaze ovde kao trovači, kao zagađivači, finansira velike tajkunske kompanije, a tu je kompanija "Eliksir" bliska vlasti, tu je kompanija "Milenijum tim", kompanija "Linglong" koja zagađuje Vojvodine, to je "Tajers" koji takođe zagađuje Inđiju. Dakle, mi smo narod koji ima jedan specifičan patent. To je patent režima Vučić - Brnabić. Dakle, siromašni narod Srbije zadužuje se kod stranaca, kod stranih banaka, a onda iz tog kredita daje subvencije stranim kompanijama, najčešće zagađivačima i trovačima kojima te matične države plaćaju, takođe daju subvencije, da izađu iz njihove zemlje, da ne truju njihovu zemlju.

Mi, recimo, finansiramo "Linglong" sa 83 miliona evra. Vučić je to predstavljao kao najveći projekat, projekat od nacionalnog interesa za Srbiju, za Banat, za Vojvodinu. Finansiramo, takođe, "Tojo tajers". Dakle, finansiramo gumarsku industriju na poljoprivrednim površinama. Samo "Linglongu" smo dali 100 hektara da otpočne svoju proizvodnju, oslobodili smo ih taksi, oslobodili smo ih poreza, poklonili im milione evra da zagađuju plodne ravnice i to je nešto što ne može da se stvori. Ta ravnica na tržištu vredi, 100 hektara, 11 miliona evra, ali u stvari ne može da se odredi njena vrednost. Njena vrednost je ogromna, mnogo veća nego što možemo da sagledamo.

Znači, mi te projekte proglašavamo projektima od nacionalnog interesa. Ja sam prošle godine predložila da umesto takvih projekata, kada bi se sabrale te investicije, te subvencije koje dajete strancima, samo na ta četiri projekta, i domaćim tajkunima, bilo bi dovoljno da Drinu i Mačvu povežete sa Vojvodinom u smislu da Vojvodini obezbedite i Zrenjaninu vodu. Za 200 miliona evra to može da se uradi. Vi se pravite ludi kad god pomenemo taj projekat. Zašto? Zašto Mačva koja može da obezbedi vodu za celu Evropu ne može da obezbedi vodu za Vojvodinu i Zrenjanin? Da li je to što je neko možda bacio oko na Jadar, na Mačvu, na Srbiju da onda budemo dužnici koji kupuju i vodu i hranu?

Onda me ne čudi što kao najveće projekte najavljujete bolnice, jer ako tako nastavite samo će nam bolnice i trebati, i bolnice, i onkologije, i mamografi. To je budućnost u koju vi investirate, umesto da investirate u zaštitu životne sredine, u vodu u hranu, vi njive poklanjate, vodu zagađujete, a kupujete mamografe, pravite onkološke bolnice. To je neophodno, ali dajte da nam to ne bude neophodno, hajde da uradimo preventivu, da zaštitimo našu zemlju. Veoma brinemo o tome.

Da ne potrošim vreme kolega, govoriću u nastavku ove sednice o tome i dalje, ali molim vas, kao što rekoše kolege - grešili ste i kada ste bili i ova i ona vlast, gospodine ministre, a grešite i sada. Hajde da ne grešimo. Neke greške će biti preskupe i za vas i za nas i za ceo narod Srbije. Hvala vam.

Izvinite, ja predsedavajuća osećam se veoma povređeno kada se ovde direktno…

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ukoliko samo minut posle govora jednog poslanika vi dozvolite da se izrekne laž, znači to je stvarno neprihvatljivo. Ja sam pomenula i „Tojo tajers“ i „Ling long“ obe gumarske fabrike. Znači, nije tačno da nisam pomenula, molim vas obratite pažnju na to.