Rekli ste ministre, pa, moram da vas ispravim, da mi pretimo investitorima, to je vrlo neobičan spin, ali ja ga očekujem od vas. Mi pretimo obećavamo, tačnije sprovođenje zakona kriminalcima. Zato, unapred, upozoravamo i molimo i savetujemo da se ovaj zakon ne usvaja. Ovakvi zakoni se usvajaju samo tamo gde je vlast potpuno korumpirana. Toliko korumpirana da ona donosi zakone u funkciji multinacionalnih kompanija, povlašćenih tajkuna, mafijaša, likovima koji su povezani sa vama, oni se raduju ovakvim zakonima. To je najveći stepen korupcije. To je zarobljena država, i mi se danas nalazimo u toj fazi, gospodine Vesiću, kada se donose naručeni zakoni. Ovo je takav zakon, ovo je naručeni zakon. Ovaj zakon je antinarodni i uzalud vi spinujete oko investitora.

Eto, da nešto progovorim i o tim vašim čuvenim investitorima, čiji sporni projekti se najavljuju, tj. projekti rudarskih kompanija. Vi ste doneli izvesne članove, i u njihovom interesu ovog zakona vi ste odredili da se određeni energetski objekti mogu praviti bez građevinske dozvole. Vi ste to obrazložili energetskom bezbednošću, ili kako ćete vi već naći neki određeni izraz. Znači, praviće se najopasniji objekti po životnu sredinu, čak i bez građevinske dozvole.

Dakle, to je taj stepen korupcije, kada se takvi sramni zakoni usvajaju u Narodnoj skupštini i vi, navodno, branite investicije. Pa, te vaše investicije proterane su, ti su projekti zabranjeni u njihovim matičnim državama. Znači, njihove države finansiraju da se ti projekti iznesu iz njihove države, čak sa njihovog kontinenta. To su ti sporni projekti koje vi dovlačite u Srbiju. Srbiju koju pretvarate u najveću trovačnicu u najveću deponiju. Zato vi usvajate ove zakone. U tome je tajna, gospodine Vesiću, vašeg da kažem, uspeha.

Inače, ti investitori kada dođu u Srbiju u ovom istom paketu dobijaju i poslanike koji čak i botuju. Ne samo da brane nego i botuju, dobijaju vas, celu Vladu Srbije kao lobiste. Dobijaju lobiste, novinare. Vi ste često pominjali određene lobiste, koji brane te projekte. Pominjali ste gospodina Brkića, novinara. Da vas upoznam gospodine Vesiću, on brani sve sporne projekte, tamo gde je krupan kapital, tu je novinar Miša Brkić, da vam pomognem da odbrani od narodnih poslanika te investicije. Branio je „Rio Tinto“, brani ovaj zakon, branio je „Eliksir“, kada smo rekli da je Vlada Srbije usvojila, odnosno, Skupština Republike Srbije, a Vlada predložila zakon koji omogućava „Eliksiru“ da truje građane Srbije, da opasne kiseline ubacuje čak u đubrivo. E, tu se pojavio taj Miša Brkić, da brani „Eliksir“ od nas narodnih poslanika, baš sad kao brani ovaj zakon.

Znate, gospodine Vesiću, kad dođu ti investitori, kao što je „Rio Tinto“, „Eurolitijum“ u Srbiju, vi im u istom paketu obezbedite narodne poslanike SNS i koalicije, vas i vaše novinare, lobiste, sve vas zajedno. To je jedan sjajan projekat za strane investitore. To je taj super paket koji vi obezbeđujete. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ako je koleginica govorila, obraćala se opoziciji, samo da razjasnimo. To je bilo NATO agresija definitivno, ali postoji način na koji mi možemo da uništimo svoju zemlju i bez NATO. Jedan od tih načina je kada donosimo sistemske zakone po meri krupnog kapitala, po meri multinacionalnih kompanija, po meri tajkuna. To je upravo Zakon o planiranju i izgradnji koji nam je ovde na sednici zajedno i sa zakonima koji se donose u korist finansijske podrške porodici.

Znači, mi ovde, s jedne strane, pomažemo porodicama ali, sa druge strane, donosimo zakone koji su protiv porodica, protiv svih građana Srbije, protiv dece, protiv svih generacija i onih koji dolaze. To gospodin Vesić odlično zna, pogotovo što tako vešto koristi sve manipulativne tehnike od onih na javnom slušanju kada govori tiho kao da priča bajku, do danas kada menja teze. Kada neko koristi manipulaciju, a gospodin Vesić je ubedljivo najveštiji, ja ga detaljno slušam, važno je da razjasnimo, onaj ko koristi manipulaciju, zna da ne govori istinu i zna da radi nešto loše.

Gospodine Vesiću, ja sam slušala kada ste rekli, evo da vas citiram, kažete - vi ste imali želju da konačno raskrstite sa javnom svojinom. Ko je vas, gospodine Vesiću, ovlastio da raskrstite sa javnom svojinom. Juče ste rekli, slušala sam vas, pa da tu javnu svojinu poklonite tajkunima. Kažete - nisu hteli da se bave konverzijom. Zašto da se bave kada imaju vlast, Vladu Republike Srbije, džuboks za tajkune, samo naruče zakone? Evo zna gospođa Negre, izvinjavam se, ne znam kako, gospođa, Đedović Negre, oprostite, ona zna dobro kako se to radi, vrlo je veša u manipulaciji kao i vi.

Gospodina Selakovića sam slušala. Gospodine Selakoviću, kažete – kada lažete, lažite tako da zvuči kao istina. To je vaš način na koji radite.

Nema smisla, gospodine Orliću, ovo što radite zaista, ali da se vratimo na temu.

Posle nekoliko nedelja skupštinske rasprave koja je usledila posle ove tragedije koja je duboko ranila naše društvo meni je potpuno jasno da predstavnici vlasti ne razlikuju pojam krivice od pojma odgovornosti, što je potpuno nedopustivo, nedopustivo je i za prosečno obrazovanog čoveka u Srbiji, a kamoli za predstavnike vlasti, a kamoli za premijerku.

Pošto ona veoma vešto manipuliše raznim terminima, ja hoću da svim bude jasno. Niko od nas nije rekao da ste vi krivi. Vi niste pucali. Dakle, vi niste krivci. Vi snosite drugu vrstu odgovornosti i niko od nas i ja lično nikada ne bih rekla da vama takođe nije žao. Ja mislim da vi delite tugu zajedno sa ostalim građanima Srbije. Moram pošteno da kažem lično sam videla i suze u očima ministra Gašića, ali to ne znači da vi niste odgovorni.

Vi ste odgovorni za potpunu kriminalizaciju našeg društva. Odgovorni ste za mentalno i duhovno nasilje koje se preko medija vrši nad građanima Srbije. To nasilje zajedno sa kriminalizacijom društva uzima svoj danak. Zato moramo zajedno da uradimo neke stvari da se ovakvi događaji nikada više ne ponove.

Zato bih vas sve zamolila da se ova sednica ne završi, a da ne dobijemo odgovore na neka pitanja koja veoma uznemiruju javnost Srbije. Ja ću zato ministra Gašića vrlo konkretno da pitam neke stvari, a to je pre svega - kako je moguće da jedan dečak od 13 godina postane tako utreniran da tako puca kao jedan specijalac, da ne promaši ni jednu metu? Kako je to moguće? Gde se to desilo? Gde su se dešavali ti treninzi? Koje su to ustanove koje su zakazale? Koje su to institucije koje su zakazale kada je moguće da jedno dete od 13 godina, verovatno i ranije, vežba pucanje iz vatrenog oružja?

Posebno mi je važno da to odgovorite s obzirom na to da se u javnosti pojavila i izjava vlasnika streljane „Partizan“ koji je rekao da dete nije kročilo u tu streljanu, nudio je snimke, da javnost čak pogleda da dete nikada nije bilo u tim streljanama.

Dakle, gde je moguće da dete od 13 godina ostane utreniran, specijalac maltene?

Znači, ja ne znam da li i jedan policajac može tako vešto da puca a da ne promaši ni jednu metu?

Hoću da vas pitam - da li postoji mogućnost, s obzirom na to da je otac dečaka Koste K. bio blizak vrhu članova SNS, da li je moguće da se ovom detetu bile dostupne i njegovom ocu streljane koje pripadaju BIA? Da li je dete pucalo na pokretnim metama koje su u prostorijama BIA? Da li postoji takva mogućnost? Ja verujem da je sve moguće u ovoj zemlji. Molim vas za precizan, potpuno precizan odgovor.

Skrenula bih pažnju javnosti na to da je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da je njemu, citiram – teže od drugih jer on zna neke detalje koje šira javnost ne zna, pa se pitam da to možda nisu ti detalji? Šta je to što on zna, a što šira javnost ne zna i na osnovu čega, na osnovu kojih ovlašćenja on to skriva od javnosti?

I, na kraju želela bih ministre da nam objasnite - da li se potpuno sigurni da se u ovom trenutku u nekoj drugoj streljani u Srbiji neko drugo dete od 13 ili manje godina ne postaje tako utreniran specijalac, da vešto puca na metu, potpuno nesvesno da je ta meta neki čovek, neko drugo dete, da je upucati precizno u metu uništenje, kraj jednog života? Mislim da deca o tome nemaju potpunu svest, ali ipak u Srbiji u jednom sistemu, koji vi rekoste da funkcioniše kako treba, bilo je moguće da jedno dete nesvesno svojih posledica postane utrenirano kao specijalac. Hvala vam.

Gospodine Orliću, važno je da i ministar poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i Poslovnik.

Dakle, ne mogu se opominjati narodni poslanici kada pitanje postavljaju javno. Naravno da ćemo pitanje postavljati javno. Pod dva, pitanje niti može biti laž, niti može biti neistina, niti može biti obmana, ali odgovor može biti laž, neistina i obmana.

Rekla sam vam, ne vraćajte me, rekla sam vam koji je član, vi dobro znate.

Član 107. Ne možete da dozvolite to ministru da radi.

Jeste, jeste prilika.

Jeste.

Vi ste dozvolili to. Ja i dalje govorim, ostavili ste mi mikrofon. Okej, u redu.

To što radite je nedopustivo, gospodine Orliću.

Nedopustivo je. Imam osnova i za Poslovnik i za repliku.

Znači, i dalje govorim. Oduzimate mi vreme.

Jesam, i za povredu Poslovnika i za repliku. Šta je sporno? Ukidate mi jedno od ta dva prava.

Gospodine Orliću, ne radite to. Ja mogu da stojim ovde pet dana ako vi želite.

Mogu sve, apsolutno mogu sve. Znači, opomenite ministra da ne narušava dostojanstvo Narodne skupštine.