Gospodine Orliću, ja sam vam i pre ovih strašnih događaja rekla da je upravo vaše ponašanje generator agresije u društvu. Vaša ne reakcija na neke slučajeve koji vam na izgled promaknu.

Evo, sada ću da vam skrenem pažnju na to šta ste dozvolili da premijerka radi. Premijerka je ovde rekla na svoj način…

Član 107.

Da. Dozvolili ste da premijerka na svoj način objasni građanima kako je u redu uraditi nešto loše ako ste u afektu, a vi ste nam rekli da je u redu uraditi nešto loše ako vi procenite da je neko nešto zaslužio.

Samo da vas podsetim. Većina kriminalaca…(Isključen mikrofon)

Predsedniče, član 107.

Povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine kada ste dozvolili da ovde izgovori bezočna, bezočna laž. Ovaj čovek nikada nije bio u vlasti kako možete tako da dozvolite..

Ne po vremenu poslaničke grupe, po amandmanu sam se javila, po svom amandmanu sam se javila.

Jel mi uzimate vreme sada? Po amandmanu? Ok.

Jel po amandmanu ili nije? Jel mi uzimate vreme grupe ili mi ne uzimate? Recite mi jasno, da znam šta radite. Molim vas, razjasnite kako govorim sada.

Ne, ne, govorim po svom amandmanu. Ne.

Po svom.

Teško mi je da se izborim sa vama, gospodine Orliću, puni ste tih mahinacija da kradete, izvinite što kažem tako, ali to radite, vreme poslanicima, ovo malo vremena što imamo.

Zašto je vrlo važno da govorimo danas o ovom zakonu? Mi smo podneli, naš amandman se sastoji iz toga da svi članovi ovog zakona treba da se izbrišu, zato što je ceo zakon donet u jednoj nezakonitoj proceduri, a kao što je kolega lepo rekao, ja želim da skrenem pažnju javnosti zbog čega se i donosi taj zakon.

Taj zakon je naručeni zakon za kompaniju „Eliksir“, koja otpad iz cele Srbije, otpadne kiseline iz cele Srbije stavlja u đubrivo. To se tiče i vas, gospodine Orliću. Te proizvode poljoprivredne koje jedu svi građani Srbije, te otpadne kiseline završile su na njivama širom Srbije.

Već godinu i po dana, po dozvolama koje nezakonito daje Ministarstvo, radi kompanija „Eliksir“ i nešto što treba da bude eksperiment njima je proizvod koji stavljaju u đubrivo, a đubrivo na tržište. Cela Srbija troši to đubrivo.

Znači, to đubrivo je u prodaji širom Srbije. Otpadne kiseline iz metalcinkara, iz raznih procesa galvanizacije, završavaju u „Eliksiru“. Kasnije ću čitati te količine, a sve te količine otpada, otpadnih kiselina završile su prošle godine u đubrivu koje je na njivama širom Srbije.

Svi ste, dragi moji sugrađani i drage kolege, svi smo ugroženi takvim zakonima. Zato su ti zakoni „nezakoni“ o skladištenju opasnog otpada. To su opasni zakoni koji na ovaj način usvajamo.

Gde završava na kraju đubrivo? Završava u tanjirima svih vas i vaše dece, vaših komšija, svih vas, vaših političkih oponenata i vaših političkih saradnika. Znači završava kod svih nas, zato je važno da se ovi zakoni ne donose na ovako nezakonit način.

Ja bih volela da su stvari tako jednostavne, pa kolega kada poželite nama svima zdravlje, evo da vam se zahvalim. Međutim, to će biti nemoguće, posle ovog i niza drugih zakona. Volela bih da su stvari tako jednostavno, kao što kolega predlaže da rešimo stvari tako što ministarka da ostavku.

Ja ne želim da ona da ostavku, ja želim da ona odgovara krivično, pred Tužilaštvo za organizovani kriminal, zato sam je i dva puta tužila, odnosno podnela krivičnu prijavu. Ništa se ne dešava kada se jedna ministarka pomeri daleko od očiju javnosti ili daleko od ministarstva. Imali smo slučaj Zorane Mihajlović. Sada imamo Dubravku, negde da nastavi tu gde je ona stala. Radi se na isti način. Znači, po jednom istom principu organizovanog kriminala, odnosno zarobljene države.

Šta se dešava u jednoj zarobljenoj državi? Evo, danas prisustvujemo toj situaciji. Ovo je primer kako funkcioniše zarobljena država. Donose se zakoni u korist ili multinacionalnih kompanija ili krupnog domaćeg kapitala. Tu su ministarke da brane interes Rito Tinta, Eurolitijuma i ostalih kompanija. Evo ministarka potvrđuje, toliko je svima jasno. Drago mi je da potvrđujete konačno. To je ružno što pokazujete, ali svejedno. Tu je ministarka Irena Vujović koja danas nije prisutna, ali tu je da brani interese krupnog kapitala, stavlja svoj potpis na nezakonite dozvole, stavlja svoj potpis koji Srbiju pretvara u jednu veliku deponiju.

Žao mi je što ova rasprava teče u toku, da govorimo o divljim deponijama i tako dalje, to je velika pošast u Srbiji, ali verujte mi to će ispasti najmanji problem u odnosu na zakone koje donosim, a koji će celu Srbiju pretvoriti u jednu veliku deponiju, u skladište otpadnih kiselina, koji će na kraju završiti na njivama. To je najveći problem i o tome ću govoriti i nastaviti.

Dakle, ovaj zakon je nastao kao posledica krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja niz lica iz ministarstva, između ostalog i ministarke Irene Vujović.

Bila sam šokirana neznanjem ministarke koja me je pitala, a evo ja koristim priliku da javno odgovorim, pitala me je kakve veze ima IPS dozvola koje je dala Eliksiru sa ovim zakonom. Još gore, pitala me je kakve veze ima otpad sa đubrivom. Katastrofa je da ministarka to ne zna, ali to je neće abolirati pred organima gonjenja, jer upravo to jeste najveća zamka ovog zakona. Otpadne kiseline iz cele Srbije i one koje će se uvoziti, završiće upravo u đubrivu. Mi zbog toga govorimo, pa gde je danas ministarka poljoprivrede, ona treba takođe da brine. Gde je ministarka Irena Vujović, sa njom da popričamo.

Znači, ona deluje iznenađeno, deluje začuđeno, deluje da ne zna o čemu se radi. Međutim, njen potpis je na svim tim aktima, a svaki od tih akata predstavlja akt izvršenja krivičnog dela. Kada kažemo da to treba da bude predmete krivičnog gonjena, ona nam se smeje. Smeju nam se i poslanici iz vlasti, kao da ne veruju u nezavisno tužilaštvo. Kao da veruju da će i tužilaštvo raditi u funkciji organizovanog kriminala, u funkciji multinacionalnih kompanija, u funkciji krupnog kapitala, domaćih tajkuna. Vaši osmesi mi govore da ste sigurni da Tužilaštvo za organizovani kriminal neće reagovati na navode koje narodni poslanik iznosi u Narodnoj skupštini.

Pa, da podsetim tužioca za organizovani kriminal, dužan je da ovo što govorim sasluša i dužan je da o ovome o čemu govorim, da po tome reaguje. To je njegova dužnost. I, mediji su na vašoj strani, neće izvesti o ovome što govorimo, izvestiće o cirkusu koji vi pravite, ali posledice će biti tragične.

Sada ću sa vama podeliti niz podataka koji su dobijeni od zvaničnih institucija, da svi možemo da znamo o kojoj količini otpada se radi, opasnog otpada i gde taj opasni otpad završava. Ovo su zvanični podaci naših institucija. Ministarka i njene saradnice treba da znaju o čemu se radi, a ja ću se potruditi da saznaju i građani.

Dakle, prema zvanično dobijenim podacima Agencije za zaštitu životne sredine i dostavljenim dokumentima o kretanju otpada, moram da vam kažem da u 2020. godini u skladište Eliksira, primljeno je 1589 tona opasnog otpada i 1300 tona neopasnog otpada iako bih se složila sa profesorom neopasan otpad ne postoji. U toku ove kalendarske godine, predato je 367 tona opasnog otpada i nula tona neopasnog otpada. U ovoj godini od septembra meseca ustanovljeno je da je ova kompanija preuzela otpadnu hlorovodoničnu kiselinu iz sledećih firmi: Metal Cinraka, Inđija, Net Bečej, Elkok Kosjerić. Izveštaj o kretanju otpada koji je pribavljen od gradskog Zavoda za javno zdravlje govori da su ove preuzete kiseline da sadrže teške metale iznad referentnih vrednosti, a u našoj zemlji ne postoji tretman za ove kiseline, kiseline sa ovim sadržajem. O tome treba da nam govori ministarka i njene saradnici.

Daljom analizom dokumentacije ustanovili smo da je Eliksir, da ishoduje prvu dozvolu 13.12.2020. godine na 60 dana i to je jedino što zakon predviđa, a posle toga je dobio dve protivzakonite dozvole. Znači, dobio je tri privremene dozvole na osnovu kojih počinje proizvodnju đubriva u kome umesto sirovina stavlja otpadne kiseline.

Želim samo da pokušam da dobijem odgovore od kolega iz ministarstva. Oni, naravno, već danima izbegavaju odgovor, kao što izbegava Irena Vujović.

Morate mi vratiti vreme.

Gospodo iz ministarstva, moram da vas pitam da li ste upoznati sa količinom opasnih kiselina koje su završile u „Eliksiru“? I ponavljaću ovo pitanje sve dok na njega ne dobijem odgovor.

Dakle, na osnovu tri nezakonite privremene dozvole, koje ste dali za jedan eksperiment, skladište se tone i tone opasnog otpada. Dakle, 81% tih opasnih kiselina koje su dobijene iz cele Srbije, a ja sumnjam da se one i uvoze kao sirovina, znate gde je završio? 81% toga završio je u đubrivu.

Nemam vaš pogled, ne gledate u mene. Nemam odgovore od vas. Uskoro ću dobiti, kao i od ministarke Đedović, gestikulaciju, uvrede itd. Ali, ministarka Đedović kada me već tako gledate, kada mi se tako podrugljivo obraćate i pravite te grimase, da vam kažem da iskoristim vaše prisustvo. Nema te kompanije, strane sile, ambasadora, EU, Evropske investicione banke koja vas može da ovlasti da otmete narodu Srbije što je u svim ratovima odbranio, da otmete Kolubaru, da otmete Savu, da otmete Drinu, da date sve Rio Tintu, da otmete Valjevo, da otmete Dobrinju, Kosjerić, sva mesta u Srbiji na 44 lokacije, gde planirate rudnik litijuma. Niko vam to neće dozvoliti i nema te kompanije za koju ćete uspešno završiti posao.

Vreme je da se iz te namere povučete, da kažete ne mogu to da uradim. Narod Srbije se borio u nekoliko ratova, boriće se i sada. Hvala vam.