Jeste, to je baš o amandmanu.

Pročitajte vi, Orliću, pročitajte zakon. I pročitajte krivičnu prijavu koju smo mi podneli.

Briše se i zašto se briše, upravo objašnjavam zašto treba da se briše. Mi se ceo dan vrtimo u začaranom krugu. Ja ceo dan objašnjavam zašto svaki član mora da se izbriše. Vi se uporno pravite ludi.

Nemojte me prekidati.

I svaki član predloženog zakona. Neka vam objasne predstavnici ministarstva, u skladu sa kojom direktivom je izmenjen ovaj zakon, u skladu sa kojom evropskom direktivom se stavlja otpadne kiseline u đubrivo. Da čujemo danas konačno taj odgovor.

Brisanje i ovog člana zakona tražimo iz istog razloga zato što je zakon donet da bi se omogućilo nezakonito delovanje jedne kompanije. Ja ću to ponoviti više puta, ali mislim da i u ministarstvu znaju koliko to može biti opasno po građane Šapca, jer je i u samoj IPPC dozvoli predviđeno redovno merenje graničnih vrednosti opasnih supstanci. U samoj IPPC dozvoli, gospođo iz ministarstva, molim vas za malo pažnje, predviđeno je da će biti granične vrednosti, što znači da postoji velika opasnost i velika mogućnost da opasne materije budu u vazduhu iznad Šapca. Ja osnovano sumnjam da su one trenutno u velikoj koncentraciji, jer građani Šapca nam se žale da ne mogu da dišu, da deca imaju astmu, da imaju kiseo ukus u ustima, da nešto nije u redu, da su im noći besane, jer fabrika radi i noć i dan.

Gospoda iz ministarstva tačno znaju šta se tamo dešava, a ovde nas ne gledaju, ne obraćaju nam se i ne razgovaraju sa nama. Zato imamo ove, recimo, ministra za telekomunikacije pa, ministre, da li vi imate neki odgovor na ovo?

Evo, umesto ministarke Vujović, nama sedi ministar za telekomunikacije. Da li vi možete u ovo da se uključite? Ne možete, naravno. Možete da uradite sve ono što rade ostali partijski kadrovi SNS, a to je da kažete da radite ono što je vrhovni vođa odlučio, ali tu je opasnost korupcije…

Mogu, naravno, mogu da govorim zašto brišem ovaj član zakona.

Važno je da razumemo da je naša država veoma pogrešno protumačila pojam obnovljivih izvora energije, pa mi je bio cilj da se to više nikada ne ponovi. Važno mi je da više nikada ne posmatramo mini hidroelektrane kao obnovljive izvore energije, niti vetroparkove koji će postići stotine i stotine hektara stabala.

Ja bih volela da svako od vas poseti sela u kojima su podignute mini hidroelektrane da vide kakvu su pustoš za sobom ostavile, pa da vide da tu ništa nije obnovljivo. Živi svet je tu potpuno nestao, tu se dešavaju erozije, u nizijama se kao posledica dešavaju poplave, presušili su bunari i ljudi će na kraju morati da se isele.

Pa, ja mislim da to uopšte nije u suprotnosti sa onim što gospođa Negre radi. Mislim, ja sam sigurna da je ona jedan specijalac na zadatku. Danas smo govorili šta bi bilo njeno, šta je u stvari njeno zanimanje. Pa, njeno zanimanje je bojim se…

Molim vas, vrlo je važno da se ovo zna.

Gospođa se preziva Negre.

U redu, Dubravka Đedović je specijalac Rio Tinta na zadatku. To je ekonomski ubica u punom značenju te reči, koji je napravio pun krug u Srbiji, najpre u banci kod koje se Srbija zadužuje, a danas u Srbiji koja treba da se pretvori u rudarsku koloniju. Mene u stvari njeno prezime uopšte ne zanima, za mene je ona ministarka Rio Tinta i tako će biti sve dok ja, na žalost, moram tako da govorim o ministru u našoj Vladi. Meni je mnogo žao što moram tako da govorim o jednom ministru u našoj zemlji. Sa velikim žaljenjem ja se njoj tako obraćam, ali to je situacija koja je istinita i ja ću ponavljati sve koliko bude bilo potrebno, dok građanima Srbije ne bude potpuno jasno i sa kakvom se mi pošasti danas sukobljavamo.

Ovim amandmanima tražili smo brisanje tačaka koje se odnose na obaveznu sekundarnu rezervu iz prostog razloga što se zaista plašim da će ministarka i ovo iskoristiti za promociju litijuma, iako bi ove baterije mogle da budu i natrijumske baterije.

Ja sam htela ministarka na kraju ovog dana, koji su obeležile možda i moje optužbe prema vama da vam nešto predložim. Hajde da zajedno odagnamo svaku sumnju. Dve su tačke moguće. Hajde da usvojimo leks specijalis kojim ćete dokazati da nećete prodati ERS i hajde da usvojimo narodnu inicijativu kojom ćemo se obavezati da nećemo kopati litijum. Ako to uradimo, ja ću javno da vam se izvinim ovde u Skupštini, na svim medijima, gde god vi to poželite, javno ću da se izvinim, a do tada, vi možete beskrajno ponavljati tu manipulativnu tehniku pokvarene ploče, govorićete o zelenoj energiji, a mi ćemo osnovano sumnjati, što se nažalost i pokazalo, da uništavamo Srbiju. Uradite to i ja ću vam se izviniti.

Imam pitanje za ministarku Dariju Kisić i za vas gospodine Orliću, lično, pošto ste predsednik Odbora za prava deteta.

Posle poslaničkog pitanja koje sam postavila ovde u vezi sa slučajem odvođenja male Zorane, došla sam do saznanja koja me vrlo zabrinjavaju i uznemiravaju, pa bih htela da vas pitam da li su ti navodi poznati i vama.

Saznala sam za niz malverzacija i zloupotreba, nehumanih postupaka prema deci i prema hraniteljima u kojima se grubo narušavaju prava dece i prava hranitelja koje su za ovu decu u njihovim očima najčešće jedini roditelji.

U Švedskoj je posle toga snimljen dokumentarni film u kome su govorili i hranitelji iz Srbije, ali i bračni par iz Švedske koji je svedočio o traumatičnom iskustvu dece koja prolaze postupak usvojenja. U Srbiji, međutim, nije snimljena ni jedna emisija, ni jedan prilog o tome, pa hoću da vas pitam, kakav je to veo tajne prekrio ovu decu i da li ćemo opet biti svi saučesnici kao u slučaju decenijskog otimanja i krađe beba kada su u jednom zločinu nad decom i zločinu nad roditeljima učestvovali svi, ceo sistem?

Zato želim, da bi smo mi to sprečili, da vas upoznam sa nekoliko slučajeva. Da li ste čuli, gospodine Orliću, za slučaj Miroslave Lazić iz Titela, koja je bila hraniteljka dečaku i devojčici, bratu i sestri? Njoj nije dozvoljeno usvojenje dečaka i on je pre pet godina odveden u Švedsku. Za slučaj je saznao i sud u Strazburu, ali su brati i sestra razdvojeni bez ikakvog međusobnog kontakta. Da li znate da je ovoj ženi, hraniteljki, ukinuto pravo garantovano zakonom, pravo na rešenje? Tu zloupotrebu sprovodi Ministarstvo kako bi omelo hranitelje i decu u njihovom pravu da izjave žalbu. Konkretno, Miroslava je dobila rešenje o prestanku hraniteljstva, čak 13,5 meseci posle odvođenja dečaka u Švedsku.

Da li znate za slučaj Kristine Janoš Deak iz Zrenjanina, koja je do osmog rođendana podigla, othranila devojčicu Julijanu, a koju je Ministarstvo nedavno dalo na inostrano usvojenje?

Kristina već šest meseci pokušava da sazna gde se dete nalazi i kako je. U očajničkom pokušaju da nešto sazna o devojčici, koju voli kao svoje dete, obratila se i meni, tako i vama, tako svim narodnim poslanicima, celoj državi.

Da li vam je poznato kako izgleda postupak inostranog usvojenja i ko su inostrani usvojitelji? Da li znate da su često to ljudi koji u svojoj državi, a i u našoj državi ne ispunjavaju uslove za usvojenje? Sam postupak odvođenja dece izgleda prema svedočanstvima savesnih zaposlenih u centru za socijalni rad, citiraću: "Jezivo".

Dok se hraniteljima iz naše zemlje i drugim građanima iz naše zemlje ne dozvoljava usvojenje, iako su hranitelji, recimo, izgradili porodične odnose sa decom, za strane agencije, prave se, zamislite, katalozi sa decom, sa fotografijama dece, sa njihovim snimcima koji se šalju strancima da mogu da biraju. Deca se iz Srbije odvoje uplakana, ostaju tek u inostranstvu potpuno svesna šta se sa njima desilo.

Da li ste čuli, obratite pažnju molim vas na ovo, da zaposleni iz centra za socijalni rad u toku postupka odvođenja dece daju deci, citiram: "Male bele tablete za koje im zaposleni govore da su vitamini". Šta to, molim vas, treba da znači? Postoji sumnja da se ovoj deci koja odbijaju da odlaze u inostranstvo čak preti da će njihovi hranitelji, dakle u njihovim očima roditelji, biti i ubijeni ukoliko ne odu sa strancima.

Da li ste čuli da je u Beogradu bio par usvojitelja koji je tražio dete sa određenom krvnom grupom? Molim vas, možete li da zamislite šta to tek treba da znači?

Ima puno prljavih poslova u vezi sa inostranim usvojenjem. Ovo su imena lica čiji rad treba potpuno preispitati, to su Stevan Popović, Dragan Vulević i Vesna Tekić. Postoji osnovana sumnja da ova lica sprovode malverzacije i narušavaju interes dece za iznos za tri do pet hiljada evra.

Objasniću. U troškovniku koje strane agencije pominju navode se taksativno nabrojani troškovi. Dakle, postoji rubrika pored toga, postoji rubrika „ostali troškovi“. Taj novac završava kod ovih lica iz ministarstva i sa njima povezanih lica. Da li uopšte znate šta se dešava sa ovom decom nakon inostranog usvojenja?

Da li, recimo, znate da u Americi postoje sajtovi za reusvojenje? Napomenuću da iz Srbije deca takođe odlaze u Ameriku. Dakle, postoje sajtovi za reusvojenje na kojima usvojitelji koji nisu zadovoljni decom koju su dobili jednostavno oglase tu decu na sajtu i ponude ih na ponovno usvojenje. Da li znate za to, gospodine Orliću?

Još samo minut…

Ovo je vrlo važno, završiću. Dakle, ovakvo postupanje suprotno je zakonima, suprotno je međunarodnim konvencijama i ja zahtevam od Tužilaštva da pokrene detaljne istrage protiv ovih lica i sa njima povezanih lica iz Ministarstva, a i protiv same ministarke Kesić Tepavčević.

Predsedavajući, dopuštate kršenje Poslovnika, dopuštate unižavanje Narodne skupštine, sve samo zbog toga što je kolega Srđan pokušao da skrene pažnju državnom tužiocu na činjenicu da brat Ane Brnabić organizuje prevaru internet korisnika, organizuje internet prevaru.