Hvala, predsedavajuća.

Naravno, svi dobro znate da dolazim iz Niša tako da ću prvi deo pitanja da posvetim gradu Nišu, a između ostalog kasnije ću i Ministarstvu finansija.

Dakle, ovako. Pre svega, privremenom gradskom veću grada Niša, pošto ćemo da vidimo koliko će da traje, želim da postavim pitanje koliki je minus u budžetu grada Niša ostavila gradonačelnica, bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski? Koliko je potvrda dostavila za potrošene milione karticom grada Niša, za šta nema potvrdu, a što je ustanovila DRI u svom Izveštaju?

Naravno, pošto je kao oštećeni subjekat grad Niš da li će sadašnji privremeni gradonačlenik pokrenuti krivičnu prijavu, s obzirom na to da je taj budžet najviše oštećen, odnosno da su građani Niša oštećeni?

Smatram da, pošto su u pitanju milioni, neophodno je da Tužilaštvo uradi svoj posao, ali neophodno je subjekti koji učestvuju u svemu ovome rade svoj posao.

Naravno, vidi se da postoji nekakva aktivnost, pokušavaju da privid neke aktivnosti stvore u Nišu, ali je činjenica da je budžet prazan, činjenica je da ne postoji novac koji se isplaćuje ni za subvencije, ni za određene plate, ali zato postoji nada ili bolje rečeno pokušavaju da kupe ljubav tako što obećavaju neku vrstu socijalne pomoći gradskoj upravi.

Sad želim da postavim pitanje – da li je istina da su plate u beogradskoj gradskoj upravi skoro pa 50% veće nego u svim ostalim gradskim upravama u Srbiji, pošto znamo, naravno, da postoji poseban zakon za grad Beograd? Ali, s obzirom da su razlike 50%, evo samo konkretno načelnik Uprave ima koeficijent u Beogradu 50, a u Nišu 31. Ja smatram da je to neophodno izjednačiti, jer jednostavno troškovi života su svuda poskupeli i ne može ovde prosek plata u gradskoj upravi 100.000, 150.000, a u Nišu, Boru, Zaječaru ili bilo kom drugom gradu između 50.000 i 80.000.

Kad smo kod Zaječara, pošto znamo da imamo, takođe, i jednu vrlo zanimljivu lokalnu vlast u vidu lika i dela Boška Ničića koji je naravno do skoro urlikao protiv SNS, a onda prešao da bude njihov bot, imamo situaciju da je potrošeno 32 miliona evra za stadion. Želim da postavim pitanje i toj lokalnoj upravi – da li će sledeće nešto slično raditi s obzirom da imaju stvari koje već godinama, 12 godina, nisu popravili, a to je da nema grad ni pijaću vodu, da između ostalog ni pijacu nisu završiji, da jednostavno ni parkinge nemaju, koje su naravno nelegalno izgradili? Naravno da imaju puno turističkog potencijala u koji se ne ulaže.

Vrlo dobro znate da tako nešto ne može da opstane s obzirom da grad mora da se razvija paralelno i da u ovoj situaciji imamo kao, da kažem, primer kuće koja nema prozore i vrata, ali zato ima bazan i što je najgore, na tom stadionu ne igra Timok, nego

igra OFK Beograd. To znači da se u tom bazenu kupaju neke komšije, a ne ljudi koji žive u toj kući, u ovom slučaju u ovom gradu.

Naravno, imamo situaciju i u gradu Boru koji je nekada bio ponosan i rad grad, sada se osećaju kao da su građani drugog reda. Da li je realno da tamo očigledno kineske manjine, u ovom slučaju, a možda sutra i većine, imaju više prava nego građani Bora. Moj kolega Miroslav Aleksić, odnosno šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije je to postavio kao pitanje. Dakle, 2000 hektara je predato kineskoj, očigledno, vlasti, u ovom slučaju kompaniji „Zi Đin“ i oni sada zaista žele da isteraju ljude koji žive tamo već godinama.

Ne samo to, vrednost svega toga što je predato jeste, od naravno, 14 miliona, tona bakra i tri tona zlata, je 144 milijarde evra. Da li je možda to moglo na drugačiji način da se uradi s obzirom da znamo da uskoro pokušavate da date i rudnik, odnosno u ovom slučaju da se napravi rudnik litijuma kako bi na isti način završio.

Mi ne treba da budemo afričke zemlje, mi treba da budemo zemlje koje to eksploatišu i prodaju kasnije kao svoju rudu, a ne da u ovom slučaju dajemo but zašto.

Naravno, pošto mi je pred kraj želim da postavim pitanje – da li je tačno da je u ovom slučaju načelnik Uprave za zajedničke poslove, Dejan Matić, predao na korišćenje Klub poslanika Željku Mitroviću koji naravno živi preko puta i u ovom slučaju koristi taj Klub poslanika kao svoj?

S druge strane, želim da postavim pitanje – da li je istina da u ovom slučaju potpredsednik Vlade, a ministar za ništa, Aleksandar Vulin, vozi Brabus Mercedes u vrednosti od 500.000 evra? Naravno, ne samo on, nego i ministar Lončar. Da li je to u stvari cena patriotizma koji se ovde vidi u Skupštini gde se pričao o Rusima i o ruskoj Vladi svaki put kad se uzme mikrofon? Da li je taj Brabus cena koju građani Srbije plaćaju?

Hvala puno.

Hvala puno, predsedavajuća.

U ova dva, tri dana u suštini smo čuli da će glavne investicije naše države u ovom slučaju biti EKSPO i, naravno, još neki imaginarni projekti koji još uvek ne postoje, ali u ovom slučaju su svakako deo tog paketa, da li je to stadion u ovom slučaju u vrednosti od milijardu evra ili nešto slično.

Želim samo da postavim pitanje na koji način se, u ovom slučaju je retoričko, s obzirom da smo u amandmanima, na koji način se u ovom budžetu vidi ravnomerni razvoj Srbije? Da li je u ovom slučaju ne samo Beograd i okolina, da kažem, isprojektovana ili da li postoje neki veći projekti koji će se raditi i na jugu Srbije, odnosno, u ovom slučaju u Nišu, Zaječaru, Leskovcu, jer u ovom slučaju vidimo da je bukvalno EKSPO kao projekat jedini važan za ovu državu, i ne samo EKSPO, u ovom slučaju naravno i litijum. Mora da postoji neki način da se i jug Srbije uključi u finansijske tokove, naročito u rebalans budžeta.

Mi imamo situaciju da u rebalansu budžeta bukvalno sa samo 1% su investicije koje su vezane za jug Srbije pre bile. Iz tog razloga smatram da ovaj rebalans budžeta nije dobro napravljen i svakako da u našim amandmanima ćete čuti, između ostalog, i način na koji bi to morali da sprovedemo drugačije.

Hvala puno.

Hvala predsedavajuća. Član 104. ovo se sada pozivam baš na ono što ste vi pokušali da napomenete, a to je da ako narodni poslanik ili u ovom slučaju predstavnik u svoj izlaganju na sednici uvredljivo se izrazi prema narodnom poslaniku, čiji je član iste političke grupe, onda ima pravo na repliku da se razumemo.

U ovom slučaju Siniša Mali je rekao da je neko pljačkao i imajte u vidu da ste imali sve vreme ovog sveta da bilo koga od nas ovde iz opozcije procesuirate, a mi to vreme nismo imali, a pošto će to vreme doći, onda ćemo videti kako će tada da se stvari odvijaju. Svakako, molim vas da i vi opominjete ovde one koji govore kada se izražavaju neprikladno, isto kao što hoćete da pominjete nas. Mislim da je tu važan reciprocitet. Miroslav Aleksić je u ovom slučaju više puta bio prisutan kada su se pričale laži i svaki put je tražio repliku a niste mu dozvolili, pa bih vas molio da mu sada date priliku da odgovori. Hvala.

Ja se izvinjavam, član 27. reklamiram.

U ovom slučaju želim samo da konstatujem da se ovaj govor ministra Vesića zasnivao na završićemo, završićemo, ne znam da li zna 20 godina je na vlasti i očigledno najbolje čita knjige braće Grim u ovom slučaju i bajke, pošto je ovde ispričao još jedanput da će Niš dobiti, dobiti, ali ništa nije dobio na žalost i nije u ovom slučaju ni mogao da tako nešto kaže.

Tako da, ministre, niko nije protiv bio kojih fondova, evo odmah da vam kažem, pošto znam da ste aludirali na mene.

Hvala predsedavajuća.

Mislim da smo opet skrenuli sa teme. Član 106. reklamiram povredu Poslovnika i mislim da je u ovom slučaju ministarka skrenula sa teme.

Moram između ostalog da kažem da bi trebala malo bolji rečnik da ima, mislim da predstavlja Niš, pa bi u tom slučaju trebali da imate i to u vidu. Ali, da imam samo sugestiju, s obzirom da poverenje između institucija i građana ne postoji, naročito između nas koji predstavljamo opoziciono biračko telo, mislim da treba da imate u vidu da posle krađe izbora u Nišu niko ne veruje u ono što pričate. Hvala puno.

Hvala puno predsednice. Pozdrav svim građanima Republike Srbije, dugo nas nije bilo, a mislim da je važno da se viđamo što češće, s obzirom na to da ne mogu na drugim mestima da čuju ono što imamo da kažemo, a poprilično se važne stvari dešavaju. Želim pre svega da izvestim javnost da je danas se Srbija branila u Nišu, želim da kažem da su od danas zvanično promene moguće, želim da čestitam mojim sugrađanima koji su na opštini Medijana konstituisali novu opštinsku vlast i time pokazali da su promene počele, da kreću sa juga promene i time pokazali da ćemo svakim sledećim izborima sve više slobodnih opština imati. Niš je bio početak i tek sada nastavljamo. Takođe, želim da obavestim građane da je evo Aleksandar Vučić rešio da se preseli u taj Niš, jer očigledno ne može da podnese to što se samo ta opština konstituisala, želi da izazove nove izbore u gradu Nišu, zato što zna da nema većinu, zato što zna da su izgubili Niš, zato što pokušavaju da otmu tu pobedu veličanstvenu, pobedu građana Niša. Podsećam, Nišlije su 2. juna pokazale i dokazale da žele novu lokalnu vlast, većinom glasova su pokazali da imaju prava na to i onda se desilo da se zloupotrebom svih zakona ove zemlje došlo do promene, brojeva koji su kasnije ukazali na promenu mandata.
Mi to nećemo dozvoliti, ali baš iz toga razloga, želim da postavim određena pitanja, želim da postavim pitanje u ime Nišlija i Srbije, one koje sada imamo i one koje će postati, ukoliko na ova pitanja sebi ne odgovorimo, da li mi imamo pravnu državu?
U Nišu se pokazalo da nemamo. Da li zakone imamo i da li ih primenjujemo?
Zakone imamo, ali ih ne primenjujemo.

Pitanja upućujem premijeru i ministarstvima koja su nadležna za ovako nešto.

Želim da postavim pitanja kome služe sudije, da li služe partiji ili služe ovoj našoj državnoj vlasti i zakonu Republike Srbije i na čemu oni polažu zakletvu, s obzirom da su sudije Višeg suda rešile da primenjuju onaj zakon koji im je dao SNS, i gde živimo i za šta se borimo, kada pobedu koja je bila čista kao suza, SNS i ova vlast oduzima.

Pitanja su naravno retorička, ali 2. juna se konstatovalo da je Niš slobodan grad i da će tako nešto i ostati do daljnjeg, a naravno, vidimo šta pokušavate da uradite vi.

Mi, kao opozicija u tom momentu smo branili državu, mi smo odbranili njene zakone i branili smo naš narod, tako što smo se pozivali na te iste zakone, tako što smo se trudili da u skladu sa pravom pokažemo koliko je važno da se jednostavno sve te stvari dokažu na sudu.

Međutim, nisu oni oteli samo Niš, oni su rešili da raskopaju celu Srbiju, da oduzmu i vodu i zemlju i sve ono što naša zemlja ima i da ostane na milost i nemilost, na žalost bubašvabama partije.

Ni ja, ni bilo ko od nas, nema ništa protiv da se na određeni način proizvode stvari u našoj zemlji, da se proizvodi hrana, znanje, da se razvija IT tehnologija i da se na taj način zarađuje, ali ne da se izvozi litijum, a kasnije na žalost i mladost naše zemlje.

Podsećam da je Narodni pokret Srbije usvojio Deklaraciju kojom je jasno dao do znanja da je protiv kopanja litijuma, protiv Rio Tinta i tako nešto je Miroslav Aleksić na predsedništvu stranke rekao jasno i dao stav, ali je takođe rekao da budućnost ove zemlje hrana, da su budućnost ove zemlje malina, jabuke, šljive, a ne ono što ćemo da kopamo i na taj način zauvek zagadimo površinu naše zemlje.

Prihod od putarina je samo 350 miliona evra godišnje, a od litijuma će u teoretskim uslovima nekim maksimalnim da se zarađuje 160 miliona, to nije dovoljno. Od poljoprivrede se zarađuje četiri milijarde evra godišnje, i to je ono što treba da uložimo i pošto vidim da mi vreme ističe, želim da se obratim Miliji Miletiću koji je hvalio i Niš i Vučića i Svrljig, i taj Svrljig će da nestane i tamo će da se kopa litijum i zato nema litijuma i zato nema budućnosti sa tim.

Hvala puno.

Hvala puno.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 106. Mislim da smo malo skrenuli sa teme.

Član 106.

Mislim da smo malo skrenuli sa teme. Mislim da smo dobro krenuli kada je i cela ova rasprava počela, ali onda smo skrenuli i počeli da citiramo Zorana Đinđića.

Ja se izvinjavam, moram samo malo da ispravim premijera, pošto je pogrešno parafrazirao Đinđićev citat. Između ostalog, je rekao da je i Bobi Kenedi to rekao, ne, rekao je Džek Kenedi.

Inače, takođe, parafraza koju je Zoran Đinđić rekao, a vezana je da treba da vidimo šta mi možemo da uradimo za našu državu, a pre svega za sebe, ja verujem da je ova vlast najviše uradila za sebe, a vrlo malo za ovu državu, tako da ne citirajte Zorana Đinđića, molim vas. To je to. Hvala puno.

Dobar dan svima.

Drago mi je što je konačno malo konstruktivna postala ova rasprava, a inače mi je drago što vidim da SNS dobro sluša šta se govori sa ove govornice. Slušalo se, s obzirom na to da sam ja zadnjih godinu i po dana upozoravao na lošu vlast u gradu Nišu i očigledno je ta informacija došla i do vas. Kada ste čuli da je stanje nikad gore, bukvalno sve predstavnike SNS u poslednjih 12 godina ste očistili. To je pobeda Nišlija, ali to je, moram da priznam, i pre samih izbora pobeda opozicije, jer smo očigledno bili u pravu svaki put kada smo sugerisali da Niš nazaduje.

Za 12 godina imali ste tri gradonačelnika, imali ste preko 20 većnika, imali ste preko 50 direktora javnih preduzeća. Nijednog od njih niste izabrali ni za jednu funkciju u ovom slučaju. Neće biti ni na listi.

Ono što je još važnije, zadnjih 12 godina niste imali nijednog ministra iz Niša. I tu ste me čuli kada smo o tome pričali, jer sam sa pravom kritikovao. U prošlom sazivu je četiri ministara bilo iz Novog Sada, nijedan iz Niša. Eto, ovog puta ste shvatili da mora da postoji bar jedan ministar sa ličnom kartom iz Niša. Izabrali ste poslanicu Jelenu Žarić Kovačević.

Moram da priznam da sam, dok sam čitao njenu skromnu biografiju, uočio jednu stvar za koju moram sada da napravim neku vrstu pauze. Jelena, srećan rođendan. Video sam da ti je rođendan danas. Jelenu inače znam kao osobu koja je bila svaki put, kada sam bilo šta objavio na Tviteru, manje, više zadužena da komentariše objave. Tako je otprilike i bio njen zadatak. To je nešto što na neki način… Ovde postoje ljudi koji rade. Nakon toga ja sam imao obračune ne samo na društvenim mrežama, nego i u medijima, ali i ovde u Skupštini sa njom. Ja verujem da će to da se nastavi.

Ono što sam 3. februara ove godine rekao jeste važna stvar za ovu temu. Rekao sam da je Jelena Žarić Kovačević bila zadužena za preseljavanje ljudi iz okolnih mesta u Niš. Ona je zadužena za mešetarenje sa biračkim spiskom upravo sa tadašnjim ministrom Bratislavom Gašićem. Sada oboje sede u Vladi. Pazite sada ovo. Nju postavljate za ministarku uprave, odnosno za Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, upravo za ministarstvo koje je zaduženo za birački spisak. Da li je to slučajnost? Naravno da nije slučajnost. Očigledno ćemo na tu temu još da pričamo. Naravno da to neće proći, ali ćeraćemo se još.

Što se mene tiče, ja sam uvek birao Niš iz kroz svoje govore i kroz svoja dela, ali i danas biram svoj grad. Možda nije bilo u medijima, ali prva opoziciona lista od kada su se raspisali lokalni izbori koja je predata je „Biramo Niš“ sa rednim brojem 2. To je lista uglednih građana. To je lista Nišlija profesora. To je lista dokazanih boraca protiv ovog režima. Čast mi je što ću predvoditi najširu i najraznovrsniju koaliciju tog 2. juna koja uliva poverenje svim Nišlijama da su promene moguće.

Kao arhitekta, uvek imam i plan i viziju i biram da imamo i rešenja i ideje. Biram da ovoga puta imamo pozitivnu kampanju, ne negativnu kampanju. Biram da imamo što više parkova, da uredimo konačno lokalnu samoupravu koja je jedna od najgorih u celoj Srbiji. Biram da rešavamo efikasno komunalne probleme koji se ni na koji način nisu rešavali. Biram da imamo veliku pešačku zonu i biram da Niš bude evropski grad.

Čuo sam da je malopre gospodin Orlić rekao kako je Vučić doveo deset fabrika. To nije istina. Vučić je samo one fabrike za koje su bukvalno bila odobrena njihova proširenja.

Ono što moram da kažem jeste da ne želim da Niš bude samo grad fabrika i jeftine radne snage. Ja želim da Niš bude grad kao što je nekada bio, visokih tehnologija, investicione zone. Za to ćemo se zalagati.

Sada kada budu došle promene u Nišu i kada opozicija pobedi 2. juna očekujem da i vi ministri ne opstruišete Niš. Nažalost, svih ovih godina, prethodnih 12 godina, SNS je možda namerno, možda slučajno opstruisao Niš. Niš je nazadovao. Znam da ministar Vesić priča o nekim rešenjima, idejama, planovima. Ja se nadam da te sve stvari planira da realizuje bez obzira ko bio gradonačelnik. Naravno, to isto važi i za premijera budućeg, odnosno mandatara Vučevića.

Ono što želim da kažem je da svaki gradonačelnik mora da se bori za svoj grad, bez obzira ko bio na vlasti. Znam da na to niste navikli, ali navići ćete se.

Na kraju mogu da vam kažem da promene ipak kreću sa juga i da su promene uvek kretale iz Niša. Zato Nišlije biraju Niš. Do pobede!

Dobar dan svima.

Moram da se zahvalim, ovo je moje prvo obraćanje u ovom sazivu i između ostalog hoću da počnem to obraćanje sa temom da je danas Dan planete Zemlje i mislim da je važno, jer u suštini samo jednu planetu imamo i treba da se brinemo o njoj.

Isto tako je važno da se brinemo i o zemlji, pošto samo jednu zemlju imamo, odnosno ja nemam duplu ili možda rezervnu domovinu, jer moja domovina je Srbija. Isto tako, imam i jedan grad u kome živim i u kome bi voleo da živim celog života i koji želim da unapredim, a to je Niš. Za mene ne postoji opcija da se ne borim za taj grad, za mene ne postoji opcija da se ne borim za tu zemlju. Iz tog razloga jeste važno da na samom početku konstatujem da apsolutno je jedini način borba.

Za borbu smo spremni još od marta. Ja moram da podsetim da smo kao opozicija, i to zajedno, tražili ostavku, podnošenje ostavke Dragane Sotirovski, ne zbog korupcije, ne zbog stana koji je poklonila zetu, ne zbog lošeg upravljanja, ne zbog bahatosti koju je na svakom koraku prezentovala, nego da bi se izbori održali 2. juna. Kako? Tako što bi ona podnela ostavku, nakon toga mesec dana bi trajao rok prinudne uprave i tako bi se išlo dalje. Mi smo od tad spremni. Šta se u međuvremenu promenilo, to je dobro pitanje, ali ono što je važno jeste da na ove izbore definitivno treba izaći.

Moram da priznam da je ova sednica jedna pobeda opozicije, ako mene pitate, jer ovo jesu bili naši zahtevi.

Mislim da postoji jedna stvar koju je u nekom trenutku Dragana Sotirovski možda slučajno rekla, a moram da prokomentarišem sada. Ona je rekla da ukoliko se desi da na izborima u Nišu pobedi opozicija ili ukoliko ja postanem gradonačelnik u bilo kom trenutku, da će se ona iseliti iz grada. Moja poruka za nju je da se pakuje! Neću produžavati ovu temu, iako bih voleo mnogo toga da kažem o Nišu koji je u poslednjih 12 godina potpuno zaostao i degradiran u odnosu na sve

Gospođo Ana Brnabić, molim vas, imam jednu temu gde bih se vama obratio. Na konferenciji za medije, na pitanje kako komentarišete glasanje Rumunije i Grčke u Savetu Evrope, vi ste rekli - ja moram samo da priznam, meni je šokantno kako se jedan poslanik, odnosno u ovom slučaju član delegacije, nije obratio u plenumu i nije tražio reč. Hajde, čisto istini za volju. Ta delegacija kada se pripremala, ja sam, između ostalog, zastupao stav da treba svi da imamo isti način obraćanja i isti narativ, a zato što smo išli sa istim ciljem. Glasali smo na identičan način.

Još jedna važna stvar. Naša stranka Narodni pokret Srbije nije član Komiteta u Savetu Evrope i automatski ne mogu da se javim za reč u komitetima koji su pre plenuma. Sa druge strane, kada se javljaju ljudi za reč u plenumu, postoji ograničen broj govornika zbog ograničenja vremena i automatski se zna da ne bih mogao da se javim za reč. Iz tog razloga ste izrekli jednu neistinu - da ja nisam hteo ili da nisam želeo da branim interese Srbije. Naprotiv, pitajte šeficu delegacije koja je verovatno ovde u sali da li sam imao identičan stav kao oni i da li sam zastupao interese Srbije. Ja ću vam reći da jesmo, i to, između ostalog, jeste nešto što Narodni pokret Srbije zastupa. Kada su važni interesi Srbije, tada apsolutno branimo stav Srbije.

Iz tog razloga moram da priznam da ipak dugujete jedno izvinjenje, jer iskreno to je bilo prenošenje neistine. Ja u tom trenutku, da li sam se javio ili se nisam javio, svakako ne bih dobio reč, a vi ste iskoristili da ja to nisam želeo ili da na neki način nisam želeo da branim interese Srbije. Hvala puno.

Hvala puno.

Moram da priznam, imam ovde sada nešto što moram da se nadovežem na ministra koji je pričao o tome koliko je „Telekom“ uspešna firma, mada sam pre svega hteo da se obratim našem kolegi, gospodinu Jovanovu, obzirom da on postavi pitanja, samo odgovori na njih i onda nastavi dalje.

Evo jedno pitanje za vas – jel ćete vi preći u naše redove, odnosno tražiti da pređete u naše redove nakon što se završe sledeći izbori i mi budemo većina? Hoćete? E pa žao mi je, ne može. Eto, tako vi radite, postavite pitanja, odgovorite na njih.

Što se tiče „Telekoma“ mislim da je ključna stvar na šta „Telekom“ baca novac. Ja sam pričao u ovoj Skupštini već na tu temu i vidim da je Jelena Karleuša prilično lično pogođena posle tih informacija, a svi znamo da su istine. Ne samo da svi znamo, čak i sam predsednik Aleksandar Vučić je to potvrdio, ali i ona sama. Ona je do duše često bila u konfuziji.

Znači „Telekom“ daje novac uglavnom i za projekte takvog tipa. Koncert Jelena Karleuša, Milica Pavlović, Aca Lukas i to ne samo da bi od njih napravio bolje umetnike ili uložio kako bi se vratilo, ne nego kako bi kupio njih da kasnije mogu da hvale tu vlast.

Jelena Karleuša je odradila 180 stepeni promenu političkog angažmana, odnosno bolje rečeno stava koji je imala prema ovoj vlasti nakon što je ostala bez para, nakon što je rešila da se udomi u „Telekom Srbiju“ i nakon što je rešila da na taj način svoju političku karijeru, očigledno jer to više nije pevačka karijera, nego politička karijera, nastavi. Ona sada je gostovala u „Hit tvitu“, pre toga je gostovao Aca Lukas, taj isti Aca Lukas koji je isto dobio novac za tako nešto. Naravno, Jelena Karleuša je bila zabranjena na Pinku. Dakle, eto zašta da je novac „Telekom Srbija“.

Hvala puno.

Gospodine ministre, opet niste odgovorili na pitanje koje sam postavio, a vezano je za finansiranje estradnih zvezda i kako to i zašto „Telekom“ radi. Da li postoji neki zakon po kome je to dozvoljeno i šta „Telekom“ suštinski ima od toga? I vidite sad situaciju. Ja postavim to pitanje, ja nisam postavio pitanje neko koje je neprijatno ili uvredljivo ili za neku vrstu porodične eksploatacije, ali vi gospodine Jovanov, nažalost, samo znate na taj način da napadate.

Evo, svedoci smo nekoliko dana, hajde što pominjete Đilasa, to je već postalo jasno, ali pominjete i tasta. A ja sam siguran da vrlo dobro znate u kom zdravstvenom stanju je taj čovek, ali i kakva je imovina tog čoveka, jer to vi bar na vlasti možete da kliknete i da dobijete. A pošto znate, vi bez obzira na to napadate. Ne znam kakav bi moralni koncept trebalo da bude bilo kog čoveka da tako nešto radi. Molio bih vas da se raspitate o tome pre nego što nastavite tu istu koncepciju, pošto će verovatno trajati kroz celu kampanju.

Isto tako vidim da pokušavate da nametnete temu koja se tiče moje porodice. Gospodine Jovanov, ja se bavim politikom, nemam ništa da krijem. Na kraju krajeva, čista srca sam došao ovde, zastupam interese opozicije i smatram da ćemo biti bolji od vas. To je politička misija. Smatram da tu nema ništa sporno.

Ako imate nešto meni da zamerite, da li na mom iskustvu, da li na nečemu drugom što sam uradio u životu, tu sam za vas i slobodno. Ali ako napadate porodicu, malo bi možda bilo neprijatno da ulazimo u taj ring, nema potrebe, ali nemam ništa protiv. Ja se ponosim mojom porodicom. Kao što smatram da svi ovde ljudi koji se bave opozicijom su jako čisti, jer se ne bi ni bavili ovim poslom da su bukvalno pre toga prošli golgotu. Tako da, eto, pre nego što nastavimo ovakvu debatu, samo bih hteo da te stvari kažem.

Hvala puno još jednom.

Ministre, još jedanput molim vas da odgovorite na koji način je Telekom Srbija profitirao od davanja i sponzorisanja Jelene Karleuše, Milice Pavlović i Ace Lukasa.

S obzirom da je taj novac mogao da bude uložen u mlade, mogao je da bude uložen mlade naučnike, mogao da bude uložen u škole. U pitanju su milioni evra kada se sve sabere. Nije to mali novac. Medijske slobode koje suštinski ne postoje na ovim prostorima nisu jedini problem koji mi imamo u ovoj državi.

Mi imamo preko 300.000 radnika koji rade na PP poslovima, koji su bukvalno ucenjeni da sutradan glasaju za stranku na vlasti, u ovom slučaju SNS. Mi imamo preko 200.000 ljudi koji rade na poslovima gde je posrednik određena firma, uglavnom onoga koji je blizak vlasti i automatski su i oni ucenjeni zajedno sa ovim ljudima koji rade privremene i povremene poslove, što u zbiru daje oko 500.000 ljudi, plus javni sektor, apsolutno u jednoj ulozi taoca.

To znači da tih nekih možda milion ljudi u zbiru je primorano da glasa za stranku na vlasti i onda dodajte na to kupovine glasova i u bukvalnom smislu, a i u smislu davanja dvadeset ili više hiljada po osobi, kroz nagrade za penzionere i slične stvari. Vi onda dobijete jednu čistu korupciju i tek onda dolazimo do medija.

Ono što jeste važno, samo kada bi mediji bili slobodni vi ne biste imali ni 20% glasova, jer svi ti ucenjeni ljudi bi verovatno shvatili gde žive. Iz tog razloga moram da priznam da nije samo presudno ovo što se sada radi sa ovim medijskim zakonom, nego i ovo što ste radili do sada.

Postavljeno mi je pitanje. To ću u sledećem amandmanu. Hvala.

Znate kako, ja ću se uvek držati kodeksa ovog poslaničkog, jer ja smatram da to dolikuje ovom parlamentu. Tu budite bez brige kada sam ja u pitanju.