Biću daleko kraći.

Gospodine Bakarec, jel vam ja ličim na Šolaka? Ja stvarno ne razumem, pošto ste sve vreme pričali o Šolaku, ja prvo ne znam ko je gospodin, ali ja sigurno ne ličim na njega.

Da vam kažem nešto, gospodine Bakarec, vas niko ne sluša. To je to.

Što se tiče predloga, gospodin Jovanov mi je rekao da bi trebalo da imam predlog. Predlog je sledeći – ostavke ministra Gašića, direktora Vulina i Olivere Zekić. To je to. Hvala puno.

Hvala vam puno.

Poštovani kolege poslanici, poštovani ministri, mi danas pričamo o više zakona, ali smatram da je ipak tema svih tema, kao i svaki put pred svakog meseca, jednostavno ekonomija i finansije.

Mi imamo situaciju da evo danas je 25. april i u većini domova, u većini kuća se danas priča o tome kako će se pregurati do kraja meseca. To je, ja mislim, najvažnija stvar o kojoj mi narodni poslanici moramo da pričamo.

Imamo situaciju da je inflacija nastavila da se povećava. Ona je prošle godine po svim zvaničnim kriterijumima bila 15%, a realna inflacija, na nivou onoga što je u suštini najviše koriste naši građani, a to je hrana, je 40%.

Mi danas često pričamo o tome kako su plate u Srbiji iznad proseka u odnosu na to kako je ranije bilo. Ali, imajte u vidu da i ta plata koju često pominjete 700 ili više evra u proseku na jugu Srbije nije dovoljna da se jednostavno održi nivo života kako dolikuje jednom građaninu Srbije.

Što još gore nije ni tih 700 evra realna slika. Sedamsto evra nije prosečna plata ni u "Juri", ni u "Šinvonu". Sedamsto evra nije prošla plata čak ni u javnim preduzećima ni u Nišu. Evo to je nešto što ja znam i pričam sa ljudima i verujte mi jako je kompleksno preživeti kraj meseca. To je sada situacija kažem. Pred kraj svakog meseca je ta tema uvek u javnosti.

Ono što mi je važno jeste da ta medijalna zarada koja ne prolazi skoro ni 500 evra je u stvari to sa čime se građani suočavaju.

Ja mislim da mi moramo manje više ne samo mi kao narodni poslanici nego trenutno vladajuća struktura da donosite neke ozbiljnije reforme kako bi smo mogli da naše građane na neki način uvedemo u neku normalniju situaciju, ali naravno ukoliko to ne uradite vi, uradićemo mi.

Ono što je važno jeste da evo predložim, pre svega, počeli ste sa uvođenjem socijalne karte koje nikad niste uveli, mi moramo da znamo koliki broj građana je zaista ugrožen, koji broj građana ima koliko zarade u svojoj porodici, jer nije isto porodica sa tri, četiri ili više deteta. Na kraju krajeva, da li tim ljudima možemo pomoći na druge načine?

Kroz tu da kažem reformu, bolje rečeno kroz uvođenje socijalnih karti moramo da uđemo u reformu poreske politike, odnosno da se jednostavno porezi koji imamo trenutno na zarade smanje. Na taj način bi se direktno pomoglo stanovništvo, jer bi se plate povećale od 10 do 20%. I to je jedan od načina koji sada u ovoj situaciji, u ovoj kriznoj inflaciji mora da se pristupi. Mi za tako nešto novca imamo.

Imajte u vidu da se novac troši na sve i svašta. "Telekom Srbija" je jedna kasica prasica ove države i po potrebi se daje raznim kumovima, braći i ostalima, ali se sada daje i onima koji treba da kažu neku dobru reč kada bude zatrebalo na nekoj televiziji.

Imamo primer, to ćemo verovatno, živi bila videli uskoro, da će jedna Jelena Karleuša dobiti miliona i po evra od tog istog "Telekoma". Dobiće 350 hiljada evra za svoj album, 150 hiljada za druge troškove i milion evra za emisiju koju će imati na Televiziji "Prva". To će biti neki pandam neke bivše emisije koju je držao Ivan Ivanović na toj televiziji, neke emisije zabavnog karaktera koju u ovom momentu političkog, zabavnog karaktera ima Zoran Kesić. Eto tako ova država vidi zamenu i na neki način pokušaj da instalira svoje predstavnike i zabavljače na tu temu.

Moram da priznam, to je nešto što moraju građani da znaju. Znači, neko će dobiti milion i po evra, a neko će gledati da preživi kraj meseca sa 400, 500, 600 evra mesečno.

Za sam kraj moram da pitam Danicu Grujičić - kako je nije sramota da komentariše doktore, moje prijatelje, Nišlije na ovaj način i da omalovažava sve ono što su uradili? Pre svega, ona od kada je ministar nažalost nije uradila ništa i mi imamo situaciju da neko ko je uradio da se poredi sa Beogradom i brojem operacija. Pa što niste uporedili sa Njujorkom? To je jedna strašna stvar, ali to je taj primer kojim teži SNS.

Ja i moj kolega Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe, smo bili u obilasku Kardio-hirurgije u Nišu i moram da priznam da tim ljudima treba podrška. Ono što je još važnije, mi podržavamo ideju o izgradnji instituta za kardio-vaskularne bolesti i ono što je još važnije – izgradićemo i taj institut, izgradićemo i stadion koji Niš nije dobio, izgradićemo i još više naučno-tehnoloških parkova iako je to u ovom slučaju u izgradnji drugi po redu, ali ćemo izgraditi bar 10 jer je to Nišu neophodno. Izgradićemo još neke stvari.

Ono što je važno, nećemo dozvoliti da nas nikada više omalovažavate.

Danici Grujičić preporučujem da završi svoj zakon o zabrani pušenje pa tek onda da nastavi da se bavi ovim krupnijim stvarima i da ne komentariše više Nišlije. Hvala puno.

Hvala, predsedniče.

Pozdrav svim poslanicima i ministru koji je trenutno prisutan u sali.

Za početak bih samo istakao da mi je žao, takođe, što ministar Vesić nije prisutan. Ja sam mu postavio neka pitanja. On je uglavnom jako vešt kada odgovara i to jako lepo ispriča u neku istorijsku priču, ali nažalost, ništa nije rekao o firmi „Bauvezen“ i o tome ko su stvarni vlasnici te firme, a, naravno, to je jako važno da znamo, obzirom da je tužiteljka Bojana Savović smenjena sa funkcije zbog toga što je otkrila određene nepravilnosti vezano za firmu „Bauvezen“. Naravno, cela ova afera je važna iz razloga što bi trebalo da se preispitaju svi poslovi firme „Bauvezen“ poslednjih deset godina.

To nije tema o kojoj sam danas hteo da pričam. Nama se obratilo udruženje, nama kao narodnim poslanicima Narodne stranke, meni i gospodinu Miroslavu Aleksiću, Udruženje „Zaštitnik“. Udruženje okuplja privrednike koji imaju radnje, kafiće, restorane i oni imaju jednu dobru inicijativu, a to je da se kroz metode represije koje ova vlast ima prema tim istim preduzetnicima, gde se vrlo često zbog nekih banalnih stvari zatvaraju radnje ljudima na 15 ili više dana, čak je moguće i do 90 dana, stvaraju se veliki problemi u poslovanju. To je bilo dosta izraženo u koroni ali se nastavilo i posle korone. Mi imamo sada situaciju da se bukvalno svaki privrednik za 30 ili 100 dinara viška u kasi zatvara i to, naravno, bukvalno osakati te male privrednike koji su u suštini, opet da kažem, glavna grana razvoja našeg društva.

Ono što je, u stvari, najveći problem jeste što ne važi zakon za sve isto. Za one firme koje su u vlasništvu SNS-a to ne važi. Evo, to se videlo sada u Nišu, kada se u jednom restoranu desilo trovanje salmonelom, 38 ljudi je otrovano i taj restoran nije trpeo nikakve posledice.

Tako da, molim da se zakon primenjuje na sve, ali da se ova represivna metoda umanji i da, na kraju krajeva, smatram da će kroz jednu inicijativu, koju ćemo podneti i Odboru za finansije, odnosno budžetska pitanja i finansije, a i na kraju krajeva, potruditi se da imamo što više poslaničkih klubova sa istom tom inicijativom, jednostavno, da tu inicijativu podnesemo i da se te represivne metode ukinu, kako bismo, naravno, mogli da omogućimo privrednicima da rade svoj posao.

Novčane kazne su u redu, ali ovakav način kažnjavanja može da prouzrokuje trajne posledice po sve one koji žele da budu privatnici, a to ja smatram da je najzdravija stvar koja postoji u ovom društvu. Hvala.

Hvala puno predsedniče.

Hvala puno svim ministrima koji su u sali i kolegama poslanicima.

Žao mi je što nije trenutno u sali ministar Vesić. Ja sam u suštini hteo njemu da postavim par pitanja, ali postaviću ih, pa se nadam se on doći malo kasnije.

Dakle, meni je važno jer bih voleo da pričam danas o korupciji i konkretno o firmi „Bauvezen“. Firma „Bauvezen“ je uradila puno infrastrukturnih projekata u našoj zemlji i to svuda, od Novog Sada do Niša i ostalih gradova. Konkretno, kovid bolnice uradila je i u Kruševcu i u Zemunu i u Novom Sadu, infrastrukturu Železnica Srbije, trg u Leskovcu, prugu Prokuplje, Kuršumlija i ono što je meni dosta važno uradila je i trg u Nišu koji je naravno višestruko pretplaćen. Plaćen je čak 500 miliona dinara, a ono što je problem jeste da je očajno urađen, da je bez rasvete i da je nedovršen. Znači, 30% trga nije završeno.

Problem sa celom tom pričom jeste što je u stari firma „Bauvezen“ sada u blokadi, odnosno već je i u stečaju, a njeni predstavnici su sada uhapšeni i sada imamo situaciju da je na kraju krajeva i tužiteljka koja je na neki način dala instrukcije za hapšenje svih tih ljudi, koji su naravno u ovoj situaciji i uhapšeni zbog nekih koruptivnih radnji u EPS, ona je jednostavno sada bukvalno smenjena sa te funkcije, a mi ovde imamo očigledne dokaze da je „Bauvezen“ umešana u korupciju u celoj zemlji.

Ova, da kažem, jedna od poštenijih tužitelji, Bojana Savović bi možda trebala da pretraži i sve ove slučajeve koje sam ja sada pomenuo. Znači, od Novog Sada do Kruševca, Niša itd. Verovatno bi i tu našla određene probleme.

Meni je bilo važno sve ovo da pitam i ministra Vesića obzirom da svi putevi kada pitam vezano za firmu „Bauvizen“ vode ka njemu. Da li je to uopšte njegova firma ili firma njegovih prijatelja obzirom da i Dušan Polić koji je u kontaktu sa ovom firmom je i njegov prijatelj?

Meni je važno da celu ovu temu možda razjasnimo kako bismo imali jasnu sliku u kom pravcu idemo. Očigledno je da će sve ove teme da se otkrivaju tek kada bude došlo do promene vlasti. Ono što jeste činjenica da je ovo bio jedini infrastrukturni projekat u Nišu, ta rekonstrukcija trga. Ona je očigledno rađena loše i to je eto njihov spomenik za ovih 10 godina. Imali smo različite namesnike u Nišu, od Radomira Nikolića, Bajagića, sada je Nebojša Stefanović tu, a sada imamo i mog kolegu koji nije prisutan u sali Dalibora Šćekića, poslanika SNS koji u suštini je trenutno odgovoran za održavanje unutarstranačkih izbora u Niš. On je verovatno odsutan baš zbog toga.

Meni je žao što nije tu, jer u suštini mislim da brodu koji tone nema spasa. Mislim da je došao kraj. Drago mi je što sam imao priliku da kažem sve ovo, ali mi je žao što nije tu gospodin Vesić, jer bi Vesiću takođe poručio da bi možda trebao da bude u sledećem nekom životu, pošto ne verujem da će imati sledeću priliku da bude ministar kulture. Dosta voli istoriju, ali mislim da mu infrastruktura definitivno nije jača strana. Hvala puno.

Poštovane kolege poslanici, poštovana ministarka, imao bih samo jedan predlog za vas. Ja mislim da bi možda trebalo da razmislimo da sudije i tužioci ne budu pod istim krovom. Jednostavno, dovodi se u neravnopravan položaj, da kažem, neko ko je okrivljeni u odnosu na činjenicu da su tužioci pod istim krovom. U nekoj perspektivi bi trebali da razmislimo da ne samo u većim gradovima, nego bukvalno u svim gradovima budu te stvari odvojene, kako bismo na neki način imali ravnopravniji položaj.

Sa druge strane, kao neko ko je arhitekta, kao neko ko želi da svi sudovi budu u što boljem stanju, renovirani itd, u Nišu se konkretno pravi nova zgrada suda i mislim da se to ne radi dovoljno brzo. Već godinama je u nekoj vrsti rekonstrukcije i možda da apelujem, sa vašom inicijativom, da se to što pre uradi, jer i ja, nažalost, imam nekoliko suđenja aktivnih, niti je moguće parkirati auto, niti je moguće ući u sud, a da ne pričam kako je to ljudima koji dolaze u neke posete zvanične itd. Hvala puno.

Poštovani narodni poslanici, predsedniče Skupštine, kao građanin Niša moram pre svega da zatražim da se hitno obustavi prevoz, železnički saobraćaj, bilo koje materije kroz grad Niš i ne samo kroz grad Niš nego bukvalno kroz ceo jug Srbije.

Pruga u Nišu prolazi pored parka Čair gde šetaju deca, gde je moglo, ukoliko bi se desilo nešto slično, da prouzrokuje mnogo veće posledice. Osim putničkog saobraćaja, železničkog putničkog saobraćaja, bi sada u ovom momentu trebalo da se svako sledeće ili dalje prevoženje tih materija obustavi. Amonijak je smrtonosan gas kao što se moglo videti i u ovoj situaciji, ova tragedija i ona treba da bude opomena. Zato ne želim uopšte da se nadovezujem na to šta bi moglo da se desi, da se desilo ispod Vukovog spomenika, u centru Beograda, ali u ovom slučaju zahtevam da se nijedna više materija ne prevozi železničkim saobraćajem kroz jug Srbije, odnosno kroz grad Niš. Hvala puno.

Po mom amandmanu?

Izvinjavam se.

Hvala.

Juče kada sam podnosio amandman na temu poreza na luksuz, odnosno na temu poreza o imovini koji treba da se poveća, imao sam repliku od strane jedne poslanice SNS i u toj replici smo čuli razne hvalospeve na temu Niša, koji u tom mom amandmanu čak nije ni bio pomenut previše.

Tu smo čuli da se u Nišu živi fantastično, da je u suštini situacija sa mladima nikad bolja, da mogu da se dobiju neki jeftini stanovi, a svi znamo da to nije istina.

Ono što sam hteo da naglasim jeste da je u Nišu stanje nikad gore. Infrastruktura je apsolutno katastrofalna, u gradu ulice bukvalno liče na one na Marsu, uprava bukvalno nikad gora u smislu da je stala neka reorganizacija, svi su u v.d. statusu. Ne samo načelnici uprava, nego su u v.d. statusu i direktori. Oni se na neki način omalovažavaju i maltretiraju na svakom koraku.

Konstantno imaju potrebu da dolaze ovde na Zemun, da donose neke kese, neke torbe i da polažu račune nekim ljudima koji apsolutno nemaju veze sa Nišom, ali vode taj grad. To je ono što ja smatram da je nedopustivo, a da u isto vreme pričamo da je tamo stanje nikad bolje. To je jedna apsolutna neistina.

Naravno, za sve ove stvari imamo i dokaze, ako bude bilo potrebno. Ono što je meni važno jeste da se stvari promene i to se neće desiti pod ovim okolnostima i u ovom sazivu.

Jednostavno, i gradonačelnica grada Niša, a i koordinator koji je zadužen za Niš, a to je Bojan Bajagić, konstantno vrše pritisak na sve ljude koji su odgovorni za napredak grada. Jednostavno, ja smatram da ovde hvalospevima nije mesto. Jednostavno, mi svi znamo istinu šta se tamo dešava. Hvala.

Poštovanje potpredsednice Skupštine.
Poštovani poslanici, mislim da Poslovnik treba da ima prednost u ovom slučaju. Vidim da su se ljudi javili, zamolio bih da pre svega….

Želim da obrazložim.
Ovako. Znači, vi ste nam odbili 80 amandmana i ja smatram da mi imamo pravo da damo svoju reč na ovu temu.
Molio bih da pustite poslanike, predsednike poslaničkih grupa da se obrate.
Znači, mi smo podneli amandmane po svakoj temi. Neki su bili jako slični. Vi ste bukvalno odbili nasumično 80 amandman i to je verovatno razlog zato što ste hteli da uštedite na vremenu. Verujte mi, ti amandmani su bili važni da se pomenu za građane Srbije.
Na ovaj način ste na neki način umanjili ste značaj i nas kao poslanika, a i ovaj dom. Ako možemo da pričamo na tu temu, smatram da bi to bilo važno za uvod pre nego što počnemo da pričamo o ostalim stvarima.
Ovde imam važan amandman, ali smatram da je ovo važnije. Iz tog razloga, pre nego što nastavimo, molio bih da date reč predsednicima poslaničkih grupa po povredi Poslovnika.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, pa pre nekih mesec i po dana pokrenuo sam jednu inicijativu koja je vezana za povećanje poreza za imovinu, odnosno za porez na luksuz koji bi kasnije kao jedan kompletan zakon bio predložen sa naše strane, ali za početak to je bila inicijativa koja je bila vezana za mlade ljude koji žive u ovoj zemlji koji suštinski da bi ostali u ovoj zemlji moraju da imaju neki svoj krov nad glavom. I na kraju krajeva, da se porodično situiraju.

To postaje skoro nemoguće, jer jednostavno po našim primanjima koja su, prosečna plata negde između 600 i 700 evra u zavisnosti od grada, jednostavno je nemoguće kupiti stan koji je u Nišu preko dve i po hiljade evra po kvadratu, u Beogradu preko 5000 evra po kvadratu. Te cene su bukvalno identične kao u Španiji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji. Jednostavno, ta disproporcija se desila u poslednje dve godine i da bismo mlade ljude ili bolje rečeno, da bi podržali ljude u Srbiji moramo da imamo u vidu kako to da rešimo.

Naš predlog je bio vezan za činjenicu da je jedna nova elita politička počela da kupuje abnormalni broj stanova, bukvalno po 10 ili više imaju ljudi sada, naravno bliski određenoj političkoj opciji, u ovom slučaju SNS. I iz tog razloga je došlo do bukvalno, da kažem, prekomernog poremećaja na tržištu nekretnina. Jednostavno, u ovom momentu iz razloga što se preko, da kažem, gradi i u Beogradu i u Nišu i u Novom Sadu te stanove ne kupuju ljudi kojima je potreban stan da situiraju, nego jednostavno kupuju oni koji u ovom slučaju su bliski vlasti, jer na taj način peru novac.

Iz tog razloga smatram da je neophodno da se donese jedan zakon koji bi uredio ovako nešto i koji bi oporezivao one koji imaju preko četiri nekretnine. Na taj način bi se višak nekretnina vratio na tržište i automatski bi mladi ljudi mogli da kupuju za neku realnu vrednost cene po kvadratu.

Hvala puno.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, poštovana potpredsednice Skupštine, najvažniji zakon koji usvajamo svake godine jeste Zakon o budžetu i ja smatram da je ovde važno da se priča i o manama ovog zakona.

Znači, mislim da je ipak licemerno reći da ko ne glasa za ovaj budžet, on ne glasa za sve projekte koji se u njemu nalaze. Ima ovaj budžet neke dobre stvari, ali verujte mi ima jednu veliku manu, a to je da regionalno sredstva nisu podeljena.

U ovom budžetu takođe ima puno suvišnih možda davanja kao što je kancelarija Tome Nikolića, kao što je izgradnja nekog Kluba poslanika, kao što je na kraju krajeva i uzimanje nekih bespotrebnih kredita. Postoje krediti koji se takođe uzimaju za grad Beograd, a to je i Metro, to je i nacionalni stadion. Metro je u ovom slučaju milijardu evra, nacionalni stadion je trenutno označen kroz 540 miliona, verovatno će dostići daleko veću cifru. To su u suštini neke cifre koje dobija Beograd u ovom slučaju ili možemo da kažemo određeni deo Srbije, ali ne i jug, istok ili zapad.

U ovom slučaju takođe imamo i Vojvodinu koja ima jedan regionalni budžet, koja je na kraju krajeva već evo decenijama tu i zato se i brže razvija nego ostatak Srbije.

Dokaz za ovako nešto jeste iseljavanje konkretno iz juga Srbije i to je nešto što trebamo da sprečimo. Kako ćemo da sprečimo? Pa tako što ćemo uvesti, po mom mišljenju, regionalne budžete gde bi se i jugu Srbije, ali i ostalim delovima kroz određene kapitalne projekte pomagalo i na taj način bi se oni razvijali daleko brže nego što se razvijaju sada.

Naravno reći ćete mi da je tu i železnica, da je tu i autoput. Vidite ne žive se od autoputa, a on jeste jedan važan segment za svaki grad, ali jednostavno i u te gradove treba ulagati, a ti budžeti koje gradovi sada imaju su zaista jako mali naročito posle ove inflacije i svega što se dešava.

Ono što je konkretno moj predlog jeste da u ovom slučaju bi mogao jedan budžet od 500 miliona evra da se odvoji za jug Srbije i to je baš taj nacionalni stadion. Ja vam garantujem da bi u roku od godinu dana jug Srbije doživeo preporod i to ne bi bilo vezano samo za Niš. To bi bilo vezano i za Vranje i za Leskovac i za Prokuplje i za Aleksinac i za bilo koji grad koji je verujte mi odavno zapušten.

Smatram da bi u tom slučaju i ti kapitalni projekti zadržali te ljude u Srbiji, odnosno bolje rečeno, ne bih naterali da dolaze u Beograd da se sele negde van granica naše zemlje, ali bi između ostalog, na kraju krajeva, i taj život bio poboljšan u tim gradovima.

Važno mi je da napomenem da za ovo treba da se bore svi poslanici, znači svi poslanici koji su iz unutrašnjosti Srbije, a ne samo, da kažem, da ovo bude stav opozicije. Smatram da bi se svako na taj način borio baš za svoje mesto iz kog je došao.

Na kraju krajeva, evo gospodine Vesiću, i vi ste, ako se ne varam, iz Kraljeva. Tako da smatram da i vi treba da se zalažete za ovaj regionalni budžet.

Hvala puno i o amandmanima ću govoriti nešto detaljnije o ovome.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani ministri, ova dva dana, Boga mi, baš često se pominjao Beograd. Uglavnom su krediti koji su uzimani, uzimani za Beograd i moram da priznam da sam, eto, poželeo da malo pričam i o Nišu, pošto nije samo Beograd grad koji zahteva određene kapitalne investicije.

Danas, 7. novembra, je voz udario jednog momka koji je prelazio prugu i to u centru grada Niša kod Apelacionog suda. Nije se spustila rampa i to nije prvi put. Jednostavno, to se dešava već nekoliko puta, ali je jedna od posledica takvog događaja činjenica da se jednostavno nije izmestila pruga.

Evo već 10 godina od kada je SNS na vlasti. Jednostavno, ja mislim da je to bilo jedno od obećanja koje je imao SNS, ali se to bukvalno zaboravilo ili jednostavno se ne radi dovoljno na tome, iako često pominju u medijima kako će to biti i to evo već 10 godina.

Naravno niti se među tim kapitalnim investicijama desila ni izgradnja novog stadiona, niti se generalno izgradio južni kolektor za koji se takođe priča da je u toku, niti se ijedna od važnih turističkih investicija, kao što je tvrđava nije rekonstruisala ili bolje rečno nije ulagalo u nju.

Znači bukvalno, ni jedna od kapitalnih investicija nije došla u Niš. Moram da priznam, to naravno rebalansom budžeta ne može da se reguliše, to će se regulisati verovatno u budžetu za 2023. godinu i ja ću se konkretno boriti za to. Ali, ono što je takođe važno jeste da ovde šta god zatreba Beogradu ili Novom Sadu se uglavnom radi iz državnog budžeta ili iz pokrajinskog budžeta.

Tako imamo situaciju da, evo, na primer, beogradski metro će biti izgrađen od strane kredita koji će verovatno uzeti država i to u iznosu od 40 godišnjih budžeta grada Niša, što apsolutno prevazilazi jednostavno logiku jer u tom slučaju ako je potrebno za izgradnju metroa da država to finansira, onda eto i Niš želi metro. Na taj način ćemo rešiti i naš saobraćajni kolaps, na taj način ćemo rešiti naše neke probleme koje imamo.

Eto, to je za sada, a ja ću nastaviti u sledećem amandmanu moje izlaganje.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, želim da čestitam mojim sugrađanima, odnosno tri ministra iz ove Vlade će biti iz Niša. U stvari ne, neće biti tri ministra iz Niša, biće tri ministra iz Novog Sada. Iz Niša neće biti nijednog ministra.

U suštini, nije važno. Važno je da su bili bilo koji predstavnici iz Niša u prethodnim Vladama. Tačnije, u prethodnih pet Vlada nije bilo nijednog predstavnika iz Niša. Naravno, nije ni to važno, očigledno. Očigledno ni to nije važno. Makar Niš vode Nišlije. Tačnije, ne vode ni Nišlije i to ne samo da nisu rođeni u Nišu, ti vaši predstavnici ili bivši gradonačelnici, već se ni Niš ne vodi iz Niša, nego se Niš vodi iz Zemuna. Naravno, to nije samo problem Niša, nego i drugih gradova.

Znam, u suštini, da nije obavezno da Niš ili bilo koji drugi grad ima svog predstavnika u Vladi. Ono što hoću da naglasim jeste da Niš ima sjajne ljude, uspešne ljude, čak i u SNS-u, ali oni nikada nisu bili u prvom planu. Iz tog razloga Niš nije imao predstavnika ovde.

U suštini, to je nešto što je poznato i zato se i grad na neki način nalazi tu gde se nalazi.

Ono što je dobra stvar, jeste da ipak imamo neke predstavnike juga Srbije, ali to su samo dve osobe u ovoj Vladi od 28 ministara. To su Novica Tončev i Ivica Dačić. Makar je sreća što je bar Ivica Dačić imao neke veze sa Nišom. Išao je u srednju školu tamo, ali to nije dovoljno.

Naravno, i ta veličina Vlade od 28 ministara to je otprilike kao kada u javnim preduzećima zaposlite 300 ljudi, a svega 50 ljudi radi nešto. Ovih 250 su partijski članovi ili, bolje rečeno, ljudi koji su tu zaposleni. Tako i ova Vlada. Pretpostavljam da će bar pet ili možda šest ministara imati neko ozbiljno zaduženje, a ostali, nažalost, će biti tu zbog partije.

Iskreno, ne bih voleo ni da završim ovaj svoj govor na neki negativan način. Nadam se da ćete raditi u interesu države Srbije. Bez obzira ko vas je preporučio, bez obzira šta vas je preporučilo za ovu Vladu, imajte u vidu da odgovarate državi Srbiji.

Ono što mogu da kažem za kraj, možda do sada Niš nije imao svoje predstavnike, ali će se izboriti za sebe u nekom budućem periodu.

Hvala puno.