Želim da obrazložim.
Ovako. Znači, vi ste nam odbili 80 amandmana i ja smatram da mi imamo pravo da damo svoju reč na ovu temu.
Molio bih da pustite poslanike, predsednike poslaničkih grupa da se obrate.
Znači, mi smo podneli amandmane po svakoj temi. Neki su bili jako slični. Vi ste bukvalno odbili nasumično 80 amandman i to je verovatno razlog zato što ste hteli da uštedite na vremenu. Verujte mi, ti amandmani su bili važni da se pomenu za građane Srbije.
Na ovaj način ste na neki način umanjili ste značaj i nas kao poslanika, a i ovaj dom. Ako možemo da pričamo na tu temu, smatram da bi to bilo važno za uvod pre nego što počnemo da pričamo o ostalim stvarima.
Ovde imam važan amandman, ali smatram da je ovo važnije. Iz tog razloga, pre nego što nastavimo, molio bih da date reč predsednicima poslaničkih grupa po povredi Poslovnika.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, pa pre nekih mesec i po dana pokrenuo sam jednu inicijativu koja je vezana za povećanje poreza za imovinu, odnosno za porez na luksuz koji bi kasnije kao jedan kompletan zakon bio predložen sa naše strane, ali za početak to je bila inicijativa koja je bila vezana za mlade ljude koji žive u ovoj zemlji koji suštinski da bi ostali u ovoj zemlji moraju da imaju neki svoj krov nad glavom. I na kraju krajeva, da se porodično situiraju.

To postaje skoro nemoguće, jer jednostavno po našim primanjima koja su, prosečna plata negde između 600 i 700 evra u zavisnosti od grada, jednostavno je nemoguće kupiti stan koji je u Nišu preko dve i po hiljade evra po kvadratu, u Beogradu preko 5000 evra po kvadratu. Te cene su bukvalno identične kao u Španiji, Nemačkoj ili bilo kojoj drugoj zemlji. Jednostavno, ta disproporcija se desila u poslednje dve godine i da bismo mlade ljude ili bolje rečeno, da bi podržali ljude u Srbiji moramo da imamo u vidu kako to da rešimo.

Naš predlog je bio vezan za činjenicu da je jedna nova elita politička počela da kupuje abnormalni broj stanova, bukvalno po 10 ili više imaju ljudi sada, naravno bliski određenoj političkoj opciji, u ovom slučaju SNS. I iz tog razloga je došlo do bukvalno, da kažem, prekomernog poremećaja na tržištu nekretnina. Jednostavno, u ovom momentu iz razloga što se preko, da kažem, gradi i u Beogradu i u Nišu i u Novom Sadu te stanove ne kupuju ljudi kojima je potreban stan da situiraju, nego jednostavno kupuju oni koji u ovom slučaju su bliski vlasti, jer na taj način peru novac.

Iz tog razloga smatram da je neophodno da se donese jedan zakon koji bi uredio ovako nešto i koji bi oporezivao one koji imaju preko četiri nekretnine. Na taj način bi se višak nekretnina vratio na tržište i automatski bi mladi ljudi mogli da kupuju za neku realnu vrednost cene po kvadratu.

Hvala puno.

Poštovani poslanici, poštovani ministri, poštovana potpredsednice Skupštine, najvažniji zakon koji usvajamo svake godine jeste Zakon o budžetu i ja smatram da je ovde važno da se priča i o manama ovog zakona.

Znači, mislim da je ipak licemerno reći da ko ne glasa za ovaj budžet, on ne glasa za sve projekte koji se u njemu nalaze. Ima ovaj budžet neke dobre stvari, ali verujte mi ima jednu veliku manu, a to je da regionalno sredstva nisu podeljena.

U ovom budžetu takođe ima puno suvišnih možda davanja kao što je kancelarija Tome Nikolića, kao što je izgradnja nekog Kluba poslanika, kao što je na kraju krajeva i uzimanje nekih bespotrebnih kredita. Postoje krediti koji se takođe uzimaju za grad Beograd, a to je i Metro, to je i nacionalni stadion. Metro je u ovom slučaju milijardu evra, nacionalni stadion je trenutno označen kroz 540 miliona, verovatno će dostići daleko veću cifru. To su u suštini neke cifre koje dobija Beograd u ovom slučaju ili možemo da kažemo određeni deo Srbije, ali ne i jug, istok ili zapad.

U ovom slučaju takođe imamo i Vojvodinu koja ima jedan regionalni budžet, koja je na kraju krajeva već evo decenijama tu i zato se i brže razvija nego ostatak Srbije.

Dokaz za ovako nešto jeste iseljavanje konkretno iz juga Srbije i to je nešto što trebamo da sprečimo. Kako ćemo da sprečimo? Pa tako što ćemo uvesti, po mom mišljenju, regionalne budžete gde bi se i jugu Srbije, ali i ostalim delovima kroz određene kapitalne projekte pomagalo i na taj način bi se oni razvijali daleko brže nego što se razvijaju sada.

Naravno reći ćete mi da je tu i železnica, da je tu i autoput. Vidite ne žive se od autoputa, a on jeste jedan važan segment za svaki grad, ali jednostavno i u te gradove treba ulagati, a ti budžeti koje gradovi sada imaju su zaista jako mali naročito posle ove inflacije i svega što se dešava.

Ono što je konkretno moj predlog jeste da u ovom slučaju bi mogao jedan budžet od 500 miliona evra da se odvoji za jug Srbije i to je baš taj nacionalni stadion. Ja vam garantujem da bi u roku od godinu dana jug Srbije doživeo preporod i to ne bi bilo vezano samo za Niš. To bi bilo vezano i za Vranje i za Leskovac i za Prokuplje i za Aleksinac i za bilo koji grad koji je verujte mi odavno zapušten.

Smatram da bi u tom slučaju i ti kapitalni projekti zadržali te ljude u Srbiji, odnosno bolje rečeno, ne bih naterali da dolaze u Beograd da se sele negde van granica naše zemlje, ali bi između ostalog, na kraju krajeva, i taj život bio poboljšan u tim gradovima.

Važno mi je da napomenem da za ovo treba da se bore svi poslanici, znači svi poslanici koji su iz unutrašnjosti Srbije, a ne samo, da kažem, da ovo bude stav opozicije. Smatram da bi se svako na taj način borio baš za svoje mesto iz kog je došao.

Na kraju krajeva, evo gospodine Vesiću, i vi ste, ako se ne varam, iz Kraljeva. Tako da smatram da i vi treba da se zalažete za ovaj regionalni budžet.

Hvala puno i o amandmanima ću govoriti nešto detaljnije o ovome.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani ministri, ova dva dana, Boga mi, baš često se pominjao Beograd. Uglavnom su krediti koji su uzimani, uzimani za Beograd i moram da priznam da sam, eto, poželeo da malo pričam i o Nišu, pošto nije samo Beograd grad koji zahteva određene kapitalne investicije.

Danas, 7. novembra, je voz udario jednog momka koji je prelazio prugu i to u centru grada Niša kod Apelacionog suda. Nije se spustila rampa i to nije prvi put. Jednostavno, to se dešava već nekoliko puta, ali je jedna od posledica takvog događaja činjenica da se jednostavno nije izmestila pruga.

Evo već 10 godina od kada je SNS na vlasti. Jednostavno, ja mislim da je to bilo jedno od obećanja koje je imao SNS, ali se to bukvalno zaboravilo ili jednostavno se ne radi dovoljno na tome, iako često pominju u medijima kako će to biti i to evo već 10 godina.

Naravno niti se među tim kapitalnim investicijama desila ni izgradnja novog stadiona, niti se generalno izgradio južni kolektor za koji se takođe priča da je u toku, niti se ijedna od važnih turističkih investicija, kao što je tvrđava nije rekonstruisala ili bolje rečno nije ulagalo u nju.

Znači bukvalno, ni jedna od kapitalnih investicija nije došla u Niš. Moram da priznam, to naravno rebalansom budžeta ne može da se reguliše, to će se regulisati verovatno u budžetu za 2023. godinu i ja ću se konkretno boriti za to. Ali, ono što je takođe važno jeste da ovde šta god zatreba Beogradu ili Novom Sadu se uglavnom radi iz državnog budžeta ili iz pokrajinskog budžeta.

Tako imamo situaciju da, evo, na primer, beogradski metro će biti izgrađen od strane kredita koji će verovatno uzeti država i to u iznosu od 40 godišnjih budžeta grada Niša, što apsolutno prevazilazi jednostavno logiku jer u tom slučaju ako je potrebno za izgradnju metroa da država to finansira, onda eto i Niš želi metro. Na taj način ćemo rešiti i naš saobraćajni kolaps, na taj način ćemo rešiti naše neke probleme koje imamo.

Eto, to je za sada, a ja ću nastaviti u sledećem amandmanu moje izlaganje.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, želim da čestitam mojim sugrađanima, odnosno tri ministra iz ove Vlade će biti iz Niša. U stvari ne, neće biti tri ministra iz Niša, biće tri ministra iz Novog Sada. Iz Niša neće biti nijednog ministra.

U suštini, nije važno. Važno je da su bili bilo koji predstavnici iz Niša u prethodnim Vladama. Tačnije, u prethodnih pet Vlada nije bilo nijednog predstavnika iz Niša. Naravno, nije ni to važno, očigledno. Očigledno ni to nije važno. Makar Niš vode Nišlije. Tačnije, ne vode ni Nišlije i to ne samo da nisu rođeni u Nišu, ti vaši predstavnici ili bivši gradonačelnici, već se ni Niš ne vodi iz Niša, nego se Niš vodi iz Zemuna. Naravno, to nije samo problem Niša, nego i drugih gradova.

Znam, u suštini, da nije obavezno da Niš ili bilo koji drugi grad ima svog predstavnika u Vladi. Ono što hoću da naglasim jeste da Niš ima sjajne ljude, uspešne ljude, čak i u SNS-u, ali oni nikada nisu bili u prvom planu. Iz tog razloga Niš nije imao predstavnika ovde.

U suštini, to je nešto što je poznato i zato se i grad na neki način nalazi tu gde se nalazi.

Ono što je dobra stvar, jeste da ipak imamo neke predstavnike juga Srbije, ali to su samo dve osobe u ovoj Vladi od 28 ministara. To su Novica Tončev i Ivica Dačić. Makar je sreća što je bar Ivica Dačić imao neke veze sa Nišom. Išao je u srednju školu tamo, ali to nije dovoljno.

Naravno, i ta veličina Vlade od 28 ministara to je otprilike kao kada u javnim preduzećima zaposlite 300 ljudi, a svega 50 ljudi radi nešto. Ovih 250 su partijski članovi ili, bolje rečeno, ljudi koji su tu zaposleni. Tako i ova Vlada. Pretpostavljam da će bar pet ili možda šest ministara imati neko ozbiljno zaduženje, a ostali, nažalost, će biti tu zbog partije.

Iskreno, ne bih voleo ni da završim ovaj svoj govor na neki negativan način. Nadam se da ćete raditi u interesu države Srbije. Bez obzira ko vas je preporučio, bez obzira šta vas je preporučilo za ovu Vladu, imajte u vidu da odgovarate državi Srbiji.

Ono što mogu da kažem za kraj, možda do sada Niš nije imao svoje predstavnike, ali će se izboriti za sebe u nekom budućem periodu.

Hvala puno.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije i drage Nišlije, dolazim iz najlepšeg grada u Srbiji, kako je rekao jedan vaš poslanik, i u suštini sa njim se apsolutno slažem, taj grad je prepun turističkog potencijala, prepun kulturnog nasleđa, ali, nažalost, nedovoljno iskorišćen taj potencijal je u prethodnih 10 godina očigledan. U stvari, dolazim iz Niša, grada koji u poslednjih 10 godina nije ispunio te potencijale o kojima sada govorim.

Takođe, dolazim iz grada mladih. Na kraju krajeva, Niš je univerzitetski grad, ima puno potencijala i sa tog aspekta, ali, takođe, taj potencijal nije dovoljno iskorišćen. To, doduše, nije samo krivica Ministarstva turizma i ranije Ministarstva omladine i sporta, već malo i do ljudi koji vode taj grad.

Ono što je meni sada interesantno jeste da se sada spaja Ministarstvo turizma i omladine i u suštini apsolutno sam uveren da tu nema puno logike, ali u jednom od obrazlaganja vaših predstavnika rečeno je kako Guču i Egzit posećuju mladi, pa je onda logično da turizam i omladina budu spojeni. To je, u suštini, zaista poražavajuće da se na taj način u stvari obrazlaže spajanje ovih ministarstava.

Mislim da su i Guča i Egzit u stvari nacionalna dobra koja posećuju svi građani Srbije, ali i sveta. Međutim, to ne može da bude obrazloženje za bilo šta što se tiče mladih i oni su u ovom slučaju i kroz Ministarstvo omladine i sporta zapušteni u smislu da je svega 0,8% budžeta iz tog prethodnog ministarstva uloženo u mlade.

Ja razumem da SNS pokušava da kupi ljubav tako što mladima daje određene naknade, ali, jednostavno, ljubav ne može da se kupi i smatram da mladi to prepoznaju. Ja znam da u stvari SNS na taj način pokušava da kupi budućnost svih nas.

Iz tog razloga mislim da treba sagledati na koji način će se mladima pomagati u sledećem periodu i na neki način da se ispoštuju i neke opservacije koje su imale određene organizacije koje se bave upravo mladima. Možda bi trebali da pročitate izveštaj KOMS-a, kao jedne od organizacija koja je pažljivo pratila rad prethodnog Ministarstva, ali verovatno će pratiti i rad budućeg.

Čisto malo pozitive ovde da unesem, smatram da bi Ministarstvo turizma trebalo ovog puta, u ovom sazivu bar, da sagleda Niš i da se u tom smislu turistički potencijal unapredi. Ja ću apsolutno uvek davati podršku i, na kraju krajeva, glasati za dobre predloge koji su vezani za moj grad ali i generalno za turizam u Srbiji.

Takođe, voleo bih da se ima u vidu da „Nišvil“ kao jedan od najvažnijih festivala koje grad Niš ima ne bi smeo da na neki način ode na neko drugo mesto, u neku drugu državu, jednostavno, on treba da ostane u Nišu. Smatram da i u tom smislu Ministarstvo turizma mora i treba da pomogne gradu i da to ipak ostane niški festival.

O svemu ovome mogu dodatno da pričam i na temu ministarstva koje bi možda trebalo da bude posebno, ministarstvo mladih, ali u ovoj situaciji u kojoj zaista treba da se bude što sveobuhvatniji, ipak bi bilo idealno da se omladina vrati Ministarstvu sporta i da ostane u tom nekom sastavu, jer ima više logike nego spajati Ministarstvo turizma i omladine. Ali, o tome ću pričati u nekom sledećem amandmanu. Za prvo javljanje, ovo je moj stav. Hvala vam.