BRANIMIR JOVANČIĆEVIĆ

Demokratska stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Branimir Jovančićević prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 13. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Demokratska stranka - DS. Član je Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zaštitu životne sredine.

BIOGRAFIJA

Rođen 15. aprila 1962. godine u Užicu. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Užicu, a studije hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu je odbranio 1993. godine na Katedri za primenjenu hemiju. Kao stipendista Fondacije Alexander von Humboldt u toku 2000. i 2002. godine bio je na posledoktorskim studijama u Hanoveru, Nemačka (Federal Institute for Geosciences and Natural Resources).

Od 1989. zaposlen je na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora.

Od 2003. godine je redovni profesor na Hemijskom fakultetu, gde predaje više predmeta iz organske geohemije i hemije životne sredine. Jedan je od osnivača studijskog programa Hemičar za životnu sredinu.

Dugogodišnji je šef Katedre za primenjenu hemiju. Dekan Hemijskog fakulteta bio je u periodu od 2009. do 2015, a predsednik Saveta u dva mandata.

Rukovodilac je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih projekata.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci kao gostujući profesor predaje predmete Hemija životne sredine i Organska geohemija.

U Demokratskoj stranci je od 2003. godine. Predsednik je Resornog odbora Demokratske stranke za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 08:23

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka - DS
  • Beograd
  • Užice
  • 15.04.1962.
  • univerzitetski profesor, doktor hemijskih nauka

Statistika

  • 18
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, nekako smo svi navalili na ove subvencije, ostale subvencije sa onako značajnim iznosom od preko sedam milijardi, nisu dovoljno definisane i zbog toga smatram da bi trebalo da se možda preusmere na neke oblasti, odnosno subvencije u oblasti koje su od posebnog značaja i od mnogo većeg značaja, a to je, pre svega, nauka i obrazovanje, to je, naravno, kultura i životna sredina.

Imajući u vidu da sam imao prilike da govorim o životnoj sredini u dva navrata u prethodnih nekoliko dana, danas bih se zadržao samo na nauci.

Naime, naravno, ovim prenosom sredstava i povećanjem subvencija za oblast nauke i obrazovanja, ne može se u ovom trenutku nauci mnogo pomoći, imajući u vidu u kakvom se ona stanju danas nalazi, ali svakako da bi, ako bi se usvojio ovaj amandman, to bio znak dobre volje i neki prvi korak ka tome da se konačno stanje u nauci poboljša, jer podsetiću građane naše, da danas od 14.000 naučnika u Srbiji, samo 12.000 je projektno finansirano. Ovaj poslednji poziv će možda povećati taj broj finansiranih za još jednu hiljadu, ali i dalje će ogroman procenat naučnika ostati bez projektnog finansiranja, što podrazumeva činjenicu da zapravo njihova naučna znanja i njihova naučna iskustva i sve ono što su do sada naučili i stekli baveći se naukom, dakle, neće biti iskorišćeno na korist nauke.

Čuli smo u ekspozeu premijerke da se danas u Srbiji grade i da je izgrađen niz naučnih zdanja. Dosta toga se govorilo o Biosensu u Novom Sadu. Naravno, nije niko protiv tako velikih kapitalnih naučnoistraživačkih centara kao što je Biosens, ali nije Biosens sve kada je nauka u Srbija u pitanju. Trebalo bi da dođete, recimo, na Hemijski fakultet, odnosno u zgradu bivšeg Prirodno-matematičkog fakulteta u kome je smešteno šest fakulteta, Fakultet za fiziku, za hemiju, za biologiju, zatim, za geografiju, fizičku hemiju i matematiku.

Ta zgrada je stvarno potpuno oronula, uslovi za rad su gotovo nemogući, a to je fakultet prirodnih nauka, odnosno tu su fakulteti prirodnih nauka. Bez razvoja prirodnih nauka nema ni razvoja primenjenih nauka i zbog toga smatram da bi ogromna sredstva u budućnosti trebala da se ulažu upravo u razvoj ne samo prirodnih nauka, nego i onih humanističkih nauka, jer je nauka ta koja je temelj razvoja jednog društva, nauka je ta koja zapravo omogućava da se jedno društvo gradi i svaka ozbiljna država može da bude samo ozbiljna ukoliko razvija sopstvenu nauku.

Ako je ovo već 2.50, ja se zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Postavio bih par pitanja u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, mahom iz oblasti životne sredine i njene zaštite.

Naime, prvo pitanje se odnosi na mogućnost otvaranja deponije u okviru fabrike „Eliksir Zorka“ u samom centru Šapca. O tome sam već imao priliku da govorim, ali sada bih postavio pitanje u kolikoj meri i šta zapravo znači odlaganje jedne javne rasprave koja je bila zakazana za nedelju u Šapcu po tom pitanju, na kojoj sam i sam hteo da učestvujem i nešto da govorim kao neko ko se profesionalno bavi komunalnim otpadom već decenijama unazad?

Da li to odlaganje takve jedne takve rasprave o mogućnosti otvaranja deponije opasnog i bezopasnog otpada znači otkazivanje, odnosno, odlaganje, što bi zapravo bila jedna dobra odluka od strane Ministarstva za životnu sredinu ili, s druge strane, to znači da se transparentnost, odnosno ne transparentnost u ovoj oblasti podiže na još jedan viši nivo.

Vezano za aerozagađenje, drugo poslaničko pitanje koje bih postavio u ime poslaničkog kluba DS, nešto je kolega Lazović počeo, ali ja bih ga konkretizovao. Naime, premijerka je u svom ekspozeu rekla da su ugrađeni filteri za sprečavanje emisije kiselih oksida, koji prouzrokuju stvaranje partikularmetil čestica, dakle PM čestica. U ekspozeu Siniše Malog juče nabrajao je, naravno, šta je sve urađeno u EPS-u, ali tom prilikom nismo čuli da su ti isti filteri i ugrađeni.

Međutim, postoji nešto, kada je u pitanju aero zagađenje vazduha u urbanim gradovima, urbanim mestima Srbije, a posebno u Beogradu još opasnije. To je mogućnost stvaranja onih policikličnih aromatičnih ugljovodonika i onih dioksina i furana koji su za zdravlje ljudi još opasniji, a oni se dobijaju nepotpunim sagorevanjem organske supstance.

Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - da li je ministarstvo nešto preduzelo da se ustanove metode za analizu, odnosno za monitoring takvih jedinjenja? Mislim da bi to bila obaveza i Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za zdravlje, a naravno i Agencije za životnu sredinu, jer takvo jedno ispitivanje, takav jedan monitoring zapravo bi značio da se ustanovi zagađivač, da se ustanovi onaj koji emituje tako opasne zagađujuće supstance.

Dakle, preduslov da se to otkrije jeste analiza i precizan monitoring takvih polihlorovanih dibenzoparafluorana i polihloronid dibenzidioksina, popularnih i među novinarima znanim dioksinima i furanima, jer postoji jedna opravdana bojazan i jedna opravdana sumnja da zapravo TE Obrenovac i nije jedini zagađivač i emiter zagađujućih supstanci i da PM čestice nisu jedine te koje su odgovorne za ovako loše stanje vazduha grada Beograda, već da je to niz tzv. skrivenih zagađivača, a da bi došli do skrivenih zagađivača i da bi došli do toga koje su to još druge zagađujuće supstance, pre svega među organskim polutantima, takav jedan precizan monitoring morao bi da se uradi.

Evo, savetujem da ukoliko se to nije do sada desilo da, pre svega, Agencija za životnu sredinu pokuša da uloži dodatne napore da uvede takve metode i da ih digne sa istraživačkog na rutinski nivo.

U nizu ovih pitanja koji su u oblasti životne sredine, takođe bih postavio još jedno. Dakle, šta je sa kompanijom „Eurolitijum“ u Valjevu? Naime, uprkos zabrane istražnih radnji u Lukovcu, pored Valjeva i kada je u pitanju mineral probertiks, mineral bora i kada je u pitanju jadarit, mineral litijuma, vidimo da ova kompanija „Eurolitijum“ u Valjevu je dosta socijalno društveno aktivna, da pomaže mnoge sportske organizacije, mnoge omladinske organizacije i to stvara bojazan i to stvara sumnju da i, pored zabrane svog rada, kada su u pitanju istražna bušenja, ona gaji ambicije da će u budućnosti bliskoj ili daljoj i dalje tu ostati aktivna.

Konačno jedno pitanje koje nije u oblasti životne sredine, ali koje poslanike Demokratske stranke i predstavnike drugih građanskih stranaka u našem parlamentu jako interesuje jeste pitanje vezano za Pećince. Naime, da li će i kada će se deca koja su na listi čekanja za PU „Vlada Obradović Kameni“ u Pećincima vratiti u svoje vrtiće? Za to imaju puno pravo.

(Predsednik: Hvala vam. To bi bilo pet minuta.)

Kao što znate, podsetiću vas da je već oficijalno zaključeno da su oni bez razložno i nezakonito…

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Samo kratko.

Znate šta, ne znam da li uvaženi poslanici znaju da je pre sat vremena prekinut prenos Skupštine, a član 255. našeg Poslovnika kaže – sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela su javne. Sednica Narodne skupštine može biti zatvorena za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako predloži Vlada, odbor ili najmanje 20 narodnih poslanika. Predlog mora biti obrazložen. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa. Zahvaljujem se.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Postavio bih par pitanja u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, mahom iz oblasti životne sredine i njene zaštite.

Naime, prvo pitanje se odnosi na mogućnost otvaranja deponije u okviru fabrike „Eliksir Zorka“ u samom centru Šapca. O tome sam već imao priliku da govorim, ali sada bih postavio pitanje u kolikoj meri i šta zapravo znači odlaganje jedne javne rasprave koja je bila zakazana za nedelju u Šapcu po tom pitanju, na kojoj sam i sam hteo da učestvujem i nešto da govorim kao neko ko se profesionalno bavi komunalnim otpadom već decenijama unazad?

Da li to odlaganje takve jedne takve rasprave o mogućnosti otvaranja deponije opasnog i bezopasnog otpada znači otkazivanje, odnosno, odlaganje, što bi zapravo bila jedna dobra odluka od strane Ministarstva za životnu sredinu ili, s druge strane, to znači da se transparentnost, odnosno ne transparentnost u ovoj oblasti podiže na još jedan viši nivo.

Vezano za aerozagađenje, drugo poslaničko pitanje koje bih postavio u ime poslaničkog kluba DS, nešto je kolega Lazović počeo, ali ja bih ga konkretizovao. Naime, premijerka je u svom ekspozeu rekla da su ugrađeni filteri za sprečavanje emisije kiselih oksida, koji prouzrokuju stvaranje partikularmetil čestica, dakle PM čestica. U ekspozeu Siniše Malog juče nabrajao je, naravno, šta je sve urađeno u EPS-u, ali tom prilikom nismo čuli da su ti isti filteri i ugrađeni.

Međutim, postoji nešto, kada je u pitanju aero zagađenje vazduha u urbanim gradovima, urbanim mestima Srbije, a posebno u Beogradu još opasnije. To je mogućnost stvaranja onih policikličnih aromatičnih ugljovodonika i onih dioksina i furana koji su za zdravlje ljudi još opasniji, a oni se dobijaju nepotpunim sagorevanjem organske supstance.

Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - da li je ministarstvo nešto preduzelo da se ustanove metode za analizu, odnosno za monitoring takvih jedinjenja? Mislim da bi to bila obaveza i Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za zdravlje, a naravno i Agencije za životnu sredinu, jer takvo jedno ispitivanje, takav jedan monitoring zapravo bi značio da se ustanovi zagađivač, da se ustanovi onaj koji emituje tako opasne zagađujuće supstance.

Dakle, preduslov da se to otkrije jeste analiza i precizan monitoring takvih polihlorovanih dibenzoparafluorana i polihloronid dibenzidioksina, popularnih i među novinarima znanim dioksinima i furanima, jer postoji jedna opravdana bojazan i jedna opravdana sumnja da zapravo TE Obrenovac i nije jedini zagađivač i emiter zagađujućih supstanci i da PM čestice nisu jedine te koje su odgovorne za ovako loše stanje vazduha grada Beograda, već da je to niz tzv. skrivenih zagađivača, a da bi došli do skrivenih zagađivača i da bi došli do toga koje su to još druge zagađujuće supstance, pre svega među organskim polutantima, takav jedan precizan monitoring morao bi da se uradi.

Evo, savetujem da ukoliko se to nije do sada desilo da, pre svega, Agencija za životnu sredinu pokuša da uloži dodatne napore da uvede takve metode i da ih digne sa istraživačkog na rutinski nivo.

U nizu ovih pitanja koji su u oblasti životne sredine, takođe bih postavio još jedno. Dakle, šta je sa kompanijom „Eurolitijum“ u Valjevu? Naime, uprkos zabrane istražnih radnji u Lukovcu, pored Valjeva i kada je u pitanju mineral probertiks, mineral bora i kada je u pitanju jadarit, mineral litijuma, vidimo da ova kompanija „Eurolitijum“ u Valjevu je dosta socijalno društveno aktivna, da pomaže mnoge sportske organizacije, mnoge omladinske organizacije i to stvara bojazan i to stvara sumnju da i, pored zabrane svog rada, kada su u pitanju istražna bušenja, ona gaji ambicije da će u budućnosti bliskoj ili daljoj i dalje tu ostati aktivna.

Konačno jedno pitanje koje nije u oblasti životne sredine, ali koje poslanike Demokratske stranke i predstavnike drugih građanskih stranaka u našem parlamentu jako interesuje jeste pitanje vezano za Pećince. Naime, da li će i kada će se deca koja su na listi čekanja za PU „Vlada Obradović Kameni“ u Pećincima vratiti u svoje vrtiće? Za to imaju puno pravo.

(Predsednik: Hvala vam. To bi bilo pet minuta.)

Kao što znate, podsetiću vas da je već oficijalno zaključeno da su oni bez razložno i nezakonito…