čeka se odgovor 1 mesec i 9 dana i 16 sati
Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.
Poslanički klub DS.
Evo, četiri dana raspravljamo o pravosuđu, o zakonima, o sudijama i nekako mi se čini da je štetno i deplasirano da ne pomenemo i životnu sredinu, budući da je jedan od razloga zašto danas uživamo ovakvu životnu sredinu kakvu imamo u Srbiji taj što se brojni zakoni iz oblasti životne sredine danas ne poštuju.
Zbog toga smo predložili amandman na član 2. i rekli da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavistan i sudi na osnovu Ustava, ali i prema pravilima međunarodnih prava i međunarodnih konvencija.
Kada je u pitanju životna sredina, mi imamo brojne međunarodne konvencije. Podsetiću vas, recimo, na Montrealsku konvenciju koja se odnosi na ozonski omotač, podsetiću vas na Roterdamsku, na prekogranično zagađivanje, zatim Stokholmsku konvenciju koja se odnosi na dugotrajne organske zagađujuće supstance, ranije Kjoto protokola, onda Pariski sporazum koji se odnosi na prekomerno zagrevanje troposferskog dela atmosfere.
Postoji jedan međunarodni dokument koji je od posebnog značaja i koji ovom prilikom stvarno mora da zauzme posebnu pažnju kada govorimo o pravosuđu i kada govorimo o sudijama i njihovim obavezama. O čemu se zapravo radi. To Arhunska konvencija. Danas su građani, prema Arhunskoj konvenciji koju je ratifikovala Skupština Republike Srbije, ti koji imaju pravo da budu pravovremeno informisani kada je u pitanju stanje kvaliteta životne sredine. Danas to u Srbiji nije slučaj.
U prošlosti smo imali primere u kolikoj meri je nepoštovanje ove Arhunske konvencije nanosilo štetu različitim slučajevima. Setimo se samo daleke 1986. godine i činjenice koliko bi života bilo spašeno da su građani u Ukrajini bili na vreme obavešteni da se desila velika nuklearna katastrofa.
Samo da vas pitam za ovo vreme.
Pre nego što obrazložim ovaj amandman dozvolite mi samo da završim misao od prošlog puta. Naime, hteo sam da kažem da je na vreme stanovništvo Černobilja bilo obavešteno o čemu se zapravo radi u tom gradu po nekim procenama stručnjaka bilo bi spašeno 100 hiljada života.
Sa druge strane, pitanje koliko bi bilo života spašeno danas u Srbiji da su na vreme građani gradova kao što su Beograd, Čačak, Užice, Valjevo, Loznica, Bor, Majdanpek itd. bili obavešteni o tome u kolikoj meri je zagađen vazduh, odnosno troposovski deo atmosfere. Jesu bili obavešteni oko PM čestica, ali nisu bili obavešteni o količino organskih polutanata koji su za zdravlje građana i stanovništva opasniji od samih tih PM čestica.
Što se tiče člana 3. mi smo ovde podneli amandman i rekli smo – biti trajno premešteni ili privremeno upućeni u drugi sud iste vrste i stepena, ili neposredno, nižeg stepena uz garantovane zarade koje imaju u sudu iz koga su premešteni, ako je povoljniji za njega. Dakle, DS se stvarno zalaže za socijalnu pravdu i smatra da nikakvo premeštanje iz suda u sud ne bi trebalo da doprinese smanjenju zarada sudija. Dakle, na taj način sudije ne bi trebalo da budu praktično, kažnjene, iz prostog razloga zašto po mom mišljenju i mišljenju mojih prijatelja i kolega iz DS, ne postoji sud većeg ili manjeg značaj, bez obzira na nivo suda. Svi su oni istog značaja, posebno zbog toga što i količina poslova i odgovornost koju sudije obavljaju na svim nivoima ista i zbog toga ne bi trebalo da se dozvoli da im se umanjuju plate ukoliko prelaze na neki sud eventualno, nižeg ranga. Zahvaljujem se.
U ime poslaničkog kluba DS da kažem da smo podneli amandman na član 4. i pritom napisali – sudija je dužan da nepristrasno sudi i da uz poštovanje svih prava koje je zagarantovano Ustavom.
Jedno od osnovnim ustavnih prava građana Srbije jeste pravo na zdravu životnu sredinu. Iz ove skupštinske sale, iz one stare skupštinske sale ispod ulice Srpskih vladara, proisteklo je oko 40 zakona iz oblasti životne sredine. Imajući u vidu te zakone, pa mogu slobodno da kažem, čak i kvalitet tih zakona, očekivali bismo da je danas država Srbija nalik jednoj razvijenoj Švajcarskoj ili nekoj takvoj državi.
Međutim, situacija je potpuno drugačije. Zbog čega? Zato što su zakazale izvršna i sudska vlast. Naime, zakoni koji su doneti u oblasti životne sredine danas se apsolutno ne poštuju….
Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Postavio bih par pitanja u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, mahom iz oblasti životne sredine i njene zaštite.
Naime, prvo pitanje se odnosi na mogućnost otvaranja deponije u okviru fabrike „Eliksir Zorka“ u samom centru Šapca. O tome sam već imao priliku da govorim, ali sada bih postavio pitanje u kolikoj meri i šta zapravo znači odlaganje jedne javne rasprave koja je bila zakazana za nedelju u Šapcu po tom pitanju, na kojoj sam i sam hteo da učestvujem i nešto da govorim kao neko ko se profesionalno bavi komunalnim otpadom već decenijama unazad?
Da li to odlaganje takve jedne takve rasprave o mogućnosti otvaranja deponije opasnog i bezopasnog otpada znači otkazivanje, odnosno, odlaganje, što bi zapravo bila jedna dobra odluka od strane Ministarstva za životnu sredinu ili, s druge strane, to znači da se transparentnost, odnosno ne transparentnost u ovoj oblasti podiže na još jedan viši nivo.
Vezano za aerozagađenje, drugo poslaničko pitanje koje bih postavio u ime poslaničkog kluba DS, nešto je kolega Lazović počeo, ali ja bih ga konkretizovao. Naime, premijerka je u svom ekspozeu rekla da su ugrađeni filteri za sprečavanje emisije kiselih oksida, koji prouzrokuju stvaranje partikularmetil čestica, dakle PM čestica. U ekspozeu Siniše Malog juče nabrajao je, naravno, šta je sve urađeno u EPS-u, ali tom prilikom nismo čuli da su ti isti filteri i ugrađeni.
Međutim, postoji nešto, kada je u pitanju aero zagađenje vazduha u urbanim gradovima, urbanim mestima Srbije, a posebno u Beogradu još opasnije. To je mogućnost stvaranja onih policikličnih aromatičnih ugljovodonika i onih dioksina i furana koji su za zdravlje ljudi još opasniji, a oni se dobijaju nepotpunim sagorevanjem organske supstance.
Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - da li je ministarstvo nešto preduzelo da se ustanove metode za analizu, odnosno za monitoring takvih jedinjenja? Mislim da bi to bila obaveza i Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za zdravlje, a naravno i Agencije za životnu sredinu, jer takvo jedno ispitivanje, takav jedan monitoring zapravo bi značio da se ustanovi zagađivač, da se ustanovi onaj koji emituje tako opasne zagađujuće supstance.
Dakle, preduslov da se to otkrije jeste analiza i precizan monitoring takvih polihlorovanih dibenzoparafluorana i polihloronid dibenzidioksina, popularnih i među novinarima znanim dioksinima i furanima, jer postoji jedna opravdana bojazan i jedna opravdana sumnja da zapravo TE Obrenovac i nije jedini zagađivač i emiter zagađujućih supstanci i da PM čestice nisu jedine te koje su odgovorne za ovako loše stanje vazduha grada Beograda, već da je to niz tzv. skrivenih zagađivača, a da bi došli do skrivenih zagađivača i da bi došli do toga koje su to još druge zagađujuće supstance, pre svega među organskim polutantima, takav jedan precizan monitoring morao bi da se uradi.
Evo, savetujem da ukoliko se to nije do sada desilo da, pre svega, Agencija za životnu sredinu pokuša da uloži dodatne napore da uvede takve metode i da ih digne sa istraživačkog na rutinski nivo.
U nizu ovih pitanja koji su u oblasti životne sredine, takođe bih postavio još jedno. Dakle, šta je sa kompanijom „Eurolitijum“ u Valjevu? Naime, uprkos zabrane istražnih radnji u Lukovcu, pored Valjeva i kada je u pitanju mineral probertiks, mineral bora i kada je u pitanju jadarit, mineral litijuma, vidimo da ova kompanija „Eurolitijum“ u Valjevu je dosta socijalno društveno aktivna, da pomaže mnoge sportske organizacije, mnoge omladinske organizacije i to stvara bojazan i to stvara sumnju da i, pored zabrane svog rada, kada su u pitanju istražna bušenja, ona gaji ambicije da će u budućnosti bliskoj ili daljoj i dalje tu ostati aktivna.
Konačno jedno pitanje koje nije u oblasti životne sredine, ali koje poslanike Demokratske stranke i predstavnike drugih građanskih stranaka u našem parlamentu jako interesuje jeste pitanje vezano za Pećince. Naime, da li će i kada će se deca koja su na listi čekanja za PU „Vlada Obradović Kameni“ u Pećincima vratiti u svoje vrtiće? Za to imaju puno pravo.
(Predsednik: Hvala vam. To bi bilo pet minuta.)
Kao što znate, podsetiću vas da je već oficijalno zaključeno da su oni bez razložno i nezakonito…
(Beograd, 15.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Hemijski fakultet u Beogradu (Redovni profesor) | Republika | Mesečno | 196902.00 | RSD | 04.11.2003 - |