BRANIMIR JOVANČIĆEVIĆ

Demokratska stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Branimir Jovančićević prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 13. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Demokratska stranka - DS. Član je Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zaštitu životne sredine.

BIOGRAFIJA

Rođen 15. aprila 1962. godine u Užicu. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Užicu, a studije hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu je odbranio 1993. godine na Katedri za primenjenu hemiju. Kao stipendista Fondacije Alexander von Humboldt u toku 2000. i 2002. godine bio je na posledoktorskim studijama u Hanoveru, Nemačka (Federal Institute for Geosciences and Natural Resources).

Od 1989. zaposlen je na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je prošao sva zvanja od asistenta do redovnog profesora.

Od 2003. godine je redovni profesor na Hemijskom fakultetu, gde predaje više predmeta iz organske geohemije i hemije životne sredine. Jedan je od osnivača studijskog programa Hemičar za životnu sredinu.

Dugogodišnji je šef Katedre za primenjenu hemiju. Dekan Hemijskog fakulteta bio je u periodu od 2009. do 2015, a predsednik Saveta u dva mandata.

Rukovodilac je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih projekata.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Banja Luci kao gostujući profesor predaje predmete Hemija životne sredine i Organska geohemija.

U Demokratskoj stranci je od 2003. godine. Predsednik je Resornog odbora Demokratske stranke za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Poslednji put ažurirano: 20.02.2023, 13:21

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka - DS
  • Beograd
  • Užice
  • 15.04.1962.
  • univerzitetski profesor, doktor hemijskih nauka

Statistika

  • 63
  • 7
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Seizmologija i geofizika

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 6 dana

Poštovani profesore, Pišem Vam kao članu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u senci događaja u Turskoj, koja srećom nisu moguća u Srbiji. Međutim to ne znači da treba zanemariti značaj nauke s obzirom da se Srbija ipak nalazi na trusnom području.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče parlamenta.

Dakle, na član 1. stav 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u tabeli ukupni prihodi i primanja pod opisom 1.4 akcize za derivate nafte iznosi 211 milijardi dinara, a trebalo bi da bude 189.

U odnosu na 2023. godinu ovo je povećanje akciza od 25,15% što za nas u DS, a verujem i za sve građane Srbije predstavlja potpuno neopravdano visoko povećanje. Podsetiću vas da danas građani Srbije plaćaju strano visoku cenu nafte i pored toga što se danas u jugoistočnom delu panonskog basena na teritoriji Vojvodine nalazi veliki broj naftnih polja, dakle, Palić, Kelebija, Kikinda, Mokrin, Zrenjanin, Turija, Janoš i Kermenovci, Lokve, Boka, Sirako, Bradarac, Majurevac i to je nešto što bi trebalo da obezbedi građanima Srbije najnižu cenu nafte i naftnih proizvoda, prerade u rafineriji.

Međutim, dešava se nešto suprotno. Dešava se da mi plaćamo najvišu cenu iako za potrebe rafinerije nafte ruski partner uzima po nekim procenama i 40% od potreba rafinerije nafte Pančevo.

U vremenu kada je Srbija gazdovala naftnim poljima koje sam malopre nabrojao, taj procenat je bio 15%, jer se vodilo računa da se ne iscrpe sve rezerve sirove nafte tako brzo. Međutim, danas oni koji gazduju naftnom industrijom Srbije, sada gledam u oči sve oni koji se toliko pozivaju na rusofilstvo i ruskog partnera i na rusko bratstvo, ista ta naša braća nam uzimaju 40% nafte u poređenju sa 15% iz prošlih vremena i na osnovu toga bi cena nafte kod nas trebala da bude najniža, a ne najviša kao što je to slučaj danas.

Zbog toga smatram da i ove akcize ne bi trebalo da budu toliko povišene, na 25%, to je nezamislivo i nezamislivo je da cena derivata nafte danas bude toliko kolika jeste. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Kao što svi dobro znate, nisam stručnjak za finansije, ali jesam hemičar i kao hemičar znam da egzaktno razmišljam.

Ministar, odnosno potpredsednik Vlade je rekao da je poslednji put akciza na gorivo menjana daleke 2001. godine, ali ja sam izneo podatak i poređenje u odnosu na prošlu 2023. godinu kada je suma iznosila 169 milijardi, a sada je 25,15% veća akciza na gorivo u ovoj 2024. godini. Dakle, to su cifre koje su jasne i koje su egzaktne. To nije 2001. godina, dakle, to je samo razlika između 2023. i 2024. godine.

Takođe, potpredsednik Vlade, gospodin Siniša Mali nije pokušao da odgovori zašto imamo najskuplje gorivo, uprkos tome što mi danas u Srbiji imamo preko 20 aktivnih naftnih i naftnogasnih bušotina i uprkos tome što ruski partner koristi 40% naše nafte za preradu nafte u Rafineriji nafte Pančevo? Dakle, 40% je domaća nafta. Ako imao taj podatak da imamo 40% domaću naftu, mi smo zapravo u situaciji da imamo mnogo jeftiniju naftu nego druge zemlje koje svoja domaća ležišta zapravo uopšte i nemaju. Zahvaljujem se.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2023.

Po amandmanu.

Ja sam u oblasti nafte i naftnog istraživanja od 1985. godine. Ne znam od kada ste vi, ministarka Đedović. Ali, hoću da vam kažem jednu stvar, 15% je bila količina nafte koja je korišćena iz naših bušotina u vreme kada je time gazdovala država Srbija. Onda je taj procenat povišen na 40 i pod pritiskom stručne javnosti, razmišljalo se o tome da ruski partner to smanji na 30%. Da li je smanjio na 30%, ja još ne znam, nemam informaciju, ali za ovaj podatak koji ste vi izneli da je sada 20% prvi put čujem.

Treće vanredno zasedanje , 22.06.2023.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodna poslanici, 20. juna, dakle pre dva dana na Dunavu se desio jedan veliki ekološki akcident. Naime, iz broda na lokalitetu između Sremskih Karlovaca i Beške izlilo se verovali ili ne 25 hiljada do 35 hiljada tona po procenama različitih mazuta. Mazut je jedna frakcija nafte koja se dobija u refitikaciji u naftnim rafinerijama.

Tim povodom ću postaviti poslaničko pitanje i ministru pravosuđa, odnosno ministarki pravosuđa i ministru policije s jedne strane, s druge strane ministarki za zaštitu životne sredine. O čemu se zapravo radi? Ekološki akcidenti kada je u pitanju nafta dešavaju se i to ne bi bilo ništa toliko pogubno i toliko zastrašujuće, dešavaju se i na mestima gde se sirova nafta proizvodi, i tokom transporta sirove nafte, i tokom prerade nafte u rafineriji i tokom transporta gotovih proizvoda, međutim, brod iz koga se izlilo 35 hiljada tona mazuta nije brod koji je transportovao, nije bio u službi transporta proizvoda prerade nafte, već se po onome što smo mogli juče saznati iz sredstava javnog informisanja 35 hiljada tona nafte se izlilo iz rezervoara.

To otvara visoku sumnju da se zapravo radi o jednoj kriminalnoj radnji, prvo postavlja se pitanje – otkud brod sa bugarskom zastavom na teritorijama naših voda, na našoj teritoriji i odakle i kako je moguće da se tolika količina nafte izlije iz broda koji nije u isto vreme ni transportni brod za mazut ili za neku drugu frakciju nafte.

S druge strane mnogo interesantnije pitanje se postavlja za ministarku za životnu sredinu – šta je urađeno da bi se izašlo u susret ovakvom jednom teškom ekološkom akcidentu? Podsetiću građane da je nafta jedna strašno složena smeša različitih ugljovodonika, aromatičnih, NSO jedinjenja, ona je specifično lakša od nafte i zbog toga najveći svojim delom ona stvarno pluta po površini vode. Međutim, pojedine frakcije nafte su rastvorne u vodi, što znači da će ih voda rastvoriti i odneti i transportovati određena jedinjenja koja su toksična, kancerogena i ko zna kakva još u različite delove vodene sredine sve do sedimenata i zagaditi ne samo vode i sedimente nego i živi svet reke Dunav. U takvom situacijama kada imamo ovako jedan kompleksan problem, samo Ministarstvo za životnu sredinu ili Agencija za zaštitu životne sredine svakako nisu sposobni da sami rešavaju problem. Oni moraju da se u takvim situacijama obrate onim institucijama koje se profesionalno, dakle stručno i naučno bave tim problemom.

Koliko znam, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu se obratili Hemijskom fakultetu. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu istraživačka grupa koja se bavi upravo sudbinom naftnih polutanata u životnoj sredini a to podrazumeva i identifikaciju nafte, podrazumeva praćenje migracije, biodegradacije i procenu remedicionih tehnika za čišćenje različitih segmenata životne sredine od nafte ili naftnih derivata. To bi znao da se desilo budući da sam rukovodilac te istraživačke grupe.

Postavlja se otvorena sumnja da zapravo pitanje Hemijskom fakultetu i istraživačkoj grupi koja je do sada rešavala probleme iz slične oblasti skoro na svim rekama na teritoriji države Srbije, nije postavljeno iz prostog razloga što je rukovodilac takve jedne istraživačke grupe potpredsednik Demokratske stranke i poslanik poslaničke grupe Demokratske stranke u Republici Srbiji.

Dakle, trebamo da razdvojimo politiku od struke i ne trebamo da dovodimo te dve stvari u pitanje i nikako ne smemo da dođemo u situaciju da struka strada, u ovom slučaju, ovakav jedan ekološki akcident i ovakva jedna katastrofa koja se desila zbog nekakvih naših političkih trvenja.

S druge strane, sličan problem se desio i na izvorištu rekle Mlave, opet je voda u pitanju, opet zamućenje. Naravno, ne mogu u ovom trenutku da kažem šta je uzrok tog zamućenja, ali postoji osnovana sumnja da je do zamućenja izvorišta reke Mlave došlo zbog istražnih bušenja koja se rade u Homoljskom delu, u istočnom delu Srbije. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine su dužni da daju precizno i jasno objašnjenje zbog čega je došlo do jednog ovakvog akcidenta kada je u pitanju ekološki biser na teritoriji naše države.

Zatim, poslaničko pitanje bih uputio samom predsedniku naše Skupštine, gospodinu Orliću, jer na osnovu člana 71. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije grupa poslanika koji su članovi Odbora za obrazovanje predložili su osnivanje posebne sednice Odbora za obrazovanje i nauku gde bismo raspravljali upravo o ovim temama o kojima smo govorili ovih poslednjih mesec dana, a to je mesto gde opet pomalo oslobođeni od politike na najstručniji, na najbolji mogući način možemo da govorimo o onome što najviše tišti društvo naše poslednjih mesec dana.

To se nije desilo, dobili smo je dan odgovor sa pravnim obrazloženjima koja su teško razumljiva i smatramo da je na taj način naneta velika šteta jer bismo sigurno dali ozbiljan doprinos ako se ima u vidu da se u među ovih šest poslanika nalaze tri redovna profesora Beogradskog univerziteta sa velikim pedagoškim iskustvom. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Postavio bih par pitanja u ime poslaničkog kluba Demokratske stranke, mahom iz oblasti životne sredine i njene zaštite.

Naime, prvo pitanje se odnosi na mogućnost otvaranja deponije u okviru fabrike „Eliksir Zorka“ u samom centru Šapca. O tome sam već imao priliku da govorim, ali sada bih postavio pitanje u kolikoj meri i šta zapravo znači odlaganje jedne javne rasprave koja je bila zakazana za nedelju u Šapcu po tom pitanju, na kojoj sam i sam hteo da učestvujem i nešto da govorim kao neko ko se profesionalno bavi komunalnim otpadom već decenijama unazad?

Da li to odlaganje takve jedne takve rasprave o mogućnosti otvaranja deponije opasnog i bezopasnog otpada znači otkazivanje, odnosno, odlaganje, što bi zapravo bila jedna dobra odluka od strane Ministarstva za životnu sredinu ili, s druge strane, to znači da se transparentnost, odnosno ne transparentnost u ovoj oblasti podiže na još jedan viši nivo.

Vezano za aerozagađenje, drugo poslaničko pitanje koje bih postavio u ime poslaničkog kluba DS, nešto je kolega Lazović počeo, ali ja bih ga konkretizovao. Naime, premijerka je u svom ekspozeu rekla da su ugrađeni filteri za sprečavanje emisije kiselih oksida, koji prouzrokuju stvaranje partikularmetil čestica, dakle PM čestica. U ekspozeu Siniše Malog juče nabrajao je, naravno, šta je sve urađeno u EPS-u, ali tom prilikom nismo čuli da su ti isti filteri i ugrađeni.

Međutim, postoji nešto, kada je u pitanju aero zagađenje vazduha u urbanim gradovima, urbanim mestima Srbije, a posebno u Beogradu još opasnije. To je mogućnost stvaranja onih policikličnih aromatičnih ugljovodonika i onih dioksina i furana koji su za zdravlje ljudi još opasniji, a oni se dobijaju nepotpunim sagorevanjem organske supstance.

Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - da li je ministarstvo nešto preduzelo da se ustanove metode za analizu, odnosno za monitoring takvih jedinjenja? Mislim da bi to bila obaveza i Instituta Batut i Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za zdravlje, a naravno i Agencije za životnu sredinu, jer takvo jedno ispitivanje, takav jedan monitoring zapravo bi značio da se ustanovi zagađivač, da se ustanovi onaj koji emituje tako opasne zagađujuće supstance.

Dakle, preduslov da se to otkrije jeste analiza i precizan monitoring takvih polihlorovanih dibenzoparafluorana i polihloronid dibenzidioksina, popularnih i među novinarima znanim dioksinima i furanima, jer postoji jedna opravdana bojazan i jedna opravdana sumnja da zapravo TE Obrenovac i nije jedini zagađivač i emiter zagađujućih supstanci i da PM čestice nisu jedine te koje su odgovorne za ovako loše stanje vazduha grada Beograda, već da je to niz tzv. skrivenih zagađivača, a da bi došli do skrivenih zagađivača i da bi došli do toga koje su to još druge zagađujuće supstance, pre svega među organskim polutantima, takav jedan precizan monitoring morao bi da se uradi.

Evo, savetujem da ukoliko se to nije do sada desilo da, pre svega, Agencija za životnu sredinu pokuša da uloži dodatne napore da uvede takve metode i da ih digne sa istraživačkog na rutinski nivo.

U nizu ovih pitanja koji su u oblasti životne sredine, takođe bih postavio još jedno. Dakle, šta je sa kompanijom „Eurolitijum“ u Valjevu? Naime, uprkos zabrane istražnih radnji u Lukovcu, pored Valjeva i kada je u pitanju mineral probertiks, mineral bora i kada je u pitanju jadarit, mineral litijuma, vidimo da ova kompanija „Eurolitijum“ u Valjevu je dosta socijalno društveno aktivna, da pomaže mnoge sportske organizacije, mnoge omladinske organizacije i to stvara bojazan i to stvara sumnju da i, pored zabrane svog rada, kada su u pitanju istražna bušenja, ona gaji ambicije da će u budućnosti bliskoj ili daljoj i dalje tu ostati aktivna.

Konačno jedno pitanje koje nije u oblasti životne sredine, ali koje poslanike Demokratske stranke i predstavnike drugih građanskih stranaka u našem parlamentu jako interesuje jeste pitanje vezano za Pećince. Naime, da li će i kada će se deca koja su na listi čekanja za PU „Vlada Obradović Kameni“ u Pećincima vratiti u svoje vrtiće? Za to imaju puno pravo.

(Predsednik: Hvala vam. To bi bilo pet minuta.)

Kao što znate, podsetiću vas da je već oficijalno zaključeno da su oni bez razložno i nezakonito…

Imovinska karta

(Beograd, 15.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 37000.00 RSD 01.08.2022 -
Hemijski fakultet u Beogradu (Redovni profesor) Republika Mesečno 196902.00 RSD 04.11.2003 -