Poslanički klub DS.

Evo, četiri dana raspravljamo o pravosuđu, o zakonima, o sudijama i nekako mi se čini da je štetno i deplasirano da ne pomenemo i životnu sredinu, budući da je jedan od razloga zašto danas uživamo ovakvu životnu sredinu kakvu imamo u Srbiji taj što se brojni zakoni iz oblasti životne sredine danas ne poštuju.

Zbog toga smo predložili amandman na član 2. i rekli da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavistan i sudi na osnovu Ustava, ali i prema pravilima međunarodnih prava i međunarodnih konvencija.

Kada je u pitanju životna sredina, mi imamo brojne međunarodne konvencije. Podsetiću vas, recimo, na Montrealsku konvenciju koja se odnosi na ozonski omotač, podsetiću vas na Roterdamsku, na prekogranično zagađivanje, zatim Stokholmsku konvenciju koja se odnosi na dugotrajne organske zagađujuće supstance, ranije Kjoto protokola, onda Pariski sporazum koji se odnosi na prekomerno zagrevanje troposferskog dela atmosfere.

Postoji jedan međunarodni dokument koji je od posebnog značaja i koji ovom prilikom stvarno mora da zauzme posebnu pažnju kada govorimo o pravosuđu i kada govorimo o sudijama i njihovim obavezama. O čemu se zapravo radi. To Arhunska konvencija. Danas su građani, prema Arhunskoj konvenciji koju je ratifikovala Skupština Republike Srbije, ti koji imaju pravo da budu pravovremeno informisani kada je u pitanju stanje kvaliteta životne sredine. Danas to u Srbiji nije slučaj.

U prošlosti smo imali primere u kolikoj meri je nepoštovanje ove Arhunske konvencije nanosilo štetu različitim slučajevima. Setimo se samo daleke 1986. godine i činjenice koliko bi života bilo spašeno da su građani u Ukrajini bili na vreme obavešteni da se desila velika nuklearna katastrofa.

Samo da vas pitam za ovo vreme.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman dozvolite mi samo da završim misao od prošlog puta. Naime, hteo sam da kažem da je na vreme stanovništvo Černobilja bilo obavešteno o čemu se zapravo radi u tom gradu po nekim procenama stručnjaka bilo bi spašeno 100 hiljada života.

Sa druge strane, pitanje koliko bi bilo života spašeno danas u Srbiji da su na vreme građani gradova kao što su Beograd, Čačak, Užice, Valjevo, Loznica, Bor, Majdanpek itd. bili obavešteni o tome u kolikoj meri je zagađen vazduh, odnosno troposovski deo atmosfere. Jesu bili obavešteni oko PM čestica, ali nisu bili obavešteni o količino organskih polutanata koji su za zdravlje građana i stanovništva opasniji od samih tih PM čestica.

Što se tiče člana 3. mi smo ovde podneli amandman i rekli smo – biti trajno premešteni ili privremeno upućeni u drugi sud iste vrste i stepena, ili neposredno, nižeg stepena uz garantovane zarade koje imaju u sudu iz koga su premešteni, ako je povoljniji za njega. Dakle, DS se stvarno zalaže za socijalnu pravdu i smatra da nikakvo premeštanje iz suda u sud ne bi trebalo da doprinese smanjenju zarada sudija. Dakle, na taj način sudije ne bi trebalo da budu praktično, kažnjene, iz prostog razloga zašto po mom mišljenju i mišljenju mojih prijatelja i kolega iz DS, ne postoji sud većeg ili manjeg značaj, bez obzira na nivo suda. Svi su oni istog značaja, posebno zbog toga što i količina poslova i odgovornost koju sudije obavljaju na svim nivoima ista i zbog toga ne bi trebalo da se dozvoli da im se umanjuju plate ukoliko prelaze na neki sud eventualno, nižeg ranga. Zahvaljujem se.

U ime poslaničkog kluba DS da kažem da smo podneli amandman na član 4. i pritom napisali – sudija je dužan da nepristrasno sudi i da uz poštovanje svih prava koje je zagarantovano Ustavom.

Jedno od osnovnim ustavnih prava građana Srbije jeste pravo na zdravu životnu sredinu. Iz ove skupštinske sale, iz one stare skupštinske sale ispod ulice Srpskih vladara, proisteklo je oko 40 zakona iz oblasti životne sredine. Imajući u vidu te zakone, pa mogu slobodno da kažem, čak i kvalitet tih zakona, očekivali bismo da je danas država Srbija nalik jednoj razvijenoj Švajcarskoj ili nekoj takvoj državi.

Međutim, situacija je potpuno drugačije. Zbog čega? Zato što su zakazale izvršna i sudska vlast. Naime, zakoni koji su doneti u oblasti životne sredine danas se apsolutno ne poštuju….

Čekajte, govorim da je sve životna sredina.

Samo hoću da iskoristim priliku da ministarki za pravdu da kažem…

Da, upravo o njemu govorim. Niste trebali da me prekidate, jer nisam navikao na to. Prosto dolazim iz nekog drugog sveta i ovo mi je prvi put u životu da me neko ovako na surov način prekida. Nemojte to da radite.

To je bezobrazan način i verujte mi i vi dolazite iz tog sveta i znate koliko je to ružno. Nemojte bar mene da prekidate, ja vas molim.

Molim vas, samo sam hteo da kažem da bismo u budućnosti obezbedili zdravu životnu sredinu, kažem i obraćam se ministarki pravde neophodno je da poštujemo zakone životne sredine i da sudska vlast reaguje po zakonima koje su doneli u Skupštini Republike Srbije. Do sada to nije rađeno i to je razlog zbog čega nam je država danas nalik na jedan veliki kontejner za smeće. Zahvaljujem se.

Znate šta, dame i gospodo, predsedniče, najradije bih dalje da pričam o životnoj sredini, ako ste vi saglasni sa tim, ako ne, zato što smatram da je to najvažnije pitanje danas u Srbiji, ali neću da predsedavajućeg ni sebe dovodim u novu nezgodnu situaciju, nego ću samo reći da smo podneli jedna amandman u saglasnosti i dogovoru, ja sam hemičar i naravno, ne razumem se mnogo u pravo, ali smo konstatovali naše pravnike koje imamo u DS i naše kolege u drugim opozicionim stranka, pa smo predložili da se izmeni naslov i sadržina u članu 8. tako da treba da glasi jasno i glasno – sudije imaju pravo na udruživanje u strukovna i stručna udruženja i na javno delovanje, radi unapređenja struke i zaštite samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija.

Pravo strukovnog i stručnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnosti udruženja u toku radnog vremena, ako se time, naravno, to se podrazumeva, ne remeti rad u sudu. Mislim da je promena bezbolna, i da bi dobro došla, ministarka je izašla, vidim da je ne zanima moje mišljenje, ali pomoćnik je tu.

Ukoliko smatrate da je ovo korisno, neću se naljutiti što ste u prvi mah to odbili, ako na kraju ipak prihvatite. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneli smo ovaj amandman vezano za trajni premeštaj, član 19, i kao što imate pred sobom, verovatno, izmenjen oblik tog amandmana možete sami da pročitate, tako da bih ja sada u ovoj oskudici s vremenom pročitao samo, odnosno dao obrazloženje – Važećim rešenjem se daje mogućnost trajnog premeštanja sudije bez njegove saglasnosti, čak i u slučaju promene područja na kome sud vrši nadležnost, što može otvoriti mogućnost masovnog premeštaja sudija u slučaju promene mreže sudova.

Zato se predloženim našim rešenjem, preciznom normom onemogućava zloupotreba ovog instituta kao kazne, i to izričitim navođenjem vrste i stepena suda, uz garanciju zarade koju je sudija imao, ako je po njega povoljnija. O tome sam već danas u toku dana nešto govorio.

Time se sužava mogućnost da sudija bez svoje saglasnosti bude premešten, a i premeštenom sudiji se obezbeđuje odgovarajuća ili slična pozicija i isti nivo primanja, što je, po našem mišljenju, od velikog značaja.

Obezbeđeno je i sredstvo pravne zaštite drugog nezavisnog organa.

Navedeno rešenje je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima, sa Poveljom o zakonu za sudije, zatim Eksplatornom memorandumu i Studijom Venecijanske komisije. Zahvaljujem se.

I mi smo u DS malo gledali ovaj član 23. i predložili da se malo promeni, ništa strašno što bi se reklo. Dakle, smatramo da bi i sad u izmenjenom obliku on trebao da glasi ovako: „Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom posla i da se ne menja tokom godine. Izuzetno od stava 1. ovog člana zbog dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa obrazloženom odlukom predsednika suda, uz kvantitativno označavanje potreba suda, ali i sposobnosti i osposobljenosti sudije za postupanje u izmenjenoj pravnoj oblasti“.

Dakle, o čemu se radi? Nacrt zakona preuzima važeće zakonsko rešenje uz jezičke korekcije. Ovakvo rešenje je, međutim, u praksi korišćeno kao mehanizam uticaja predsednika sudova na nezavisnost sudija po našem mišljenju. Zahvaljujem se.

I za ovaj član smo predložili neke izmene. Mi smatramo da bi on u nekom izmenjenom obliku trebalo da glasi ovako – na godišnji raspored poslova i njegovu izmenu, kao i odluku o promeni pravne oblasti i vrste posla koji sudija obavlja odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda u roku od tri dana od dana saznanja.

O prigovoru sudija Vrhovnog suda odlučuje opšta sednica Vrhovnog suda. Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka u roku od tri dana od dana saznanja. Prigovor se podnosi preko predsednika suda koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku. Ako predsedniku suda ne usvoji prigovor, dužan je da prigovor sa svojim izjašnjenjem dostavi predsedniku neposredno višeg suda, odnosno opštoj sednici Vrhovnog suda u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Samo kratko obrazloženje. Nacrt zakona nedopustivo sužava nivo dostignutih garancija nezavisnosti sudija uskraćujući mogućnost prigovora sudije na godišnji raspored poslova i njegovu izmenu, kao i izmenu pravne oblasti u kojoj postupa, odnosno vrste poslova koji obavlja. Predloženo rešenje, usput da kažem, sužava mogućnost zloupotreba jer je u skladu sa mišljenjem Kvez. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, prvo ću ja.

Dakle, Demokratska stranka pokazuje svoju posvećenost, veliku posvećenost ovim pravosudnim zakonima. Smatra da je to od velikog značaja i zbog toga smo podneli, kao što smo više puta danas rekli, više od 220 amandmana.

Kada je u pitanju član 34, njime smo se takođe bavili. Predlažemo da on glasi: „Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju, osim sudija i predsednika Vrhovnog suda.“ Dakle, da budem jasan, osim sudija Vrhovnog suda i predsednika Vrhovnog suda.

Dakle, smatramo da rešenje navedeno u članu 34. Nacrta zakona propisuje personizaciju vrednovanja rada, pri tome dok odredbe o svrsi vrednovanja, postupku vrednovanja, komisiji nadležnoj za vrednovanje, kao i samo očuvanje autoriteta Vrhovnog suda kao najviše instance u sudskom sistemu opravdavaju izuzimanje sudija i predsednika Vrhovnog suda od vrednovanja. Ne postoji legitimni razlog da od takvog vrednovanja rada budu izuzete sudije koje su navršile 60 godina života. U ovom delu navedena odredba je diskriminatorske prirode kako u odnosu na druge sudije, tako i na predsednike sudova koji su navršili 60 godina života.

Prosto, zato predlažemo da u predloženom rešenju se briše ovaj deo odredbe.

Zahvaljujem se.

Samo kratko.

Demokratska stranka smatra, kada je u pitanju član 39, briše se stav 2. koji glasi – izuzeto od stava 1. ovog člana, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, rad sudije i predsednika suda može biti i vanredno vrednovan. Vanredno vrednovanje potencijalno može ugroziti nezavisnost sudije, i to ne samo zbog utiska stalnog nadzora, već može dovesti sudije i predsednike sudova u neku vrstu neravnopravnog položaja.

Iz ovog razloga predloženo rešenje ovakav vid vrednovanje isključuje. Međutim, ukoliko ovakav vid vrednovanja ostane, neophodno je u zakonu navesti uslove i postupak u kome se vrši. Zahvaljujem se.

Vezano za član 55. Demokratska stranka je predložila izmenu zakona i taj novi oblik sada kako glasi taj član 55. možete da pročitati i s obzirom da je malo duži, ne bih ga sad čitao, nego bih samo dao kratko obrazloženje u nekoliko rečenica.

Dakle, Nacrtom zakona nije predviđena obaveza prikupljanja podataka i mišljenja o svim relevantnim osnovama za imenovanje i napredovanje, a u smislu preporuke KVES-a. Pored toga u pogledu informacije koje treba prikupiti, kao izvora informacija nije ispoštovan na doslednost u vezi kandidata koji dolaze iz sudova i van njih. Predloženim rešenjem otklanjaju se navedene nepravilnosti, a rešenje je dato u skladu sa osnovnim principima UN i preporukom KVES-a. Zahvaljujem.