Dame i gospodo, juče i danas slušamo dosta o životnoj sredini, pa će vam možda biti interesantno da čujete mišljenje nekoga ko se već od 80-ih godina profesionalno kao istraživač i naučnik bavi tom oblašću, već 20 godina šef katedre za primenjenu hemiju na Hemijskom fakultetu, gde je dominantna istraživačka oblast hemija životne sredine.

Dve izjave naših zvaničnika u poslednje vreme su me posebno zabrinule. Prvu je još davno dao predsednik države, Aleksandar Vučić, bez znakova protivljenja, kada je obavestio javnost da kineske državne firme dolaze u Srbiju, jer ovde ne moraju da ulažu posebna sredstva za zaštitu životne sredine.

Druga izjava je izjava same premijerke Ane Brnabić. Da parafraziram – eto, postigli smo dovoljno visok nivo ekonomskog razvoja pa sad možemo da razmišljamo i o životnoj sredini.

Poštovana premijerko, moram da vam kažem da me zabrinjava što Srbija ima predsednika Vlade sa površnim pristupom i pogrešnim stavom prema pitanju koje je od opšteg značaja.

Životna sredina je danas dominantna tema i dominantna oblast u svetskoj politici, u nauci, u kulturi, obrazovanju, zdravstvu, pa ako hoćete čak i u umetnosti. Ona je najvažnije i najživotnije pitanje, najvažnija oblast za svako društvo i nevezano od toga da li je ono siromašno ili je ono bogato. Toga moraju da budu svesni svi oni koji vode državu. Ukoliko nije tako, društvo onda ima vrlo ozbiljan problem, mnogo veći od svih onih kojima se bavimo u našim skupštinskim debatama, diskusijama i polemikama.

U skladu sa nivoom svesti predsednika i premijerke o životnoj sredini, ja moram da kažem da je i izbor resornog ministra. U ovoj oblasti mora da se imenuje na ministarsko mesto neko ko poznaje životnu sredinu. To je jedna vrlo složena oblast, i sa hemijskog aspekta, i sa fizičko-hemijskog, biološkog, tehnološkog, ekonomskog, medicinskog, svakog drugog. Pored toga, treba da bude neko ko bi ministarskim obavezama prišao sa jako naglašenim entuzijazmom.

Ministarka je, nažalost, u prethodnom mandatu pokazala da niti je stručna, a nije ni entuzijasta. Zbog toga i danas imamo brojne probleme u ovoj oblasti. Dominiraju rudarski problemi u vezi, recimo, litijuma u Podrinju, zlata u Žagubici, bakra u Boru i Majdanpeku. U svim slučajevima, dame i gospodo, imamo jednu vrstu netransparentnosti koja je na nivou bezobrazluka. Svakodnevno se otvaraju novi problemi, a gotovo nijedan stari se ne rešava. Trenutno se, recimo, vodi borba za Šordoš.

Ne samo za Ministarstvo životne sredine, već i za mnoga druga u Vladi, morala bi da se upali crvena, ne lampica, nego lampa, zbog vesti koje su prispele poslednjih nekoliko dana, a koje govore o otvaranju deponije praktično u samom centru grada Šapca. Kako se iz prispelih vesti može videti, u krugu „Zorkine“ fabrike će se svakodnevno skladištiti 50 kamiona opasnog i bezopasnog otpada. Pogrešna formulacija, ali tako stoji. Čak se navodi u vestima da će on biti uvožen iz drugih država. Odatle bi otpad trebalo da se transportuje do još neizgrađene fabrike za spaljivanje otpada u prahu.

Dame i gospodo, mi sa našim domaćim đubretom, prisutnim na svakom koraku, već odavno ličimo na jedan veliki kontejner. Samo bi nam falilo đubre iz drugih država, sa potpuno nerešenim pitanjem komunalnog otpada, samo nekoliko sanitarnih deponija na celoj državnoj teritoriji i na hiljade i hiljade divljih deponija na javnim površinama. Nalazimo se skoro na poslednjem mestu liste evropskih država kada je u pitanju pozitivan odnos prema komunalnom otpadu.

Ako ovo veliko zlo koje se pojavljuje u Šapcu ne sprečimo na samom početku, ko nam garantuje da se neće otvarati slične deponije po celoj Srbiji, sve veće i veće i sa sve opasnijim otpadom, do onog najopasnijeg. Znate na šta mislim.

Prošle nedelje Beograd je zajedno sa glavnim gradom Indije bio najzagađeniji glavni grad na planeti. To znači da se i dalje u procesu proizvodnje električne energije u Obrenovcu emituje velika količina kiselih oksida odgovornih za stvaranje PM čestica različite veličine. Voleo bih da vidim te filtere za odsumporavanje koje je gradila termoelektrana Obrenovac, ako se već ovo dešava sa Beogradom što se dešavalo prošle nedelje.

Sva ministarstva, dame i gospodo, u jednoj Vladi mogu da rade odlično svoj posao. Ali, ako su vam voda, vazduh i zemljište zagađeni, ništa nam ne vredi. Razbolevaćemo se i mladi ćemo umirati.

Naravno, i zbog ovog, ali ne samo zbog ovog, ja lično i članovi poslaničkog kluba Demokratske stranke i sve naše demokrate ne možemo da podržimo ovu Vladu. Bićemo njeni oštri kritičari, ne zbog činjenice što smo opoziciona stranka, već zbog svega što smo čuli i što možemo da zaključimo na osnovu njegovog sastava.

Lako se prepoznaje kontinuitet u razvoju autokratije visokog stepena, koji neminovno prati još jače urušavanje institucija sistema, građanskog i civilnog društva i demokratije uopšte. Zahvaljujem se što ste me saslušali.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, građani i građanke imao sam prilike više puta da govorim o pitanjima koja se odnose na nauku i na prosvetu i na visoko školstvo danas u Srbiji, na našim skupštinskim odborima. Danas, nažalost, vidim malo prilike, malo tema, malo rečenica o nečemu što je po mom mišljenju danas i ne samo za Srbiju, nego i za svako društvo najvažnije.

Povod za moje javljanje je činjenica da je po novom Zakonu o ministarstvima visoko obrazovanje razdvojeno od nauke. Ono što razlikuje visoko obrazovanje od osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja je činjenica da visoko obrazovanje, univerzitetska nastava i fakultetska nastava proističe iz nauke. Dakle, sve ono što predajemo studentima, sve ono što radimo kroz njihove diplomske radove, master radove, doktorske teze, to je nešto što proističe iz našeg naučnog opredeljenja, a uostalom i naše napredovanje na univerzitetu vezano je isključivo za naše i samo u najvećem broju i najvećim delom za naš naučni opus koji ostvarimo u toku svojih nastavničkih karijera. To su dve stvari koje su neraskidivo povezane i danas razdvajati visoko obrazovanje od nauke mislim da je pogrešno.

Dakle, eto nažalost, toliko danas o nauci, nekih minut, minut i po, ali hoću samo da zaključim da danas ne prenosim samo stav poslaničkog kluba Demokratske stranke, prenosim stav akademske zajednice, svojih kolega, univerzitetskih profesora. Zahvaljujem se.