Zahvaljujem se gospodine predsedniče parlamenta.

Dakle, na član 1. stav 3. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u tabeli ukupni prihodi i primanja pod opisom 1.4 akcize za derivate nafte iznosi 211 milijardi dinara, a trebalo bi da bude 189.

U odnosu na 2023. godinu ovo je povećanje akciza od 25,15% što za nas u DS, a verujem i za sve građane Srbije predstavlja potpuno neopravdano visoko povećanje. Podsetiću vas da danas građani Srbije plaćaju strano visoku cenu nafte i pored toga što se danas u jugoistočnom delu panonskog basena na teritoriji Vojvodine nalazi veliki broj naftnih polja, dakle, Palić, Kelebija, Kikinda, Mokrin, Zrenjanin, Turija, Janoš i Kermenovci, Lokve, Boka, Sirako, Bradarac, Majurevac i to je nešto što bi trebalo da obezbedi građanima Srbije najnižu cenu nafte i naftnih proizvoda, prerade u rafineriji.

Međutim, dešava se nešto suprotno. Dešava se da mi plaćamo najvišu cenu iako za potrebe rafinerije nafte ruski partner uzima po nekim procenama i 40% od potreba rafinerije nafte Pančevo.

U vremenu kada je Srbija gazdovala naftnim poljima koje sam malopre nabrojao, taj procenat je bio 15%, jer se vodilo računa da se ne iscrpe sve rezerve sirove nafte tako brzo. Međutim, danas oni koji gazduju naftnom industrijom Srbije, sada gledam u oči sve oni koji se toliko pozivaju na rusofilstvo i ruskog partnera i na rusko bratstvo, ista ta naša braća nam uzimaju 40% nafte u poređenju sa 15% iz prošlih vremena i na osnovu toga bi cena nafte kod nas trebala da bude najniža, a ne najviša kao što je to slučaj danas.

Zbog toga smatram da i ove akcize ne bi trebalo da budu toliko povišene, na 25%, to je nezamislivo i nezamislivo je da cena derivata nafte danas bude toliko kolika jeste. Hvala.

Kao što svi dobro znate, nisam stručnjak za finansije, ali jesam hemičar i kao hemičar znam da egzaktno razmišljam.

Ministar, odnosno potpredsednik Vlade je rekao da je poslednji put akciza na gorivo menjana daleke 2001. godine, ali ja sam izneo podatak i poređenje u odnosu na prošlu 2023. godinu kada je suma iznosila 169 milijardi, a sada je 25,15% veća akciza na gorivo u ovoj 2024. godini. Dakle, to su cifre koje su jasne i koje su egzaktne. To nije 2001. godina, dakle, to je samo razlika između 2023. i 2024. godine.

Takođe, potpredsednik Vlade, gospodin Siniša Mali nije pokušao da odgovori zašto imamo najskuplje gorivo, uprkos tome što mi danas u Srbiji imamo preko 20 aktivnih naftnih i naftnogasnih bušotina i uprkos tome što ruski partner koristi 40% naše nafte za preradu nafte u Rafineriji nafte Pančevo? Dakle, 40% je domaća nafta. Ako imao taj podatak da imamo 40% domaću naftu, mi smo zapravo u situaciji da imamo mnogo jeftiniju naftu nego druge zemlje koje svoja domaća ležišta zapravo uopšte i nemaju. Zahvaljujem se.

Po amandmanu.

Ja sam u oblasti nafte i naftnog istraživanja od 1985. godine. Ne znam od kada ste vi, ministarka Đedović. Ali, hoću da vam kažem jednu stvar, 15% je bila količina nafte koja je korišćena iz naših bušotina u vreme kada je time gazdovala država Srbija. Onda je taj procenat povišen na 40 i pod pritiskom stručne javnosti, razmišljalo se o tome da ruski partner to smanji na 30%. Da li je smanjio na 30%, ja još ne znam, nemam informaciju, ali za ovaj podatak koji ste vi izneli da je sada 20% prvi put čujem.

Predložio sam na član 2. stav 1. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu da u devetom redu, sumu od 604 milijarde spustimo na 424 milijarde.

Nisam naravno, se nadao, nisam verovao da će to da se usvoji, međutim, hteo sam da skrenem pažnju prosto da ta politika i da ta praktično neka filozofija života u zadnjih desetak godina u Srbiji, ako se svodi na zaduživanje da se promeni. Mogla bi da se promeni ukoliko bismo se više oslanjali na sopstvene snage i na sopstvene kapacitete. U osnovi, to oslanjanje na sopstvene snage i kapacitete svakako jeste razvoj nauke u Srbiji.

Međutim, šta se dešava? U ovom trenutku mi imamo u Srbiji samo aktivnih 97 projekata koji obuhvataju 898 istraživača, odnosno naučnika. U Srbiji danas postoji 14 hiljada naučnika, što će reći da je svega šest ili sedam procenata naučnih radnika u Srbiji projektno finansirano, ostali su pod institucijom tzv. institucionalnog finansiranja, to znači da zapravo oni nisu usmereni sa svojim naučnim istraživanjima i nisu u prilici uopšte pomognu državi Srbiji u njenom razvoju.

Dakle, na neki način preko 90% naučnika, istraživača u Srbiji je danas pušteno niz vodu i naukom se bavi praktično kao hobijem. To nije način da Srbija stane na svoje sopstvene noge, nego zapravo, podrazumeva taj sistem zaduživanja, uzimanja tuđih para, i onda sa tuđim parama raditi sve ono što se inače radi. Ko će da vrati i kada će da se vrati taj novac to je naravno, veliko pitanje koje stoji pred nama.

Dakle, nije rešenje u zaduživanju, rešenje je u sopstvenim snagama, u osnovi sopstvenih snaga jesu sprski naučnici koji su ovom trenutku potpuno zanemareni. Zahvaljujem se.

Evo, samo kratko da skrenem pažnju na jednu vrlo važnu stvar.

Naime, odlično poznajem proces proizvodnje bakra iz rude halkopirita i jedan od proizvoda jeste sumpor dioksid.

Upoznao sam se sa modernom topionicom koju ministarka Đedović pominje. Međutim, upoznajući tu modernu tehnologiju, video sam zapravo da oni nisu rešili problem emisije sumpor-dioksida. Sumpor-dioksid i proces proizvodnje bakra iz halkopirita mora da prati fabrika za proizvodnju sumporne kiseline da bi se na taj način rešio problem emisije sumpor dioksida, a to još Kinezi u Boru nisu uradili.

Dakle, sumpor-dioksid se i dalje emituje u atmosferu. On oksiduje sumpor-dioksid, pravi PM česticu, pravi… to se nekad govorio tihi ubica, a on zapravo nije tihi ubica, ta PM čestica. Ona je brzi ubica i građani Bora su u velikoj zabludi ako misle da svoje životne probleme rešavaju sa novom platom koju daju Kinezi iz prostog razloga što dobijaju platu, ali se životni vek sa životom u gradu u Boru znatno skraćuje.

Zahvaljujem se.

Hteo sam da predložim kroz ovaj amandman da se poveća količina novca koja se odnosi za probleme vezane za čvrsti otpad u Srbiji, sa 75 na 105 miliona evra, u evrima, i da se poveća količina novca za čišćenje, odnosno za prečišćavanje vazduha u Republici Srbiji, sa 50 na 180 miliona.

Međutim, šta je važno? Nije samo novac tu bitan. Bitno je da je novac koji se odvaja za životnu sredinu, za nju bude stvarno i utrošen, jer danas smo čuli od ministra Siniše Malog da je povećana količina novca za probleme u oblasti životne sredine.

Međutim, ni pored toga ja ne vidim da se u Srbiji grade novi kolektori za prečišćavanje otpadnih voda, ja ne vidim skoro ni jednu sanitarnu novu deponiju izgrađenu u Srbiji, ne vidim da se čiste javne površine i najmanje proširenje pored naših magistralnih puteva, zapravo predstavlja jednu malu deponiju. Ja ne vidim da se taj procenat recikliranja sa nekoliko procenata digao na neku veću ili višu brojku.

Podsetiću da je u razvijenim zemljama on negde na nivou od 65 do 70%. Ja ne vidim da je Agencija za zaštitu životne sredine uvela sistem za monitoring organskih polutanata, a znamo da danas imamo dosta skrivenih zagađivača, koji emituju organske polutante, koji su opasniji čak i od PN čestica, ja ne vidim da su ugrađeni novi filteri u Obrenovcu i Kostolcu kada je u pitanju emisija sumpor-dioksida.

Dakle, jednostavno strašno je važno da taj novac koji se i odvaja za životnu sredinu na pravi način bude utrošen, jer stiče se utisak da do sada to nije tako rađeno, jer zapravo, u oblasti životne sredine mi nemamo konkretne, nemamo jasne rezultate. Mi i dalje po pitanju životne sredine sigurno smo na začelju u Evropi. Daleko iza svih drugih zemalja jugoistočnog dela Evrope, odnosno na Balkanu. Možda zajedno sa još par država, ali i tu svakako spadamo u tu grupu najprljavijih i najzagađenijih država Evrope. Zahvaljujem se.

Predsedavajući, evo šta sam želeo ovim amandmanom, da smanjimo ta sredstva koja su određena za EKSPO i da povećamo sredstva eventualno za nabavku medicinske opreme. Čime sam bio podstaknut? Znate šta, ne znam koliko je ovde ministara i poslanika bilo u prilici da uopšte vidi kako izgleda jedan EKSPO i šta EKSPO zapravo predstavlja. Ja sam imao prilike da se upoznam još 1998. godine sa EKSPO-m u Portugaliji, a 2000. godine u Hanoveru, jer sam tada živeo u Nemačkoj, i video sam zapravo da je to jedna šarena laža. To je, dakle, zbir velikog broja objekata i u svakom tom objektu određene države mogu da se prikažu, da se prezentuju kroz nešto što je interesantno ili karakteristično za tu državu. Ono što je karakteristika većine EKSPO-a koji su i posle toga na dve godine održavani u svetu jeste da je većina finansijski završavala u velikom minusu. Ja se stvarno plašim da će EKSPO koji mi planiramo da organizujemo i napravimo 2027. godine u Srbiji, odnosno u Beogradu, zapravo proizvesti jedan minus od koga ćemo se teško oporaviti, sličan onome koji je Atini napravila Olimpijada pre desetak i više godina.

S druge strane, svedoci smo da je Klinički centar građevinski, bar spolja, uglavnom završen, ali nije opremljen. Znate, kada imate takav objekat, nekad oprema košta više od samih građevinskih radova i smatram da treba dobro da se pozabavimo opremanjem Kliničkog centra da bi on zapravo postao i funkcionalan. Jer imamo loše iskustvo još iz vremena od pre nekoliko decenija da je jedan deo Kliničkog centra završen građevinski, a da nikada nije završen, što se tiče opreme i što se tiče funkcionalnosti i upotrebe. Plašim se da i ovaj Klinički centar kojim smo se toliko hvalili zapravo pravu svetlost dana neće ni dočekati. Zahvaljujem se.

Dakle na član 6. stav 1. Predloga zakona o budžetu u alineji tri, simbolično sam predložio, a naravno, to je odbijeno jedno malo povećanje sume sa 24 milijarde na 28 milijardi. Naime, podsticaji u privredi su važni i treba planirati, i deo privrede koji se bavi inovativnim tehnologijama, podstakne razvoj obnovljivih izvora energije i s tim u vezi posebno ulaganje u solarnu i energiju vetra recimo.

Ovim amandmanom se planira povećanje ulaganja u ovaj deo privrede. Trenutno vodim jedan interesantan istraživački projekat, koji se odnosi na dobijanje goriva iz ostataka kukuruza, paradajza i duvana. Znam da može iz tih ostataka da se dobije kvalitetno ulje nalik benzinu i drugim proizvodima prerade i sirove nafte, i sa druge strane jedan proizvod koji se zove bio čar, koji je dosta sličan uglju, ćumuru, mrkom kamenu, ali ovog puta bih ipak stavio akcenat na solarnu energiju.

Ja ne znam da li se solarna energija razvija u ovom trenutku na teritoriji Srbije, nemam podatke, ali imam podatke iz okolnih zemalja, recimo Slovenija prednjači svemu tome i interesantno je, naš sused Crna Gora, dobio sam podatak, ne znam da li to ministar finansija zna da u ovom trenutku Crna Gora proizvodi solarnu energiju na tom nivou da dnevno izvozi Italiji struje za tri i po miliona evra.

Mi tako nešto nismo još počeli da razvijamo i kroz ovaj amandman hteo sam da podstaknem jednu takvu ideju, bez obzira što sam siguran da naravno, i bi sam siguran da amandman neće biti usvojen. Zahvaljujem.

Nekoliko reči i o stručnoj i administrativnoj podršci sprovođenju politika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kine, da predlažem da iznos od nekih 42 miliona bude nula dinara. Zbog čega? Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kine je na neki način izmišljen za uhlebljavanje bivših kadrova SNS, a to je sa druge strane posao Vlade Srbije.

Međutim, ovo je zgodna prilika da sada u ove sitne sate ja kažem svoje mišljene o kineskim projektima u Srbiji na primeru već toliko puta danas pomenutih autoputeva. O čemu se zapravo radi? Kako ja to bar gledam. Recimo na primeru autoputa koji se sada gradi od Preljine do Požege kažu da je ugovorena cena sa kineskom kompanijom oko tri puta više od neke koja bi bila normalna i koja je bila za očekivanje. Dakle, to je prva stvar.

Druga stvar, taj kredit dižemo od kineskih banaka. Treća stvar, novac koji dobijamo kroz te kredite rate dajemo kineskim kompanijama za izvođenje radova, a onda ćemo opet taj kredit naravno vraćati kineskim kompanijama. Meni kao hemičaru to liči da mi zapravo taj autoput em što plaćamo tri puta skuplje, em ga plaćamo dva puta Kinezima.

Sa druge strane, i sa tim završavam, rokovi, trebalo je sve da bude gotovo za tri godine. Za tri godine, urađena je samo obilaznica od 11 kilometara. Preostalih 23 kilometra, prošlo je 5,5 godina od početka radova, još se ne vidi kraj. Verovatno će biti, Bože zdravlja, u nekoj sedmoj ili osmoj godini, a podsećam ugovoreno je bilo da se ceo projekat od Preljine do Požege završi za tri godine.

Dakle, em cena, em dva puta plaćamo Kinezima, kvalitet radova loš i četvrto ili već peto, rokovi se probijaju. Zahvaljujem se.

Član 108. – o redu na sednici Narodne Skupštine, stara se predsednik Narodne Skupštine.

U prethodnom, član 107. kaže – na sednici nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnom poslaniku drugom narodnom poslaniku. Dakle, to su povezana dva člana i stvarno mislim da ovakvo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, nije dozvoljeno. Morali ste da reagujete, s obzirom da se prethodnom narodnom poslaniku, Srđanu Milivojeviću obratio direktno, ulazeći u neke njegove privatne stvari. Dakle, reklamiram član 108. i voleo bih da se izjasni Skupština o ovom članu.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodna poslanici, 20. juna, dakle pre dva dana na Dunavu se desio jedan veliki ekološki akcident. Naime, iz broda na lokalitetu između Sremskih Karlovaca i Beške izlilo se verovali ili ne 25 hiljada do 35 hiljada tona po procenama različitih mazuta. Mazut je jedna frakcija nafte koja se dobija u refitikaciji u naftnim rafinerijama.

Tim povodom ću postaviti poslaničko pitanje i ministru pravosuđa, odnosno ministarki pravosuđa i ministru policije s jedne strane, s druge strane ministarki za zaštitu životne sredine. O čemu se zapravo radi? Ekološki akcidenti kada je u pitanju nafta dešavaju se i to ne bi bilo ništa toliko pogubno i toliko zastrašujuće, dešavaju se i na mestima gde se sirova nafta proizvodi, i tokom transporta sirove nafte, i tokom prerade nafte u rafineriji i tokom transporta gotovih proizvoda, međutim, brod iz koga se izlilo 35 hiljada tona mazuta nije brod koji je transportovao, nije bio u službi transporta proizvoda prerade nafte, već se po onome što smo mogli juče saznati iz sredstava javnog informisanja 35 hiljada tona nafte se izlilo iz rezervoara.

To otvara visoku sumnju da se zapravo radi o jednoj kriminalnoj radnji, prvo postavlja se pitanje – otkud brod sa bugarskom zastavom na teritorijama naših voda, na našoj teritoriji i odakle i kako je moguće da se tolika količina nafte izlije iz broda koji nije u isto vreme ni transportni brod za mazut ili za neku drugu frakciju nafte.

S druge strane mnogo interesantnije pitanje se postavlja za ministarku za životnu sredinu – šta je urađeno da bi se izašlo u susret ovakvom jednom teškom ekološkom akcidentu? Podsetiću građane da je nafta jedna strašno složena smeša različitih ugljovodonika, aromatičnih, NSO jedinjenja, ona je specifično lakša od nafte i zbog toga najveći svojim delom ona stvarno pluta po površini vode. Međutim, pojedine frakcije nafte su rastvorne u vodi, što znači da će ih voda rastvoriti i odneti i transportovati određena jedinjenja koja su toksična, kancerogena i ko zna kakva još u različite delove vodene sredine sve do sedimenata i zagaditi ne samo vode i sedimente nego i živi svet reke Dunav. U takvom situacijama kada imamo ovako jedan kompleksan problem, samo Ministarstvo za životnu sredinu ili Agencija za zaštitu životne sredine svakako nisu sposobni da sami rešavaju problem. Oni moraju da se u takvim situacijama obrate onim institucijama koje se profesionalno, dakle stručno i naučno bave tim problemom.

Koliko znam, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu se obratili Hemijskom fakultetu. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu istraživačka grupa koja se bavi upravo sudbinom naftnih polutanata u životnoj sredini a to podrazumeva i identifikaciju nafte, podrazumeva praćenje migracije, biodegradacije i procenu remedicionih tehnika za čišćenje različitih segmenata životne sredine od nafte ili naftnih derivata. To bi znao da se desilo budući da sam rukovodilac te istraživačke grupe.

Postavlja se otvorena sumnja da zapravo pitanje Hemijskom fakultetu i istraživačkoj grupi koja je do sada rešavala probleme iz slične oblasti skoro na svim rekama na teritoriji države Srbije, nije postavljeno iz prostog razloga što je rukovodilac takve jedne istraživačke grupe potpredsednik Demokratske stranke i poslanik poslaničke grupe Demokratske stranke u Republici Srbiji.

Dakle, trebamo da razdvojimo politiku od struke i ne trebamo da dovodimo te dve stvari u pitanje i nikako ne smemo da dođemo u situaciju da struka strada, u ovom slučaju, ovakav jedan ekološki akcident i ovakva jedna katastrofa koja se desila zbog nekakvih naših političkih trvenja.

S druge strane, sličan problem se desio i na izvorištu rekle Mlave, opet je voda u pitanju, opet zamućenje. Naravno, ne mogu u ovom trenutku da kažem šta je uzrok tog zamućenja, ali postoji osnovana sumnja da je do zamućenja izvorišta reke Mlave došlo zbog istražnih bušenja koja se rade u Homoljskom delu, u istočnom delu Srbije. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine su dužni da daju precizno i jasno objašnjenje zbog čega je došlo do jednog ovakvog akcidenta kada je u pitanju ekološki biser na teritoriji naše države.

Zatim, poslaničko pitanje bih uputio samom predsedniku naše Skupštine, gospodinu Orliću, jer na osnovu člana 71. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije grupa poslanika koji su članovi Odbora za obrazovanje predložili su osnivanje posebne sednice Odbora za obrazovanje i nauku gde bismo raspravljali upravo o ovim temama o kojima smo govorili ovih poslednjih mesec dana, a to je mesto gde opet pomalo oslobođeni od politike na najstručniji, na najbolji mogući način možemo da govorimo o onome što najviše tišti društvo naše poslednjih mesec dana.

To se nije desilo, dobili smo je dan odgovor sa pravnim obrazloženjima koja su teško razumljiva i smatramo da je na taj način naneta velika šteta jer bismo sigurno dali ozbiljan doprinos ako se ima u vidu da se u među ovih šest poslanika nalaze tri redovna profesora Beogradskog univerziteta sa velikim pedagoškim iskustvom. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, kada smo počinjali ove naše plenumske sednice pre tri nedelje, živeo sam u ubeđenju da će nas ovi tragični događaji malo promeniti, da ćemo napraviti drugi ambijent, da će se od strane vladajuće stranke, od predsedavajućeg promeniti stil vođenja sastanaka, retorika i da ćemo na taj način doprineti da se situacija posle ovih nemilih događaja smiri.

Međutim, to je bila samo nada, jer ono što je usledilo bile su i dalje uvrede, ružne reči, izvrtanje činjenica, kršenje Poslovnika, stravične diskusije, laži, manipulacije, iživljavanje. Dakle, dešava se nešto suprotno od mojih očekivanja. Umesto da ovi sastanci i ove naše diskusije i ove naše polemike doprinesu smirivanju situacije, može se reći da su se samo pospešile i da u narednim danima i u narednim mesecima, ako se nešto ne promeni, možemo očekivati, daleko bilo, ponavljanje onoga što smo mislili da je daleko iza nas.

Zbog toga, šta bih mogao da predložim i šta bi bilo možda u ovom trenutku jedino rešenje? Da deca, omladina, da mlađi od 18 godina ne gledaju plenumske sastanke, da im na neki način to ograničimo, sprečimo, jer ovakvi sastanci i ovakva Skupština kakvu vodi gospodin Orlić ne doprinosi mentalnom zdravlju dece i omladine i može da pospeši samo nove tragične događaje.

Kada je u pitanju sve ono što se desilo 3. i 4. maja, lako je doći do zaključka da je to jedan rezultat lošeg rada Ministarstva kulture, socijalnih službi, policijskih službi, bezbednosnih službi, pre svega Ministarstva obrazovanja i naravno naših medija. Nekako ipak isplivavaju na površinu negativni uticaji medija.

Šta je ono što mi možemo da vidimo danas na našim televizijskim kanalima, na našim televizijama? U večernjim programima to su filmovi sa prikazivanjem ubistava na sve moguće načine, možda bismo mogli nazvati to ubistvo na sto načina, a onda okrenemo li na neki taj već čuveni rijaliti program, opet jedna parada kiča, opet jedna totalna nekultura, dakle, ljubav pred očima javnosti, vrlo problematični učesnici takvih rijaliti programa, dakle, apsolutno jedan neprimeren program i sve to zajedno stvara jedan ambijent koji je zapravo proizveo nemili događaj 3, a onda i 4. maja. Ja sam u to gotovo ubeđen.

Onda se zapitamo – pa čekajte, ako se sve to dešava, gde je taj REM, gde je to naše telo, koji može sve to i ima mogućnosti, ima zakonske mogućnosti da sve to spreči? Nekako uvek je postojala jedna nada da će se oni oglasiti, da će oni obuzdati sve te negativnosti koje mi možemo da gledamo na našim televizijskim kanalima, a pre svega na televiziji „Pink“ i na televiziji „Hepi“. Onda vidimo da se zapravo po tom pitanju ništa ne dešava, REM ostaje nem, nema mera, nema zabrana, nastavlja se sve po starom. Lično mogu da kažem da sve ono što radi REM, odnosno što ne radi REM, doživljavam kao neku vrstu saučesništva, odnosno podstrekivanja na sve ove nemile događaje koji su se dešavali 3. i 4. maja i koji su usledili posle toga.

Mogu da kažem da se iskreno nadam da kada počnu sudski procesi koji će biti vođeni, pored direktnih i indirektnih učesnika u zločinima koji su se desili u danima iza nas, da će se na optuženičkoj klupi naći i odgovorni koji vode REM, pre svega Olivera Zekić i njene najbliže saradnice i najbliži saradnici, jer prosto nisu uradili, nisu uradile ono što su mogle da urade, a da su uradile, najverovatnije, ja sam gotovo siguran, do ovakvih nemilih događaja svakako ne bi došlo. U tom smislu, smatram ih i doživljavam tu organizaciju i osobu koja vodi tu organizaciju saučesnikom i podstrekivačem na sve ono što se dešavalo 3. i 4. maja. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, dakle, u ovom članu piše - otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika ili drugog držaoca otpada duže od 36 meseci.

Dakle, ja sam predložio da se ovaj period od 36 meseci skrati na 12 meseci iz prostog razloga što je 36 meseci predugačak period, jer će u tom periodu od 36 meseci gotovo sigurno doći do degradacije, do hemijske degradacije ili mikrobiološke degradacije otpada.

Otpad jeste jedna heterogena smeša. Sastoji se od organskog i neorganskog dela i gotovo sigurno da se u otpadu nalaze one komponente koje će biti biodegradovane. Procesom biodegradacije stvaraju se različiti proizvodi, pre svega gasoviti proizvodi, među njima i metan, ugljenmonoksid, amonijak, ugljendioksid, i to predstavlja veliku opasnost za mesto gde se on skladišti.

Međutim, ovaj amandman koji prilažem ima i svoju, kako bih rekao, političku osnovu. Ona se sastoji u sledećem. On pokazuje da postoje izvesni članovi ovog zakona koji su zapravo pravljeni za nekoga, koji su namenski i verovatno će to biti oni retki članovi koji će se u budućnosti i primenjivati, jer postoji opravdana sumnja da najveći broj članova zakona ovog ili celi zakoni, neki prethodni, kao što sam već ranije govorio, se uopšte ne primenjuju, ali mnogo je opasnije ako se unutar jednog zakona naprave samo oni članovi, namenski, jel tako, za neke privilegovane iz ko zna kojih političkih razloga. Naravno, govori se danas da je tu ozloglašena firma "Eliksir" i da je to član koji je pravljen za njega. Naravno, vreme će pokazati da li je to tako, ali predlažem, dakle, u svakom slučaju, da se taj period skrati na 12 meseci, jer se onda rizik od hemijske i mikrobiološke degradacije svakako smanjuje. Ukoliko se to ne desi, preti opasnost da se stvore metaboliti koji su opasni, zapaljivi, mogu da izazovu požare i mogu da izazovu mnoge druge štete kada je u pitanju aerozagađenje i ne samo aerozagađenje, već i zagađenje voda i zemljišta. Zahvaljujemo se.

Vezano za član 14, u trećem stavu piše „tretman opasnog otpada može da se vrši samo u mobilnom postrojenju“. Samo u jednom redu. Dakle, tri problematične reči. Opasni otpad, reč vršiti, i naravno, šta znači mobilno postrojenje.

Međutim, šta je ono što je najopasnije kada danas govorimo o životnoj sredini, a svakako treba reći i ne treba propustiti a to ne pomenuti? To je ono što se dešava danas u Boru i šta je razlog oboljenja stanovnika i ne samo stanovnika, već i radnika naravno, Bora.

Naime, u procesu proizvodnje bakra, jedan od proizvoda je sam sirovi bakar, a drugi je sumpor-dioksid. Sumpor-dioksid je taj koji stvara sumpornu kiselinu, ona je hidroskopna i pravi PM čestice i ona je odgovorna za najteža oboljenja radnika i stanovnika Bora.

Međutim, kao i u prethodnom slučaju, tako i ovo nosi jednu vrlo jaku političku osnovu sa sobom. O čemu se zapravo radi? Nosilac proizvodnje u Boru jeste kineska kompanija koja se ponaša potpuno neodgovorno i ne upotrebljava dobijeni sumpor-dioksid za dobijanje sumporne kiseline, već je ispušta u atmosferu.

Dakle, ono što bi trebalo da uradi Ministarstvo za životnu sredinu, a što do sada nije činilo, da na teritoriji grada Bora pravi jedan jači monitoring, bolje organizovan monitoring i da ukoliko ustanovi i ukoliko registruje povišene koncentracije PM čestica, da upozori kineskog partnera.

Ovako, stiče se jak utisak da su kineske kompanije u Srbiji jako privilegovane i da mogu da rade čak i ono što nije dozvoljeno našim kompanijama i našim fabrikama.

U svakom slučaju, u to smo se uverili i kada smo posetili Majdanpek. Prosto, jedan vrlo neprijatan osećaj kada vidite da se građani Srbije osećaju kao građani drugog reda i da je u neku ruku to kada govorimo i o Boru i o Majdanpeku okupirana teritorija. Zahvaljujem se.

Kratko, jedan minut samo, odgovorio bi ministarki.

Tačno je da su napravljena neka unapređenja kada je u pitanju proizvodnja bakra u Boru. Sumpor-dioksid je glavni proizvod u bakar. Proizvođač ima obavezu da celokupnu količinu sumpor-dioksida upotrebi za dobijanje sumporne kiseline. Međutim, pošto je u poslednjem periodu tržište u Evropi zasićeno sa sumpornom kiselinom, kineski partner, ozbiljne su pretpostavke i indicije ne upotrebljava celokupnu količinu sumpor-dioksida za proizvodnju sumporne kiseline već značajnu količinu svesno emituje u atmosferu. Ako to niste znali, ja vam to sada kažem. Proverite u narednim vremenima.