Čekajte, govorim da je sve životna sredina.

Samo hoću da iskoristim priliku da ministarki za pravdu da kažem…

Da, upravo o njemu govorim. Niste trebali da me prekidate, jer nisam navikao na to. Prosto dolazim iz nekog drugog sveta i ovo mi je prvi put u životu da me neko ovako na surov način prekida. Nemojte to da radite.

To je bezobrazan način i verujte mi i vi dolazite iz tog sveta i znate koliko je to ružno. Nemojte bar mene da prekidate, ja vas molim.

Molim vas, samo sam hteo da kažem da bismo u budućnosti obezbedili zdravu životnu sredinu, kažem i obraćam se ministarki pravde neophodno je da poštujemo zakone životne sredine i da sudska vlast reaguje po zakonima koje su doneli u Skupštini Republike Srbije. Do sada to nije rađeno i to je razlog zbog čega nam je država danas nalik na jedan veliki kontejner za smeće. Zahvaljujem se.

Znate šta, dame i gospodo, predsedniče, najradije bih dalje da pričam o životnoj sredini, ako ste vi saglasni sa tim, ako ne, zato što smatram da je to najvažnije pitanje danas u Srbiji, ali neću da predsedavajućeg ni sebe dovodim u novu nezgodnu situaciju, nego ću samo reći da smo podneli jedna amandman u saglasnosti i dogovoru, ja sam hemičar i naravno, ne razumem se mnogo u pravo, ali smo konstatovali naše pravnike koje imamo u DS i naše kolege u drugim opozicionim stranka, pa smo predložili da se izmeni naslov i sadržina u članu 8. tako da treba da glasi jasno i glasno – sudije imaju pravo na udruživanje u strukovna i stručna udruženja i na javno delovanje, radi unapređenja struke i zaštite samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija.

Pravo strukovnog i stručnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnosti udruženja u toku radnog vremena, ako se time, naravno, to se podrazumeva, ne remeti rad u sudu. Mislim da je promena bezbolna, i da bi dobro došla, ministarka je izašla, vidim da je ne zanima moje mišljenje, ali pomoćnik je tu.

Ukoliko smatrate da je ovo korisno, neću se naljutiti što ste u prvi mah to odbili, ako na kraju ipak prihvatite. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneli smo ovaj amandman vezano za trajni premeštaj, član 19, i kao što imate pred sobom, verovatno, izmenjen oblik tog amandmana možete sami da pročitate, tako da bih ja sada u ovoj oskudici s vremenom pročitao samo, odnosno dao obrazloženje – Važećim rešenjem se daje mogućnost trajnog premeštanja sudije bez njegove saglasnosti, čak i u slučaju promene područja na kome sud vrši nadležnost, što može otvoriti mogućnost masovnog premeštaja sudija u slučaju promene mreže sudova.

Zato se predloženim našim rešenjem, preciznom normom onemogućava zloupotreba ovog instituta kao kazne, i to izričitim navođenjem vrste i stepena suda, uz garanciju zarade koju je sudija imao, ako je po njega povoljnija. O tome sam već danas u toku dana nešto govorio.

Time se sužava mogućnost da sudija bez svoje saglasnosti bude premešten, a i premeštenom sudiji se obezbeđuje odgovarajuća ili slična pozicija i isti nivo primanja, što je, po našem mišljenju, od velikog značaja.

Obezbeđeno je i sredstvo pravne zaštite drugog nezavisnog organa.

Navedeno rešenje je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima, sa Poveljom o zakonu za sudije, zatim Eksplatornom memorandumu i Studijom Venecijanske komisije. Zahvaljujem se.

I mi smo u DS malo gledali ovaj član 23. i predložili da se malo promeni, ništa strašno što bi se reklo. Dakle, smatramo da bi i sad u izmenjenom obliku on trebao da glasi ovako: „Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom posla i da se ne menja tokom godine. Izuzetno od stava 1. ovog člana zbog dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa obrazloženom odlukom predsednika suda, uz kvantitativno označavanje potreba suda, ali i sposobnosti i osposobljenosti sudije za postupanje u izmenjenoj pravnoj oblasti“.

Dakle, o čemu se radi? Nacrt zakona preuzima važeće zakonsko rešenje uz jezičke korekcije. Ovakvo rešenje je, međutim, u praksi korišćeno kao mehanizam uticaja predsednika sudova na nezavisnost sudija po našem mišljenju. Zahvaljujem se.

I za ovaj član smo predložili neke izmene. Mi smatramo da bi on u nekom izmenjenom obliku trebalo da glasi ovako – na godišnji raspored poslova i njegovu izmenu, kao i odluku o promeni pravne oblasti i vrste posla koji sudija obavlja odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda u roku od tri dana od dana saznanja.

O prigovoru sudija Vrhovnog suda odlučuje opšta sednica Vrhovnog suda. Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka u roku od tri dana od dana saznanja. Prigovor se podnosi preko predsednika suda koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku. Ako predsedniku suda ne usvoji prigovor, dužan je da prigovor sa svojim izjašnjenjem dostavi predsedniku neposredno višeg suda, odnosno opštoj sednici Vrhovnog suda u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Samo kratko obrazloženje. Nacrt zakona nedopustivo sužava nivo dostignutih garancija nezavisnosti sudija uskraćujući mogućnost prigovora sudije na godišnji raspored poslova i njegovu izmenu, kao i izmenu pravne oblasti u kojoj postupa, odnosno vrste poslova koji obavlja. Predloženo rešenje, usput da kažem, sužava mogućnost zloupotreba jer je u skladu sa mišljenjem Kvez. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, prvo ću ja.

Dakle, Demokratska stranka pokazuje svoju posvećenost, veliku posvećenost ovim pravosudnim zakonima. Smatra da je to od velikog značaja i zbog toga smo podneli, kao što smo više puta danas rekli, više od 220 amandmana.

Kada je u pitanju član 34, njime smo se takođe bavili. Predlažemo da on glasi: „Rad svih sudija i predsednika sudova podleže redovnom vrednovanju, osim sudija i predsednika Vrhovnog suda.“ Dakle, da budem jasan, osim sudija Vrhovnog suda i predsednika Vrhovnog suda.

Dakle, smatramo da rešenje navedeno u članu 34. Nacrta zakona propisuje personizaciju vrednovanja rada, pri tome dok odredbe o svrsi vrednovanja, postupku vrednovanja, komisiji nadležnoj za vrednovanje, kao i samo očuvanje autoriteta Vrhovnog suda kao najviše instance u sudskom sistemu opravdavaju izuzimanje sudija i predsednika Vrhovnog suda od vrednovanja. Ne postoji legitimni razlog da od takvog vrednovanja rada budu izuzete sudije koje su navršile 60 godina života. U ovom delu navedena odredba je diskriminatorske prirode kako u odnosu na druge sudije, tako i na predsednike sudova koji su navršili 60 godina života.

Prosto, zato predlažemo da u predloženom rešenju se briše ovaj deo odredbe.

Zahvaljujem se.

Samo kratko.

Demokratska stranka smatra, kada je u pitanju član 39, briše se stav 2. koji glasi – izuzeto od stava 1. ovog člana, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, rad sudije i predsednika suda može biti i vanredno vrednovan. Vanredno vrednovanje potencijalno može ugroziti nezavisnost sudije, i to ne samo zbog utiska stalnog nadzora, već može dovesti sudije i predsednike sudova u neku vrstu neravnopravnog položaja.

Iz ovog razloga predloženo rešenje ovakav vid vrednovanje isključuje. Međutim, ukoliko ovakav vid vrednovanja ostane, neophodno je u zakonu navesti uslove i postupak u kome se vrši. Zahvaljujem se.

Vezano za član 55. Demokratska stranka je predložila izmenu zakona i taj novi oblik sada kako glasi taj član 55. možete da pročitati i s obzirom da je malo duži, ne bih ga sad čitao, nego bih samo dao kratko obrazloženje u nekoliko rečenica.

Dakle, Nacrtom zakona nije predviđena obaveza prikupljanja podataka i mišljenja o svim relevantnim osnovama za imenovanje i napredovanje, a u smislu preporuke KVES-a. Pored toga u pogledu informacije koje treba prikupiti, kao izvora informacija nije ispoštovan na doslednost u vezi kandidata koji dolaze iz sudova i van njih. Predloženim rešenjem otklanjaju se navedene nepravilnosti, a rešenje je dato u skladu sa osnovnim principima UN i preporukom KVES-a. Zahvaljujem.

Demokratska stranka predlaže da se izmeni član 75. i da glasi: „Za predsednika suda može biti izabran sudija koji najmanje šest godina vrši sudijsku funkciju u sudu istog ili višeg stepena koji poseduje upravljačke sposobnosti, veštine, integritet i efikasnost u radu. Pokazatelje za ocenu upravljačkih sposobnosti, veština, integriteta i efikasnosti propisuje Visoki savet sudstva u skladu sa zakonom.“

Smatramo da ovaj član 75. bi trebalo u tom smislu izmeniti i da ovako u konačnoj verziji glasi zbog toga što predloženim zakonom, a u smislu mišljenja... propisuje se iskustvo za imenovanje na funkciju predsednika u odnosnom sudu.

Kako ova funkcija podrazumeva poznavanje samog pravosudnog sistema i problema u konkretnom sudu, ali je i specifična u pogledu zaduženja i uloge koju predsednik suda ima u zaštiti nezavisnosti, nepristrasnosti suda i sudija, to je i neophodno propisati ovaj uslov.

Pored toga, predloženo rešenje sadrži i dodatne uslove u vidu bližeg označavanja kvalifikacija potrebnih za obavljanje dužnosti predsednika suda u vidu upravljačkih sposobnosti i veština, ali i integriteta i efikasnosti.

Zahvaljujem se.

Član 76. Demokratska stranka smatra da bi trebalo da glasi ovako: „Predsednika suda bira Visoki savet sudstva na period od pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Visoki savet sudstva mora da objavi javni konkurs za izbor predsednika suda najkasnije tri meseca pre isteka mandata na koji je izabran predsednik suda, odnosno najkasnije u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti odluke o prestanku funkcije predsednika suda. Pre donošenja odluke o izboru, Visoki savet sudstva obavlja razgovor sa kandidatom koji ima za cilj da utvrdi njegove upravljačke sposobnosti, veštine, integritet i efikasnost, a koji se sprovodi i vrednuje u skladu sa aktom Visokog saveta sudstva. Prilikom izbora kandidata za predsednika suda, Visoki savet sudstva uzima u obzir ocenu dobijenu u postupku vrednovanja rada, ocenu predloženog programa rada i unapređenje suda koji je kandidat podneo, ocenu dobijenu na razgovoru, mišljenje sednice svih sudija suda za koji se vrši izbor predsednika.“

Dakle, tako bi trebalo da glasi član 76. po mišljenju Demokratske stranke, a što se tiče nekog kratkog obrazloženja, samo dve, tri rečenice. Navedeni član nacrta zakona je u nomotehničkom smislu manjkav. Sadrži nepotrebna ponavljanja, nejasan je i neprecizan.

Na primer, nije jasno da li je Visoki savet sudstva vezan za mišljenje sednice svih sudija ili ne. Zatim, nepotrebna su ponavljanja u stavu 5. i 6. obzirom na član 86. nacrta koji predviđa shodno primenu odredbe o sudijama i na predsednike sudova. Neprecizan je jer u stavu 3. ne reguliše cilj razgovara sa kandidatom.

Predloženom izmenom otklanjaju se navedene nepravilnosti, a rešenje je dato u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.

Mislim da bi bilo interesantno da kada danas toliko pričamo o amonijaku i zagađenju amonijakom, onda da i jedan hemičar kaže svoje i da da neko hemijsko tumačenje na sve ovo što se sinoć kasno desilo.

Izvinjavam se što ću i morati nekoliko hemijskih opservacija da dam, ali će zaključak biti odgovarajući.

Naime, amonijak je gas koji ima bazne karakteristike koji lako sa vodom daje amonijum hidroksid. S druge strane, dok je u gasovitom agregatnom stanju, kao lakši od vazduha, lako se širi kroz vazduh i spada u kategoriju opasnih hemikalija, budući da je jako toksičan. Velika izloženost amonijaku može da doprinose i smrtnom ishodu u živom svetu, uključujući i čoveka.

Njegova karakteristika je ta što je jednostavno opasan i kao aero zagađivač, ali i kao zagađujuća supstanca, ali i kao zagađujuća supstanca voda.

U vodama ima tu karakteristiku da lako migrira, da se lako kreće i lako na taj način može da dospe u akumulaciju voda koje se koriste kao sirovina za proizvodnju pijaćih voda.

Neophodno je da se vode zagađene amonijum hidroksidom dodatno tretiraju u procesu proizvodnje pijaćih voda. Dakle, nisu dovoljni procesi kao što su proces aeracije, procesi sa aluminijum sulfatom, koagulacije. Dakle, oni rutinski postupci za dobijanje pijaće vode da bi se uklonio amonijum hidroksid.

Amonijum hidroksid se može ukloniti tek dodatnom intenzivnom aeracijom ili pomoću nekih opcionih sredstava, kao što je hlor, pri čemu se amonijak prevodi u nitrat, manje opasan nego što je sam amonijak.

Zašto sve ovo govorim i zašto sam skup obavestio i ovim hemijskim aspektima zagađujuće supstance? Zbog toga što smo danas čuli da su na teren otišli političari. Otišli su ljudi koji, na moju veliku žalost, nemaju mnogo veze sa svim ovim što sam ja rekao, a stručnjaci koji bi trebalo da budu na terenu nisu. Dakle, mene niko nije pozvao, niti nekog od mojih kolega sa Hemijskog fakulteta koji se bave vodama i zagađujućim supstancama u vodama različitom tipa, i onim neorganskim i onim organskim.

Dakle, morala bi ova vlas u budućnosti da shvati da u ovakvim situacijama, kako to inače rade druge zemlje, poziva u pomoć ne političare, mogu oni da dobro dođu na terenu, ali pre svega moraju doći stručnjaci, moraju oni koji znaju kako se problem rešava.

Slično se desilo pre izvesnog vremena kada je došlo do eutrifikacijejezera Vruci pored Užica. Opet su otišli političari i nisu rešili problem. Nisu pozvali stručnjake i danas proces eutrifikovanog jezera Vruci i dalje postoji, iako je u proizvodnju novog postrojenja za proizvodnju pijaćih voda u Užicu uloženo 20 miliona evra.

Dakle, Demokratska stranka ima resorni Odbor za zaštitu životne sredine, u kom sedi i radi u ovom trenutku tri redovna profesora Beogradskog univerziteta koji se bave vodama, i spremna je da, bez obzira što u ovom trenutku predstavlja opozicionu stranku, pomogne u rešavanju jednog vrlo ozbiljnog problema.

Dakle, problem je veliki iz prostog razloga što u isto vreme predstavlja činilac i aero zagađenja i vodo zagađenja i jedini način da se problem reši jeste da ceo problem u svoje ruke uzmu stručnjaci i da se političari u ovoj situaciji povuku.

Zahvaljujem se.