Građani Srbije, pošto sam pročitao stenograme sa sednice Skupštine Srbije od 20. oktobra 1998. godine kada je Aleksandar Vučić kao ministar informisanja obrazlagao jedan od najsramotnijih zakona o informisanju u istoriji Srbije, sad moram da vas podsetim na posledice tog zakona. Već samo posle par meseci od donošenja tog zakona uhapšen je prvi novinar i osuđen, gle čuda, na godinu dana zatvora. Nebojša Ristić iz Sokobanje, član DS, u to vreme novinar na lokalnom radio u slobodnoj opštini Sokobanja osuđen je zato što je na prozor radio stanice stavio plakat radija B92. Osuđen je na godinu dana zatvora. Znači, godinu dana ste oterali čoveka u zatvor na pravdi Boga i godinu dana je on bio u zatvoru.

Na godišnjicu njegovog izlaska iz zatvora vi ste organizovali noćni napad sa oružanom policijom, sa dugim cevima, na Beograđanku gde se nalazilo sedište televizije B92, Studija B, odnosno tada radija B92, Studija B i novinske redakcije „Blica“ sa dugim cevima, sa pancirima ušli ste, premlatili onaj narod napolju, osakatili neke ljude trajno, neki su izgubili ruke, oči, neku su oslepeli, nekima se polomili ruke, razbijali glave ljudima, ponašali se onako kako vas uči vaš gazda Kurti da treba da se ponašate prema građanima Srbije i došli smo u situaciju da ste zaplenili te televizijske stanice. To je dovelo do masovnih građanskih protesta koji su rezultirali vašim padom i razumem zašto se plašite majskih protesta. Oni će takođe rezultirati vašim padom sa vlasti.

Poštovani građani Srbije, evo čuli smo definiciju kako oni rade. Znači, oni su ovo pripremili, nisu oni ovo slučajno. NJima je ovo zadatak, direktiva od gazde Kurtija. Dakle, nisu ovo slučajno uradili. Evo čuli ste direktno priznanje. Nije ništa slučajno. Nije to tako tek urađeno, u patriotskom zanosu, niti je bilo besplatno. Znači za ovo su dobijeni novci. Znači, ovo je urađeno planski, organizovano, smišljeno, po direktivi stranih službi. Bravo. Pa takve vas volim kada sami skinete maske i kažete – pogledajte građani Srbije, takvi smo. Pogledajte ovo, hvala Aco. Pa to se pripremalo, ne jednu godinu, ne dve, to pripremate od 1999. godine, kada ste vašem gazdi Kurtiju poklonili državu. Kada ste proterali srpsku vojsku i policiju sa Kosova i Metohije i zamenili ih vašim saborcima iz OVK-a i NATO pakta.

A u Kruševcu, tim povodom vatromet napravili. Vatromet. Vatromet, kada je stradala mala Milica, vi ste vatromet pravili da proslavite, da proslavite, remek delo vaših gazda. Svaka vam čast.

Hajde, ozbiljno vodi ovu sednicu. Ako hoćeš ovako da prekinemo sednicu, nema problema. Hajde, odmah vrati čoveku vreme. Simo, hajde vrati vreme i ne pravi incident.

Ovako izgleda građani Srbije kada ne daju posebnu sednicu.

Poštovani građani Srbije, mi smo tražili da se i ovaj član Zakona o informisanju briše, jer svedočimo jednom sramotnom ponašanju vladajuće većine koja, suočena sa svojim nedelima na kraju isteka svog mandata, želi da se medijskim mrakom zaštiti da vi ovo ne možete da čujete nigde, ni na jednoj televiziji. Ne samo da oni ne dozvoljavaju da istinu o svom načinu vršenja vlasti ne možete da čujete na televizijama, oni bi sad to da spreče i u Skupštini, jer ih bole argumenti, sekiraju ih. Sekiraju ih što tamo neki iz Zvečana traži 3.000 evra da mu se vrati koje su uzete za posao sina pa nije dobio posao. Boli ih to.

Da ima slobodnih medija, to bi mogli da vide. Ima nekih, na "z" se prezivaju, što su dali 5.000 evra da dobiju posao, pa nisu dobili posao, pa su ljuti i neće da glasaju za vas, lobiraju da i drugi ne glasaju za vas. Pitanje je koliko je takvih nesrećnika. Da smo imali slobodne medije, mogli smo da imamo sučeljavanja o Kosovu i Metohiji. Da ste imali hrabrosti da zakažete sednicu o Kosovu i Metohiji, i to bismo imali.

Ali, sad govorimo o medijima. A kako govorimo o medijima? U kojoj zemlji govorimo o medijima? Govorimo u zemlji Srbiji u kojoj je visoki funkcioner Srpske napredne stranke član Glavnog odbora, Sima iz Grocke, naredio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, pravosnažno osuđen na pet godina, ali Milan Jovanović još uvek čeka da dobije materijalno obeštećenje za svoju kuću. On još uvek nije obeštećen za ono što mu je uradio član Glavnog odbora SNS na način na kako on shvata medijske slobode.

Što je za vas agresija i mržnja kad vam kažemo istinu? To je ljubav. Mi vam to kažemo zato što vas volimo, gospodine Orliću.

Nemojte uopšte da laskate sebi da neko vas mrzi. Mržnja je jedno visoko osećanje. Ovde se izdajnici preziru, u ovoj zemlji. Oni se ne mrze. Mi vas volimo. Mi ovo radimo iz ljubavi prema vama. Hoćemo da vas napravimo da budete bolji, kvalitetniji, pošteniji, da volite ovu zemlju. Hoćemo da pomognemo socijalnoj službi u Zabeli gde ćete završiti svi vi, da vas lakše prevaspitaju, da naučite šta je ljubav.

Što vas to sekira? Što sve doživljavate kao mržnju? Što i veliki izliv ljubavi sa naše strane vi zaista doživljavate na jedan pogrešan način?

To vam kažem krajnje dobronamerno. Mnogo vas je zaokupila ta mržnja.

Kad govorim o ovim medijskim zakonima, tražili smo da se obrišu ovi članovi zato što donosite jedan neuređen medijski zakon. Donosite jedan katastrofalan medijski zakon. Niste ništa naučili iz prošlosti.

Evo, ovde sam vam čitao, niste bili u sali, gospodine Orliću, samo zbog vas ću pročitati ponovo stenograme sa sednice Skupštine od 20. oktobra 1998. godine kada je Aleksandar Vučić kazao da je to najmoderniji zakon koji će Srbiju svrstati u red najdemokratskijih zemalja. Onda je maja meseca 2015. godine kazao – izvinite, bio sam glup što sam doneo ovaj glup zakon. Izvinjavam se mom narodu.

Nije ovo njegov narod, ovo je narod Srbije. Nikada to nije bio njegov narod. Nemojte privatizovati narod. Valjda vam je dosta što ste privatizovali PKB i rezerve zlata u ovoj zemlji od nekoliko milijardi evra, nemojte i narod privatizovati.

Građani Srbije će vam pokazati, znači, čiji su oni i kakvi su. Nemojte potcenjivati slobodarsku tradiciju srpskog naroda.

Boli istina, boli dobro i treba da vas boli. To je dobro, treba da vas boli istina.

Evo, mašu rukama. Kažu - ovoliko me boli istina. Svaka čast, to je dobro.

Dakle, građani Srbije, ja sam podneo amandman na ovaj član zakona i zahtevam da se briše.

Drago mi je, gospodine ministre, da makar vi hoćete da polemišete nekim argumentima. Kakvi su, nema veze, bar ste u temi, za razliku od ovih koji nameću Kurtija, Kosovo, svog gazdu, milijarde, milione Đilasa. Vi ste bar otvorili temu, pa, kad ste već otvorili temu „Telekoma“, hajde malo da popričamo na tu temu.

Da vas pitam zašto je „Telekom“ platio 600 miliona evra za prava prenosa Premijer lige? Kako je to moguće?

Da li biste vi platili vašim privatnim novcem 600 miliona evra za nešto što je Kina platila 75 miliona evra, Francuska 40 miliona evra, Austrija i Švajcarska zajedno 25 miliona, a bogata Srbija 600 miliona? Bogato, ima se, može se, ekonomski tigar. Biće para, samo nek je novih EKSPO projekata od 12 milijardi evra.

Međutim, „Telekom“ je zbog toga zabeležio gubitak. „Arena Chanell Group“ je u stopostotnom vlasništvu „Telekoma“ i ona je prošlu godinu završila sa neto gubitkom od 107 miliona evra, tačno toliko koliko je rata za prava prenosa Premijer lige.

Kako ste mogli jedan „Telekom“ ovako da sahranite? Koliko je vama dosta? Čekajte, gospodine, što dobacujete, što vi tako ne upravljate svojim imanjem, nego tamo otimate seljacima zemlju da uvećate svoje imanje? Ne poklanjate ništa, ne dajete Premijer ligi, ne finansirate Sautempton i Šolaka, nego, Boga mi, vodite računa o svojim parama.

Poštovani građani Srbije, ovaj sramotni Zakon o informisanju koji pokušavamo da popravimo amandmanima još jedan je korak u pokušaju režima Aleksandra Vučića da Srbiju uvede u medijski mrak.

Šta znači povećano učešće države u osnivanju medija? Pa, to znači dodatno zagađenje medijskog prostora.

Pogledajte na šta liče mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju, a pogotovo mediji koji su u vlasništvu režima Aleksandra Vučića. Pa to su medijske trovačnice. To su alati za vađenje duše našeg naroda. To su alati koji treba u robskoj pokornosti da vas čuvaju, koji treba da vas uvere da je tačno ono što priča Aleksandar Vučić, a ne ono što mislite i onda nam kažu da su finansijski pokazatelji fenomenalni, a da mi ne znamo.

Evo, revizor kaže da ste zaduženje u „Telekomu“ u ovoj godini povećali za 350 miliona evra. Znate, građani Srbije, ja mnogo ljudi znam koji kažu – ja se ne razumem u politiku. Ima ljudi koji se ne razumeju i u astronomiju, ima ljudi koji se ni u šta ne razumeju, kao neki ovde od vas preko puta mene, ali za svojih 58 godina ja još nisam sreo čoveka koji se ne razume u pare.

Ovi koji su ukrali samo šest milijardi evra na carini super se razumeju u pare, a vi građani Srbije, vas pitam, vi se svakako u novac razumete, kada otvorite novčanik, da li imate onoliko u novčaniku koliko treba da ima i koliko kaže državna televizija i Vučićeva propaganda ili imate manje? Naravno, imate manje, jer nema te propagande koja može da vam objasni da treba da jedete parizer za doručak, ručak i večeru dok oni jedu bifteke i piju vino od 16.000 evra. To je ta ekonomija SNS.

A što vas nervira gospodin Parandilović? Pa on iz ljubavi čovek govori prema vama. Opet ne razumete ljubav.

Evo, ja sam iz ljubavi prema vama podneo amandman koji kaže – briše se ovaj član zakona. Da bismo mogli da da čujemo ovako pametne reči na RTS-u, jer niko se od vas nije ovde učlanio ovde u SNS. Vi ste se u vlast učlanili. Jel ste čuli malopre repliku Milenka Jovanova? On ne replicira na moje argumente, nego vraća priču na Dragana Đilasa. Žulja ga Dragan Đilas. Pa, neće Dragan Đilas da bude upravnik Zabele. Polako bre, šta se šlihtaš čoveku? Ne preferira on to.

S druge strane, stalno nam spočitavate kroz replike, kroz odgovore na naše argumente, kakva će biti naša lista. Pa, što vam onda smeta kad ja kažem da će vašu listu da vodi Kurti? Što vas to sekira? To znamo i vi i ja.

Nemojte vi da se brinete za našu listu. Brinite se vi za „Telekom“. To je ono što brine građane Srbije. Brinite se vi za resurse države Srbije, a ne o opoziciji. Mi smo se takvi kakvi smo se ujedinili. Ujedinili ste se vi i sa Kurtijem i sa Belivukom i sa Šarićem. Jel ima neki mafijaš da sam ga zaboravio da nije sa vama? Nema, svi su tamo. Svi su tamo. Jel ima neki mafijaš bez članske karte SNS? Nema. Samo, ovog puta se izgleda promašili, gospodine Jovanov, a možda i niste. Koliko pominjete Đilasa, ja u stvari mislim da se vi nudite Đilasu jer ste namirisali promene i hoćete lepo u SSP. A znate šta, moram da vam kažem, na DS nemojte nikako da računate, jer tamo će pisati – ne primamo nove članove od 17. decembra ko promeni.

Ne kaže se – hajde sledeći. Nismo u kafani, nismo kod lekara, nismo u autobusu, nismo došli da primamo ovde injekcije, hajde sledeći. Malo dostojanstva, malo poštovanja. Niste vi zubar, šta ste vi ovde – ajmo sledeći. Vaspitaniji su ovi momci dole u restoranu što rade, oni kažu – dobro veče, izvolite gospodine Milivojeviću. Vi ste osnovali neki kafanski rečnik, ovde se obraćate Aleksiću, Parandiloviću. On je gospodin Aleksić, pogotovo za neke od vas, on je gospodin Parandilović, ovo je gospođa Dragana Rakić. Polako s tim. Gde se žurite? Još nisam video vlast kojoj se toliko žuri da izgubi vlast, ozbiljno. Vi ste toliko zapeli da ostanete bez vlasti da vas ja prosto ne razumem.

Vi ćete, gospodine Orliću, biti ovde u parlamentu sigurno i u sledećem sazivu sa mnom. Šta je sad, radosni ste, pantomima? Pokazujete nešto rukama, kao u Maratoncima onaj kada je spalio Panteliju, rekoh možda ćete cvicangle. Ostaće samo dugmići ako nastavite.

Dakle, mi smo tražili da se ovim amandmanom obriše ovaj član i moram da vam kažem da mi tražimo to ne zato što smo protiv toga da se uredi ova sfera, ova oblast. Veoma su važni medijski zakoni, a znate vi ste skliznuli davno u diktaturu i ne možete da se oslobodite tog galopa da sve bude pod vašom kontrolom, da sve držite da sve bude vaše, da ceo svet bude vaš. Ima ona dečija pesmica „Al je lep ovaj svet“, a kod vas ide - moj je potok, moj je cvet, moja je livada, moj je med. Čekaj, ima valjda nešto i narodno ovde, stani malo, bre, polako, gde ste zapeli? Dakle, ne valjaju vam ovi medijski zakoni zato što hoćete da uspostavite punu medijsku kontrolu nad medijskom scenom Srbije.

Poštovani građani Srbije, evo vidite kakvi su to argumenti kad neko pada s vlasti.

Dakle, gospodine koji ste tražili zakletvu, javno se zaklinjem da ako po padu ovog mafijaškog režima ne bude sprovedena lustracija, Zakon o oduzimanju imovine i hapšenje ovih kriminalaca i mafijaša, ja ću zauvek napustiti politiku. Dakle, javno obećavam, evo dajem reč. Znači, hvala vam, gospodine Jovanov što doprinosite naporima da bude uhapšen Aleksandar Vučić. Hvala vam na tom, cenim, poštujem.

Jel pričate o nekoj propasti nekih organizacija? Pa jel vam dala? Ajmo malo pažnje gospodine Milenko, ovde Milenko. Dobro, pošto Milenko neće da sluša, ja mu se obraćam, Milenko, jel vam dala ostavku poslanica Sanja Lakić? Jeste. Jesmo li konstatovali ostavku? Jesmo. Jesmo danas konstatovali da je došao novi poslanik? Jesmo. Gde? A nevidljiv je. Tone brod, neće niko da se slika ovde. Nema novog poslanika, raspadaju se, ljudi, nemaju novog poslanika. Lasom ih hvataju po Srbiji, neće niko da se bruka ovde i sad im smešno i oni pričaju neko se raspada. Ej, partija vlasti ne može da izabere novog poslanika na dan kad se glasa o budžetu. Ma ajde, koga vi zavitlavate ovde?

I treće mnogo ozbiljnije, pošto ovde ima jedan dežurni koji nas proziva, ja neću da mu pominjem ime, ali kad proziva decu i da se pita za decu, jel znate ko je danas pisao Ani Brnabić? Roditelji dece iz „Ribnikara“. Jel znate šta su rekli - sram vas bilo što niste doneli izmene i dopuna Zakona o mentalnom zdravlju maloletnika kako bi bio usvojen s ovih šezdeset tačaka, a obećali ste. Što se igrate emocijama tih ljudi?

Poštovani građani Srbije, hajde prvo ovaj što traži zakletve. Ko se od vas zaklinje da će biti zaštićeni svedok posle 17. decembra, da vidim? I ko se zaklinje da će ostati u SNS kao opoziciona stranka i da neće trčati na svetlu obalu ka nama? Znači, svi ćete. Evo, čuli ste, oni se zaklinju, biće svi zaštićeni svedoci. To smo se saglasili. Volim, drago mi je, priznali ste, to je u redu.

Sada malo ozbiljnije. Gospodine ministre, vi ste malopre kazali da su novinska udruženja u Skupštini prekjuče bila i da su poručila da su „za“. Pa to nije tačno. Novinarska udruženja su protiv povratka države u medije. Rekli su da je to suprotno medijskoj strategiji i oni su čak zajedno sa „Crtom“ dali da se potpisuje peticija putem interneta.

Molim vas, građani Srbije, koalicija za slobodu medija i „Crta“ pokrenuli su peticiju za izmene medijskih zakona. Molim vas sve da potpišete. Ne tražimo ništa od vas, ni da protestujete, ni da izlazite na ulice, samo jednim klikom. Link je peticije, znači „Crta“ i Koalicija za slobodu medija. Molim vas, potpišite peticiju, da se ovi medijski zakoni opozovu, da se ponište, da se ukinu. Ovo nije dobro za Srbiju, ovo nije dobro, bez obzira što smo u tiraniji, ovo nije dobro za buduću demokratiju, ovo je loša praksa, ovo nije dobro zarad nekog našeg budućeg imidža. Imaćemo mnogo posla oko ovih besmislenih zakona, da ih prepravimo, da uradimo ono što treba da uradimo. Setite se koliko smo samo vremena potrošili da ukinemo štetočinske zakone SRS.

Dakle, verujem vam da ćete biti dobar zaštićeni svedok. Evo ga, klima glavom, hoće. Hvala.

Poštovani građani Srbije, evo da nastavimo tamo gde smo malopre stali.

Mi smatramo da su ovi medijski zakoni katastrofalni, da ih piše odlazeća vlast. Evo čuli ste da postoji poslanik koji je spreman da se zakune da više neće biti narodni poslanik i da se više neće baviti politikom ako i kada SNS izgubi.

Nisi to kazao?

Znači, kaže da ako izgubi, ne ako nego kada izgube izbore 17. decembra da se neće baviti politikom. Ajde da čujemo kako kažete – ako izgubite izbore 17. decembra 2023. jel napuštate politiku? Jel rekao to i Vučić 2008. godine kada se kandidovao protiv Đilasa? Jeste. Jel ispunio obećanje? Nije. Pa kako da vam verujemo. Kako da vam verujemo? Držite se vi onog obećanja da ćete biti zaštićeni svedok ili svedok saradnik. To vam bolje ide. Ova obećanja napuštate politiku, ne napuštate.

Ljudi, vi ste se u crkvi zaklinjali na vernost Šešelju. Bila crkva, bila zakletva, bila Biblija, svi naređani u krug – nikada nećemo napustiti radikale. Pogledajte koliko vas ima radikala tu sada među naprednjacima.

Tako da, nemojte te priče za malu decu vi napuštate politiku i vi ste verni svojoj zakletvi. Jedina zakletva u koju ja zaista verujem da ste joj vi verni to je ona zakletva koju sam prepodne čitao na Kurtijev ustav da ćete braniti teritorijalnu celovitost nezavisnog Kosova. Hvala.

Poštovani građani Srbije, ja znam da vam je izgleda mnogo lako da obećavate kada se prezivate Vučić ili Jovanov, možete da obećavate šta hoćete. Da li je Vučić obećao da će da napusti politiku ako ga pobedi Dragan Đilas? Jeste. Da li ga je pobedio Dragan Đilas? Jeste. Da li je plakao u Zemunu, na obali Dunava? Jeste. Da li je lio gorke suze? Jeste. Da li se kajao zbog toga što je rekao? Jeste. Da li mu je žao što je izgubio od Dragana Đilasa? Jeste, šta sad ja da mu radim kada ga je pobedio Dragan Đilas?
Jedan jedini put kada se sa nekim merio na poštenim izborima Aleksandar Vučić je izgubio. Ja mu nisam tu kriv, ja njemu nisam kriv što on ne drži obećanja. Jel obećao da će u Kinu da izveze svinjske uši i pileće nogice, a otuda da doveze leteće automobile? Jeste. Jel dovezao leteće automobile? Sudeći po spotu Vladimira Orlića, jeste. Orlić je u spotu SNS vozio leteći automobil. Još kaže - garaža, otvori se, garaža se otvori. Kada imate bujnu maštu, vi možete sve da smislite.
Ja vas opet pitam – ko pored Milenka Jovana obećava da će biti svedok saradnik? Znači svi. Svi ćutite, ćutanje je znak odobravanja, znači svesni ste da gubite izbore. Dobro je to za vaše birače da čuju. Ne bih da pričam o ovim budalaštinama o šahtu, ja svakom bratu želim dobro zdravlje, porodičnu sreću. To šta vi želite vašem predsedniku što neće da vas uzme u novi pokret, to je vaše legitimno pravo da mu to želite, to se vi sa njim dogovorite šta kome želi. Ako mu neko preti valjda bi trebalo da ga prijavite sudu. Makar tom Specijalnom sudu za organizovani kriminal, gde ćete biti zaštićeni svedok.
I stvarno, što se vi plašite da odete u Specijalni sud, evo ja ću da vas odvedem ako se plašite, da na vreme uzmete mesto posle 17. decembra.

Što to sami sebi radite gospodine Orliću? Da vas pita čovek, jel ste vi neki mazohista? Ja ne znam čoveka koji ovo sam sebi radi. A zna da ću posle njega da dobijem dva minuta. Ja bih posle njega ćutao, pravio bih se, gledao bih tamo koliko ima sati, pravio bih se da spavam, šta god bih radio.

Dakle, ja sam po ovom amandmanu tražio da se briše zato što donosite skandalozne medijske zakone, a po pitanju šta ko obećava za vas gospodine Orliću ne znam šta biste mogli kao svedok saradnik da kažete osim oko te Više škole medicinske u Ćupriji, ali to su u odnosu na ove vaše kolege sitnice.

Što se tiče ovog što se uplašio i što se predomislio što neće više na ovu temu da raspravlja kada smo došli do Vučića i njegovog obećanja, evo ga, već se povukao, digao ručnu i kao ručna na metrou, stao metro na početnoj stanici i došao Toma da poništi karte, ali stoji ono pitanje – što bre kada ste takve moralne gromade i ljudi od karaktera taj Aleksandar Vučić nije podneo ostavku kada ga je pobedio Dragan Đilas? Što nije podneo ostavku lepo i rekao – ljudi, povlačim se iz politike. Kako bi vi sada bili svi srećni, vi bi gospodine Jovanov i dalje mogli da govorite one divne reči nekom drugom, nikako Vučiću da vam je cilj obaranje režima Aleksandra Vučića ...

Što se ti sada javljaš?

Ti si viđen za svedoka saradnika.

Pa viđen si, veruj mi.

Ti toliko toga znaš o Beogradu, znam, viđen si za svedoka saradnika. Verujem ti, ti ćeš biti dobar svedok saradnik, samo vežbaj pevanje i lepo sve da opevaš kako treba. Nemoj slučajno nešto da zaboraviš.