Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, članovi 104, 225. i 226. Imali smo malopre prilike da čujemo gospođu Radetu koja kaže da ne smem da se javim za reč; ona želi da kadrira u Demokratskoj stranci, kada će ko da se javi za reč.
Znate, kada se javljam za reč obično se obraćam poslanicima SRS, ali i građanima Srbije. Sada se obraćam poslanicima SRS. Tužno je kada čovek ima šta da kaže, ali nema kome da kaže. Gospođa Radeta se obraća poslanicima Demokratske stranke. Još je tužnije kad čovek ima kome šta da kaže, ali nema šta da kaže.
Imao sam čast i zadovoljstvo da poznajem gospodina Zorana Đinđića. Imao sam prilike mnogo puta da budem u njegovom društvu, da budem na barikadama zajedno sa njim.
Kada sam video Zorana Đinđića, upoznao sam barjaktara demokratije, vojvodu slobode, upoznao sam čoveka koji peva o krajnjoj pobedi dobra, upoznao sam apostola pravde. Zoran Đinđić nije bio ni božanstvo, ni neko poslat sa neba. Zoran Đinđić je bio čovek od krvi i mesa, pošten, koji voli ovu zemlju. Na njegovom grobu može zlatnim slovima da se upiše da za vreme njegove vladavine ni santimetar srpske teritorije nije predat u ruke NATO paktu.
Imao sam tugu i nesreću da upoznam Vojislava Šešelja u kafani "Domovina", kao student. Došao je u sandalama u novembru mesecu...
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se tako ne izražavate.)
To su činjenice, gospodine Albijaniću. Znam jako dobro ko je i šta je Vojislav Šešelj. Ovde se nekima zamera da su bili članovi Saveza komunista.
Pazite šta kaže Vojislav Šešelj, u trenutku kad ga isteruju iz Saveza komunista, u jednom političkom eseju "Moja politička odbrana": "Danas kada me isterujete iz Saveza komunista dosledno tvrdim da sam bio, biću i ostaću na Titovom putu". Posle toga je taj čovek sa macolom jurišao na Titov grob, a onda je dočekao da mu Mira Marković kaže "Skači", i on ne pita "zašto", nego "koliko visoko".
Toliko o doslednosti jednog komuniste zvanog Vojislav Šešelj, za koga Ivica Dačić u knjizi "Nije srpski lupati" kaže: "Lako je bilo dogovoriti se sa Šešeljem. Ja ga odvedem na šampite i čas posla gotovo". Problem je bio kada su ga Amerikanci odveli na šampite i čas posla Pećke patrijaršije više nema. To je problem u Srbiji. Nekoga su te šampite jako skupo koštale.
Danas čujemo kako je tragedija što on ne može svoje unuke da vodi na kolače, jer sedi u Hagu. Znate koliko baka i deka u ovoj zemlji svojim unucima na Zadušnice nosi kolače zbog politike Srpske radikalne stranke?
Molim vas da više ne spominjete malu Milicu sa ove govornice i da ne spominjete više malu Sanju Milenković iz Varvarina. Njena porodica je protiv SRS i nikada nisu bili članovi SRS. Nemojte čerečiti mrtvu decu. Oni su svoj politički stav iskazali time što su glasali protiv vas, a njena porodica jednako optužuje vas, koliko i NATO, za njenu smrt.
Dakle, nemojte ovu govornicu da zloupotrebljavate. Vreme je isteklo i ja neću zloupotrebljavati svoje vreme, ali ću uvek znati da vam na vaše primitivne ispade odgovorim snagom argumenata i činjenica. Hvala.

Dame i gospodo, odbornici, građani Srbije, gospodin Hrebik je mislio da se rukovodi onom starom izrekom - "ako neko treba da kaže istinu, pa da postrada zbog toga, bolje da postrada on što je kazao istinu, nego da postrada istina, da je niko ne kaže''.
Dakle, dame i gospodo poslanici, slušam ovde hvalospeve već nekoliko dana o gospodinu Srđi Komazecu i mogu da se složim da je jedino dobro, od onog što sam čuo o njemu, njegovo ime. Vrlo lepo, simpatično ime. Imao sam prilike da se malo raspitam i u Pazovi i u Inđiji, i kod ljudi koji su nadležni za gonjenje ljudi koji čine zloupotrebe, o tome ko je Srđa Komazec.
Gle čuda, našao sam jedan zapisnik, pošto sam jutros čuo da taj čovek nema ni krivični dosije, niti je ikada mrava zgazio, maltene je kandidat za Belog anđela.
Gle čuda, čuo sam da je taj čovek krivično odgovarao, da je gonjen i disciplinski. Evo zapisnika u kom se to dokazuje i potvrđuje, za one koji ne veruju. Daću vam fotokopiju, ne brinite ništa.
Kaže ovako, gospodin Komazec Srđo je, molim vas, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da ćutite, nije teško, verujte mi. Dakle...

Komazec Srđo je tukao na svom poslu Racić-Šaš Jasminu, a koja je tog trenutka bila trudna, i kaže - jesam, udario sam je pesnicom u glavu i u bradu i kazao sam joj, zaklaću te i ubiću te ako to budeš o meni govorila.
Ko ne veruje, evo zapisnika sa saslušanja. Ovo kažem zbog istine, zbog javnosti i zbog građana Srbije.
Pošto smo čuli ovde da gospođa Gordana Gajić nije rođena, niti živi, niti ima prebivalište u Staroj Pazovi, ja sam danas tražio od policije i policija mi je dostavila sledeću informaciju, da je Gordana Slavka Gajića, rođena 21. januara 1964. godine u mestu Vojnovići, opština Foča, Republika BiH, sa jedinstvenim matičnim brojem građanina 2501964715587, a za one koji slabije kapiraju, ponoviću, 250196471.....
Molim vas, ovo su javni podaci koje možete da dobijete, ja sam ih dobio i piše u koju svrhu sam ih dobio.
Kaže se da ona ima mesto prebivališta u opštini Stara Pazova, mesto Nova Pazova, ulica Majora Gavrilovića broj 006. Uverenje se izdaje u svrhu regulisanja demantija na sednici Narodne skupštine. Daću vam uverenje, pa izvolite i potrudite se.
Kada govorim o gospodinu Jaroslavu, završiću ovim, on je čovek koji ima vozačku dozvolu, znači da je prošao lekarski pregled, jer u ovoj zemlji, da bi čovek upravljao motornim vozilom, treba da prođe lekarski pregled.
Očigledno, da bi se bavio politikom, nije potrebno da to prođe. To su neki jasno pokazali, denuncirajući ovog čoveka koji se zalaže za istinu.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po Poslovniku, član 101. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, ovde smo čuli jednu konstataciju mog uvaženog kolege gospodina Petkovića o ministru za Nacionalni investicioni plan gospodinu Draganu Đilasu.
Dakle, vi ste citirali rečenicu gospodina Dobrivoja Budimirovića koja je neistinito preneta. Gospodin Dragan Đilas nikada nije izjavio da će nekom novac dati ili neće dati u zavisnosti od toga kako taj grad bude glasao.
Jednostavno, novac u Nacionalnom investicionom planu nije novac Dragana Đilasa, nije novac Demokratske stranke, to je novac građana ove zemlje. On će biti usmeravan u onom pravcu gde bude bilo potrebno da bude usmeren, bez obzira kako građani u tom gradu glasaju ili ne. Niti će Nacionalni investicioni plan služiti za kupovinu glasova od strane DS-a, jer za to nema potrebe, mi dobijamo dovoljan broj glasova.
O tome govori, gospodine Markoviću, pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima, za one koji ne veruju.
S druge strane, ako govorimo o Nacionalnom investicionom planu, gospodin Dragan Đilas je posetio mnoga mesta u Srbiji, i tamo gde su izbori i tamo gde nisu izbori.
Shvatam da niste imali zlu nameru, samo ste pogrešno citirali ono što je preneo dnevni list "Pravda", vrlo neiskreno i vrlo neistinito.
Dakle, Dragan Đilas nikad to nije izjavio u Svilajncu, to je izjavio Dobrivoje Budimirović i te reči stavio u usta ministra Dragana Đilasa. To govori o njemu, a ne o ministru Draganu Đilasu.
Podvlačim, Dragan Đilas nije vlasnik Nacionalnog investicionog plana; građani Srbije su oni koji će gazdovati Nacionalnim investicionim planom. Tako će i biti dok se na čelu tog resora bude nalazio ministar iz Demokratske stranke. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, gospodine sekretaru, građani Srbije, gospodine ministre, na početku, želim da vam zahvalim u ime građana Kruševca što ste vrlo brzo i energično odgovorili na inicijativu koju su vam građani Kruševca podneli u formi poslaničkog pitanja, preko mene, kao narodnog predstavnika građana Kruševca.
Zatim, želim da obavestim i građane Srbije zbog čega je važno da se ovakav zakon donese i zbog čega je neophodno da što pre dobijemo još neke zakone koji će bitno doprineti ukidanju viza i stavljanju Srbije na belu Šengen listu.
Demokratska stranka se zalaže da se što pre, pored ovog zakona, u skupštinsku proceduru stavi i zakon o državnoj granici, zakon o azilu, zakon o strancima, jer, kao što vam je poznato, biće održan sastanak o stalnom unapređenju dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije, a mi očekujemo vrlo povoljan izveštaj. Ne želim da dalje govorim o ovom zakonu, jer je gospođa Nataša Vučković iz DS-a na celovit način iznela sve prednosti i sve razloge zbog kojih treba glasati za ovakav zakon.
U svakom slučaju, želim da upozorim da je zaista potrebno veoma pažljivo postupati sa biometrijskim podacima i da kažem građanima Srbije da DS smatra da je potrebno doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Smatramo da, pored skraćenja roka za izdavanje putne isprave, odnosno pasoša, treba, svakako, uzeti u obzir i kaznenu odredbu koja će sankcionisati svaku zloupotrebu biometrijskih podataka iz putne isprave, jer su zaista dobro definisane kaznene odredbe kroz ovaj zakon.
Još jednom pozivam sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj zakon, jer je važno da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu i ne vidim nijedan razlog da ovako dobar zakon ne prihvatimo, uz određene sugestije koje je dala DS, a i još neke poslaničke grupe.
Podvlačim da je jako dobro da skratimo vreme za izdavanje pasoša i da se vodi računa o ovim podacima i o njihovom očuvanju.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da diskusiju vratim, ipak, na temu dnevnog reda - nasilje na sportskim terenima, ali, pre toga, želim da dam jednu primedbu.
Znači, neprihvatljivo je da bilo ko u Srbiji istakne kukasti krst, kao i bilo gde u svetu. Slažem se da neko može da ima svoj politički stav o Evropskoj uniji, da mu se ona sviđa ili ne sviđa, ali neko ko je rođen u Srbiji, ko je rođen u Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, zna šta kukasti krst znači u istoriji srpskog naroda i zna da je zbog tog kukastog krsta stradalo 1.700.000 građana ove zemlje.
Mislim da nije dobro da bilo ko i bilo gde ističe kukasti krst i da kukasti krst bude argument za iskazivanje političkih stavova. Kukasti krst je u rukama bilo kog građanina Srbije neprihvatljiv, i po Ustavu, i po bilo kom drugom zakonu.
Gospodin Aleksandar Vučić je dao vrlo lep amandman na ovaj zakon kada je reč o isticanju parola. Mislim da treba da se vratimo na taj amandman koji je dao gospodin Vučić, da nađemo način da amandmanom promenimo ovaj zakon, deo koji govori o skandiranju, jer smo, zahvaljujući ministru, bili na dobrom putu da to uradimo i da zaista ovu raspravu sada uobličimo u pravcu u kom je krenula. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nije mi namera da polemišem sa gospodinom Dačićem, samo jedna primedba.
Pre 5. oktobra i pre nego što su građani Srbije izašli na ulicu, u ovoj zemlji se desilo nešto što se zove izbori, i to 24. septembra. Ti izbori su održani i tu su građani iskazali svoju političku volju.
S druge strane, ako govorimo o navijačima, o ponašanju na sportskim utakmicama, samo jedan primer, posle ću pokazati knjigu, postoji jedna knjiga koja se zove "Otpor u nadležnosti policije". Mogu da vam pokažem šta se desilo na stadionu "Crvene zvezde".
Bez zakona, bez političkih sredstava, policija je brutalno pretukla sve navijače na severu, istoku i jugu stadiona "Crvene zvezde", istog trenutka su sinhronizovano ušli i pretukli sve ljude koji su bili u majicama "Otpora" i koji su navijali onako kako se vama tog trenutka nije svidelo.
Kažem, nisu vas navijači srušili, vas je srušila politička volja građana Srbije i mi smo to nedvosmisleno pokazali 24. septembra. Dakle, 5. oktobar je posledica toga što deo tadašnje vlasti nije hteo da prizna rezultate izbora.
Čestitam gospodinu Nikoliću koji je priznao rezultate izbora tada, ali neki nisu hteli da priznaju rezultate izbora.
Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici,  građani Srbije, u ubeđenju da su poslanici Demokratske stranke vrlo jasno obrazložili zašto treba glasati za ovakav zakon, uvažavajući predlog drugih poslaničkih grupa, a u želji da ubrzamo raspravu, odustajem od diskusije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde vidim ministra policije i ministra finansija, ali izgleda da je gospodin Dragan Todorović krenuo u kampanju za opoziv ministra zdravlja. I, izgleda da nema dovoljno bensedina u apotekama.
Razumem takvu reakciju ali vas molim, gospodine Todoroviću, da ne uzimate ime Zorana Đinđića, da se ne bavite onim što je radila DS. Veoma sam ponosan na sve što je Zoran Đinđić uradio za Srbiju. Za vreme njegove vlasti, kada sam ja bio u ''Otporu'', nijedan komad zemlje Srbije nije prodat NATO paktu, kao što je urađeno za vreme kada je SRS bila na vlasti.
Hoću da vas podsetim na reči vašeg lidera Vojislava Šešelja: "Ako i jedna NATO čizma kroči na Kosovo, ja ću napustiti politiku." Sad se sakrijte ispod klupe, gospodine Todoroviću, nikada više nemojte da se javite za reč i da pričate o Zoranu Đinđiću.

Dakle, dame i gospodo, imam obavezu da odgovorim na najgrublje uvrede na račun pokojnog predsednika Zorana Đinđića.
Kad se neko na ovakav način obračunava sa mrtvim čovekom, a još i za vreme njegovog života je najavio krvavo proleće u Srbiji jasni su motivi zbog kojih to radi, jasna je fascinacija gospodina Todorovića likom i delom Zorana Đinđića. Za tri godine uspeo je da popravi mnogo onoga što je Srpska radikalna stranka uspela da razori, nanoseći najveću sramotu Srbiji poslednjih 100 godina i u novijoj istoriji.
Kada sam pre neki dan govorio sa ove govornice, o tome, da sam čitao dosijea Službe državne bezbednosti nisam ih čitao u Kabinetu Dušana Mihajlovića. Dosijea, vas saradnika, objavljuju, piše ovde neki dosije, neki Vojislav Šešelj, sa šifrom magistra, dobrovoljno angažovan 1979. godine, ovakav upitnik, jeste, vi gospodine Jočiću znate o čemu govorim, neka snimi malo i kamera da se vidi. Takav isti dosije ima i gospodin Dragan Todorović, a objavljen je u knjizi "Čuvari Jugoslavije" Ivana Bešlića u Bosni i Hercegovini.
Kada govorite o Demokratskoj stranci, gospodine Todoroviću, evo, da vas pitam samo nekoliko stvari. Kako je poginuo Predrag Vuletić tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke? Jeste li vi to svoje članove ubijali? Do dana današnjeg nije razjašnjeno? Kako je ubijena gospođa Paraskeva, otcepljenog krila, supruga Petra Jovića? Mogu to da vas pitam, ali nije zaista pristojno to pitati, nije pristojno zloupotrebljavati govornicu na takav način. Mogu sa vama da razgovaram o takvim argumentima, ali nije lepo, gospodine Todoroviću. Treba ovaj parlament uobličiti u jednu instituciju od poverenja građana Srbije. Na ovakav način se ne raspravlja i ne vraća se poverenje građana Srbije u instituciju Parlamenta.
Gospodine Todoroviću, kad god spomenete mrtvog Zorana Đinđića imajte na umu da za vreme njegove vlasti nijedan komad srpske teritorije nije predat u ruke NATO pakta, kao što je urađeno za vreme vlasti SRS. Kada govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću ja ne tražim od vas ni poštovanje, ni uvažavanje, jer to su ljudske osobine koje vi nemate, ali vas molim da, gospodine Todoroviću, pre nego što bacite kamen na Demokratsku stranku pogledate šta ste uradili u svojoj stranci i šta ste uradili za sebe.
Kada govorite, gospodine Todoroviću, o tome da su kriminalci izveli 5. oktobar, nisu gospodine Todoroviću, to su uradili građani Srbije nezadovoljni vašom politikom, nezadovoljni činjenicom da ste Pećku patrijaršiju menjali za džip Vilijama Vokera, nezadovoljni činjenicom da ste Visoke Dečane ostavili kao parking za NATO tenkove, to ste vi uradili. I kada govorite da ćete vi braniti Srbiju molim vas da se nikada više ne pozivate na odbranu Srbije, jer tamo gde ste vi Srbiju branili tu su Srbi bili izbeglice, a mrtvi se prebrojali nisu.
Molim vas, gospodine Todoroviću, da mene nikada ne branite i da demokrate nikada ne branite. Molim vas, gospodine Todoroviću, da imate na umu da Milorad Luković Legija 5. oktobra nije imao tri godine i nosio kratke pantalone, nego je uveliko igrao šah sa Vojislavom Šešeljem, a ovaj mu je podešavao nišanske sprave na snajperu. To imajte na umu kada govorite o Zoranu Đinđiću gospodine Todoroviću.
Ja više neću učestvovati u ovoj raspravi. Dovoljno je, nema potrebe da dižete ruku, ne prodaje se nigde srpska teritorija, niste na NATO berzi da prodajete srpsku teritoriju. Imaćete pravo na reč, ali, molim vas, uz dužno poštovanje govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da mi je neko rekao da ću da vidim ovakvo oduševljenje među poslanicima SRS na pomen Al Kaponea ne bih verovao. Zaista ovakvo uzbuđenje verovatno budi sećanja na stara dobra vremena i nostalgična vremena.
Ne znam zašto ovde prozivate ljude koji nisu u sali, a gospodin Mića Struja je ovde u sali i čitava je Srbija malopre imala prilike da vidi gospodina Struju, ne znam zašto njega u Šapcu zovu Struja, koliko znam Nikola Tesla je izmislio struju i ne znam zašto njega zovu Struja, verovatno ima neke probleme sa strujom.
Međutim, kada govorimo o nekim drugim stvarima i o nekim drugim vremenima, čuli smo, pa hvala gospodu bogu, gospodine Nikoliću, da se kod nas merilo inteligencije ne meri jedinicom Toma, mi nemamo nikoga poput vas i na to smo ponosni. Dakle, želim samo nekoliko stvari da kažem.

Želim samo nekoliko stvari da kažem sa ove govornice. Mi danas imamo na dnevnom redu veoma važnu povelju i zaista bih da vratim raspravu na tačku dnevnog reda. Žao mi je što određeni poslanici iz SRS ne razumeju ovu moju diskusiju i ne razumem zašto ovako burno reaguju, i ne razumem zašto ovako ne žele da učestvuju u raspravi na jedan civilizovan i demokratski način, da iznesu svoje argumente i da kažu zašto ova povelja nije dobra za Srbiju ili zašto je dobra, i zašto ovu raspravu koriste za raspravu na nivou sednica skupštine opštine.
Kada smo preuzeli instituciju predsednika parlamenta, gospodin Oliver Dulić je obećao da će ovu instituciju probati da izgradi da služi ponovo na ponos građana Srbije i da povrati poverenje građana Srbije u ovu instituciju. Ovakvim replikama i ovakvim diskusijama to poverenje se svakako ne gradi.
Malopre smo čuli plakanje nad otpuštenom ženom koja je trudna i meni je jako žao svake žene koja je trudna, a ostala je bez posla. Ali mi mnogo više žao onih trudnih žena koje su u Šapcu bile primoravane 2000. godine da, uz šamare, pojedu letak ''Otpora'', a tada na vlasti nije bio ni Otpor, ni Demokratska stranka.
Postoje podaci, gospodine Todoroviću, lično ću vam doneti fotografiju te žene i zapisnik iz Policijske stanice. Tada ste vi bili na vlasti u ovoj zemlji, tada ste obavljali najodgovornija mesta u ovoj zemlji, tada ste imali ministarska mesta i tada niste davali ostavke kada su trudne žene, uz šamare, bile prinuđene da pojedu letak Otpora. To govori o vašoj demokratičnosti, o vašoj brizi o trudnim ženama, o vašem doprinosu razvoju nataliteta u Srbiji.
Znam da vas boli istina, to zna da vređa, to zna da pogodi, istina mnogo vređa, i žao mi je što vas istina tako vređa, što takav efekat, gospodine Nikoliću, na vas proizvodi istina.

Želim zaista da vratim diskusiju u jedan normalan kolosek, da podsetim samo kako je izgledao grad Šabac 2000. godine i da kažem, neće ovde biti merilo onaj ko ima jače mišiće, ko bolje psuje, ko bolje pljuje, već onaj ko ume jezik argumenata i činjenica da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma.
Mi u ime Demokratske stranke danas to pokazujemo da znamo. Molim poslanike Demokratske stranke da ne učestvuju u ovako prizemnim raspravama i da samo snagom argumenata pokažemo zašto Demokratska stranka smatra da je ova povelja potrebna Srbiji i zašto Srbija mora da ide u Evropu. Hvala.

Dakle, gospodine Todoroviću, zbog vaše diskusije sam se javio za reč. Veoma sam ponosan što imam nešto škole, onoliko koliko su moji roditelji mogli u vreme krize da mi priušte, potrudio sam se i da završim.
Završio sam osnovnu školu "Jovan Popović" u Kruševcu, pa onda kruševačku Gimnaziju, koju su uz moju malu malenkost završili i pokojni Čkalja, i Taško Načić i mnogi drugi ugledni Kruševljani.
A gle čuda, onda sam se iz kruševačke Gimnazije, koja je treća najstarija gimnazija u Srbiji, upisao na Poljoprivredni fakultet, smer - stočarstvo, pa sam, hvala gospodu Bogu, i tamo nešto naučio, a i diplomirao, tako da mogu ravnopravno da se nosim sa vama, jer imam neke škole i neke struke, koju mi je fakultet, zahvaljujući roditeljima, omogućio.
I nisam, na žalost, mogao da odem na specijalizaciju u Ameriku, nisam mogao ni da magistriram, ni da doktoriram, jer ste nekako vi došli tada na vlast, a baš ni u Segedin nisam mogao da odem, jer ste mi uzeli pasoš 98. godine, uplašeni da ću možda negde da otputujem, i eto bili ste zabrinuti, kada odem tamo, šta ću tamo da uradim.
Mogu da uradim samo sledeće, gospodine Todoroviću: za vreme vlasti DS, nijedan komad zemlje Srbije nije rasprodat, nigde nije pobodena NATO zastava, nijedno dete nije proterano sa svog ognjišta, nigde nije krenula kolona izbeglica.
Pa kada krene kolona izbeglica negde juna 99. godine s Kosova, niko ih nije zaustavio kod Novog Pazara i kazao - gde ćete, stoko, pa da ih smesti u kamp u Raški. Mogu da vam pročitam šta kažu ti ljudi kada su krenuli 99. godine, kada ste vi bili na vlasti, šta su doživeli. Ali, nije tema, sačuvaću za onu raspravu o Kosovu i Metohiji.
Voleo bih, zaista, kada bih dobio tu knjigu "1000 zašto 1000 zato", evo, molim vas da mi u njoj napišete koje su bile granice Srbije kada ste došli na vlast, gde se sve viorila srpska zastava, gde su se čula srpska zvona pravoslavnih hramova, gde se sve nedeljom služila liturgija, voleo bih da vidim gde su se Srbi okupljali, gde su se igrala kola, prela. gde je bilo žetve i da vidim danas čije tamo ovce pasu posle vaše vlasti.
Ako me pitate da li sam kriv, pa kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam neko, a ne niko i ništa. I kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam za vreme vaše vlasti, opšteg srbobrsta, bio pravoslavni hrišćanin, i išao u pravoslavnu crkvu i krstio se sa tri prsta, i verovao u ovaj grb sa krunom, a ne u grb sa petokrakom, koji ste vi tako zdušno podržavali za vreme vaše vlasti.
I kriv sam, gospodine Todoroviću, što jesam, po vama treba da nisam. I kriv sam što sam pred vama, zajedno sa ljudima iz "Otpora" stao uspravno i gledao u nebo, a ne u travu, i što sam verovao u to zvezdano nebo i moralni zakon u sebi. Kriv sam što sam ustao protiv krivde i evo, kriv sam i grešan što sada stojim pred vama i kažem da postojim, a treba, po vama, da ne postojim.
I kriv sam što živim u zemlji Srbiji i verujem, imam onu hrišćansku veru, nepokolebljivu veru, da svakoj sili i nepravdi dođe kraj, i zahvaljujući "Otporu", verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.
Znate, verujem 914. i 918. godine, kada su Srbi krenuli, 915. godine, da se prebace preko Albanije, moj je deda tamo dobio francusku pušku, i francusku čuturu, i francuski orden, ali bio je srpski patriota a ne francuski plaćenik, jer je to dobio da se bori protiv onih koji ne vole ovu zemlju Srbiju, poput vas.
Ako me pitate da li treba da priznam zbog vas da ne postojim, evo, priznaću - mi, "Otpor", više ne postojimo, deo smo DS. Ako želite zaista da ne postojim, pristajem da budem vazduh, voda, svetlost, tri elementa koja su vama neophodna i potrebna. Ali, ovo što vi vidite ispred vas, to nisam ja, to je moja ozverena slika koju ste vi stvorili. To ste vi iznutra, a ja spolja.
Onog trenutka kada budem bio ogledalo, pa u ogledalu video sebe tako iskeženog, nakostrešenog, oblivenog mržnjom, onda ću napustiti politiku, gospodine Todoroviću, ali ću pre toga vama videti leđa, jer mislim da je vreme takvih političara, poput vas, u Srbiji prošlo, da je takvih saradnika SDB davno prošlo.
Razumem zašto se plašite lustracije. Imao sam prilike da vidim vaš lik i delo u dosijeu SDB, da, gospodine Todoroviću, kako ste formirani, zašto ste formirani, čitao sam, možete i vi da pročitate, daću vam i knjigu, napisana je o vama i vašim ideološkim tvorcima. Gospodine Todoroviću, izgleda da je mnogo vrućina napolju, žao mi je, klima ovde dobro radi, nemojte napolje da izlazite, mnogo je vruće.

Zaista želim da ovaj parlament bude oličenje svih građana ove zemlje. Odustajem od bilo kakvih replika. Hvala vam na divnim uvredama koje ste izrekli na moje ime, one me samo dalje ojačavaju da istrajem u poslu koji radim. Hvala svim poslanicima DS i molim vas da u ovome više ne učestvujemo, osim ako naše kolege radikali to ne nastave. Hvala.