Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da diskusiju vratim, ipak, na temu dnevnog reda - nasilje na sportskim terenima, ali, pre toga, želim da dam jednu primedbu.
Znači, neprihvatljivo je da bilo ko u Srbiji istakne kukasti krst, kao i bilo gde u svetu. Slažem se da neko može da ima svoj politički stav o Evropskoj uniji, da mu se ona sviđa ili ne sviđa, ali neko ko je rođen u Srbiji, ko je rođen u Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, zna šta kukasti krst znači u istoriji srpskog naroda i zna da je zbog tog kukastog krsta stradalo 1.700.000 građana ove zemlje.
Mislim da nije dobro da bilo ko i bilo gde ističe kukasti krst i da kukasti krst bude argument za iskazivanje političkih stavova. Kukasti krst je u rukama bilo kog građanina Srbije neprihvatljiv, i po Ustavu, i po bilo kom drugom zakonu.
Gospodin Aleksandar Vučić je dao vrlo lep amandman na ovaj zakon kada je reč o isticanju parola. Mislim da treba da se vratimo na taj amandman koji je dao gospodin Vučić, da nađemo način da amandmanom promenimo ovaj zakon, deo koji govori o skandiranju, jer smo, zahvaljujući ministru, bili na dobrom putu da to uradimo i da zaista ovu raspravu sada uobličimo u pravcu u kom je krenula. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nije mi namera da polemišem sa gospodinom Dačićem, samo jedna primedba.
Pre 5. oktobra i pre nego što su građani Srbije izašli na ulicu, u ovoj zemlji se desilo nešto što se zove izbori, i to 24. septembra. Ti izbori su održani i tu su građani iskazali svoju političku volju.
S druge strane, ako govorimo o navijačima, o ponašanju na sportskim utakmicama, samo jedan primer, posle ću pokazati knjigu, postoji jedna knjiga koja se zove "Otpor u nadležnosti policije". Mogu da vam pokažem šta se desilo na stadionu "Crvene zvezde".
Bez zakona, bez političkih sredstava, policija je brutalno pretukla sve navijače na severu, istoku i jugu stadiona "Crvene zvezde", istog trenutka su sinhronizovano ušli i pretukli sve ljude koji su bili u majicama "Otpora" i koji su navijali onako kako se vama tog trenutka nije svidelo.
Kažem, nisu vas navijači srušili, vas je srušila politička volja građana Srbije i mi smo to nedvosmisleno pokazali 24. septembra. Dakle, 5. oktobar je posledica toga što deo tadašnje vlasti nije hteo da prizna rezultate izbora.
Čestitam gospodinu Nikoliću koji je priznao rezultate izbora tada, ali neki nisu hteli da priznaju rezultate izbora.
Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici,  građani Srbije, u ubeđenju da su poslanici Demokratske stranke vrlo jasno obrazložili zašto treba glasati za ovakav zakon, uvažavajući predlog drugih poslaničkih grupa, a u želji da ubrzamo raspravu, odustajem od diskusije. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde vidim ministra policije i ministra finansija, ali izgleda da je gospodin Dragan Todorović krenuo u kampanju za opoziv ministra zdravlja. I, izgleda da nema dovoljno bensedina u apotekama.
Razumem takvu reakciju ali vas molim, gospodine Todoroviću, da ne uzimate ime Zorana Đinđića, da se ne bavite onim što je radila DS. Veoma sam ponosan na sve što je Zoran Đinđić uradio za Srbiju. Za vreme njegove vlasti, kada sam ja bio u ''Otporu'', nijedan komad zemlje Srbije nije prodat NATO paktu, kao što je urađeno za vreme kada je SRS bila na vlasti.
Hoću da vas podsetim na reči vašeg lidera Vojislava Šešelja: "Ako i jedna NATO čizma kroči na Kosovo, ja ću napustiti politiku." Sad se sakrijte ispod klupe, gospodine Todoroviću, nikada više nemojte da se javite za reč i da pričate o Zoranu Đinđiću.

Dakle, dame i gospodo, imam obavezu da odgovorim na najgrublje uvrede na račun pokojnog predsednika Zorana Đinđića.
Kad se neko na ovakav način obračunava sa mrtvim čovekom, a još i za vreme njegovog života je najavio krvavo proleće u Srbiji jasni su motivi zbog kojih to radi, jasna je fascinacija gospodina Todorovića likom i delom Zorana Đinđića. Za tri godine uspeo je da popravi mnogo onoga što je Srpska radikalna stranka uspela da razori, nanoseći najveću sramotu Srbiji poslednjih 100 godina i u novijoj istoriji.
Kada sam pre neki dan govorio sa ove govornice, o tome, da sam čitao dosijea Službe državne bezbednosti nisam ih čitao u Kabinetu Dušana Mihajlovića. Dosijea, vas saradnika, objavljuju, piše ovde neki dosije, neki Vojislav Šešelj, sa šifrom magistra, dobrovoljno angažovan 1979. godine, ovakav upitnik, jeste, vi gospodine Jočiću znate o čemu govorim, neka snimi malo i kamera da se vidi. Takav isti dosije ima i gospodin Dragan Todorović, a objavljen je u knjizi "Čuvari Jugoslavije" Ivana Bešlića u Bosni i Hercegovini.
Kada govorite o Demokratskoj stranci, gospodine Todoroviću, evo, da vas pitam samo nekoliko stvari. Kako je poginuo Predrag Vuletić tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke? Jeste li vi to svoje članove ubijali? Do dana današnjeg nije razjašnjeno? Kako je ubijena gospođa Paraskeva, otcepljenog krila, supruga Petra Jovića? Mogu to da vas pitam, ali nije zaista pristojno to pitati, nije pristojno zloupotrebljavati govornicu na takav način. Mogu sa vama da razgovaram o takvim argumentima, ali nije lepo, gospodine Todoroviću. Treba ovaj parlament uobličiti u jednu instituciju od poverenja građana Srbije. Na ovakav način se ne raspravlja i ne vraća se poverenje građana Srbije u instituciju Parlamenta.
Gospodine Todoroviću, kad god spomenete mrtvog Zorana Đinđića imajte na umu da za vreme njegove vlasti nijedan komad srpske teritorije nije predat u ruke NATO pakta, kao što je urađeno za vreme vlasti SRS. Kada govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću ja ne tražim od vas ni poštovanje, ni uvažavanje, jer to su ljudske osobine koje vi nemate, ali vas molim da, gospodine Todoroviću, pre nego što bacite kamen na Demokratsku stranku pogledate šta ste uradili u svojoj stranci i šta ste uradili za sebe.
Kada govorite, gospodine Todoroviću, o tome da su kriminalci izveli 5. oktobar, nisu gospodine Todoroviću, to su uradili građani Srbije nezadovoljni vašom politikom, nezadovoljni činjenicom da ste Pećku patrijaršiju menjali za džip Vilijama Vokera, nezadovoljni činjenicom da ste Visoke Dečane ostavili kao parking za NATO tenkove, to ste vi uradili. I kada govorite da ćete vi braniti Srbiju molim vas da se nikada više ne pozivate na odbranu Srbije, jer tamo gde ste vi Srbiju branili tu su Srbi bili izbeglice, a mrtvi se prebrojali nisu.
Molim vas, gospodine Todoroviću, da mene nikada ne branite i da demokrate nikada ne branite. Molim vas, gospodine Todoroviću, da imate na umu da Milorad Luković Legija 5. oktobra nije imao tri godine i nosio kratke pantalone, nego je uveliko igrao šah sa Vojislavom Šešeljem, a ovaj mu je podešavao nišanske sprave na snajperu. To imajte na umu kada govorite o Zoranu Đinđiću gospodine Todoroviću.
Ja više neću učestvovati u ovoj raspravi. Dovoljno je, nema potrebe da dižete ruku, ne prodaje se nigde srpska teritorija, niste na NATO berzi da prodajete srpsku teritoriju. Imaćete pravo na reč, ali, molim vas, uz dužno poštovanje govorite o gospodinu Zoranu Đinđiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da mi je neko rekao da ću da vidim ovakvo oduševljenje među poslanicima SRS na pomen Al Kaponea ne bih verovao. Zaista ovakvo uzbuđenje verovatno budi sećanja na stara dobra vremena i nostalgična vremena.
Ne znam zašto ovde prozivate ljude koji nisu u sali, a gospodin Mića Struja je ovde u sali i čitava je Srbija malopre imala prilike da vidi gospodina Struju, ne znam zašto njega u Šapcu zovu Struja, koliko znam Nikola Tesla je izmislio struju i ne znam zašto njega zovu Struja, verovatno ima neke probleme sa strujom.
Međutim, kada govorimo o nekim drugim stvarima i o nekim drugim vremenima, čuli smo, pa hvala gospodu bogu, gospodine Nikoliću, da se kod nas merilo inteligencije ne meri jedinicom Toma, mi nemamo nikoga poput vas i na to smo ponosni. Dakle, želim samo nekoliko stvari da kažem.

Želim samo nekoliko stvari da kažem sa ove govornice. Mi danas imamo na dnevnom redu veoma važnu povelju i zaista bih da vratim raspravu na tačku dnevnog reda. Žao mi je što određeni poslanici iz SRS ne razumeju ovu moju diskusiju i ne razumem zašto ovako burno reaguju, i ne razumem zašto ovako ne žele da učestvuju u raspravi na jedan civilizovan i demokratski način, da iznesu svoje argumente i da kažu zašto ova povelja nije dobra za Srbiju ili zašto je dobra, i zašto ovu raspravu koriste za raspravu na nivou sednica skupštine opštine.
Kada smo preuzeli instituciju predsednika parlamenta, gospodin Oliver Dulić je obećao da će ovu instituciju probati da izgradi da služi ponovo na ponos građana Srbije i da povrati poverenje građana Srbije u ovu instituciju. Ovakvim replikama i ovakvim diskusijama to poverenje se svakako ne gradi.
Malopre smo čuli plakanje nad otpuštenom ženom koja je trudna i meni je jako žao svake žene koja je trudna, a ostala je bez posla. Ali mi mnogo više žao onih trudnih žena koje su u Šapcu bile primoravane 2000. godine da, uz šamare, pojedu letak ''Otpora'', a tada na vlasti nije bio ni Otpor, ni Demokratska stranka.
Postoje podaci, gospodine Todoroviću, lično ću vam doneti fotografiju te žene i zapisnik iz Policijske stanice. Tada ste vi bili na vlasti u ovoj zemlji, tada ste obavljali najodgovornija mesta u ovoj zemlji, tada ste imali ministarska mesta i tada niste davali ostavke kada su trudne žene, uz šamare, bile prinuđene da pojedu letak Otpora. To govori o vašoj demokratičnosti, o vašoj brizi o trudnim ženama, o vašem doprinosu razvoju nataliteta u Srbiji.
Znam da vas boli istina, to zna da vređa, to zna da pogodi, istina mnogo vređa, i žao mi je što vas istina tako vređa, što takav efekat, gospodine Nikoliću, na vas proizvodi istina.

Želim zaista da vratim diskusiju u jedan normalan kolosek, da podsetim samo kako je izgledao grad Šabac 2000. godine i da kažem, neće ovde biti merilo onaj ko ima jače mišiće, ko bolje psuje, ko bolje pljuje, već onaj ko ume jezik argumenata i činjenica da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma.
Mi u ime Demokratske stranke danas to pokazujemo da znamo. Molim poslanike Demokratske stranke da ne učestvuju u ovako prizemnim raspravama i da samo snagom argumenata pokažemo zašto Demokratska stranka smatra da je ova povelja potrebna Srbiji i zašto Srbija mora da ide u Evropu. Hvala.

Dakle, gospodine Todoroviću, zbog vaše diskusije sam se javio za reč. Veoma sam ponosan što imam nešto škole, onoliko koliko su moji roditelji mogli u vreme krize da mi priušte, potrudio sam se i da završim.
Završio sam osnovnu školu "Jovan Popović" u Kruševcu, pa onda kruševačku Gimnaziju, koju su uz moju malu malenkost završili i pokojni Čkalja, i Taško Načić i mnogi drugi ugledni Kruševljani.
A gle čuda, onda sam se iz kruševačke Gimnazije, koja je treća najstarija gimnazija u Srbiji, upisao na Poljoprivredni fakultet, smer - stočarstvo, pa sam, hvala gospodu Bogu, i tamo nešto naučio, a i diplomirao, tako da mogu ravnopravno da se nosim sa vama, jer imam neke škole i neke struke, koju mi je fakultet, zahvaljujući roditeljima, omogućio.
I nisam, na žalost, mogao da odem na specijalizaciju u Ameriku, nisam mogao ni da magistriram, ni da doktoriram, jer ste nekako vi došli tada na vlast, a baš ni u Segedin nisam mogao da odem, jer ste mi uzeli pasoš 98. godine, uplašeni da ću možda negde da otputujem, i eto bili ste zabrinuti, kada odem tamo, šta ću tamo da uradim.
Mogu da uradim samo sledeće, gospodine Todoroviću: za vreme vlasti DS, nijedan komad zemlje Srbije nije rasprodat, nigde nije pobodena NATO zastava, nijedno dete nije proterano sa svog ognjišta, nigde nije krenula kolona izbeglica.
Pa kada krene kolona izbeglica negde juna 99. godine s Kosova, niko ih nije zaustavio kod Novog Pazara i kazao - gde ćete, stoko, pa da ih smesti u kamp u Raški. Mogu da vam pročitam šta kažu ti ljudi kada su krenuli 99. godine, kada ste vi bili na vlasti, šta su doživeli. Ali, nije tema, sačuvaću za onu raspravu o Kosovu i Metohiji.
Voleo bih, zaista, kada bih dobio tu knjigu "1000 zašto 1000 zato", evo, molim vas da mi u njoj napišete koje su bile granice Srbije kada ste došli na vlast, gde se sve viorila srpska zastava, gde su se čula srpska zvona pravoslavnih hramova, gde se sve nedeljom služila liturgija, voleo bih da vidim gde su se Srbi okupljali, gde su se igrala kola, prela. gde je bilo žetve i da vidim danas čije tamo ovce pasu posle vaše vlasti.
Ako me pitate da li sam kriv, pa kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam neko, a ne niko i ništa. I kriv sam, gospodine Todoroviću, što sam za vreme vaše vlasti, opšteg srbobrsta, bio pravoslavni hrišćanin, i išao u pravoslavnu crkvu i krstio se sa tri prsta, i verovao u ovaj grb sa krunom, a ne u grb sa petokrakom, koji ste vi tako zdušno podržavali za vreme vaše vlasti.
I kriv sam, gospodine Todoroviću, što jesam, po vama treba da nisam. I kriv sam što sam pred vama, zajedno sa ljudima iz "Otpora" stao uspravno i gledao u nebo, a ne u travu, i što sam verovao u to zvezdano nebo i moralni zakon u sebi. Kriv sam što sam ustao protiv krivde i evo, kriv sam i grešan što sada stojim pred vama i kažem da postojim, a treba, po vama, da ne postojim.
I kriv sam što živim u zemlji Srbiji i verujem, imam onu hrišćansku veru, nepokolebljivu veru, da svakoj sili i nepravdi dođe kraj, i zahvaljujući "Otporu", verujem da pravda i istina uvek pobeđuju.
Znate, verujem 914. i 918. godine, kada su Srbi krenuli, 915. godine, da se prebace preko Albanije, moj je deda tamo dobio francusku pušku, i francusku čuturu, i francuski orden, ali bio je srpski patriota a ne francuski plaćenik, jer je to dobio da se bori protiv onih koji ne vole ovu zemlju Srbiju, poput vas.
Ako me pitate da li treba da priznam zbog vas da ne postojim, evo, priznaću - mi, "Otpor", više ne postojimo, deo smo DS. Ako želite zaista da ne postojim, pristajem da budem vazduh, voda, svetlost, tri elementa koja su vama neophodna i potrebna. Ali, ovo što vi vidite ispred vas, to nisam ja, to je moja ozverena slika koju ste vi stvorili. To ste vi iznutra, a ja spolja.
Onog trenutka kada budem bio ogledalo, pa u ogledalu video sebe tako iskeženog, nakostrešenog, oblivenog mržnjom, onda ću napustiti politiku, gospodine Todoroviću, ali ću pre toga vama videti leđa, jer mislim da je vreme takvih političara, poput vas, u Srbiji prošlo, da je takvih saradnika SDB davno prošlo.
Razumem zašto se plašite lustracije. Imao sam prilike da vidim vaš lik i delo u dosijeu SDB, da, gospodine Todoroviću, kako ste formirani, zašto ste formirani, čitao sam, možete i vi da pročitate, daću vam i knjigu, napisana je o vama i vašim ideološkim tvorcima. Gospodine Todoroviću, izgleda da je mnogo vrućina napolju, žao mi je, klima ovde dobro radi, nemojte napolje da izlazite, mnogo je vruće.

Zaista želim da ovaj parlament bude oličenje svih građana ove zemlje. Odustajem od bilo kakvih replika. Hvala vam na divnim uvredama koje ste izrekli na moje ime, one me samo dalje ojačavaju da istrajem u poslu koji radim. Hvala svim poslanicima DS i molim vas da u ovome više ne učestvujemo, osim ako naše kolege radikali to ne nastave. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, građani Srbije, Demokratska stranka je veoma ponosna što su i građani hrvatske nacionalnosti našli svoje mesto na listi Demokratske stranke. Mi smo listu Demokratske stranke otvorili za Mađare, za Rome i za sve ljude koji vole ovu zemlju, pa i za građane Srbije i Srbe.
Kada kažete - vaš predsednik Tadić, tačno je da je gospodin Boris Tadić predsednik Srbije i da je naš i vaš predsednik, ali kada stalno apostrofirate "vaš predsednik", recite, molim vas... Član 104. Da li ste zadovoljni? Mada mogu da reklamiram sve članove Poslovnika. Dakle, kada kažete "vaš predsednik", molim vas kažite građanima Srbije ko je predsednik Srbije za SRS.
Da li Bil Klinton, kome ste poklonili Kosovo, da li Toni Bler, da li Ram Manaj, da li Agim Čeku, kažite jednom za svagda da građani Srbije znaju ko je vaš predsednik Srbije kada ne priznajete gospodina Borisa Tadića za predsednika Srbije.
Zaista nemojte nikada da zloupotrebljavate ovu govornicu da bilo kome pretite sa govornice, jer DS zna da Srbijom neće upravljati onaj ko ima poganiji jezik, jače mišiće ili bolji snajper, već onaj koga biraju građani Srbije na izborima, a to su ljudi iz Demokratske stranke koji ovog trenutka vrše vlast. To vam ne kažem ja, to vam kažu građani Srbije, to vam je kazao i specijalni sud. Srbijom neće upravljati onaj ko ima bolji snajper i jače mišiće, već onaj ko ume jezik argumenata da suprotstavi jeziku nagomilane bahatosti i primitivizma, a to DS najbolje radi.
Znam da se niste oporavili od poraza na predsedničkim izborima, idu novi predsednički izbori, treba se pripremiti sa vaše strane za nov poraz. Meni je jako drago što ćete još dugo biti u opoziciji zbog ovakvog ponašanja.
Ovo je ovde danas rasprava o budžetu Republike Srbije. Znam da vama nije drago da raspravljate o budžetu, nego želite da koristite povredu Poslovnika i da zloupotrebljavate govornicu za razne druge teme. Znam da želite da raspravljate o svemu drugome i optužujete gospodina Vujadinovića da nije dovoljno veliki demokrata, ali kažite mi, molim vas, ko je po vašim merilima dovoljno dobar demokrata.
Nemojte da se pozivate na stradanje srpskog naroda. Najveće stradanje u istoriji srpskog naroda zabeleženo je za vreme vlasti Srpske radikalne stranke. Ja sam Kruševljanin, kod nas postoji pesma - jelek, anterija i opanci, po tome se znaju Srbijanci. U vreme kada ste vi bili na vlasti crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da vratimo raspravu u današnje okvire dnevnog reda. Akcizama se puni budžet Republike Srbije, ja znam da vi to ne znate, naučićete, doći će vreme. Dakle, zaista želim da pozovem sve poslanike DS-a da se držimo teme dnevnog reda i da vrlo efikasno privedemo kraju današnje zasedanje uz raspravu o onome što je tema dnevnog reda.
Istovremeno imam obavezu i da odgovorim gospodinu Aleksandru Vučiću, jer ovde ste izašli i, koliko sam razumeo, mene ste oslovili imenom "primerak". Pokazali ste jasno rukom na mene i citirali ste moje izlaganje. Gospodine Vučiću, postoji nekoliko lepih stihova koji kažu: "Putniče namerniče, ti što hodaš po zemlji Srbiji, ma ko da si i ma šta da si, kada dođeš na polje ovo koje se zove Kosovo u svemu ćeš videti puno kostiju mrtvih i deo kamene prirode, mene krstoznačnog gde kao steg uspravno stojim". Tako je opevana kula na Gazimestanu. Na toj gazimestanskoj kuli pročitaćete puno srpskih imena; tu stoji ime i Srđan, i Bogdan, i Strahinja, i Ivan, i Milan Toplica i Miloš Obilić.
Jednom, kada za vas Gazimestan ne bude mesto na koje treba parkirati NATO tenkove, jednom kada budete poznavali Srbiju i srpska imena, tada ćete naučiti da se ja zovem Srđan Milivojević, a ne "primerak".
Gospodine Vučiću, ja znam da biste mnogo lakše naučili da se zovem Toni Bler, Bil Klinton, Agim Čeku ili bilo ko od onih čije su tenkove tamo parkirali, ali zaista vam kažem da je vrlo neprimereno što niste u stanju da naučite jedno lepo srpsko ime i prezime - Srđan Milivojević, nego ovde mene oslovljavate, i neke ljude iz DS-a, nazivom "primerak".
Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Možda to "primerak" ima neke veze sa evolucijom, kako ste prošli put kazali, možda vam smeta neko od mojih predaka. Ja sam potomak Steve Dimitrijevića, prvog rektora Prizrenske bogoslovije i dekana beogradskog Bogoslovskog fakulteta, ali sam takođe i potomak onih koji su na tom Kosovu stavili zastavu, na osvećeno Kosovo, i dobili ordenje zato što su to Kosovo vratili u okrilje srpske države.
Jednom, gospodine Vučiću, kada izađete pred njih, a vi im kažite šta ste za vreme vaše vlasti uradili sa tim Kosovom, kažite šta ste uradili sa pripadnicima srpskog naroda koji tamo žive za vreme vaše vlasti, a ne moje vlasti.
Možda to "primerak", s obzirom da sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, ima neko drugačije značenje. Jednom je za vreme vaše vlasti i Slavko Ćuruvija bio "primerak". Ako to znači... Ja vam opet kažem, neće Srbijom upravljati onaj ko ima bolji snajper, nego onaj koga građani Srbije biraju na izborima, a to su ljudi iz DS-a. Meni ste malopre kazali – za pet, šest godina, kada prestanem da se bavim ovim poslom, slatko ću kičmu da ti polomim. To ste kazali s mesta, ne lažem, gospodine Pinokio, to ste kazali tu s mesta, pred svim poslanicima DS-a.
Gospodine Vučiću, da je sreće, trebalo je da vi davno prestanete da se bavite ovim poslom, a makar da održite izborno obećanje kada je Toma Nikolić izgubio kao kandidat za predsednika Srbije, kade ste rekli - napustiću politiku ako izgubi. Pa napustite politiku, olakšajte i nama i sebi, gospodine Vučiću, pa izađite napolje ako treba da me istučete. Ako je to cena koju treba Srbija da plati da vas nema, ja sam spreman da je platim. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, poslanici, uvaženi predstavnici sredstava javnog informisanja, građani Srbije, javio sam se po Poslovniku, članu 103, koji kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad sam se već javio, i ja sam dobio neko pismo iz Kraljeva, u kome me pitaju hiljade građana Kraljeva kako ste vi ono glasali na javnoj prozivci, gospodine Joviću, kako ste glasali za izbor predsednika Skupštine i niste li vi onaj Jović koji je glasovima Srpske radikalne stranke smenjen sa mesta predsednika opštine Kraljevo?

Nema potrebe, jako je dugo i ima mnogo strana.  Vama ću da ga dam, gospodine Nikoliću, ako vas zanima, a daću vam i izveštaj policije o tome kako su radikali falsifikovali potpis.

Pitali ste vi mene, pa vama odgovaram. Nije me pitala Skupština.
Dakle, vas pitam, gospodine Joviću, niste li vi osmeh pretvarali u podsmeh, niste li vi prodali veru za večeru, niste li vi izneverili nadu, možda je samo ljubav još ostala, ali sledeći put mislite o tome kako ste glasali kada čitate ovakva pisma.
Hvala.