Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine koji nije sjajan, da se razumemo, manje više je pokušao da u korpus javnog interesa o informisanju prenese osnovnu postavku ljudskih i manjinskih prava. Međutim, u ovom predlogu zakona mi vidimo pokušaj da se kao javni interes nametne promovisanje tzv. rodne ideologije, što je protivno etičkom konceptu srpskog društva, ali i svih verskih i nacionalnih manjina koje čine to društvo.

O ovome svedoči i član 15. ovog Predloga zakona koji kao javni interes prepoznaje, citiram, promovisanje tolerancije, rodne ravnopravnosti i međukulturnog dijaloga. Ovoj e najpre politički nelegitimno, jer tzv. rodna ideologija nije dobila političku podršku većine u našem društvu.

Ovo je takođe i protivustavno, jer je u direktnoj suprotnosti sa članom 15. Ustava koji kao jedno od načela postavlja ravnopravnost polova i ne poznaje kategoriju rodne ravnopravnosti.

Protivustavno je i zato što izlazi iz koncepta ljudskih prava iz člana 18. Ustava koji zakonski upliv u ljudska prava dozvoljava samo onda kada su ona sa ciljem da zaštite ta ljudska prava, a ne kao u ovom slučaju, da inkorporira nešto što se lažno predstavlja kao ljudsko pravo, a zapravo to nije.

Ovo isto važi i za informisanje, gde se u Predlogu zakona kaže da to informisanje treba da bude o procesu evropskih integracija, politikama, vrednostima i budućnosti EU, kako to navodi član 15. ovog Predloga zakona.

A koje su to vrednosti politike EU? Da li je to možda politika kojoa godinama pruža podršku teroru Aljbina Kurtija na severu Kosova i Metohije… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, tražim da objasni da li je naša država zvanično podržala takozvanu Krimsku platformu, inicijativu koja zagovara vojnu intervenciju protiv Rusije na Krimu, a iza koje stoje vodeće zemlja članica NATO-a. Iako nam je iz Ministarstva spoljnih poslova poručeno da se Beograd nije pridružio ovoj platformi, ostave upitno po kom je osnovu predsednica Vlade, 23. avgusta učestvovala na onlajn zasedanju Samita, koji je organizovan u okviru Krimske platforme.

Složićete se da je u najmanju ruku nejasno kako to ova vlast ne podržava Krimsku platformu, a uzima direktno učešće na sastancima koji se organizuju pod njenim okriljem.

Podsetiću vas da je samo dan pre ovog Samita održan sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim. Na tom sastanku Vučić je prihvatio takozvanu latinsku deklaraciju u kojoj se Rusija direktno optužuje za agresiju i ratne zločine u Ukrajini.

Takođe, neki od najviših zvaničnika ukrajinske Vlade izjavili su nakon tog sastanka da je Srbija donela Odluku o pridruživanju Krimskoj platformi. Tražim od Vlade Republike Srbije da objasni građanima da li je prihvatanje antiruske deklaracije iz Atine i učešćem Ane Brnabić na Samitu u Kijevu, naša država i zvanično podržala zahteve iz Krimske platforme.

Da li je državno rukovodstvo na čelu sa Aleksandrom Vučićem procenilo da je došlo vreme da podrži platformu za reintegraciju Krima, dok reintagracija Kosmeta ne samo da nikada nije spomenuto, već su svi zagovornici obnove suvereniteta Srbije izloženi brutalnim medijskim napadima u kojima su etiketirani, kao zagovornici RATEL samo zbog toga što brane Ustav Republike Srbije?

Ovakvi potezi ozbiljno dovode u pitanje poziciju u vojne neutralnosti naše države i ukazuju nam na to da se klatno spoljna politika zvanično u Beograd na sve više pomera u pravcu NATO politike.

Takođe, moje sledeće pitanje upućujem Ministarstvu finansija i ministru, gospodin Sinišu Malom. Interesuje me zašto se, odnosno sistem elektronskih faktura nije deo poreske uprave, kao i kada će biti povezane baze podataka samostalnih ugostiteljskih radnji kod poreske uprave i sefa, koji nije u poslednjem informacionom sistemu poreske uprave.

Da li uvaženi ministre znate koliko se privrednici muče u evidencijama kod prometa na malo kada naknadno moraju da storniraju fiskalne račune i izdaju e-fakturu na zahtev kupca iz javnog sektora?

Takođe, interesuje me kada će se ukinuti obrazac za pregled obračuna o PDV-a, odnosno PDV i da li ministar zna da su PDV evidencije najsloženije upravo u našoj zemlji u odnosu na države i iz regiona i u EU.

Zašto Srbija ne pristupi izmeni Pravilnika o PDV evidencijama i ne uradi jedinstvenu PDV prijavu, kao što to ima većina zemalja u okruženju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u jednom od svojih prethodnih izlaganja postavila sam pitanja Vladi Republike Srbije da li je tačno da je američki ambasador na proslavi Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi sugerisao direktoru „Telekoma Srbije“ da od SAD kupi telekomunikacionu opremu za ovo javno preduzeće. Pitala sam vas da objasnite o kakvoj je opremi reč, koja je njena cena i da li je taj poslovni aranžman i zvanično dogovoren.

Do dana današnjeg, kao narodni poslanik, nisam dobila apsolutno nikakav odgovor na ovo pitanje. Razlozi za to verovatno leže u činjenici da određene strukture na izvestan način pokušavaju da sakriju pravo stanje u „Telekomu“, odnosno šta se zaista, da tako kažemo, iza brda valja.

Prema našim saznanjima, a imate priliku da to potvrdite ili opovrgnete, u toku je pokušaj da se raskrčmi i preda državna imovina, odnosno hoću da kažem da je moja dužnost da kao narodni poslanik na to upozorim.

Stoga ću postaviti nekoliko pitanja.

Pre svega, da li je tačno da se sednice Upravnog odbora „Telekoma“ više ne snimaju i ne stenografišu? Takođe, da li je tačno da rukovodstvo u „Telekomu“ planira da po bagatelnoj ceni preda infrastrukturu „Telekoma Srbije“ drugom operateru, odnosno češkoj kompaniji „Jetel“? „Jetelu“ bi prema našim saznanjima trebalo da bude ustupljeno 900.000 korisnika, čime bi „Telekom“ za 10 godina izgubio prema našim proračunima 2,2 milijarde evra prihoda. Primera radi, samo jedan Telekom ugovor sa „Huaveom“ vredan je oko 240 miliona evra.

„Telekom Srbija“ je, podsetiću građane Srbije, uložio 900 miliona evra u izgradnju optičke mreže, koju sada prema našim saznanjima, namerava da ustupi „Jetelu“ za iznos od dva miliona evra mesečno. To bi značilo, da bi građani razumeli, da bi „Jetelu“ trebalo 40 godina da uplati ono što je „Telekom“ uložio.

Takođe, rukovodstvo „Telekoma“ prema našim saznanjima planira da proširenjem postojećeg ugovora, dakle ugovora koji već postoji, pored već dogovorenih 300.000 korisnika „Jetelu“ ustupi još 600.000 korisnika i to verovali ili ne za svega dva evra po korisniku. To je otprilike cena jednog espresa u prosečno beogradskom kafiću.

Postavljam takođe pitanje – ko je uradio ekonomsku procenu jednog ovakvog ugovora? Da li je takva ekonomska procena uopšte urađena? Ako jeste, onda tražim od vas da ovo obelodanite.

Takođe, odgovorno tvrdimo da bi ovakav aranžman odneo „Telekom“ u apsolutnu propast, naravno po onom oprobanom receptu da se dovede do ruba propasti i da se onda privatizuje ili da se uradi nešto poput ovoga što sada radimo u EPS-u, odnosno do neke vrste transformacije, po istom onom receptu koji je, recimo, plasirao Šojić - dovedeš preduzeće do potpune propasti i onda ga prodaš za jedan dinar.

Dakle, o onome što se dešava u Javnom preduzeću „Telekom“, onome što se krije od građana Srbije, mogla bih da pričam na svakoj sednici do kraja ovog mandata i budite sigurni da će Srpska stranka Zavetnici to i činiti i da ćemo sigurno braniti imovinu države Srbije.

U tom smislu pozivamo Vladu, pozivamo ministra za informisanje i telekomunikacije i pozivamo direktora „Telekoma“ da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini, da odgovore na sva ova pitanja koja smo ovde postavili.

U ime, ne samo Srpske stranke Zavetnici nego u ime svih građana Republike Srbije nećemo vam dozvoliti da trgujete strateškim državnim resursima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od kraja februara do početka juna ove godine samo na teritoriji opštine Subotica policija je otkrila 7.341 iregularnog migranta.

Nedavno je u subotičkoj šumi, na Tresetištu, došlo do oružanog obračuna između pripadnika migrantske populacije.

Takođe, pre nekoliko meseci imali smo situaciju da su se sukobile dve grupe migranata kada su dve osobe zadobile teške telesne povrede. Slični oružani obračun dogodio se i prošle godine u novembru na području Horgoša.

Takođe, imamo i slučaj iz juna ove godine, kada je policija na području opštine Kanjiža i Novi Kneževac otkrila čak 43 ilegalna migranta kod kojih je pronađeno i automatsko oružje.

Kao što vidimo, mi se u kontinuitetu suočavamo sa ozbiljnim slučajevima tzv. migrantskog nasilja prvenstveno na teritoriji AP Vojvodina.

Takođe, građani Subotice mi se svakodnevno javljaju. Opravdano su zabrinuti za svoju bezbednost kao i za bezbednost svoje dece. Tvrde da se ovakvi sukobi migranata u njihovoj opštini događaju gotovo svakodnevno.

Tim povodom kao narodni poslanik Srpske stranke Zavetnici postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova šta je u okviru ovog Ministarstva konkretno preduzeto da bi se sprečio dalji porast nasilja i osigurala bezbednost građana?

Da li se, uvaženi ministre, preduzimaju sve neophodne zakonske mere kako bi se građani i njihova imovina zaštitili?

Kako je moguće, postavljamo pitanje, da se na teritoriji naše države nalaze ilegalni migranti sa automatskim oružjem za koje nije moguće, naravno, dobiti legalnu dozvolu?

Dok sa jedne strane sprovodite kampanju „Razoružavanje Srbije“, drugim rečima maltretirate lovce, maltretirate one koji imaju uredne dozvole za oružje, s druge strane, migranti se šetaju sa automatskim naoružanjem.

Srpska stranka Zavetnici u više navrata je upozoravala na posledice pogrešnog pristupa u rešavanju ovog pitanja i isticala da Srbija ni na koji način ne može da bude odgovorna za migrantsku krizu i da Srbija ni na koji način ne može da postane depo za migrante.

Ovim putem tražim od Vlade Republike Srbije da podhitno pooštri zakonodavstvo u oblasti azilne politike, a od Ministarstva unutrašnjih poslova da pojača kontrolu na graničnim prelazima i ubrza proceduru za deportaciju onih migranata za koje se jasno utvrdi da u Srbiji borave ilegalno.

Takođe, skrenula bih pažnju da je juče održan sastanak gospodina Petra Petkovića i Besljimija u Briselu. Razgovaralo se o deskalaciji situacije na severu i o daljim koracima za implementaciju francusko-nemačkog plana.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, je 20. juna izjavio, citiram, da neće biti razgovora sa Kurtijem i predstavnicima Prištine sve dok ne budu pušteni svi uhapšeni Srbi. Većina uhapšenih Srba, kao što svi znamo, je i dalje u pritvoru, tako da možemo samo da zaključimo da je vlast ponovo pogazila ono što je rekla.

Vlast, takođe, nastavlja razgovore o zapadnom planu, a da pre toga nije o tome obavestila Narodnu skupštinu, da nije sprovela raspravu u javnosti bez jasno definisane pregovaračke platforme.

Predsednik države je najavio, takođe, i vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN. Prošlo je od tada dve nedelje, a mi i dalje ne znamo šta je urađeno po tom pitanju.

Postavljamo pitanje da li je zahtev za sednicu upućen nekoj od članica Saveta bezbednosti? Da li je tim povodom kontaktiran generalni sekretar UN? Da li ćete izneti zahtev da se pregovori o Kosovu i Metohiji vrate u UN, jer su sve mogućnosti kompromisnog rešenja u okviru EU apsolutno iscrpljene?

Predsedniče Skupštine, može jedno pitanje za vas? U trenutku dok govorim o ovako važnim temama možete li da obavestite građane Srbije zbog čega trenutno nema prenosa na RTS, već RTS trenutno prenosi žensku fudbalsku utakmicu između Novog Zelanda i, ako se ne varam, Farskih ostrva ili Norveške?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, skandalozna odluka Vlade Srbije da EPS praktično prepusti na upravljanje Norvežanima prošle nedelje je dobila svoj epilog.

Nedavna izjava ambasadora Norveške potvrdila je upravo ono na šta je Srpska stranka Zavetnici upozoravala kada je kritikovala odluku vlasti da izvrši transformaciju EPS-a u akcionarsko društvo. Iako mu to ni po jednoj osnovi nije u opisu posla, ambasador Norveške već se ponaša kao likvidacioni upravnik naše državne kompanije. Dao je sebi za pravo ne samo da najavljuje dalju strategiju razvoja EPS-a, već i da licitira hoće li biti otpuštanja zaposlenih.

Ne treba da govorimo koliko je EPS značajan za srpsku privredu, ali i za energetsku i nacionalnu bezbednost.

Podsećam da je ministarka Đedović sama priznala u ovom domu da, citiram, nećemo u toj meri da privatizujemo EPS. Zato bih da joj uputim pitanje – u kojoj je meri predat srpski energetski sistem kada se o njegovoj budućnosti izjašnjava ambasador jedne strane države?

Postavljam pitanje resornom ministarstvu – ko je ovlastio norveškog ambasadora da to čini? I ko je vas, gospođo Đedović, ovlastio da srpske resurse prepuštate u ruke stranaca?

Koristim, takođe, priliku da vas pitam da li su tačni navodi da je u konsultantskoj firmi koju ste angažovali kao eksperte da spase EPS od vaših velikih stručnjaka zaposlena i visoko pozicionirana supruga Aljbina Kurtija? Takav vaš odnos prema državi i njenim strateškim pitanjima doveo nas je do toga da se zapitamo da li je pored ostalih mentorskih funkcija američki ambasador Kristofer Hil postao i nezvanični glavni menadžer Telekoma Srbije? Na proslavi Dana nezavisnosti, američki ambasador je, pored predstavnika vlasti i proevropske opozicije, ugostio i brojne direktore javnih preduzeća. Zatražio je od direktora Telekoma da to preduzeće kupi određene američke proizvode, odnosno telekomunikacionu opremu.

Postavlja se pitanje koje proizvode, po kojoj ceni i sa kojim ciljem i po kom osnovu je sebi dao pravo američki ambasador da sugeriše srpskom državnom operateru od koga i kako će da nabavlja opremu?

Tražimo od Vlade Srbije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija da odgovori da li je došlo do nekog novog tutorstva koje je Hilu omogućilo da zadire u strateška srpska pitanja, onako kako to već čini norveški ambasador kad govori o sudbini EPS-a?

Takođe, od Ministarstva prosvete i Republičkog zavoda za statistiku tražimo objašnjenje zašto u zvaničnim izveštajima o upisu studenata u Republici Srbiji nema podataka za Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici? Postavljamo pitanje kako je moguće da Zavod ne raspolaže podacima o upisu na Univerzitet koji se i formalno i faktički nalazi u obrazovnom sistemu Republike Srbije? Po kom osnovu se sa spiska kontinuirano izostavlja Univerzitet sa teritorije AP Kosova i Metohije? Želim da vas podsetim da je srpski Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici međunarodno akreditovan i zvanično priznat od svih zemalja sveta, osim od samoproglašenih vlasti u Prištini.

Mi smo danas došli u paradoksalnu situaciju da se u ovoj Narodnoj skupštini usvajaju zakoni o priznanju diploma koje izdaju samoproglašene kosovske institucije, dok se o diplomama i studentima Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici ne vodi nikakva zvanična evidencija.

Zato tražim od Vlade Republike Srbije kao osnivača ovog Univerziteta da objasni da li država ima nameru da ovaj Univerzitet, koji ima nemerljiv značaj za Srbe na Kosovu i Metohiji, ili postoje planovi da se on izdvoji iz pravnog i obrazovnog sistema naše države? Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče…

Uvaženi predsedniče, ne mogu da govorim u ovim uslovima. Prosto ne mogu. Omogućite nam uslove za rad.

I vreme…

Predsedniče, ako ne možete da uvedete red, proglasite pauzu. Ne znam šta drugo.

Isključite mi vreme, ako je moguće.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Pre svega, moram da izrazim na neki način i svoje nezadovoljstvo što nam malo pre niste omogućili reč, ali dobro, drago mi je da je sednica konačno krenula svojim tokom.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podsetiću da sam pre mesec dana ovde govorila o Kosovu i Metohiji, pre tačno mesec dana, i tada su me poslanici vladajuće stranke podsetili odnosno upozorili da nema potrebe da pričamo o Kosovu zato što nisam sa Kosova.

Međutim, ja sam tada u tom trenutku mislila da je zaista teško, verovatno teško zamislivo da će se u ovom narodnom domu, u ovoj Narodnoj skupštini, desiti nešto slično, da neko uputi takve reči poslaniku, međutim, mi smo danas posvedočili, a videli smo to i juče, da poslanici vladajuće većine u svakom trenutku izgleda da mogu sebe da prevaziđu i taman kad čovek misli da gore ne može, oni uspeju nekako da se prevaziđu i da, što bi rekao jedan kolega, izgleda da naše dno ima podrum, pa mi stalno ovde dokazujemo kako možemo da kopamo dalje i dalje.

Dakle, videli smo, svi to znamo, zbog toga je malo pre prekinuta sednica, da je juče ovde gospodin ministar Martinović na jedan jako ružan i neprimeren način se obratio narodnim poslanicima, odnosno poslaniku Milivojeviću, bukvalno mu se rugajući zbog toga što čovek nema decu. Valjda je to nekakvo zlo njegovo.

Kao što rekoh malo pre, pre mesec dana ste nam govorili da ne treba da pričamo o Kosovu i Metohiji zato što nismo sa Kosova, a danas nam govorite valjda da ne treba da brinemo o deci ako nemamo decu. To su izgleda vaše poruke.

Na taj način ministar, koga ste vi ovde očigledno postavili da razvodnjava ovu raspravu, da je odvede u jedan potpuni besmisao, a to govori o tome koliko ozbiljno shvatate čitavu ovu situaciju, dakle, na taj način ministar se nije samo narugao gospodinu Milivojeviću, narugao se svim ljudima a ima ih stotine hiljada koji se danas bore za svoje potomstvo.

Juče ste se takođe oglušili, između ostalog, o poziv jednog narodnog poslanika da ovde odamo poštu minutom ćutanja zbog upokojenog čiča Đorđa, poslanici takođe vladajuće stranke nisu se udostojili da taj jedan minut ćutanja ustanu, zato što valjda smatraju da je taj poziv došao iz opozicije. Meni se čini, možda ja grešim, ispravićete me ako grešim, da je bilo kom poslaniku ovde, ne daj bože, umrla čukunbaba, namerno kažem čukunbaba jer pretpostavljam da niko od nas nema žive čukunbabe, pa da je neko pozvao na minut ćutanja, valjda je nekakav red da se ustane i to ispoštuje. Dakle, niste ustali, valjda vam vaš partijski bič nije naložio šta treba da radite pa ste ostali da sedite.

Vi, gospodine Orliću, vama se ovom prilikom obraćam, sve vreme i tokom jučerašnjeg dana i sve vreme tokom kojeg traju sve ove sednice a ušli smo već u osmu nedelju, umesto da upozorite ministra, umesto da upozorite vaše kolege na neprimereno ponašanje, vi se sve vreme obraćate poslanicima iz opozicije, bilo kog dela opozicije i njih opominjete, njih kažnjavate, njih udaljavate sa sednice i uporno se pravite da ne čujete ono što dolazi sa vaše desne strane.

Podsetiću vas da smo ušli u osmu nedelju kako govorimo o ovoj situaciji, u osmu nedelju u kojoj govorimo o tragediji koja je zadesila ovu zemlju i šta smo na kraju uradili posle osam nedelja, posle dva meseca? Nismo se pomerili dalje od početka, to je očigledno. Pri tome, vi sve vreme za ovih osam sedmica upozoravate opoziciju da je ona kriva što se ovde ništa ne radi. Upozoravate opoziciju kao da kod vas nije nož i pogača, kao da niste vi ti koji određuju pravac čitave ove diskusije, kao da niste vi ti koji, na kraju krajeva, možete da obezbedite kvorum itd.

Ne može opozicija da bude odgovorna za ono što ste vi radili i za ono što radite 11 godina. Prosto, ta priča više ne prolazi. Na kraju krajeva, ako je čak i opozicija najgora na svetu, zašto se vi ne potrudite da vi budete najbolji? Ja verujem da se niko ovde ne bi bunio ako biste se vi ponašali pristojno.

Podsetiću, od vas se očekivalo da pod hitno pokrenete reforme, od vas se očekivalo da pokrenete reforme u prosveti, od vas se očekivalo da vratimo ugled profesorima, da vratimo ugled učiteljima, od vas se očekivalo da pokrenete nekakve rezove, da se prestane više sa ovom medijskom promocijom primitivizma svakakve vrste, to se od vas očekivalo. Strašno je i zaprepašćujuće je da bilo koji pripadnik bilo koje opozicione stranke treba na to da vas podseća. To je vaša sramota. Nije bilo neophodno da mi to radimo, to je valjda bitno i za vašu decu, nije bitno samo za decu opozicije.

Da postoji svest i odgovornost, vi biste to sami uradili, ne biste čekali da mi pokrećemo inicijative i da molimo ovde boga kad ćete vi da se upristojite da nam dozvolite da pričamo.

Sa druge strane, podsetiću vas, dok predsednik poručuje Srbima sa Kosmeta da se sklone „ludom Kurtiju“, ja se izvinjavam što kažem to ovako u ovom Domu, ali to su predsednikove reči, ja vas pitam – a gde treba da se sklone Srbi sa Kosmeta? Gde da oni odu? Vi ste svi došli pod Hilov suncobran pre par dana, mnogo je teže nabrojati, mnogo je lakše reći ko nije bio tamo nego reći ko jeste, ali podsećam vas, gde to Srbi treba da se sklone sa Kosova? Gde oni da idu? Ko će njih da zaštiti? To je vaša ustavna obaveza. I zašto, na kraju krajeva, ne kažete građanima Srbije da ne donosite samostalno odluke, da niste u stanju jednu jedinu odluku da donesete samostalno, da je svaka vaša odluka plod nekakvih ultimatuma sa zapada?

Takođe, da vas pitam još nešto. Dok se vi ovde bavite time što čitate svedočanstva iz srednje škole poslanika, dok crtate grafite lidera državotvorne opozicije, dok se vi sve vreme bavite time šta radi opozicija, ja vas pitam, dok sve to radite, ko vodi državu? Ko se bavi državom u ovom trenutku?

To su razlozi zbog kojih je državotvorna opozicija, autentična politička pozicija u ovom trenutku, to su razlozi zbog kojeg ćemo vam uskoro videti leđa, tako je, da više gospodo nemate apsolutno nikakvog dodira sa realnošću, vi ste potpuno izgubili kompas. Nemate dodira sa Srbijom, izgubili ste ga. Narod će vas za to svakako „nagraditi“ na sledećim izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, juče je samozvana predsednica lažne države Kosovo Vjosa Osmani pohvalila kooperativnost Beograda, odnosno vlasti u Beogradu. Ona je zadovoljna, naime, što je Srbija ispunila zahteve SAD i pustila na slobodu trojicu pripadnika tzv. kosovske policije. Podsećam da je reč o licima koja su pre 12 dana uhapšena na teritoriji centralne Srbije. Podsećam i da je prilikom vršljanja sa ove strane administrativne linije kod njih pronađena bojeva municija, automatsko oružje i oprema za osmatranje terena. Svima je poznato da je reč o pripadnicima terorističke, odnosno separatističke formacije, jer i Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244, ali i bilo koji međunarodni pravni akt ne priznaje takvu jednu vrstu formacije. Podsećam vas takođe da je pre tačno godinu dana na Gazimestanu uhapšen Srbin Nikola Nedeljković, a podsetiću vas da on kod sebe nije imao nikakvo oružje, odnosno imao je jedino majicu. Ovaj Srbin osuđen je na osam meseci zatvora. Dakle, bilo je dovoljno jedno saopštenje Edija Rame da vlast donese jednu ovakvu sramotnu i skandaloznu odluku, odluku kojom su ponovo ponizili i državu Srbiju i građane Republike Srbije.

Dok Kurti započinje poslednju vazu okupacije severa naše pokrajine, dok se Srbi tamo love kao zečevi i odvode u prištinske kazamate, vi ste odlučili, po ugledu na vaše ideološke blizance iz postpetooktobarskog sistema, da oslobodite teroriste i separatiste. Pri tome, učinili ste to bez bilo kakve nagodbe, bez bilo kakvog sporazuma o oslobađanju Srba koji su dole zatočeni, doku su Kurtijeve horde brutalno lišavale slobode Srba na Kosovu i Metohiji.

Pitam vas šta je to Srbija dobila time što je dopustila da se ova trojica zatočenika uhapšenih slobodno vrate na teritoriju Kosova i Metohije?

Sudeći prema dosadašnjoj praksi, uopšte nas ne bi iznenadilo da ćete možda tražiti da uputimo izvinjenja što smo prekinuli ovu trojicu u izviđanju terena u centralnoj Srbiji.

Iskoristiću priliku da kao narodni poslanik Srpske stranke Zavetnici postavim pitanja nadležnom tužilaštvu, da li je u postupku potvrđivanja optužnice ovlašćeni javni tužilac postupio u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku i predložio produženje pritvora trojica uhapšenih?

Takođe, pitam vas da li su postojali politički pritisci na nadležne pravosudne organe po ovom pitanju?

Činjenica je da je situacija na Kosmetu alarmantna i da se naš narod suočava sa eksplicitnim metodama etničkog čišćenja. Upozoravali smo vas na to, nagoveštavali kakva će posledice doneti prihvatanje francusko-nemačkog plana, ali vi ste tada tvrdili da će Lajčak i Eskobar da nateraju Kurtija da se formira zajednica srpskih opština.

Postavlja se pitanje - gde su vam danas garanti dogovora iz Brisela i Ohrida? Gde su Lajčak, gde je Borelj, gde je Eskobar? Iz njihovih izjava jedino možemo da zaključimo da oni od Srbije sada traže da ukloni blokadu za prijem Kosova u međunarodne organizacije.

U ime Srpske stranke Zavetnici postavljam pitanja predsednici Vladi i ministrima i tražim da predoče javnosti da li ste u proteklih mesec dana, konkretno od 26. maja, kada je počela Kurtijeva okupacija četiri opštine na severu KiM, preduzeli bilo šta osim održavanja vanrednih, ekskluzivnih i istorijskih konferencija za medije, koje gledamo češće nego što gledamo vremensku prognozu? Zanima nas da li ste uputili bilo kakvu reakciju organima UN? Zašto niste inicirali sednicu Saveta bezbednosti UN? Sada kad vi sami priznajete da je Brisel i gluv i slep za srpske interese na KiM.

Videli smo da je Aljbin Kurti samo za srpsku robu uveo zabranu uvoza na Kosovu i Metohiji. Pitamo zašto ova Vlada nije odmah reagovala kontra merama i bezuslovno suspendovala dalju primenu briselskih sporazuma, posebno onih koji se odnose na priznanje kosovskih ličnih dokumenta, carinski pečat i registarske tablice tzv. republike Kosovo?

Pre nešto više od mesec dana u ovoj sali poslanici Srpske stranke Zavetnici jedini su koji su glasali protiv ličnih karata i diploma lažne kosovske republike na teritoriji centralne Srbije.

Vaša politika uzmicanja, popuštanja, završavam, zahvaljujem, dovela je Kurtijeve duge cevi do Kosova i Metohije. Vaša politika je dovela do toga da se Srbi na Kosmetu sada pitaju da li će sutra završiti u prištinskim kazamatima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre dva dana sam ovde govorila o alarmantnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, koja je, nažalost, pola sata nakon toga eskalirala u brutalno nasilje nad srpskim narodom.

Iz poslaničkih klupa vladajuće koalicije dobacivali su da ono o čemu govorim nije tema dnevnog reda. Dakle, možemo da zaključimo da pucnji upereni u Srbe na Kosovu i Metohiji nisu tema dnevnog reda, da snajperi sa opština nisu, takođe, tema dnevnog reda, da srpska deca koja danas na severu Kosova i Metohije ne mogu da pohađaju svoje škole zato što su prinuđeni da prolaze pored do zuba naoružanih Kurtijevih tzv. specijalaca takođe nisu tema dnevnog reda itd, itd. Sve to nije očigledno bila tema dnevnog reda.

Međutim, ova sednica je, kao što svi znamo, sazvana upravo zbog nasilja, a mi smo svedočili i svedočimo i dan danas o nasilju nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, u našoj zemlji, pred našim narodom. Sada vas pitam zbog čega bismo mi trebalo da ćutimo o tome? Zbog čega bi trebalo da zatvaramo oči pred nasiljem nad našim narodom?

Mi smo vas upozoravali na ovaj scenario. Upozoravali smo vas da od zajednice srpskih opština nema ništa. Upozoravali smo vas da će Aljbin Kurti da učini sve da implementira, odnosno da dovrši etničko čišćenje nad Srbima i rekli smo vam, naravno, da je uzalud da sa njima dogovarate, da je uzalud da sa njima pregovarate, da njih ne interesuju nikakve mape puta, nikakvi francusko-nemački sporazumi. Jedina mapa puta, jedini put koji njih zanima jeste put velike Albanije.

Pre tri nedelje pozvali smo predsednika Narodne skupštine gospodina Orlića da zakažemo već jednom sednicu o Kosovu i Metohiji i predsednik Skupštine Orlić rekao je da će on tu sednicu da zakaže čim razgovara sa predsednikom Republike i čim predsednik Republike nađe malo vremena u svom zgusnutom rasporedu. Za to vreme, kao što smo mogli da vidimo, predsednik Republike se manje bavio državnim pitanjima, a mnogo više partijskim zadacima.

Predsednik je rekao na konferencije za medije od pre dva dana da su i politički diletanti, najveći politički diletanti bili sposobni da prepoznaju šta će se desiti na Kosovu i Metohiji. Drugim rečima, hteo je da kaže da su svi to mogli da vide i da su svi to mogli da predvide. A mi vas pitamo - zbog čega ste vi onda u tim trenucima pripremali stranački miting? Zbog čega niste pripremali strategiju odbrane naroda i države? Zašto ste mitingovali?

Kada sam o ovome govorila, koleginica Raguš, namerno pominjem njeno ime zato što ne sumnjam da će da dobije pravo na repliku, da li je to po Poslovniku ili ne, to je manje važno, dakle, kada sam govorila o ovome, koleginica Raguš istakla je u svojoj replici kako ja nemam prava da govorim o Kosovu i Metohiji zato što ja, zaboga, nisam sa Kosova i Metohije, čak je uspela i da pročita i na kojoj opštini živim, čak je rekla i koje sam godište, premda nikome nije bilo jasno zbog čega je uopšte o tome govorila. Dakle, gospođa Raguš istakla je da nemam prava da govorim o Kosovu i Metohiji, jer sam, zaboga, s prebivalištem na Zvezdari.

Ali, ja vam kažem, gospođo Raguš, evo, kolege podsećaju, dakle, gospođa Raguš je to rekla, rekla je lako je Srbovati, šta god to značilo, sa Zvezdare. Zamislite, molim vas. Pa se sad postavlja pitanje da li to gospođa Raguš misli, ili uopšte bilo ko, da mesto prebivališta određuje naš odnos prema Kosovu? Da li to znači da ljudi koji žive, recimo, u Banja Luci, ljudi koji žive u Melburnu, u Čikagu, Srbi koji žive svi tamo, da Srbi u Herceg Novom, u Podgorici ne treba da se bave Kosovom i Metohijom? Jel to poenta njene replike? Da li možda oni borci, naši borci, veliki, iz Topličkog okruga, iz Pomoravskog, iz Nišavskog, iz bilo kog okruga koji su se možda borili na Košarama nije trebalo da se bore zato što se nisu rodili na Kosovu i Metohiji? Jel to ono što vi nama poručujete?

Pri tome, koleginica spočitava narodnom poslaniku, nema veze što je reč o meni, apsolutno je nebitno, da ne treba da govori o Kosovu i Metohiji zato što nije sa Kosova i Metohije. Pa, mi smo narodni poslanici, o čemu mi to treba da pričamo ako ne treba da pričamo o Kosovu i Metohiji? Nije pitanje Kosova i Metohije pitanje mesne zajednice. Na to ste sveli pitanje Kosova i Metohije.

Optužili ste nas, takođe, odnosno kolege iz vladajuće stranke, da mi hoćemo rat. Kaže koleginica - vi samo hoćete rat. Dok KFOR puca na Srbe, mi hoćemo rat, jer niko valjda ovde u Srbiji ne želi mir, samo SNS želi mir, mi smo svi za rat.

Ja vam kažem, mene malo podseća na onu retoriku "Žena u crnom", zamislite, molim vas Zavetnici hoće rat. Da nismo mi možda potpisali francusko-nemački, odnosno prihvatili francusko-nemački sporazum? Da nismo mi prihvatili Briselske sporazume? Da nismo mi slučajno glasali na prethodnoj sednici da prihvatimo lične karte tzv. Kosova u okviru nekakvog sporazuma o Zapadnom Balkanu? Da nismo mi to možda prihvatili? Jedini smo u ovoj Skupštini koji smo glasali protiv toga. Vi nas optužujete da smo mi za rat.

Da vam kažem još nešto, držali ste juče konferenciju za medije, Srpska napredna stranka držala je juče konferenciju za medije i čitavu svoju konferenciju posvetila je patriotskoj opoziciji. I kaže kolega, da ga ne navodim, mislim da sad trenutno i nije u sali, pita on novinare gde je bio Boško Obradović, gde je bio Miloš Jovanović, i sada kreće, da kažem najluđa, oprostite mi na toj reči, rečenica, kaže čovek – a gde je bila predsednica Zavetnika i zašto ona nije na Kosovu?

Napraviću malu dramsku pauzu, da ljudima dopre do mozga šta je čovek hteo da kaže.

Mi na svakoj sednici ovde pročitamo ime naše predsednice stranke i svi u Srbiji, da ne kažem ovde u sali, znaju gde je naša predsednica. I kolega pita – a gde je predsednica Zavetnika i zašto nije na Kosovu? I onda, da bi napravio valjda nekakvu paralelu, istakao kakav je predsednik Srbije, kaže – a naš predsednik je na administrativnoj liniji. Pa, naš predsednik takođe nije na Kosovu. Zašto to ne kažete? Jel naš predsednik na Kosovu? Gde se on nalazi? Hoćete da kažete da žena u devetom mesecu trudnoće treba da bude sada na Kosovu?

Pri tome, podsećam vas, odnosno ne podsećam, nego obaveštavam građane Srbije da su naši poslanici juče bili na Kosovu i Metohiji. Naš poslanik Strahinja Erac juče je pokušao da uđe, bio mu je zabranjen ulazak. Naš kolega koji sedi iza mene, Marko Ristić, takođe je juče bio na Kosovu, dao tamo izjavu, naša delegacija, mnoge naše kolege iz Zavetnika, borci sa Košara koji su bili sa njima, svi su bili na Kosovu. Dakle, nemojte da obmanjujete javnost i nemojte da menjate teze.

S druge strane, mi smo iz izlaganja predsednika Republike mogli da čujemo da on još uvek polaže nade u Brisel i u Vašington, premda ja verujem da je svima danas jasno da EU kao posrednik u ovim pregovorima može da donese očigledno jedino rat na Kosovu i Metohiji, isto onako kako je učinila i u Ukrajini. Isto onako kako su naoružavali Kijev, danas naoružavaju Prištinu. Imali smo tamo Minske sporazume, koji su bili farsa, i o tome smo govorili više puta, ovde imamo Briselske sporazume. Ista stvar.

Na svakoj konferenciji vašoj vi ističete kako Srbima na Kosmetu neće faliti dlaka sa glave, kako Kuritijeva čizma nikad neće kročiti na Kosovo i Metohiju, pa se postavlja pitanje šta vama više treba? Ovo što se sad dešava na Kosovu, šta je to, cveće, med, mleko? Kako se to zove? Kako se zovu ove šiptarske šok bombe, kako se zove kalašnjikov, šta je to?

To je posledica vaše politike. Deset godina vršite vlast, deset godina vodite pregovore i u stanju ste, kao da je čitav narod blesav, kao da mi nemamo nikakvo pamćenje, kao da živimo Orvelovu 1984, da ubeđujete ljude sa svojih televizija kako Zavetnici žele rat, kako državotvorna opozicija želi rat. Kako mislite da prodate tu priču bilo kome? Pa, nismo mi uradili ovo što vi radite 10 godina.

Krajnje je vreme da već jednom ustanete sa vaših poslaničkih klupa i umesto što vređate poslanike, sve poslanike opozicije, bez izuzetka, da kažete jednu stvar za ovih 10 godina, 11, koliko ste već na vlasti, koja je to dobra stvar koju ste uradili za Srbe na Kosovu i Metohiji. Šta ste to uradili da kažemo da je donelo neki boljitak onom narodu?

Mi smo pre vaše vlasti, da ne ulazimo sada čime se bavila prethodna vlast, pre vaše vlasti Srbija je organizovala lokalne izbore na Kosovu i Metohiji. Nije bilo moguće da se desi da neki Haradinajev, Tačijev ili Kurtijev gradonačelnik zauzme opštine na severu Kosova. To je bilo nemoguće. A šta imamo sada? Snajpere uperene u Srbe. To su gorki plodovi vaše vlasti. To ste vi uradili.

Juče je i ministar diplomatije Ruske Federacije, izvinjavam se, ne juče, prekjuče, takođe upozorio na situaciju na Kosovu i Metohiji i takođe rekao da je ona alarmantna i takođe napravio paralelu sa Kijevom, ali to vama ništa očigledno ne znači.

U ovoj situaciji, da zaključim, time ću završiti, kad više nijedan pedalj južne pokrajine nije slobodan od Kurtijevog terora, mi imamo puno pravo da ovde u Narodnoj skupštini, po uzoru na mnoge zemlje koje su se suočile sa okupacijom, usvojimo akte o proglašenju okupacije, dakle, da usvojimo zakone koji će tretirati privremeno otuđenom i okupiranom teritorijom Kosovo i Metohiju. Dakle, mi treba da usvojimo te zaključke, konačno, da prekinemo i raskinemo pregovore koje vodi EU, koji ne vode očigledno ničemu i to je sada svima jasno, da u ovoj Narodnoj skupštini usvojimo zvaničan zaključak o pregovoru u okviru Saveta bezbednosti UN, gde Srbija, podsećam vas, ima kapacitete i resurse i saveznike koji nam u toj borbi mogu pomoći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Srpska stranka Zavetnici se danima i nedeljama unazad starala i trudila da bude svojevrsan glas razuma u teškoj situaciji koja nas je zadesila. Glas koji nas je sve pozivao na odgovornost, na trezvenost i na prisebnost.

Upozoravali smo da ćete organizovanjem kontramitinga, zapravo izazvati kontraefekat, da ćete time produbiti podele, da ćete izazvati haos, da ćete dodatno destablizovati zemlju uvući je u još veću nestabilnost. Što je najgore od svega, da ćete vezati ruke državi Srbiji pred mnogim izazovima sa kojima se danas suočavamo.

Upozoravali smo vas da ne pravite partijski skup u danu kada je postojao rizik da će Kurtijeve horde upasti na sever Kosova i Metohije. Takođe, upozoravali smo vas na taj scenario i nažalost naša upozorenja su se obistinila.

Javnost sa pravom postavlja pitanja, vrlo legitimno i vrlo logično. Da li ste sve ovo svesno uradili, prepustivši Kurtiju sever Kosmeta ili ste prosto bili u stanju da žrtvujete i Leposavić i Zvečan i Zubin Potok zarad borbe za svoj rejting? Zašto ste to uradili? Da biste okupljenim saopštili ono što ste mogli da im kažete u jutarnjem programu kod Jovane Remić, kod gospodina Marića u „Ćirilici“, a na kraju, krajeva predsednik je mogao da se obrati i na svom instagram profilu iz vile Bokeljke direktno.

Dovlačili ste, da tako kažemo, ljude iz čitave Srbije iz čitavog regiona, da bi došli na skup, navodno najveći skup koji je istorija ikada videla, da bi čuli da će predsednik konačno postati predsednik svih građana Srbije. Doveli ste Srbe, što najgore, sa Kosova i Metohije da lutaju ulicama Beograda po onoj kiši, sa onim mokrim transparentima, zavaravajući ih da će svoja ognjišta da brane na političkom skupu, na tzv. kontramitingu, a uveče ste ih autobusima „Dardani“, „Albani“ tursa vratili na Kosmet, gde su zatekli zastave Kurtijeve separatističke i lažne države Kosovo i to na zgradama opština koje su predstavljale možda i poslednji tračak srpske suverenosti na Kosovu i Metohiji. Dok ste vi mitingovali u Beogradu, Kurti je uklonio srpsku trobojku, koja na severu Kosmeta nije pala ni 2004, ni 2008, ali ni 2012. godine.

Da li znate, postavljam vam pitanje, da su specijalci sa dugim cevima sada postavljeni ispred vrtića u Zvečanu, ispred Srednje tehničke škole? Da li znate da je juče, tj. sinoć doneta odluka da će biti na severu Kosmeta u svim srpskim opštinama obustavljena nastava, upravo zbog Kurtijević specijalaca, lažne države Kosovo?

Ja vas pitam da li postoji država u svetu, bilo koja država u svetu, u kojoj vojska podiže borbenu gotovost, a njen ministar odbrane odlazi na politički skup, da bi se tamo selfirao i dao valjda podršku svom predsedniku? Da li je postojalo bilo koje drugo mesto na kome je on trebalo da se nađe, a da to nije naš srpski Generalštab. To bi otprilike bilo kao kada bi vojvoda Stepa Stepanović otišao za Svetu Trojicu u Kumodraž na vašar, a Poćorek mu prelazi Drinu, otprilike to bi tako moglo da se uporedi.

U trenucima kada su Kurtijeve horde bacale suzavac i prebijale srpski narod, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodin Petar Petković, odgovorio je i on isto tako primereno kao i prethodnik koga sam navela i otišao je – gde, na skup SNS.

Podsetiću građane Srbije da je Aleksandar Vučić 21. aprila 2013. godine obrazlažući blagodeti Briselskog sporazuma rekao sledeće, citiram: „albanska čizma nikada neće biti na severu Kosova“. To je on ponovio u nekoliko navrata, nije samo tada. To su njegove reči.

Mi smo danas svedoci da ni jedan pedalj Kosova i Metohije nije izostavljen, odnosno ni jedan pedalj ne postoji, a da ga već nije pokrila Kurtijeva čizma. Ja vas pitam sada, da li je to ZSO, da li je to ono što ste ispregovarali u Ohridu i Briselu, da li je to ono što se implementirali, ali niste potpisali? Kažete nam, neprestano nam govorite, nismo potpisali. Mi vas pitamo sada, šta ste vi očekivali? Čemu ste se nadali gospodo? Možda ste mislili da će EU da prekori Kurtija. Možda ste mislili da će Eskobar malo da mu zavrne uši, da će Kvinta da ga spreči da postavi Kurtijeve snage da zauzme srpskog opštine.

Dok smo mi vas upozoravali da će vas prevariti, vi ste nas optuživali da smo Kurtijevi Srbi, optuživali ste nas, crtali ste nam albansku keču na glavu, razapinjali nas u vašim medijima, da kažem režimskim, da smo državni neprijatelji. Ja vas pitam sada – a ko su vam sad ti Kurtijevi Srbi?

(Aleksandar Mirković: Dvadeset drugi put je pomenut Kurti.)

Ja vas molim kolegu da upristojite.

Mi vas gledamo danas sa punim pravom, sa punim legitimitetom i kažemo vam – šta god da ste o nama govorili, šta god da ste pričali, to je vama na čast. Mi protiv ove države, uprkos svemu što radite, nećemo ići. Budite sigurni u to.

Želim danas da vam kažem takođe i sledeće, a to je da mi više nemamo šta da čekamo. Mi tražimo da Srbija proglasi okupaciju Kosova i Metohije. Ovo stanje od Kosovske Mitrovice do Prizrena za nas niti je legitimno, niti je legalno. Podnesite rezoluciju i zatražite da se pregovori vrate u okrilje Saveta bezbednosti UN. Sama vaša vlast unazad deset godina učestvuje u svemu ovome, u takoreći razvlašćivanju Srbije na severu Kosmeta. I šta su rezultati toga? Suzavac, dimne bombe, pad severa, što je najgore od svega.

Mi sad možemo da zaključimo, s obzirom na to da je Evropska unija posrednik u ovim pregovorima, da nema sumnje će to dovesti i do rata čak na Kosmetu, baš kao što se to desilo i u Ukrajini. Evo, jutros smo imali situaciju da se KFOR pridružio praktično Kurtijevim snagama u odbrani, odnosno u uspostavljanju i očuvanju Kurtijeve vlasti. Dakle, jasno je bilo kao dan da nema razlike između Minskih sporazuma i između Kumanovskih sporazuma. Očigledno da nema. I jedni i drugi su bili farsa. Mislim da je to sada svima jasno.

Vi ste tu farsu proglasili nekakvim vašim uspehom veličanstvenim, diplomatskim umećem i tako dalje, vodili ste 5:0, a stići ćemo i do REM-a koleginice. Vodili ste 5:0 i tako dalje, obračunavali ste sa svima koji misle drugačije od vas. Sa svima, svako ko je pružio otpor Briselskoj agendi, vi ste pokušali s njim da se obračunate.

Postavili ste takav sistem u kome niko, ali niko nema prava da misli drugačije od vas, jer taj ako misli drugačije od vas on je automatski protiv države, jer država to ste vi, odnosno SNS. Vi ne dopuštate bilo kakvu kritiku, na bilo kakvu kritiku konstruktivnu, ne konstruktivnu kakvu god, vi odgovarate optužbama, klevetama, uvredama i tako dalje. Izvinjavam se. Na svaku kritiku ispaljujete rafale uvreda i optužbi. Na vašim televizijama da kažemo režimskim, svaki dan od ujutru do uveče gostuju isti ljudi, ista četvorica ljudi gostuju svaki dan, komentarišu sve, ti vajni analitičari, od vremenske prognoze do rata u Ukrajini, možda i horoskop komentarišu, ne bi me ni to čudilo i tako dalje. Dakle, četiri ista čoveka komentarišu sve događaje u Srbiji, ne skidaju se. To je slika medija. To je slika vaših medija u Srbiji, ta četvorica ljudi.

Dok jedni govore da postoje Vučićeve televizije, jedni govore da postoje Šolakove televizije, a ja vas pitam - da li postoji u zemlji Srbiji, jedna televizija, televizija građana Srbije, koja vodi interese o građanima Srbije, odnosno o javnom interesu, da li postoji takva neka televizija?

Ovde ne želim da govorim o stanju u tabloidima, o tome su mnogi govorili, nema potrebe da o tome pričamo, ali skrenula bih pažnju tj. navešću jedan primer i reći vam da ste vi uspeli, a to govorim o slici medija u Srbiji, vi ste uspeli da uništite jednu "Politiku" koje je počelo da izlazi 1904. godine, podsetiću građane Srbije. Dakle, jednu "Politiku" koja je preživela i Tita, i Rankovića, i Tadića, i Miloševića i tako dalje, i koju ni jedan režim nije pokušao da ovako obesmisli i ovako uništi.

Navešću vam jedan primer, s obzirom da je "Politika" danas u rangu jedne žute štampe. Pre nekoliko dana "Politika" je objavila članak u kome je izlaganje poslanika iz mog poslaničkog kluba, Strahinje Erca, nazvala nebuloznim. U "Politici" kaže, ovako prva rečenica članka - predsednica Vlade je na more nebuloznih izjava narodnog poslanika Strahinje Erca, i stranke Zavetnici morala da reaguje. To kaže "Politika" koja nijednom nije navela nijednu rečenicu iz izlaganja Strahinje Erca, iz izlaganja mog kolege.

Podsetiću vas šta je tada rekao moj kolega i šta smo mi govorili. Kolega je rekao da ste razvlastili i razoružali učitelje, da ste razoružali nastavnike i učitelje, ali pre svega roditelje. Premijerka je na to odgovorila, premijerka je verovatno posle dugog razmišljanja odgovorila sledeće i rekla je - a, šta vi imate, zašto vi želite da naoružate učitelje? Meni samo nije bilo jasno da li premijerka zaista nije razumela tu metaforu koju je kolega izneo ili se prosto napravila da je ne razume.

Ovo ne govorim da bih bilo šta rekla za premijerku, pošto vidim da se nešto bune kolege, već hoću da kažem da ste uspeli jednu politiku posle 119 godina da potpuno unakazite i potpuno uništite.

Dakle, što se tiče teme, mi ovde raspravljamo danas o izveštaju REM-a, kolege zaista nema smisla.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Dakle, on je na dnevnom redu i vi kada pročitamo ovaj izveštaj stičemo utisak, stičemo zaključak da u Srbiji mediji besprekorno funkcionišu, da je sve savršeno, da je sve super. Tako da kada pročitamo taj izveštaj koji je potpisala gospođa Zekić, reklo bi se da je medijska scena zaista vrlo lepa i da je sve lepo i bajno.

Međutim, to podseća onako malo na onu operaciju, operacija uspela, pacijent mrtav, ali to je naravno takođe slika vaše vlasti, ali evo, ja ću vam navesti samo jedan primer. Ovo nije samo moj utisak ili naš utisak, reći ću vam ovako. Statistika kaže, obratite pažnju na ovaj podatak. Dakle, statistika pokazuje od oktobra prošle godine do januara ove godine, 2023. godine, prekršen je kodeks novinara tačno 2715 puta, za četiri meseca. Naravno, za „Politiku“ smo rekli.

Što se tiče naše predsednice REM-a, građane ću podsetiti sledeće. Gospođa Zekić, Olivera Zekić, kojoj smo mi poverili da vodi računa o medijima u Srbiji bila je najpre član Otpora, zatim je bila član Fones-a Baneta Ivkovića, zatim je bila član nevladine organizacije Fraktal, na svojim događajima promoviše nezavisno Kosovo. To je gospođa Zekić, njoj smo poverili da vodi naše medije.

Da vas podsetim, gospođa je očigledno primer, jedan primer onih kadrova koji su se ovde, da kažem nekako ušamčili od 5. oktobra pa nadalje i nijedna vlast koja god da je vlast ovde, ko god da vlada, svejedno, ti kadrovi su tu, prelaze vamo, prelaze tamo, više se ne zna ni gde su, to vam je kao G17, to su vam ti članovi. To su dakle kadrovi koje ste vi zadržali, mislim na ovu vlast koji ste na neki način unapredili i usavršili u vašem sistemu, ali je bitno da građani znaju da ti ljudi ne polažu nikome račune, građani za njih nisu glasali, niko za njih nije glasao, ali su deo svih agencija, deo su tzv. regulatornih tela i čine jednu, da kažemo, četvrtu granu vlasti zajedno sa nevladinim organizacijama. Dakle, od 5. oktobra ko god da je na vlasti, ti ljudi se vrte i stalno su isti.

Mi gospodo draga, gde god da zagrebemo, gde god u bilo koju instituciju, pojavi nam se neki strani kursista, neki stipendista, vi ste ih sve raspodelili na najvažnije funkcije. Zato sada kada menjate ime svojoj političkoj opciji, moj predlog ili naš predlog bio bi da možete slobodno da se nazovete, recimo G17 ili možda NALED. Mislim verovatno građani koliko ih zavaravate neće ni da primete razliku. Tako da niko neće primetiti i sve će vam pristajati. Tu se zapravo ne zna ko je čiji ideološki klon, da li ovi pre vas ili vi posle njih, sve se to nekako pomešalo.

Zato iz ovih razloga Srpska stranka Zavetnici, govori o korenitoj promeni sistema. Govori o suštinskom obračunu sa dubokom državnom i sa kadrovima za koje tvrdimo i za koje svi znamo da se ne biraju, građani za njih ne glasaju. Dakle, mi smatramo i želimo da se sa takvom praksom već jednom završi.

Vi ste pokazali svima koliko ste na vlasti, da vi volje i snage za to nemate. Vi to ne umete. Vi ste pokazali da ste nedorasli situaciji u kojoj se sada nalazite. To ste pokazali građanima Srbije.

Vi ste pokazali da vas jedino i isključivo zanima rejting, politički rejting i to po svaku cenu, nebitno je koju cenu ćete za to platiti. To je jedino što vas zanima.

Dakle, sednicu Glavnog odbora SNS najavili ste kao nekakav vanredni istorijski događaj. Najavili ste kao vanredni istorijski događaj. Otprilike, to je kao Halejeva kometa SNS-a. Tu ste i najavili jedno političko grupisanje u jednu novu političku formaciju jer sa ove stare, može biti, i stidite.

Međutim, izgleda da mislite da će novo, to novo odelo, novo ruho koje ste obukli nekoga da zavara, da će možda da opere vaše biografije. Možda to mislite, međutim zaboravili ste da pošto ste bajatu robu umotali u jedan fin, lep celofan da se ne vidi, zaboravili ste na rok trajanja, a rok trajanje vam je, dame i gospodo, odavno istakao.

Zahvaljujem.

(Marina Raguš: Replika.)

Zahvaljujem, potpredsednice.

Nisam baš sigurna kakve veze ima moje godište sa bilo čim od onoga što sam govorila.

Ovom prilikom bih podsetila koleginicu iz vladajuće stranke da više nije u SRS. Možda je zaboravila, možda su se malo zbunili, koliko znam, ona je u SNS.

Druga stvar na koju bih podsetila koleginicu jeste da mislim da je krajnje neprimereno i možda pomalo neumesno da neko ko je bio u SRS govori o krvnim zrncima, o prebrojavanju itd. Svi znamo ko je bio poznat po tome i ko je to radio, da ne spominjemo ono 100 za jednog itd.

Što se tiče Kosova, rekla bih kolegi koji ovde glumi nekog ovlašćenog predstavnika REM-a, da smo pričali o Kosovu, da sam ja pričala o Kosovu i moja stranka zato što 50 dana nije zakazivana ova sednica, odnosno prolećno zasedanje, od 1. marta. Obavestila bih kolegu, ako nije upućen, zašto sam pričala o Kosovu, možda ne zna da je sever Kosmeta trenutno okupiran od Kurtijeve kvazipolicije. Zahvaljujem.