Zahvaljujem, poštovana potpredsednice.
Poštovani gospodine Milojeviću, danas imamo priliku da raspravljamo o jednom važnom predlogu koji se odnosi na izbor predsednice Kasacionog suda.
Vrhovni kasacioni sud predstavlja najviši organ sudske vlasti u Srbiji koji je zadužen za ujednačavanje sudske prakse.
Predsednicu ovog suda biramo na predlog Visokog saveta sudstva. Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati predloženi predlog.
Mnogo puta je poslanička Jedinstvene Srbije isticala da se zalaže za samostalnost, nezavisnost nosioca sudskih funkcija, kao i za osnaživanje kapaciteta našeg pravosuđa, jer smo svesni da pravosudni sistem predstavlja prvi stub vladavine prava.
Što se tiče predložene kandidatkinje, dobile smo njenu biografiju. Tu se vidi da je prošla sve nivoe sudova, znači duga sudska praksa, što ukazuje na profesionalnost i vrlo je važno što izborom predsednika Kasacionog suda dobijamo i predsednika Visokog saveta sudstva.
To je bitno zbog izbora sudija, jer smo upravo 5. aprila dobili novi sastav Visokog saveta sudstva iz redova sudija i ova odluka će kompletirati sastav koji će moći da nastavi da nesmetano predlaže sudije koji se biraju u ovom visokom Domu.
Za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska, važno je da ima najpre i efikasan pravosudni sistem iz koga proizilaze dobri pokazatelji i za ostale stubove vladavine prava. Srbija je upravo zemlja koja tome teži, na putu ka EU, čije osnovne vrednosti obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava, Srbija je u procesu pristupanja, ovu oblast regulisala kroz Poglavlje 23. i opšti zaključak Evropske komisije, jeste da je pravosudni sistem u Srbiji ostvario izvestan nivo pripremljenosti.
Znamo da skoro sve države koje su članice Evropske unije su morale da menjaju svoje ustave, kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja EU, pa tako i Srbija, koja ima status kandidata za članstvo, predstoji ustavna reforma koja se odnosi na pravosuđe sa ciljem jačanja sudske nezavisnosti i tužilačke nezavisnosti, kao jednim od osnovnih načela vladavine prava.
Time još jednom Srbija potvrđuje svoju opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanju aktivnosti za revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23.
Dalekosežni efekti ovog procesa nameću blagovremenu pripremu predloga i otvorenu na argumentima zasnovanu raspravu svih relevantnih učesnika, odnosno aktera u javnom životu Srbije.
Samo treba da budemo svesni da je Srbija u proteklih 10 godina prošla kroz sveobuhvatne reforme, u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi i čuli smo od prethodne govornice koliko su sudovi preopterećeni, a kao krajnji cilj je vidljiv razlog samo pravosudnog sistema u našoj zemlji.
Želim da iskoristim priliku da spomenem i pravosudnu infrastrukturu. Imate u Kragujevcu, počela je izgradnja Palate pravde na nekih 25 hiljada kvadrata, gde će svih 11 pravosudnih organa biti smešteni, i tužilaštvo, preko 800 zaposlenih i to je dobro, jer na jednom mestu, s obzirom da su u Kragujevcu bili prosto raštrkani ti sudovi, na jednom mestu ćete imati sve pravosudne organe i to će biti lakše i za građane, a i za same vršioce pravosudne dužnosti.
Takođe u Kraljevu je otvoren sud za organizovani kriminal i tako i po drugim gradovima, i vidimo da se stavlja akcenat i na izgradnju infrastrukture, i da se radi na samom unapređivanju, otvaranju sudova širom Srbije.
Samo ću u par rečenica da se osvrnem na 2009. godinu i da se osvrnem na decembar u toj godini kada je bukvalno u dva dana preko 1000 sudija i tužilaca, ostalo bez posla i to bez zakonom predviđene procedure, objašnjenje i prava na žalbu, a glavni izbor, kriterijum za izbor sudija je bio taj ko je simpatizer koje stranke, i sudije se jednom biraju na dužnost, ako one revnosno rade svoj posao, nema razloga da ostanu bez posla i nadam se da se takva praksa u budućnosti nikada neće ponoviti.
To je nažalost dovelo i do nove podele među samim sudijama i to je nažalost koštalo i Srbiju, preko 44 miliona evra je koštao reizbor sudija, napravljena je velika šteta društvu, mnogim građanima je produžio već preduge sporove i donekle je poljuljao veru u nezavisno pravosuđe i iz jedne takve situacije došli smo do toga da mi danas u Skupštini možemo na jedan demokratski način da pričamo o manama i vrlinama našeg pravosudnog sistema.
Kada sam već spomenula dužinu sudskih procesa, sprovođenje nacionalnog programa za smanjenje broja zaostalih predmeta i upravu nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda, to ima pozitivan uticaj na efikasnost sudova u pogledu smanjenja broja starih izvršnih slučajeva. Definicija starih predmeta podrazumeva predmete starije od tri godine, i ja sam mnogo puta govoreći na temu izbora sudija, upravo ukazivala na to da je stvarno apsurdno da imamo sudske procese koji traju po 20 godina, da bukvalno, neko uz nasledstvo dobije nasleđene sporove koji traju decenijama unazad.
Kada pogledamo statistiku iz 2019. i 2020. godine, vidi se da se broj takvih slučajeva smanjuje i to dobro. Nadam se da u budućnosti nećemo imati procese koji će trajati decenijama i u nedogled.
Trenutno je u toku izmena disciplinskih pravila i etičkih kodeksa Visokog saveta sudstva. Ove izmene su neophodne kako bi se definisalo protivpravno delo, ojačali kapaciteti disciplinskih tela, pojasnilo koje odredbe treba da podrazumevaju disciplinsku odgovornost za njihovo nepoštovanje.
U 2019. godini, disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva primio je 491 pritužbu protiv sudija, uglavnom od strane građana. To je bitno, jer građani mogu da ukažu na određene problema da u slučaju sudija nije bio nepristrasan, jer u krajnjem slučaju, sudije i donose presudu u ime naroda, i upravo nepristrasnost sudija se odražava u odnosu sudije prema strankama u sudskom postupku. Za sudiju to predstavlja obavezu da ne bude naklonjen nijednoj ni drugoj strani. On je dužan da čuje i jednu i drugu stranu.
Jedinstvena Srbija smatra da principi sudske nepristrasnosti i nezavisnosti predstavljaju centralni osnov za jedno demokratsko i moderno društvo koje je zasnovano na vladavini prava i da je sudska nezavisnost institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Tu ne sme doći do zloupotrebe ni po kojem osnovu, jer jedini interes ove države treba i mora da bude jednakost i ravnopravnost svih građana. Smatram da smo kao društvo dovoljno odgovorni i zreli da gradimo zemlju upravo na ovakvim principima.
Želim da iskoristim priliku da ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije čestitam svim pripadnicima romske nacionalnosti, svetski dan Roma, da im pružimo podršku za njihovo uključivanje u društvo i za ravnopravnost, jer pripadnici romske nacionalne manjine su naši sugrađani.
Država je mnogo uradila proteklih godina za poboljšanje njihovog položaja i njihovo uključivanje u društvo, ali ako svako od nas se uključi u taj proces, bez ikakvih predrasuda, mislim da ćemo mnogo brzo i mnogo lakše doći do toga da se oni prosto osećaju kao ravnopravni građani ove zemlje.
Jedna od bitnih uloga za izgradnju ovakvog jednog ravnopravnog društva imaju upravo i sudije. Dobar sudija je onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi i zakonu, koji nije potčinjen samovolji, već pošteno i časno radi svoj posao.
Verujem da današnja kandidatkinja je upravo takva. Da će profesionalno raditi svoj posao, poštujući vladavinu prava, i naravno, Ustav Republike Srbije, da će opravdati poverenje Visokog saveta sudstva i naše poverenje, kao narodnih poslanika. Nadam se da će u danu za glasanje biti izglasana.
Kao što sam rekla, JS će podržati predlog Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Zahvaljujem.