ĐORĐE MIKETIĆ

Nestranačka licnost

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Miketić prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao osmi na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe MORAMO - ZAJEDNO. Član je Odbora za spoljne poslove, i zamenik člana Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za evropske integracije. Takođe, član je Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 13.12.1978. u Beogradu. Osnovnu školu završio je u Gornjem Milanovcu, srednju školu završio je u Čarlstonu, Južnoj Karolini, a Stomatološki fakultet u Beogradu, 2006. godine. Na istom fakultetu stekao je master diplomu iz oralne implantologije 2009. godine, a kao stipendista švajcarskog ITI Instituta, nastavio je specijalizaciju iz iste oblasti na Univerzitetskoj klinici u Bonu.

Nakon toga, završio je studije književnosti na smeru Literatura i komunikacije, Fakulteta za medije i komunikacije na Univerzitetu Singidunum u Beogradu 2014. godine, a zatim i master studije iz dramaturgije i filma na Akademiji scenskih umjetnosti, Sarajevo, 2015. godine.

Pisac je, kolumnista i aktivista.

Od 2020. odbornik je u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu.

Bio je član i funkcioner Zajedno za Srbiju, član Senata Zajedno za Srbiju i koordinator za Gradski odbor Beograd.

Od 2022. godine je u stranci ZAJEDNO, koja je nastala spajanjem Zajedno za Srbiju sa Otvorenom građanskom platformom Akcija, Ekološkim ustankom i Skupštinom slobodne Srbije.
Poslednji put ažurirano: 06.11.2022, 14:45

Osnovne informacije

  • MORAMO - ZAJEDNO
  • Beograd
  • Beograd
  • 13.12.1978.
  • komunikolog

Statistika

  • 8
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.11.2022.

Dobar dan.

Ja se javljam po tački dnevnog reda. Mislim da je pet posle ove objedinjene, a vezano je za kredit rušenja, odnosno zamene mosta. Ako možete samo, jel se čujem ja, pošto ne čujem ovde sam sebe od galame. Ok.

Čućete argumente zašto most ne sme i neće biti srušen, ali čućete i konkretne predloge šta treba uraditi za saobraćaj u Beogradu, pošto očito vi to ne umete, jer Beograd danas tone u kolaps. Podelio sam argumente u nekoliko kategorija.

Argumenti iz istorije i kulture sećanja. Čuli ste priču o Miladinu Zariću, sveštenik, učitelj, nosilac albanske spomenice, građanin heroj, koji videvši da Nemci, prilikom povlačenja mosta, postavljaju dinamit sam samcijat otišao na most, sakrio se pored mrtvog nemačkog vojnika, čekao tu nekoliko sati i potom ašovom presekao zapaljeni fitilj.

Gospodine Vesiću, ovo je istorija i ovo je enciklopedija, a ne neka sićvepedija. Nikakvi Rusi sa čamcima, sam čovek, heroj Zarić. Ovaj most je bio jedina veza sa Sremom, a rušenje tog mosta…

Hvala vam, predsedavajući, što se trudite da unesete mir u ovaj dom parlamentarizma.

Ovaj most je bio jedina veza sa Sremom i rušenjem tog mosta Nemci bi dobili značajno vreme za povlačenje. Takođe, ovaj Zarićev most je jedini veliki most u Evropi koji Nemci nisu uspeli srušiti. Ako ga nisu srušili nacistički okupatori, sigurno nećete ni vi.

Ono što ne znate jeste da most moramo posmatrati kao istorijsku celinu sa Starim sajmištem. Naši građani logoraši na Sajmištu su gradili ovaj most, njihove ruke pod pretnjom nemačke puške, svi oni logoraši Srbi, Romi, Jevreji, antifašisti koji su se drznuli da se usprotive nacističkom okupatoru.

Kada ste već najavili memorijalni centar sajmište, ovaj most je živ spomenik tog nacističkog logora i tih logoraša. Zato ćemo mi iz Zelene stranke zajedno predložiti da se ovaj most zaštiti kao kulturno-istorijsko dobro, da se rekonstruiše i da stoji on nama, da nas podseća sve na našu tragičnu, ali i hrabru prošlosti i da nam svetli taj most povezujući stari i Novi Beograd, staru i novu epohu, jer nažalost vidimo u svakoj će nam epohi trebati svetli uzori koji ustaju protiv okupatora, ma kako se vi zvali.

Ovu inicijativu za zaštitu mosta pokrećemo sa međunarodnim institucijama za zaštitu kulturno-istorijske baštine i kulturu sećanja, a setiće se ovde prisutni, dr Mali i Vesić, kako su prošli sa međunarodnim institucijama kada su pokušali na silu da podignu gondolu na Kalemegdanu. Ovaj most mora biti zaštićen i nositi ime heroja Zarića.

Pod dva, pravni argumenti. Gde vam je plan? Gde vam je projekat mosta? Gde je nezavisna javna rasprava, ne one vaše simulacije u podrumu zakazani za vreme slava i praznika, već prava istinska javna rasprava, dijalog sa strukom i sa građanima? Zaboravili ste koje sve procedure i zakone morate ispoštovati. Zaboravili ste kome polažete račune. Znam da vam se strašno žuri, jer izračunali ste i sami – Beograd ste izgubili, pa sada ubrzano započinjete sumanite projekte da izvučete što više novca za što kraće vreme. Otuda, građani, ovo pravno nasilje, otuda žurba, jer beže od dijaloga.

Danas, predsedniče Skupštine, vrhunskom stručnjaku i saobraćajcu Dragomiru Lukiću ste zabranili da govori u Domu Narodne skupštine, u ovom našem veličanstvenom domu dijaloga, jer se plašite struke, jer zazirete od znanja i od jakih argumenata.

Pod tri, saobraćajni argumenti. Rušenje mosta će dovesti do totalnog kolapsa beogradskog saobraćaja, 14% današnjeg dnevnog saobraćaja pređe preko ovog mosta. Most bi se gradio, kažete, vi dve godine, a znamo da ste kocke na trgu prevrtali tri godine, da ste jednu ulicu Cara Dušana gradili četiri godine, a cevi ispod i dalje pucaju, iako ste tim kreditom uzeli novac za zamenu tih cevi.

Ovaj most bi u najboljem slučaju gradili, da budemo optimistični prema vama, pet godina. Šta Beograđani da rade tokom tih pet godina? Da li ste svesni kakav će saobraćajni kolaps biti za to vreme? Pogledajte Beograd danas u špicu. Po sat i po vremena građani idu na posao i sat i po da se vrate sa tog istog posla.

Ekonomski argumenti, odnosno antikorupcijski argumenti. Vi za ovaj kredit od 90 miliona evra ne gradite nov most, već planirate zamenu postojećeg, planirate zamenu onog koji već funkcioniše, rušite most koji je ispravan, a funkcionalan. Mostovi su nama neophodni i mi iz Zelene stranke-Zajedno nudimo konkretne predloge, i to zajedno sa strukom i sa građanima. Za ovaj novac, za ovih 90 miliona evra možete izgraditi nov most na drugom mestu ili most blizanac.

Kao što znate, tako je rešen Brankov most – duplirane trake, duplirani protok saobraćaja. Ostalo bi novca da se naprave još dve pasarele pešačko-biciklističkog tipa i da se rekonstruiše most, a sada ću vam pokazati. Ovako bi to izgledalo. Današnji most koji nije u saobraćaju trenutno zato što je srušena naša železnička stanica u centru grada od 150 godina istorije. Ovaj most više ne funkcioniše, a sa ovim bi mogli da napravite biciklističko-pešačku pasarelu.

Ovim, gospodo, ovim projektom bismo napravili zelene koridore Beograda. To je ovaj plan, ako može samo kamera da snimi. Hvala vam.

Ovaj linijski park, verujemo vašem projektu, to su te pasarele. Ovo je Novi Beograd po nasipu i znate koliko ima tračnica ovde? Time bi konačno, molim vas, hvala, Beograd postao zelen i održiv grad, onakav kakav želimo ovu prestonicu da vidimo, a ne Beograd sa zakrčenim automobilima i autobusima, pun zagađenja, kakav vi planirate.

Ovo je naš predlog za javni saobraćaj, pošto sam obećao ministru, pa da vam kažem i koji predlog. Gospodine Vesiću, BG voz da vratite do Pančeva. Predali smo vam pre dva dana 3.500 potpisa ljutih i opljačkanih Pančevaca i studenata Pančeva na vašu pisarnicu u Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture i građevine. Tri stotine i nešto ljudi se skupilo na protestu koji dan posle. Zašto?

Ako ne znate, a podsetiću vas, Srbija je isto ovako uzela kredit od 90 miliona evra, napravila i rekonstruisala prugu, dva koloseka, sve stanice, završena je rekonstrukcija pruge do Pančeva pre šest godina. Taj BG voz se ne vraća do Pančeva…

(Marko Mladenović: Kaži ko je ukinuo Beovoz! Đilas ga je ukinuo!)

Zašto se ne vraća do Pančeva? Zato što vi, gospodo, štitite monopolistu iz „Pantransporta“.

(Marko Mladenović: Kaži glasno – Đilas ga je ukinuo!)

Jel treba ja nešto da siđem, nisam vas razumeo?

Znači, vi štitite vašeg monopolistu, čoveka koji dere kožu sa leđa Pančevcima i zbog toga šest godina Pančevo nema BG voz.

Dalje, gde vam je pruga do aerodroma? Beograd turistički centar, svake godine sve više putnika i robe, kažete, a nema voz da preveze nit putnike, nit kargo robu. To nije planu.

Širenje tramvajske mreže - Novi Beograd od Tošinog bunara ka Bežanijskoj kosi, Zemun može ići do Ivićeve ulice, Čukarica od Požeške preko Ceraka do Vidikovca, Zvezdara do Mokrog Luga, Palilula – Krnjača i da se spoji sa ovim BG vozom do Pančeva.

Tako, gospodo, vas dvojica ministara što sedite tu, koji ste nažalost upravljali ovim gradom, možda vi to ne znate, ali grad funkcioniše kao celina, kao sistem spojenih sudova i mora se hitno razviti ekološki javni prevoz, tako da više neće biti autobusa i automobila tolika na ulicama.

Ali ne, vi planirate da srušite ovaj istorijski most samo zato što smeta vašim ortacima i vašim tajkunima jer im pravi buku u „Beogradu na vodi“.

Zato ću ponoviti naš zahtev obustavom ovog sumanutog projekta rušenja mosta, hitne javne rasprave o saobraćaju u Beogradu, da struka, aktivisti i građani konačno daju svoj sud, a onda nakon ozbiljne javne, nezavisne rasprave, ponoviću, treba organizovati referendum da konačno ti građani odluče za koje su rešenje, jer građani hoće da planiraju grad, građani žele da učestvuju u njegovom razvoju, da se više nikad ne dozvoli ni „Beograd na vodi“, ni milion drugih sumanutih projekata, koje ste vi u vašim koruptivnim kabinetima sami sa sobom i vašim ortacima dogovorili. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Poštovani predsedniče, narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman u ime poslaničke grupe Moramo-Zajedno.

Čuli smo više puta ovde jake argumente da je broj od 25 ministarstava jedno rasipništvo, a da se građani teraju na štednju. Stoga ih neću ponavljati, ali zato je ovaj amandman jedan predlog i mislimo da bi trebalo zaista biti prihvaćen.

Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za evropske integracije bi trebalo konačno spojiti. Nepodnošljivo je stanje da jedno ministarstvo udara u klin, a drugo u ploču. Ministarka evropskih integracija se pretvara da radi na procesu pridruživanja EU, a tri godine tapkamo u mestu.

Sa druge strane, ministar Selaković potpisuje u Njujorku sporazume sa ruskim ministrom Lavrovim dan pošto je Putin zapretio čovečanstvu nuklearnom bombom. Posle je, naravno, morao da se vadi i to je sve vrlo loše ispeglano, ali šteta je već bila načinjena. Mi mislimo da je šteta bila namerno.

Možda najbolji primer kuda nas je dovela šizofrena politika se nalazi ispred ovog Doma Narodne skupštine jer, dragi poslanici, svaki dan kada ovde ulazimo u Narodnu skupštinu ispred nas čeka slika Putina i slika Lavrova. Ova šizofrena politika koja se do sada vodila, poslednjih nekoliko godina, upravo stvara jednu nemogućnost da mi, kao društvo, znamo gde smo krenuli. Građani moraju da znaju da proces ovog prećutnog odustajanja od EU traje već tih nekoliko godina i Srbija ne otvara poglavlja i Srbija zaista dobija, kao što znate, već nekoliko godina negativne izveštaje od Evropske komisije, Evropskog parlamenta i mislimo da je ovaj postupak objedinjavanja ministarstava spoljnih poslova i evropske unije, odnosno integracije za EU dobar potez, jer bi pokazao konačno da mi, kao zemlja, znamo gde idemo i gde smo krenuli.

Ovo je primer koji su mnoge zemlje regiona, pre nas, koje su već članice danas EU koristile u poslednjim fazama svog puta ka EU i zato mislimo da ne samo da je dobro i da bi pokazao šta ova zemlja ima nameru i kuda ima nameru da ide, već će i uštedeti novac i, naravno, jednostavno će dati jasan signal svim našim građanima koja je naša politika. Hvala.

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsedniče Republike, poštovane ekselencije i diplomate, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, hteo sam danas da progovorimo o patriotizmu. O tome je bilo dosta reči, i da se nadovežem na uvodnu rečenicu predsednika Republike, realna politika ne može da počiva na motivima, na fantazmagorijama i na pukim busanjem u grudi. Drago mi je, predsedniče, da ste ovo izgovorili i što danas razmišljate ovako, jer odavno mi i verujemo da moramo raskrstiti sa nacionalističkim raspirivanjem i mržnje i nacionalističkih narativa, sa prkosnim odbijanjem da se vodi realna politika i da se sagledava realna situacija u zemlji, Evropi i u svetu.

Dokle nas je dovela ta nacionalistička politika? Ako se setimo čuvenog kosovskog – niko ne sme da vas bije ili nikada tuđa čizma na svetu srpsku zemlju kročiti neće. Danas se ona, nažalost, svela na nalepnice, na tablice koje se prelepljuju. Zato se zaista moramo okrenuti toj realnoj politici, ali moramo reći još par nekih drugih stvari.

Najgore štetočine danas su se zavile u srpsku trobojku i prodaju se za patriote, dok je iza scene u toku sveopšta pljačka i rasprodaja Srbije. Svako ko ukaže prstom na nekog od njih biva prokazan kao izdajnik ili strani plaćenik od medija, ali i premijerke, ministara i drugih predstavnika vlasti.

Baš zato bih danas da govorim o patriotizmu, ali o jednom novom patriotizmu, ne onom zasnovanom na neprijateljstvima, mitovima, krvi, na lažnom ponosu i teritorijama, već jednom sasvim drugačijem, koji će biti oličenje naše brige jednih o drugima i naše solidarnosti sa drugima, naše odgovornosti za druge. Taj novi patriotizam mora počivati na angažovanju svih nas oko malih, ali i velikih društvenih pitanja, takav koji će nam povratiti veru u institucije i zajednicu koja je duboko poljuljana. Patriotizam koji podrazumeva našu brigu o najsiromašnijima i nudi konkretne mere da se razlike između bogatih i siromašnih smanje, da se odbrane ugroženi i obespravljeni, a zaštite uzbunjivači i glasnogovornici kritičke misli. Potrebna nam je zajednica u kojoj ćemo poštovati jedni druge i veličati naše različitosti, jer one nas obogaćuju.

Novi patriotizam je onaj koji nudi rešenja i podstiče zajednički život i rad, gde zajedno i Srbi i Albanci rade i zarađuju i žive i školuju se i gde jednostavno život teče. Mi zato moramo početi da živimo zajedno, da ponosno, mi kao ova poslanička grupa, zato i nosimo ime „Zajedno“.

Pošto je već povedena rasprava o Rio Tintu, rudarenju i vodi, par konkretnih stvari. Resurs budućnosti nije litijum, kako kaže ministarka, već je to hrana, zdrava hrana i pijaća voda. Ovogodišnja suša dovela je do restrikcije vode u čitavoj Evropi i kod nas. Dunav nije bio plovan, Drina se mogla preći peške, mnoge manje reke su presušile, jezera, takođe. Gde je bio plan Vlade za sušu?

S druge strane, rat u Ukrajini naterao je razvijene zemlje da se pripremaju za nestašicu hrane, a mi još uvek imamo pitku vodu izuzetnog kvaliteta i to u velikim količinama, a kvalitet zemljišta Srbije je nadaleko poznat.

Svi znamo koliko je poskupela hrana. Budućnost te 2050. godine, koju pominje ministarka, imaće problem prenaseljenosti i ona je mnogo veći problem od potražnje za litijumom. Te 2050. godine zemlja će brojati 10 milijardi ljudi, a više od milijardu i po ljudi bi moglo imati problem sa glađu.

Naše rešenje koje zagovaramo od početka ove godine je sledeće. U podzemnim basenima zapadne Srbije, ispod Jadra i Mačve, ima dovoljno pijaće vode za 85 miliona ljudi. To je tačno ona lokacija gde treba da se napravi rudnik Rio Tinta.

Zrenjanin 18 godina nema vodu. Odatle se, a ovo je po studijama koje je potpisalo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, može dopremiti voda ne samo za Zrenjanin, već i za celu Vojvodinu, koja 70% nje ne pije čistu pijaću vodu i Novi Sad, koji ima za još dve godine.

Ako bismo na ovaj način koristili vodne resurse, u pitanju su milijarde evra, od čistog prihoda pijaće vode i hrane koju možemo zaraditi. To je ono kako izgleda Srbija budućnosti. Ta Mačva, te Gornje Nedeljice danas, sa ovako malo pomoći države, proizvedu onoliko novca koliko će Srbija od rudne rente zarađivati. To je po računici koja je iznesena u SANU.

Rudaranje. Nismo protiv rudarenja, gospodine, ali mora da bude po zakonu i mora da bude po evropskim standardima i najnovijim tehnologijama zaštite životne sredine. Na 200 lokacija danas u Srbiji se buši zemlja za 40 novih rudnika koji su planirani u Srbiji. Samo na jednoj lokaciji, u dolini Jadra, dokazano je trovanje vode ogromnim količinama arsena i bora. Ko zna šta se dešava na drugih 200 lokacija. Kada odemo na pijacu, mi učestvujemo u ruskom ruletu, kada kupujemo namirnice, ne znamo koja je otrovana, koja je sa zatrovane zemlje i zalivana zatrovanom vodom. Tako danas izgleda Srbija.

U Smederevu i okolini je 350% porastao procenat kancera, u Smederevu i okolini, gospodine kolega poslaniče. Gospodine kolega poslaniče, 15.000 ljudi ovde umre svake godine zbog zagađenja i vazduha. Mi hoćemo da vidimo rešenja koja zaista konačno rešavaju ovo.

Da se vratimo na temu. Ovo zahteva posebnu sednicu, bila je tema danas, mi smo o tome predali i nadamo se da ćemo tu sednicu uskoro i zakazati.

Za nas patriotizam je kada imamo državu, kada imamo sistem gde najodgovorniji ljudi sede na najodgovornijim pozicijama. To je patriotizam, a nažalost, mi danas živimo poltronizam. Mi imamo doktora smrt koji odlučuje o zdravlju građana, imamo dilera koji je na mestu prvog policajca, gradonačelnika koji promoviše divlju gradnju, roštiljdžiju koji od blata pravi struju. Imamo Javni medijski servis koji je preteran, kritičko mišljenje i javnost sa njega. Imamo institucije koje slušaju nadređenog, a ne zakon. Imamo plaćene huligane koji zavode red na ulici i na protestima.