MILINKA NIKOLIĆ

Nestranačka licnost

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Milinka Nikolić prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu kao 11. na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe MORAMO - ZAJEDNO do septembra 2023, kada je napustila ovu poslaničku grupu. Nakon toga, prešla je u novoformiranu poslaničku grupu Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije. Od 26. oktobra 2023. nije članica nijedne poslaničke grupe. Članica je Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za zaštitu životne sredine.

BIOGRAFIJA

Rođena 1954. godine, živi u Pirotu. Po zanimanju je penzionerka.

Od 2020. godine odbornica je u Skupštini grada Pirota.

Deo je Grupe građana Najbolje za Pirot - Odbranimo reke, odbranimo Pirot.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2023, 14:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 11.07.2023.

Hvala predsedniče.

Ja sam u startu želela baš vama da postavim pitanje, ali sam malopre čula odgovor i vi ste rekli da vi odlučujete ko će od ministara da bude prisutan ovde u sali, tako da što se tog pitanja tiče, neću da ga postavljam, ali želim ovde svima vama da se obratim, baš u vezi teme i da vam ispričam jednu priču, a to je „ Pirotska priča“, ustvari šta je urađeno u fabrici“ Prvi maj“ u Pirotu. To je pomalo bajkovita priča, jedna istinita priča sa vrlo tužnim krajem, a upravo svih radnika ove fabrike.

Još davne 1958. godine, grupa radnika se složila i napravili su jednu fabriku koja je sve do 2012. godine radila, i svaki osmi stanovnik grada Pirota radio je u Prvom maju, fabrika koja je bila priznata i sve ono što su tamo radnici imali, smatram da upravo i danas u 21. veku, radnici moraju da imaju. Fabrika“ Prvog maja“, koja je ležala na par hektara, imala je svoje hale, svoje radnike, svoj dečiji vrtić i kada je svaka radnica „Prvog maja“, odlazila na posao ona je imala priliku da i svoje dete povede sa sobom i to je jedina fabrika koja je imala biblioteku gde se vodilo računa o radnicima, ali želim vama ovde da kažem da je direktor te fabrike bio šnajder u to vreme, koji je doživotno vodio tu fabriku, i ne samo da su imali robne kuće i prodavnice u Pirotu, nego su imali širom Jugoslavije i u inostranstvu.

Ne postoji stara generacija koja ne zna za tu fabriku, ali šta je najbitnije od svega toga? Radnici „Prvog maja“ su na belom hlebu. Toliko radnika ima koji još uvek nisu u penziji. Za te radnice, jer pretežno su žene radile u „Prvom maju“, znate šta kažu? Pa, one su mlade za penziju, a stare da bi negde otišle na prekvalifikaciju ili radile.

Te iste radnice, koje su u penziju otišle, imaju penziju, to je provereno, 18.000 dinara. Za te radnice ne treba da važi prosek koji se uvek ovde u parlamentu spominje i zato smatram da zaista moramo da vodimo računa o svim radnicima, jer ovaj slučaj, kako smo mi Piroćanci pričali…

Hvala, predsedniče.

Ja sam se toliko uživela u sve ovo, ali smatram da zaista ovde mora da se povede računa i o govoru i o rešavanju problema.

Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2023.

Hvala, predsedniče.

Želim sve da vas pozdravim.

Ovo je prvi put da prva govorim na sednici. Meni nije ovo prvi govor, ali imam čast da se prva obratim svima vama.

Posebno želim kao žena sa sela, kao starija seljanka, da se obratim našoj premijerki. Sve ovo što sam ja želela danas da kažem, ovde je već dosta rečeno. Zaista, verujte mi, očekivala sam da će posle ovog događaja koji se svima nama dogodio, gde je Srbija bila zavijena u crno, gde smo izgubili nešto što je najmilije, da će ove sednice ovde u ovom narodnom domu drugačije da izgledaju. Meni je jako teško kad moram o tome da pričam, ali smatram da ipak mora rešenje za sve da postoji.

Ponekad se pitam – a zašto je do svega toga došlo? Sećam se kako je ranije bilo, sećam se kako se o takvim događajima, ta crna hronika, pisalo u novinama, ali to je bilo negde na poslednjoj strani, a sada koju god novinu da uzmete, ili da prelistate kanale na televiziji, svuda je samo nasilje. Zašto su se zaboravile te vrednosti?

Ja sam bila samohrana majka dvoje dece i bila sam najsigurnija kad su moja deca kao mala odlazila u školu, jer škola je ustanova koja vaspitava decu, koja ih čuva, a porodica je ta koja, nažalost, u poslednje vreme, najmanje vremena ima za svoju decu i to je ta najveća tragedija.

Ne mogu vas da krivim zbog svega što se dogodilo. Treba da odgovara onaj ko je sva ta dela počinio. Ali, kad sam čula ovde od ovih poslanika da je unazad za 10 godina stradalo 400 žena, to je 400 porodica zavijeno u crno. I mi smo imali jedan slučaj u Pirotu gde je mlada žena stradala i sećam se kako smo se svi osećali. Takođe znam da ne postoji žena iz Srbije koja 3. i 4. maja suzu nije pustila, jer to su vrlo, vrlo teški trenuci za sve nas.

Zato ne volim taj govor mržnje, zaista mi neverovatno smeta, jer ja smatram da ovde mi koji smo došli kao predstavnici naroda moramo da nađemo rešenje. Moramo da se složimo i u tim trenucima kad je najteže. Zašto da jedni drugima dobacujemo, zašto da se vraćamo kako je ranije bilo a kako je sad? Iz ranijeg perioda dajte da uzmemo samo one primere koji su bili pozitivni, koji nešto dobro donose i našem društvu i svima nama i što je najbitnije, našoj deci, jer svi ovde živimo upravo zbog te dece, zbog budućnosti Srbije.

Ja sam na mnogim protestima bila i ceo život sam aktivistkinja. Provela sam ceo život sa seljacima i znam kako ti ljudi razmišljaju. Prošlog petka bila sam na ovom protestu i verujte mi, ono što sam videla i sa tim ljudima što sam razgovarala, ni jedan nije došao zato što ih je neko iz opozicije pozvao, ljudi su došli jer su osetili potrebu, želeli su da budu tu, da budu solidarni. Svi smo mi građani Srbije. Ali, kada sam videla onu majku koja je sa kolicima došla, ili oca koji je svoje dete stavio na ramena, ili ona slika koja je u svet otišla kako je čovek sa jednom nogom došao da to pozdravi, da prisustvuje, ljudima zaista treba druženje. Mi smo to zaboravili.

Zašto smo mi na Staroj planini uspeli? Sećam se kad ste bili u Pirotu i kad ste šetali ulicama sa našim gradonačelnikom, kad smo vas mi iz opozicije zaustavili, mi smo tražili pomoć od vas. Ali, zašto smo uspeli? Pa, zato što smo bili solidarni, zato što smo shvatili da nas vreba opasnost, zato što smo želeli da zaustavimo jedno veliko zlo. Uspeli smo u tome, čak smo kasnije dobili i podršku vlasti.

Ja sam jedno vreme radila u lovačkom udruženju i znam, to je bilo 80-ih godina, baš oko oružja, mi smo morali da imamo spisak svih imaoca oružja, pa se u tom trenutku, ovo ću kao primer da navedem, ali ću i brzo da završim, bilo je 4.000 imaoca oružja, a imali smo oko 900 članova. Zašto su ti ljudi uzeli to oružje? Većina njih je morala da vrati, jer ako poseduje oružje, zna se zašto ga je uzeo.

Tako da tu akciju pozdravljam i ja bih zaista molila da se ovde malo povede računa o govoru, da se mi ne vređamo nego da zajednički sve ove probleme rešimo. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2023.

Ja bih se nadovezala na ono što je prethodni govornik rekao, a upravo o članu 1. stav 1. o seoskom turizmu i o starim zanatima.

Svima vama je poznato da su stari zanati na Staroj planini oduvek bili i smatram da treba i dalje da se nastavi tako. Sve one žene koje se bave i poljoprivredom, one se bave i ručnim radovima. Ja poznajem mnoge žene koje su članice mnogih udruženja, koje odlaze na mnoge manifestacije širom Srbije i koje žele da pokažu šta one sve znaju. Čak sam jednom prilikom razmišljala da pitam i predsednika – da li ja mogu ovde da dođem kao Staroplaninka i da donesem igle jer znam da pletem? Ne samo ja, nego sve žene sa Stare planine kada su išle na njivu, kada su išle da sakupljaju seno za svoju stoku one su nosile i ručne radove.

Ovo kada se priča o tom tkanju, o Pirotskom ćilimu, o svemu onome što Staroplaninke rade, pa treba na jedan način da se nagrade i o tome treba da vodi Ministarstvo o selu, a ne poljoprivreda. Njima nije teško ako u toku dana rade poljoprivredne poslove, da li je to bašta ili vinograd, one će uveče da se okupe i da jedna drugoj prenesu svoje znanje koje imaju.

Tako da smatram da je u poslednje vreme seoski turizam i te kako razvijen.

Sve ono što se dogodilo na Staroj planini uspelo je da privuče mnoge ljude i svako ko je jednom došao i ko je obišao Staru planinu, upoznao naša sela, uvek je bio sa ciljem da se ponovo vrati, jer ima šta da vidi, može da proba staroplaninske specijalitete, može da se druži sa tim ljudima, a ti ljudi na staroj planini vekovima su tako živeli i dalje tako žive.

Imovinska karta

(Temska, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130348.00 RSD 01.08.2022 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) Republika Mesečno 18000.00 RSD 17.05.2012 -

Whoops, looks like something went wrong.