NEBOJŠA ZELENOVIĆ

ZAJEDNO

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Nebojša Zelenović je dosada jednom bio narodni poslanik, u devetom sazivu, od 2012. do 2014.godine.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao treći na listi MORAMO – AKCIJA – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, i mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu predsednik je poslaničke grupe MORAMO - ZAJEDNO. Član je Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, i zamenik člana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.


BIOGRAFIJA

Rođen je 15. juna 1975. godine u Šapcu. Osnovnu i srednju školu završio je u Šapcu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Svoju profesionalnu karijeru počeo je u administraciji Osnovne škole "Stojan Novaković" u Šapcu, a nakon toga postao je načelnik Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave grada Šapca.

Godinu dana bio je direktor Filijale za Mačvanski okrug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i koordinator Radne grupe za promociju i prevenciju javnog zdravlja grada Šapca.

Od 2014. do 2020. bio je gradonačelnik Šapca.

Od 2020. odbornik je u Skupštini grada Šapca.

Političku karijeru započeo je članstvom u Demokratskoj stranci, gde je bio i član Glavnog odbora. Početkom 2013. godine napustio je Demokratsku stranku.

Nakon toga, bio je jedan od osnivača stranke Zajedno za Srbiju. U julu 2016. postao je predsednik ove stranke, i na toj funkciji je ostao do 2022. godine.

Bio je jedan je od osnivača Saveza za Srbiju, a nakon toga inicijator, jedan od osnivača i predsedavajući Otvorene građanske platforme AKCIJA.

2022. godine postao je kopredsednik stranke Zajedno, nastale ujedinjenjem Otvorene građanske platforma Akcija, Ekološkog ustanka, Skupštine slobodne Srbije i Zajedno za Srbiju.

Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 08:56

Osnovne informacije

  • MORAMO - ZAJEDNO
  • Šabac
  • Šabac
  • 15.06.1975.
  • diplomirani pravnik

Statistika

  • 9
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Hvala predsedniče.

Biću vrlo kratak. Za razliku od drugih, kao što je pomenuto ovde više puta, od početka insistiram na politici, na programu. Nikada nisam ružnu reč rekao o bilo kome ko se zajedno sa nama borio u opoziciji u bilo kom okviru, a u svakom ujedinjavanju opozicije sam učestvovao zajedno sa svojim kolegama.

Dosledno gradimo svoju poziciju i ne menjamo je sve ove godine. Strateški dogovor sa zapadom će omogućiti da se obezbedi trajna i potpuna bezbednost za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, za naše ljude. Obezbediće dobar život, budućnost za Srbiju i obezbediće da se odbrani na Kosovu i Metohiji ono što realno je odbraniti moguće. To je naša pozicija.

(Predsednik: Vreme.)

Još jednu stvar. Znam da ovde ide priča kako sada ovaj stav iz nekog razloga je onemogućio državu Srbiju i onemogućio nas da naša pozicija bude bolje, a ja vam kažem da nije, ja vam kažem da je učvrstio, da u Srbiji mora da postoji ovakav stav, da će ovakav stav omogućiti da se dese ti dobri dogovori. Na tome ćemo istrajavati.

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Hvala gospodine predsedniče.

Uvaženi predsedniče republike, uvaženi predstavnici institucija sa Kosova, uvaženi članovi diplomatskog kora, ovde se danas dosta govorilo o tome ko ima i ko nema politiku i šta jeste i šta može da bude naša politika.

Koalicija Moramo, sa svim svojim pojedinačnim entitetima se okupila pre nekih dve godine oko politike tri tačke. Od te tri tačke, o dve mi danas govorimo. Pre dve godine nam je bilo potpuno jasno da će doći trenutak da se samo o tome govori, jer ta politika određuje perspektivu, budućnost, izglede za dobar život svih građana i građanski Srbije i svih građana i građanki na Kosovu.

Šta kaže ta naša politika? Ta naša politika kaže da Srbija treba da bude na zapadu, da nema tri ili četiri stuba, nego ima jedan stub. Za naš je zapad i Vašington i Brisel, za nas je zapad i Berlin, i London i Pariz. To je zapad. Mi želimo da se u Srbiji uspostaviti onakva demokratija kakva postoji u EU, kakva postoji u svim zapadnim državama kako bi ova država mogla da se normalizuje, kako bi mogla da postane deo najuređenijeg dela sveta kome mi, bar oficijelno ono što čujemo i vidimo želimo da pripadamo. Verujem da mi i dalje jesmo na evropskom putu i to je ono za šta se zalaže i naša koalicija i politička stranka Zajedno.

Šta je druga tačka naše politike koja je tema danas? To je da vreme ne radi za nas. To da vreme ne radi za nas možemo da vidimo u poslednjih 35 godina, a možda i duže. U tih 35 godina u svakom trenutku je mogla da se donese bolja odluka nego nakon toga. Odluka koja je vezana za našu budućnost, ona koja je vezana za situaciju na Kosovu i Metohiji.

Nema ni izgleda ni znakova da će u sledećih pet ili 10 godina biti bolje po ovom pitanju, a državni interes i interes svih građanki i građana jeste da pronađemo rešenje. Tražimo da budemo uključeni u ovaj proces. Dve godine uporno tražimo da budemo uključeni u ovaj proces.

Kada govorimo ponovo o tome ko zaista istrajava u svojoj politici, rekao bih nešto i o Briselskom sporazumu. Znate, pre nekih devet godina to je bila tema ove Skupštine, ja sam tada bio poslanik, glasao sam za Briselski sporazum. U tom trenutku veliki broj građana je mislio da je to pogrešna odluka, ali ovde je doneta odluka u Skupštini i opozicija je glasala za Briselski sporazum. Ne cela opozicija, neki su se razbežali, neki nisu mogli da dođu, nekima je bilo mnogo teško da objasne za šta glasaju. Nama nije bilo teško, ni tada, ni sada. Istrajavamo u toj politici.

To je politika koja isključuje populizam i kukavičluk. Nema populizma i kukavičluka. Hoćete da se bavite politikom, donosite odluke svaki dan. Danas, koliko čujem, neki osporavaju Briselski sporazum. Razumeo bih da je to najčvršća armatura koju mi u ovom trenutku imamo, pošto iz tog sporazuma je proistekla i obaveza formiranja zajednica srpskih opština. Iz nekog razloga, ne znam kog, nisam to video u izveštaju.

Mi nikako ne uspevamo od 2013. godine do danas da napravimo strateški sporazum, čvrst dogovor koji će osigurati da Srbija najbržim putem stigne tamo gde joj je mesto - u EU. Stalno nam to klizi kroz prste. Stalno ne uspevamo da napravimo te dogovore i svake godine je sve teže. Kažem vam, sledeće godine će biti teže nego danas, mnogo teže. Kao što je i danas mnogo teže nego pre devet godina.

Vidite, evo, samo za tih devet godina smo došli u situaciju da je Briselski sporazum, koji je tada bio jedan strašan akt, sada najčvršće moguće utemeljenje koje imamo. Vreme ne radi za Srbiju. Ko je kriv? Hoćete da pričamo o decenijama, godinama propuštenih prilika i izgleda?

Šta, sa druge strane, možemo da uradimo? Evo šta smo mi uradili. Godine 2019. je grad čiji sam ja imao čast da budem gradonačelnik zajedno sa svojim timom napravio jedan kvalitetan ugovor, u to vreme jedini, a verovatno i dan danas jedini formalni ugovor i sporazum između jednog grada u Srbiji i jednog grada sa većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa opštinom Peć. Vi to verovatno ni ne znate.

Ali, zašto smo mi to tada uradili? Uradili smo zato što smo smatrali da je važno da pokažemo da stvari mogu da izgledaju drugačije, da je važno da je moguće uspostavljati partnerstva, da je moguće raditi na stvarnim potrebama ljudi, da je moguće rešavati njihove svakodnevne probleme, da vam za to često nisu potrebne velike državničke odluke. Dovoljno je da verujete da ono što radite je ispravno. Mi smo tada verovali.

Inače, za one koji ne znaju, šabački kraj je najveći proizvođač jagoda u Srbiji, na 1500 hektara se proizvodi jagoda toliko da se godišnje obrne 30 miliona evra. Sada po ovim cenama možda malo i više.

Naši farmeri koji su se dobrovoljno javili tada 2019. godine su dobrovoljno dali svoja znanja koja su imali u tom trenutku albanskim i srpskim porodicama, srpskim u selu Goraždevac, to je najveće selo južno od Ibra, dakle, najvećem srpskom selu i njegovim proizvođačima i albanskim porodicama koje su to želele. Prijavilo se tada 20 porodica, albanskih i srpskih, da zajedno uče od šabačkih farmera i jagodara kako da proizvedu najbolji mogući proizvod. Iz nekog razloga, u tom trenutku to nije odgovaralo ni predstavnicima srpske liste niti tada važećoj politici i vlasti u Srbiji i počeli su da vrše pritisak na ljude koji su želeli da nauče kako da proizvode jagodu. Kroz stalni i konstantne pritiske, od 20 porodica spali su jedni i drugi na sedam. Mi smo i dalje nastavili da guramo projekat.

Podsetiću vas, 2019. godine su bile one strašne takse koje su uvedene na Kosovu sa 100%, pa je bilo nemoguće zapravo dovesti frigo sadnice. Smišljali smo načine kako preko Srbije i Crne Gore da dođu oni i ipak uđu na Kosovu. Posađene su jagode i u Goraždevcu i u selima oko Peći sa većinskim albanskim stanovništvom. Od 2019. godine do danas ti ljudi proizvode jagodu i sada imaju veće zasade nego tada. Konstantno zarađuju dva evra po hektaru od tih jagoda, i Srbi i Albanci.

Zbog tog projekta, zbog moje posete Peći, kao i zbog posete predstavnika grada Peći Šapcu, ja sam proglašen izdajnikom, ja, moji saradnici svi, moja porodica, moja deca. Zato što je ovde vrlo lako da na najstrašniji mogući način osudiš ljude koji samo misle i rade drugačije. U čemu je problem, evo, sada pitam sve vas, u čemu je problem s jagodama? Kome su one štetu nanele? Neki ljudi i dan danas zarađuju novac od toga. Ako mi ne verujete, pitajte ljude iz Goraždevca, pitajte Miloša, pitajte Srbu, pitajte Darka, pitajte Mladena, sve one koji danas to rade. Pitajte, naravno, i Gazmenda Muhadžerija, predsednika opštine Peć koji i dan danas smatra da je to odličan projekat.

Mi verujemo da je to put kojim treba ići, da je to način da se uspostavljaju odnosi, gradi poverenje i da počnu neki ljudi nešto zaista da rade i da zarađuju novac, da to ne bude nikakva milostinja i socijalna pomoć, nego da ih osposobimo da zarade novac. Poljoprivreda je samo jedna od tema.

Zašto je važan ovaj strateški dogovor sa zapadom i za ljude koji žive severno i južno od Ibra i za ljude koji žive na Kosovu i za ljude koji žive u Srbiji? Zato što će oni omogućiti ekonomski razvoj čitavog ovog regiona.

Podsetiću vas još jednu stvar. Vi niste mogli čuti ni od koga od nas da bilo koga iz SNS nazovemo izdajnikom, u bilo kom trenutku, niko nikada. Zašto? Zato što se to ne radi, pogotovo se ne radi u ovakvim okolnostima. To nije politika. To je populizam i kukavičluk.

U čemu je problem da napravimo veliki dogovor sa zapadom koji će ovde zaista omogućiti ekonomski zamah? Taj ekonomski zamah će omogućiti da i srpske firme investiraju na Kosovu i Metohiji, da od te investicije dobro rade i dobro žive i Srbi i Albanci podjednako. Omogući će kvalitetnije, kao što sam u jednom trenutku čuo od predsednika Republike, kvalitetnije investicije, investicije koje će modernizovati društvo. Evo, mi smo za modernizaciju, da izađemo iz faze motanja kablova u zaista visoko tehnološku industriju, da se spreme naši fakulteti, naši stručni ljudi, da se spremi ovo društvo za taj sledeći korak.

Znate, kada govorimo o strateškom dogovoru sa zapadom i o tome šta sve može dobro da se uradi, ovih dana me duša boli kada vidim naše poljoprivrednike, jednako i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Kod nas 4000 dinara je subvencija po hektaru, u Hrvatskoj od 350 do 400 evra, u Mađarskoj od 180 do 350, u Rumuniji od 200 do 400, u Bugarskoj 280 i sad će da ide gore. Znate, naši poljoprivrednici moraju da proizvedu neku robu da budu konkurentni. Pa, kako da budu konkurentni? Kako da prežive? Kako da se spreme za sledeću sezonu? Veliki dogovor sa zapadom, veliki dogovor sa EU i to podrazumeva. Kako da se ovde normalizuje situacije, da tamo neki ljudi koji žive sada teško od svog rada počnu najzad da žive bolje?

Kada govorimo o ekonomiji, ovih dana bio mi je vrlo interesantan razgovor sa češkim ambasadorom, na primer, 1989. godine Srbija je, koja je po svim svojim karakteristikama, geografskim, socijalnim, vrlo slična Češkoj, imala sedam puta veći društveni bruto proizvod. Evo, ove godine Češka ima šest puta veći društveni bruto proizvod od Srbije, gospodo, za 30 godina, 42 puta bolje i više nego Srbija.

Mi smo svoje šanse imali priliku da iskoristimo, ali nismo propustili priliku da ih prokockamo. Čuli smo ovde i priču o generacijama i izgledima svake generacije. Prilike su propuštene, ali vam kažem – uvek je moguće da se stvari urade i na dobar način.

Šta može da bude naša perspektiva? Naša perspektiva, uvažene kolege narodni poslanici, može da bude da zaista krenemo u taj novi život, da zaista počnemo da donosimo odgovorne odluke. I ne samo to, mi možemo da povedemo ceo Balkan tim putem, mi možemo da budemo lideri na Balkanu, da budemo ono što zaista svi očekuju od nas da budemo, ne tamo neka mala Srbija, kao što neko reče, nego Srbija koja je bitna i važna, a bitna i važna zato što ima nešto što može da unapredi život, da ima tu snagu da privlači različitosti, da ima tu snagu da razume manje i slabije, da im pomaže, da ima snagu da gura i da bude vodilja. Srbija koja predvodi, a ne Srbija koja kaska.

Jednu stvar ću još reći, kada je potpisan Vašingtonski sporazum, iako čujem ovde razne predstavnike vlasti, i ne baš toliko opozicije, više neke predstavnike vlasti, kako taj, zaboga, Vašingtonski sporazum je nekakva važna stvar, kada se desio mi smo rekli da je to izvanredna vest za Srbiju. Svaka prilika da se normalizuju odnosi, svaka prilika da počnemo da radimo zajedno, kao ovi Srbi i Albanci u Peći i u Goraždevcu, treba da je iskoristimo. Treba da je iskoristimo. To da je neko drugi nešto kriv, pa mi zbog toga nećemo da uradimo, jeste da ćemo sve izgubiti, ali zaboga nismo mi krivi, manite se toga.

Treba donositi velike i važne odluke, imamo partnere sa kojima može o tome ozbiljno da se razgovara, verujem, i dalje verujem, čvrsto verujem da je moguće da idemo u Evropsku uniju i da budemo lideri na tom putu, ali to će zavisiti samo od nas, samo od nas.

Znam da je taj, kako ga nazivamo, uređeni svet ili zapadni svet nama doneo puno problema u prošlosti, znam da je bilo dosta teško, znam, pa svi znate, ali ne postoji bolje mesto na svetu u ovom trenutku i verovatno u budućnosti, ne postoji od njega. To je naš svet, to je svet slobode i institucionalnog života. Mi tome želimo da pripadamo. Uradićemo sve da se do toga dođe. To su izgledi, prilike i šanse koje se ne smeju propuštati.

Nažalost, uvaženi predsedniče, nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poslanička grupa „Moramo – Zajedno“ neće glasati za izveštaj, neće glasati zato što sve ovo o čemu sam vam ja govorio mi ovde nismo pročitali i nismo našli i nismo videli. Nema predloga, nema plana, nema te ideje o kojoj govorimo. Kako da podržimo? Kako da podržimo?

Dakle, svaki dan je prilika da se odlučuje, svaki dan je prilika da se donose dobre odluke, svaki dan je prilika da se prave velika strateška partnerstva. Teško je, nikad nije bilo lako. Ako su mogli naši uvaženi prijatelji iz opštine Peć, iz sela Goraždevac i drugih pećkih sela da rade zajedno, ne vodeći pritom priliku ni ko je čiji, ni ko je šta, ako su mogli da nauče zajedno, mi iz tog projekta možemo izvući politiku za svaku srpsku porodicu na Kosovu i Metohiji, svaku ponudu svakog pojedinca koji tamo želi ozbiljno da radi. Ja sam o tome pričao.

Kada sam posetio Pećku patrijaršiju, sa predstavnicima patrijaršije razgovarao sam, sa vladikom, razgovarao sam i kada sam bio i u našoj crkvi i u Peći i u Goraždevcu. Hoće ljudi da čuju, hoće da pričaju o tim stvarima. Nikome nije strano da nađe sebi put da živi bolje, da može na kraju sezone u junu da prebroji nekih pet-šest hiljada evra za svoju porodicu od jagode ili bilo čega drugog. Samo ako se dogovorimo da je to plan. Plašim se da ćemo ostati i bez tih izgleda i prilika.

Hvala vam puno što ste saslušali.

Mi ćemo ovo preostalo vreme podeliti. Moj uvaženi kolega Aleksandar Jovanović Ćuta će dalje govoriti u ime poslaničke grupe „Moramo – Zajedno“.

Prva posebna sednica , 13.09.2022.

Hvala.

Dakle, u vezi sa ovim izdajstvom i tim ko šta priznaje, šta ne priznaje, neću uopšte to produbljivati, vi ste, kako bih rekao predsedniče vrlo kao i svaki čovek osetljivi i na svoje članove porodice, na svoju decu, baš kao što i svi mi ovde imamo svoju decu i vrlo smo osetljivi.

Znate, strašno je kada krene neka televizija, lokalna, Prva, Pink, već koja da krene po mom rodnom gradu i da intervjuiše na ulici i na pijaci ljude, od jednog do drugog i kaže, da li ste čuli da je vaš gradonačelnik izdao Kosovo i da je priznao Kosovo? Ide redom i tako postavlja pitanje, a to uopšte nije prijatno, i ne morate da vi lično nekoga da nazovete, dovoljno je što su to uradili svi članovi SNS u Šapcu, svi do jednog.

Ja sam morao zbog toga dete da ispišem iz škole.

Simboli, ova gospoda ovde, gde oni sede u kojoj Vladi i u kojoj Skupštini, kojih institucija, gde sede i kod koga platu primaju i šta rade i koga zastupaju? Sede u nekakvom parlamentu. Taj parlament ima svoje zasedanje, pa na početku zasedanja rašire zastavu, svira himna, ima grb, sednu pa pričaju.

Jel tako, jel sam u pravu i sada sam ja kriv?

I ja sam nešto pogrešio?

Nije, nego su to činjenice sa kojima moramo početi da se suočavamo, i ne mogu neki da budu više krivi, a neki manje krivi. Ili niko nije kriv.

Nemojte ljude maltretirati samo zato što misle drugačije.

Druga stvar, oko poljoprivrede…