Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što se osvrnem na sporazume koje danas imamo na dnevnom redu, imam potrebu da u ime Socijaldemokratske partije Srbije izrazim duboko žaljenje zbog neprijatnosti koje smo protekle nedelje imali u ovoj sali. Iskoristiću ovu priliku da pozovem sve političke aktere da smire tenzije, da dijalogom pokušamo da prevaziđemo trenutnu krizu u društvu, jer nasilje nikada nije bilo, niti će ikada biti način na koji je neophodno realizovati, odnosno izraziti svoju političku volju. U tom smislu, veoma je važno da sebi postavimo pitanje kakvu smo sliku poslali svetu.
Da li svako od nas ima odgovornost prema svojoj deci i da li smo svesni toga da svojim ponašanjem dajemo potpuno pogrešne modele koje će možda sutra usvojiti? Zato još jednom kažem, ne smemo dozvoliti da kao što smo protekle nedelje imali situaciju da u ovoj Skupštini budu bačene dimne bombe, da se povređuju koleginice i kolege narodni poslanici, jer to zaista nije način na koji bi trebalo da izražavamo i manifestujemo svoje različite političke stavove i svoja različita politička razmišljanja.
Građani koji prate rad Republike Srbije žele da znaju na koji način njihovi izabrani predstavnici sprovode politiku za koju su se zalagali pred izbore i imaju pravo na to da budu upućeni u odluke koje donosi Vlada, a nakon toga usvaja Skupština, a tiču se svako kvaliteta njihovog života i životnog standarda uopšte. Veliki broj takvih odluka jeste lokalnog karaktera i uglavnom se odnosi na komunalne probleme i komunalni sistem, koji je kao takav najvidljivi i najneposredniji i kao takav najjače utiče na sam kvalitet i način svakodnevnog života građana.
Međutim, postoji veliki broj odluka koje se moraju donositi isključivo na državnom, odnosno na republičkom nivou. Iz tog razloga je jako važno da o njima razgovaramo na jedan sistematičan način, odnosno na način na koji ćemo te probleme, ali i rešenja tih problema približiti građanima, jer se oni odnose direktno na njih i utiču ne samo na njihov životni standard, već i na njihovu privrednu, ali i poslovnu aktivnost u svakodnevnom životu.
Kao što znate, Srbija se kao i čitav svet suočava sa problemima koji su nastali kao rezultat globalnih, ali i geopolitičkih izazova i promena i vrlo često su van domašaja rešenja, odnosno delovanja samo jedne države i potpuno je prirodno da se od svake države, pa i od naše, očekuje da donose takve odluke koje će u velikoj meri pokušati da ublaže sve negativne efekte globalnih promena koje trenutno u svetu imamo, ali i da prilagodi svoju politiku svakodnevnim uslovima tržišta i zaštiti svoje građane od nepovoljnih uticaja onoliko koliko je to u njenoj nadležnosti, odnosno u njenim ingerencijama.
Jedan od problema koji utiče na živote svakog od nas, odnosno na svakog pojedinca i njegovu porodicu, ali i na kompanije koje rade u Srbiji, jeste svetska energetska kriza i ona iako postoji nekoliko godina unazad, čini se da je postala intenzivirana od trenutka kada su nastali sukobi u Ukrajini, što je za posledicu imalo smanjenje evropskih zaliha gasa, a sa druge strane, imamo konstantni rast cena gasa i struje širom Evrope i to je jedna od stvari kojom se svaka država mora pozabaviti kako bi sprečila negativne efekte jedne ovakve krize koja postoji svuda u svetu.
Osim toga, Srbija se suočava i sa jednim dodatnim izazovom, a to su sankcije koje prete NIS-u i potpuno je prirodno da građani sa pravom očekuju da država pokuša da odgovori na jedan ovakav problem, da pronađe rešenje, a posebno imajući u vidu da cene energenata i njihova dostupnost na tržištu variraju sa jedne strane, a sa druge strane, njihova cena vrlo često bude promenljiva i ona zaista može uticati na njihov svakodnevni život, aktivnosti i na planove koje svi građani imaju.
Kada već govorimo o energetici, ja sam uverena da država ulaže velike napore da građani u što manjoj meri osete ove posledice. I u tom smislu, ja bih pohvalila odlaganje sankcija NIS u narednih 30 dana, o čemu je juče govorila i ministarka Đedović Handanović.
Osim toga, mi danas na dnevnom redu imamo i sporazume koji predstavljaju značajan deo dugoročnog odgovora naše države na energetsku krizu u kojoj se nalazimo, a koji istovremeno omogućava Srbiji da kroz investicije u obnovljive izvore energije ne samo unapredi životnu sredinu i kvalitet životne sredine, već u budućnosti učini Srbiju manje zavisnom od uvoza energenata, što će u velikoj meri uticati na njene svakodnevne aktivnosti.
Vlada je već u prethodnom periodu zaista pokazala da je posvećena na zelenoj energetskoj tranziciji, tako da pored ulaganja u nove kapacitete, veliki napredak u oblasti energetske sigurnosti i efikasnosti, može se ostvariti modernizacijom i unapređenjem postojećih proizvodnih kapaciteta od kojih neki postoje još iz perioda Savezne Federativne Republike Jugoslavije, stara su i po više od pola veka, i kao takva su vrlo neefikasna, što sa druge strane u velikoj meri utiče na to kakva će njihova produktivnost i biti. Upravo u tom smislu pred nama je ugovor sa Evropskom investicionom bankom koji će omogućiti neophodne investicije za rehabilitaciju HE „Bistrica“ i reverzibilne HE „Potpeć“ na Limu. Ona će osigurati da navedene hidroelektrane koje su stare više od pola veka budu spremne da bezbednije i efikasnije rade i služe nekim budućim generacijama možda 30, 40 ili 50 godina.
Sve ove investicije u hidroelektrane u Srbiji osiguraće budućnost našeg elektroenergetskog sistema, takođe uzimajući u obzir da je reč o obnovljivom izvoru energije omogućiće se jedna stabilnija baza, kao i buduća tranzicija ka još čistijim izvorima energije.
Kao što sam pomenula u svom uvodnom delu izlaganja, vidimo da zbog geopolitičke situacije cene gasa mogu biti izrazito promenljive iz tog razloga njihova nabavka i snabdevanje tržišta mogu biti ugroženi. Mi se do sada nismo suočili sa nestašicom ovog energenata i nadam se da to Srbija u budućem periodu neće ni dozvoliti, jesmo sa izvesnim porastom i rastom cene, ali se one i dalje drži u granicama koje su prihvatljive i u granicama koje su podnošljive u skladu sa svim ostalim tržišnim uslovima koje trenutno imamo. To, naravno, ne treba da ne znači da Srbija ne treba da razvija alternativne izvore toplotne energije kako bi se što više oslonila na neke sopstvene i obnovljive resurse, a manje zavisila od spoljnopolitičke i situacije, ali i spoljno političkih dešavanja.
Upravo je jedan takav iskorak u razvoju sopstvenih izvora toplotne energije, o čemu je juče ministar govorio, to je Projekat za izgradnju solarno-termalne elektrane u Novom Sadu. U tom smislu toplotna energija je proizvedena na održiv način pokrivaće više od 20% potreba Novog Sada za grejanjem, čime će se zameniti potrošnje više od 16 miliona kubnih metara prirodnog gasa i ovo zaista jeste jedna od mera kojoj treba kao država da težimo.
Složićete se sa mnom da je pred nama jedan ozbiljan posao, pre svega, u oblasti upravljanja otpadom, posebno iz razloga što živimo u svetu kao i u društvu visokog konzumerizma gde svako domaćinstvo generiše znatno više otpada nego što je to bio slučaj u nekim prethodnim godinama, pa mogu reći i decenijama, pa u tom smislu mi danas razgovaramo i o ratifikaciji ugovora o zajmu između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se upravo odnosi na unapređenje upravljanja čistim otpadom u velikom delu Srbije.
U tom smislu imamo ugovore programa čvrstog otpada u Srbiji koji obuhvataju upravljanje čvrstim otpadom u 47 jedinica lokalne samouprave i složićete se sa mnom da deponije i divlje deponije zaista predstavljaju veliki problem svake jedinice lokalne samouprave i u velikoj meri mogu uticati i na zagađenost vazduha u ovim životnim sredinama, ali i na sve ostale aspekte, imajući u vidu da komunalna preduzeća koja se bave ovim pitanjima nisu u mogućnosti da očiste onoliko koliko smo mi u stanju da uprljamo, tako da smatram da ćemo jednim ovakvim ugovorom, odnosno ratifikacijom ugovora zaista biti napravljen jedan veliki iskorak u pogledu načina upravljanja čvrstim otpadom, odnosno regulisanja deponija tj. pretvaranja nesanitarnih u sanitarne deponije na dobrobit svih građana Srbije.
Još jedna od stvari koju bih pomenula jeste da ukoliko pitate naše građane, odnosno ljude koji žive u Srbiji – šta je za njih najveće bogatstvo? Uverena sam da je jedan od prioriteta koje bi tom prilikom izgovorili jeste voda. Na sreću, Srbija jeste blagoslovena i bogata izvorima čiste vode ili bar na izvoru čistim rekama i na nama je da to bogatstvo očuvamo, odnosno da ulažemo u reke kako ne bismo zadržali trend koji, nažalost, trenutno imamo, a to je da predstavljamo zemlju koja ima jednu od najzagađenijih reka u čitavom ovom regionu. Mislim da se ovim merama koje trenutno Vlada preduzima jedna ovakva situacija, ne samo u regionu, nego i u Evropi drastično menja kada je reč o Srbiji u pogledu načina na koji postupa sa svojim prirodnim resursima.
Osim benefita koje sam pomenula, važno je da istaknem da će realizacijom ovog projekta Srbija ispuniti svoje preuzete međunarodne obaveze u procesu pristupanja EU u okviru pregovora za klaster četiri, kao i ispunjenju ciljeva Agende 2030 za održivi razvoj i Zelene agende za Zapadni Balkan i ne smemo zaboraviti da svi ovi sporazumi, zakoni i konvencije koje donosimo u parlamentu nose sa sobom mnogo veću težinu od neposredne primene koju ona ima prema građanima Srbije, odnosno njima se ispunjavaju brojne međunarodne obaveze koje je Srbija na sebe preuzela i čije odlaganje prosto nije dopustivo i koje ona mora sprovesti kako bi nastavila svoj put ka EU.
Pored svega iznetog, poštovane kolege, želela bih da se osvrnem na dva, po meni, veoma važna predloga zakona koji će, sigurna sam, doprineti većoj ekonomskoj saradnji, zatim liberalizaciji trgovine i investicijama između Egipta i Srbije, odnosno Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije. Mi smo dosta juče slušali na ovu temu, kao i o benefitima koje će ovi ugovori i ta slobodna trgovina zaista imati za naše građane i za našu privredu uopšte i mislim da se ovi ugovori javljaju kao posledica jedne aktivne diplomatske saradnje naše zemlje za svetom, pored veoma značajnih uspeha koje je ona postigla na polju bilateralnih odnosa, a sada i multilateralnih odnosa, što je doprinelo širenju sporazuma o slobodnoj trgovini. Potpisivanjem ovih sporazuma, odnosno njihovim usvajanjem, srpski privrednici, odnosno proizvođači u Srbiji, što je i te kako važno pomenuti, stekli su povlašćeni položaj na tržištu od preko 1,3 milijardi ljudi, što im omogućava da svoje proizvode plasiraju na jedno otvoreno tržište pod potpuno povoljnim uslovima kako bi ispunili i svoje sopstvene ekonomske ciljeve.
Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta u velikoj meri će povećati inače dobre dugogodišnje ekonomske odnose sa ovom zemljom, kao i diplomatske odnose i doprineće, naravno, bržem razvoju i unapređenju naših trgovinskih odnosa, kao i stvaranju uslova za podsticanje investicija. Osim toga, ovaj sporazum obezbeđuje da Srbija kao jedina zemlja u regionu ima preferencijalni pristup u trgovinskim odnosima sa Egiptom, odnosno zemljom koja ima preko 112 miliona stanovnika. Osim toga, očekivanja su da će se primenom ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji obuhvata više od 16.000 proizvoda obim trgovine povećati za čak 400% Složićete se sa mnom da su to zaista impozantne cifre i da ne sme izostati efekat ovakvih sporazuma na našu privredu.
Takođe, ono što je važno da pomenem jeste da je Egipat druga najveća privreda u arapskom svetu, posle Saudijske Arabije, što ovom sporazumu daje veći značaj i govori u prilog obrazloženju koje sam malopre navela.
Drugi predlog zakona na koji bih posebno ukazala pažnju jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sveobuhvatnog sporazuma o ekonomskom partnerstvu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bilateralni odnosi između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata su tradicionalno i bliski, ali i prijateljski i beleže stalni napredak. Potpisivanjem jednog ovakvog Sveobuhvatnog sporazuma ono se još više produbljuje nekim uzajamnim ekonomskim interesom, a u cilju dalje liberalizacije i olakšanja trgovine i investicija između ove dve strane.
Koliko su ova dva sporazuma važna za naše poljoprivrednike i kakve oni mogućnosti za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda imaju na velika tržišta, zamolila bih ministra Martinovića da nam u kontekstu poljoprivrednih proizvoda i načina na koji će država pomoći poljoprivrednicima da oni plasiraju svoje proizvode i u kojoj meri će im jedan ovakav Sveobuhvatni sporazum olakšati da oni uopšte izađu na jedno ovakvo otvoreno tržište pod preferencijalnim uslovima i okolnostima. Verujem da država ima neki plan kako bi se jedan ovakav sporazum, ukoliko ga usvojimo u narednih nekoliko dana, što pre mogao da realizuje.
Za kraj, kao socijaldemokrata, moram da istaknem da je uslov za ekonomski prosperitet, ali i stabilnost svake zemlje njena zdrava ekonomija, ekonomija koja će se zasnivati na proizvodnji i izvozu i ekonomija koja se zasniva na javno-privatnom partnerstvu, ali i privlačenju domaćih i stranih direktnih investitora i sve to biće omogućeno upravo potpisivanjem ovih, ovakvih i sličnih sporazuma koji doprinose razvoju naše države i privrede u celini.
Još jednom na kraju bih želela da ukažem na značaju uspostavljanja jednog dijaloga u zemlji u situaciji u kojoj se danas nalazimo, jer je to jedini način da u duhu demokratije prevaziđemo svoja različita politička mišljenja.
Podeljenost u društvu koje se ne zasniva na demokratskim principima šteti ekonomiji naše zemlje i može ugroziti i stabilno poslovanje i izvore finansiranja, ali i predstavlja pretnju za povoljno poslovno okruženje koje Srbija u ovom trenutku predstavlja.
Političke podele unutar društva nisu ništa neobične i one postoje otkad je sveta i veka i politika jeste mehanizam za kanalisanje konflikta unutar jednog društva.
Međutim, stičem utisak da je to u ovom trenutku dostiglo izvesne razmere koje su potpuno drugačije od samog smisla i svrhe postojanja sučeljavanja različitih političkih mišljenja i smatram da je svako od nas svojim postupcima odgovoran za to da li će to odgovoriti na postojeću društvenu krizu njenim daljim produbljivanjem ili pokušajima da prevaziđe jednu krizu u kojoj se sada nalazimo.
Upravo u tom smislu polazeći od doprinosa SDPS za prevazilaženje jedne ovakve krize i za postupanje na način koji će ka prevazilaženju situacije koje imamo u društvu, SDPS će podržati predložene sporazume u nadi da će oni zaista uticati na prosperitet i očuvanje naše zemlje. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, ministri i koleginice i kolege, mi danas i tokom jučerašnjeg dana govorimo o Predlogu rebalansa budžeta i četiri prateća finansijska zakona i danas ću pokušati da u okviru vremena koje dozvoljava moja poslanička grupa obrazložim koji su to razlozi zbog kojih će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog rebalansa budžeta.
Za početak to smo u nekoliko puta mogli da čujemo danas i juče, rebalansom budžeta za 2024. godinu predviđeno je, odnosno planirano je povećanje prihoda za iznos od 132 i po milijarde dinara, što je za 6,5% više u odnosu na ona sredstva koja su planirana od prihoda u inicijalnom budžetu.
Ono što je sada važno u ovom trenutku jeste da je neophodno da taj novac rasporedimo na odgovarajući način, odnosno da ga rasporedimo tako da pokaže najbolje moguće efekte u onim aspektima odnosno oblastima koje su obuhvaćene ovim rebalansom budžeta. To nije nimalo lak zadatak, on zahteva i jednu ozbiljnu analizu koje su to oblasti u koje treba u ovom trenutku uložiti neka dodatna sredstva kako bi pokazali neke efekte u nekom budućem periodu i zahteva zaista jedno veliko poznavanje samog sistema upravljanja javnim finansijama. Mislim da je ovim Predlogom rebalansa budžeta upravo to i učinjeno.
A, zašto to kažem? Zato što je veliki iznos izdvojen pre svega za oblast kapitalnih investicija, zatim saobraćajnica, sa druge strane veliki je iznos izdvojen i za zdravstvo, za obrazovanje, za socijalnu zaštitu, pa je tako recimo rebalansom predviđeno dodatnih 18 milijardi dinara za poljoprivredu čime će budžet, mislim da neko to već pomenuo, čime će budžet tog sektora dostići i 7,3% od ukupnog budžeta Republike Srbije.
Zatim rebalansom je dalje predviđeno povećanje u oblasti socijalne zaštite za iznos od 25,6 milijardi, pre svega sa ciljem promovisanja, ali i nastavka neke pozitivne politike pronatalitetne politike naše zemlje. Mi kao Socijaldemokratska partija Srbije u potpunosti podržavamo jednu ovakvu nameru da se porodicama sa decom pomogne u onoj meri ukoliko to, odnosno u onoj meri koliko naš budžet i naše finansije u ovom trenutku dozvoljavaju, naravno sve u skladu sa prioritetima.
Dalje, ovim budžetom, odnosno Predlogom rebalansa budžeta predviđena su i dodatna izdvajanja za obrazovanje. O obrazovanju se dosta govori ne samo kada se donose posebni zakoni koji su stručno vezani samo za obrazovanje već i u nekom svakodnevnom životu. Osećamo potrebu da se obrazovanje na svaki mogući način unapredi. To isto važi i za zdravstvo za koje ovim je rebalansom izdvojeno oko 28 milijardi dinara više.
Možda bih od svih ovih izdvajanja koja sam pomenula izdvojila ona koja podrazumevaju najveći novčani iznos od 111 milijardi dinara, a predviđena su za kapitalne projekte, za kapitalne investicije i projekte. Tu se pomenuo Ekspo 2027, zatim brza saobraćajnica, upravljanje otpadnim vodama, a za mene možda najznačajniji jeste izgradnja i rekonstrukcija prateće infrastrukture na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu za šta je planirano dodatnih dve i po milijarde dinara.
U ovom trenutku mogu da kažem, pošto dolazim iz Niša da je u Nišu urađena nova terminalna zgrada i da je prateća infrastruktura u potpunosti završena. Ne znam da li je neko od vas imao prilike da putuje sa aerodroma u Nišu pre nego što je nova terminalna zgrada izgrađena. Ukoliko jeste onda savršeno razume kakav je to značaj ne samo za grad Niš već i za građane, ali i sve one ljude koji iz privatnih ili poslovnih razloga gravitiraju ka jugu Srbiji i u kojoj meri je ovaj aerodrom za njih predstavlja, kako da kažem, jedan veliki skok van juga Srbije. Nišlije pre nekoliko godina nisu ni mogle da zamisle da će putovati iz svog grada. Mislim da je ulaganje u aerodrom Konstantin Veliki i te kako dobra stvar i da će ona pokazati svoje efekte u nekom narednom periodu.
Zašto to kažem? Pa, primera radi, od početka ove godine Niš je posetilo do danas, Niš je posetilo oko sto hiljada turista što je oko 23% više u odnosu na period od pre 2020. godine, pri čemu je takođe jedan od važnih podataka i taj da je od tih sto hiljada turista čak 77% stranih turista. To znači ukoliko budemo imali povećani broj polazaka sa niškog aerodroma da ćemo imati i povećani devizni priliv, ali da će to generalno uticati i na turistički potencijal grada Niša.
Moram da kažem, bilo bi nepravedno da to ne učinim, da niški aerodrom u ovom trenutku ima mali broj polazaka, odnosno mali je broj destinacija na koje možete odleteti iz Niša i to jeste tačno. Sa druge strane, tačno je da i mali broj kompanija, avio kompanija leti iz Niša i to su uglavnom loukost kompanije, ali je isto tako tačno da Nišlije zaista vole da lete iz svog grada i da će ovakva ulaganja zaista strateški jednog dana doprineti većoj atraktivnosti samog aerodroma i da će kao takve privući strane avio kompanije, što će naravno biti omogućeno kada se završi planirana infrastruktura oko aerodroma, kako bi se omogućilo da ona bude privlačna svim onim kompanijama koje planiraju svoje letove iz ovog grada.
Kao socijaldemokrata želim da kažem i da pohvalim pre svega neki pozitivni trend koji se oseća u odlukama Vlade, a odnosi se na povećanje minimalne zarade koja je sada u ovom trenutku iznosi 50 hiljada i prilično je izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom. Nadam se u ime SDPS da će se ovaj pozitivni trend nastaviti, jer od njega u velikoj meri zavisi i životni standard građana, ali i to kakav će kvalitet života moći da priušte u sopstvenoj zemlji. Socijaldemokratska partija Srbije uvek insistira na tome da je uvek pojedinac na prvom mestu i da mu treba omogućiti da pošteno radi i zarađuje i da zaštiti i sebe i svoju porodicu. Mislim da sa jednim ovakvim pozitivnim trendom i nastojanjem Vlade Srbije tako nešto i ostvaruje.
Na kraju samo bih rekla da iznoseći zaključke jednog ovakvog predloženog rebalansa budžeta, mi smo uvereni da će on dati pozitivne efekte, da će se odraziti na privredni rast i razvoj naše zemlje, ukoliko usvojimo, a nadam se da hoćemo ovaj Predlog rebalansa budžeta iz tog razloga naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege, tragični događaji koje smo kao društvo doživeli pre evo više od mesec dana kao što se i po raspravi može zaključiti nikoga od nas ne mogu ostaviti ravnodušnim, ali prosto to su stvari i dešavanja na koja se ne možete unapred pripremiti i smatram da je bilo ko u tom trenutku posumnjao ili na bilo koji način mogao da predvidi da će se nešto ovako strašno dogoditi da bismo svi mi reagovali na odgovarajući način da to i sprečimo.
Vreme nažalost, ne možemo da vratimo, ali imamo obavezu i odgovornost da pokažemo saosećanje sa porodicama preminulih i da kao društvo pogledamo gde smo u stvari pogrešili.
Sada nakon četiri nedelje razgovora na ovu temu, ukoliko posmatramo iz ugla običnog građanina, onog koji je duboko potresen ovim tragičnim događajima, očekivalo se da će rasprava na ovu temu u Skupštini možda imati malo drugačiji ton, da ćemo možda imati malo više razumevanja jedni za druge, da ćemo ostaviti svoje političke razlike po strani, da ćemo prestati sa uzajamnim optuživanjima i na kraju, da ćemo svi zajedno pokušati da pronađemo uzrok jednog ovakvog nezapamćenog tragičnog događaja u našoj zemlji.
Upravo iz tog razloga, mislim da je potpuno bespotrebno da nastavimo sa prebacivanjem krivice jedni na druge i da izazivamo dalju uznemirenost ljudi. Smatram da je na nama da se potrudimo da svako iz svog ugla, u svojoj porodici, okruženju, na poslu, da sve od sebe, da svojim primerom prenese određeni sistem vrednosti mlađim generacijama, učeći ih i poštenju, i empatiji i pravim vrednostima, ali učeći ih i o tome da naspram svakog prava koje imaju istovremeno stoje i obaveze koje društvo koje od njih očekuje.
Sistem obrazovanja i vaspitanja danas u velikoj meri se razlikuje u odnosu na vreme kada se moja generacija školovala i mislim da ćemo se oko toga složiti, da škola nije jedino mesto na kome deca i uče, ali i usvajaju modele ponašanja. Ukoliko posmatramo ovaj problem van porodičnog konteksta i pokušamo da prebacimo odgovornost i na vladajući sistem, i na školski sistem i na neadekvatno okruženje, pa i na vršnjake, mislim da smo potpuno pogrešili u pristupu rešavanja jednog ovakvog problema.
Dakle, deca traže uzore, traže da budu saslušana, traže da se uvaže njihova mišljenja, traže da rastu, traže da budu deca, a mi smo ti koji moramo omogućiti i stvoriti uslove da se kao takvi i razvijaju i rastu. Znate, učitelji, nastavnici i profesori mogu u nekoj meri usmeravati svoje učenike, đake ili studente, ali ukoliko dete nema jasno izgrađen sistem vrednosti koji se primarno stvara u samoj porodici, onda takav isti rad sa detetom ili neće imati efekta ili će imati vrlo malo efekta i vrlo će malo uticati na sam razvoj i formiranje sistema vrednosti kod takve dece.
Takođe, u prethodne dve, tri nedelje smo dosta govorili o tome šta bi se moglo pojaviti kao uzrok ovakvih događaja i često smo govorili o tome da je činjenica da su savremene tehnologije i društvo u kome živimo danas potpuno drugačiji, da deca danas imaju drugačiju percepciju života i načina na koji on uopšte i funkcioniše. Deca jesu digitalno pismenija od nas danas i mi to moramo da prihvatimo hteli mi to ili ne. Recimo, sa druge strane, ja pripadam generaciji one dece koja je svoj prvi mobilni telefon dobila za 18 rođendan. To je danas u ovim uslovima nezamislivo i mi to moramo da prihvatimo, pre svega da prihvatimo da su savremene tehnologije i društvene mreže način života ove generacije dece, a mi smo tu da ih upozorimo da i društvene mreže, ali i savremene tehnologije imaju svoje prednosti, ali i nedostatke kako bismo sprečili da dođe do zloupotrebe istih.
Tu dolazim do jedne teme o kojoj bih samo ukratko govorila, pošto smatram da za nju treba malo više vremena, pa možda i nekog malo drugačijeg okruženja, apsolutno i teme o kojoj govorimo, a to je nasilje na internetu. Psiholozi su se dosta bavili ovom temom, negde se došlo do zaključka da je daleko lakše pridružiti se nasilniku na društvenim mrežama i putem upotrebe digitalnih tehnologija i da to nasilje na internetu stvara neki privid da će takvo ponašanje ostati nekažnjeno sa jedne strane, a sa druge strane deca su i te kako inteligentna i vrlo dobro znaju da ono što jednom završi na internetu pratiće ih kroz čitav njihov život i kasnije kroz karijeru. Upravo je to jedna od tema o kojoj treba razgovarati malo više i možda na malo drugačiji način, uz potpuno razumevanje te iste dece koja možda ne znaju da se snađu u savremenom svetu digitalnih tehnologija i načina na koje ono funkcioniše, pa smo mi kao odrasli ljudi dužni da im u tome i pomognemo.
To je tzv. generacija "Z", kako istraživači kažu to je generacija koja je rođena između 1990. i 2010. godine i oni zaista pokušavaju da se snađu u jednom ovakvom svetu, sa svim svojim složenostima koje danas postoje. Isto tako, oni predstavljaju generaciju koja jeste nestrpljiva, koja jeste manje fokusirana, ali i te kako inteligentna i i te kako dobro zna i šta radi i kako radi. Zato smatram da svako od nas može predstavljati uzor toj istoj generaciji i toj istoj deci.
Razgovor u Skupštini je primeren, pogotovo na ovu temu onoliko koliko smo mi u stanju da tome doprinesemo. Zato postavljam pitanje svima nama - da li mi kao narodni poslanici zaista dajemo dobar primer toj deci? Da li mi kao predstavnici naroda pokazuje dovoljno empatije, da li pokazujemo dovoljno spremnosti da saslušamo jedni druge, da ostavimo svoje političke razlike po strani i da li uopšte pokazujemo bilo kakav nivo tolerancije za uzajamne političke razlike?
Mislim da treba da pođemo od sebe i da će nam to dati najbolji odgovor na rešavanje ovog problema, odnosno na koren rešavanja ovog problema. Znate, mišljenja sam da nije ovo ni mesto, ni vreme, ni tema, ali ni način na koji treba da razgovaramo u ovoj Skupštini u ovom trenutku.
Da li zaista mislite da će ostavka ministara, pa i Vlade na kojoj se ovde insistira ili ukazivanje na krivicu samo jednog lica ili nekolicine njih, zaista rešiti problem? Da će vratiti decu roditeljima, da će umanjiti njihov bol? Neće. Neodgovorno je prebacivati odgovornost samo na jednu osobu ili prebacivati odgovornost na vlasti ili vladajući sistem, već treba posmatrati problem u daleko širem kontekstu.
Možda zato i postoji Narodna skupštine, da se u toj istoj Narodnoj skupštini odvija jedan dijalog koji će biti civilizovan, koji će biti dostojanstven ne samo ove zgrade i ovog doma, već i teme o kojoj danas razgovaramo.
Između ostalog, jedna od stvari o kojima danas pričamo jeste formiranje anketnog odbora koji bi trebao da utvrdi okolnosti koje su dovele do ovih tragedija. Socijaldemokratska partija Srbije će apsolutno pružiti podršku u radu ovog anketnog odbora u nameri da da sve od sebe da se ovakvi događaji više nikada ne ponove.
Što se tiče namere države i o tome smo dosta razgovarali u prethodnom periodu, mislim da je namera države u pogledu reakcije na ove događaje i te kako jasna, odnosno i više nego jasna i da je u tom smislu država preduzela niz konkretnih mera kao vid reakcije na njih. Pre svega govorimo o nultoj toleranciji na nasilje i mislim da je to tema koju treba pomenuti svaki put kada analiziramo ove tragične događaje.
Samo ću ukratko pomenuti ove mere pošto se vrlo često, bar je moj utisak takav, vrlo često stavljaju po strani sve ove mere koje je država preduzela u nameri da se marginalizuje ono što je povodom ovih događaja i učinjeno. Pre svega pokrenut je projekat za uspostavljanje nacionalne platforme "Čuvam te" koji treba da objedini način funkcionisanja svih službi i državnih institucija koje učestvuju u sprečavanju nasilja, u isto vreme uključuje i samu decu. Dalje, uveden je dvogodišnji moratorijum za izdavanje dozvola za nošenje i držanje oružja. Sprovedena je akcija dobrovoljne predaje oružja od strane stanovništva. Najavljena potencijalna izmena Krivičnog zakona i smanjenje starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnih lica sa 14, na 12 godina. O tome ću malo više govoriti kasnije.
Formirana je Grupa za bezbednost dece na internetu, to je ona tema o kojoj smo malopre pričali i kojoj treba posvetiti pažnju, možda baš u okviru ove grupe koja će tu bezbednost dece na internetu i razmatrati. Pošto dolazim iz Niša, mogu da kažem da je u Nišu pokrenuto formiranje Saveta za bezbednost na lokalnom nivou, verujem da to i ostale lokalne samouprave rade. Sproveden je inspekcijski nadzor u osnovnoj školi. Dakle, kada nabrojite mere na jedan ovakav koncizan način, onda se može jasno videti da država zaista jeste onoliko koliko je mogla u trenutku preduzela mere kako bi se u isto vreme moglo sprečiti, hajde da kažem, u budućem nekom periodu mogle sprečiti ovakve i slične tragedije.
Rekla sam da ću samo ukratko pomenuti krivičnu odgovornost dece, odnosno najavljenu izmenu Krivičnog zakonika i smanjenje krivične odgovornosti starosne granice sa 14 na 12 godina. Naše zakonodavstvo nije nimalo drugačije u odnosu na zakonodavstvo u okruženju. Ta starosna granica od 14 godina postoji i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i u većini zemalja EU. Ne kažem da je to dobro, ali prosto Srbija prati trend i zemalja u okruženju, ali i zemalja u EU, kada je reč o ovoj starosnoj granici, što je verovatno procenjeno na osnovu nekog psihofizičkog razvoja same dece i mogućnosti da ona zapravo shvate značaj učinjenog krivičnog dela u svom dobu, da kažem, odnosno u uzrastu u kome se nalaze, sa izuzetkom Velike Britanije kod koje je ta granica 12 godina, verovatno zbog povećane stope kriminaliteta kod dece u tom uzrastu.
Na kraju, rekla bih samo da je u ovom trenutku o ovoj temi i te kako važno, ja znam da ne možemo, ali je važno da bar probamo da prevaziđemo međusobne političke razlike, da probamo da se ujedinimo oko jedne teme koja je svima nama bitna i da pokušamo da sebe sagledamo kao deo jednog sistema koji nije idealan, ali idealan sistem i ne postoji, ali i takav kakav imamo je naš i moramo se potruditi, ukoliko zaista imamo želju da menjamo taj sistem, da učestvujemo u izmeni tog sistema u granicama onoga što nam je dozvoljeno.
Zato, pošto smo protekle nedelje čuli da je Srbija, i sa jedne i sa druge strane smo mogli da čujemo da je Srbija naša zemlja, pa eto, ukoliko je naša zemlja, a jeste, pođimo od toga da u toj istoj našoj zemlji menjamo našu decu, da našoj deci prenesemo prave vrednosti, da od njih stvorimo ljude koji će se učiti i toleranciji i poštovanju različitosti, jer je to jedini način da im damo primer kako treba postupati i da ih na to podstičemo da bi bili bolji ljudi. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih uputila pitanje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Naime, Zakon o visokom obrazovanju, u svom članu 39. koje je vezano za obim studija, u svom stavu 7. kaže, da osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 esp bodova. Ovakva definicija problematična je iz najmanje dva razloga.
Prvi jeste taj, što iz ovoga proizilazi da studijski programi osnovnih akademskih studija mogu, recimo imati 200 bodova, što nije u skladu sa standardima za akreditaciju, a drugi je što se izostavlja reč „najmanje“, koja inače stoji, kao odrednica u ostalim stavovima ovog člana, a koji se odnose na druge nivoe studija, čime se ujedno ograničavaju osnovna načela Bolonjske deklaracije i sprečavaju studenti da polažu dodatne predmete, u skladu sa svojim interesovanjima, ali i potrebama.
U tom smislu moje pitanje upućeno Ministarstvu glasi – da li je moguće da se ovaj stav podeli na dva dela i to tako da glasi – osnovne akademske studije u trogodišnjem trajanju od najmanje 180 bodova, odnosno osnovne akademske sudije u četvorogodišnjem trajanju koje bi imale 240 bodova?
Na ovaj način bi se izbegla problematična tumačenja sa jedne strane, a sa druge strane jasno bi se definisalo trajanje studija na koji se broj bodova odnosi i ujedno bi se ispoštovala i načela Bolonjske deklaracije, gde studenti svojim dodatnim angažovanjem mogu da ostvare i dodatni broj bodova u svojoj diplomi.
Treba imati u vidu da trogodišnje i četvorogodišnje studije suštinski predstavljaju dva različita nivoa studija, nakon kojih sleduju i različita zvanja, pa osobe koje završe trogodišnje studije imaju 180 bodova stiču naziv pravnik, ekonomista, filolog i slično, dok onaj koji završi četvorogodišnje studije ima 240 bodova, stiče znatno veće zvanje i priznatije zvanje, jer se dodaje odrednica – diplomirani, i ona daje dodatne mogućnosti i za zaposlenje ali i označava i posedovanje nekih temeljnijih i većih znanja, ali i naprednijih kompetencija u čemu je u stvari i suština razlikovanja ova dva nivoa studija.
Takođe, važnu ulogu u pravljenju ove razlike ima i prohodnost ka samim master studijama nakon završenog studiranja, koje je u skladu sa trajanjem osnovnih akademskih studija moraju da traju jednu ili dve godine kako bi se dostigao prag od pet godina studiranja i 300 bodova za završene master akademske studije.
Sve napred navedeno ukazuje na to da se radi o velikoj razlici, da li studije traju tri ili četiri godine, odnosno da li iznose 180 ili 240 bodova. Mislim da je važno napraviti jasnu razliku u Zakonu o visokom obrazovanju i da taj način jasno bi bilo definisano da nije moguće napraviti takav program osnovnih akademskih studija koje će, recimo nositi 200 ili 220 bodova, jer trenutno zakonsko rešenje ne dozvoljava ovakvo tumačenje.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, a odnosi se na funkcionisanje i rad lokalnih saveta za bezbednost.
Za početak izuzetno je važna činjenica da je sam koncept bezbednosti u Srbiji shvaćen tako da se njegov fokus premešta na bezbednost pojedinca i kad to kažem mislim na bezbednost i životne sredine i ekonomsku bezbednost i zdravstvenu bezbednost i na kraju i ličnu bezbednost svakog pojedinca u ovoj državi.
Staranje o celokupnoj bezbednosti se generalno i u suštini nalazi u ingerenciji države kroz rad MUP-a i Ministarstva odbrane, ali i lokalne samouprave na sebe moraju preuzeti deo odgovornosti, a kasnije ću objasniti i na šta tačno mislim. To znači da država u poslednje vreme zaista i kvalitativno, ali i kvantitativno zauzima jedan potpuno drugačiji pristup kada je reč o pronalaženju onih modela koji bi dali najbolje rezultate, a kako bi se građanima pre svega na lokalnom nivou obezbedila ta bezbednost i sigurnost koja im u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje pripada.
Da bi se to ostvarilo svi činioci jedne lokalne samouprave moraju u tome aktivno učestvovati, pre svega kroz formiranje lokalnih tela. Tu mislim na Savet za bezbednost na nivou jedinica lokalnih samouprava, kojih u ovom trenutku ima preko 100 u celoj Srbiji.
Šta je tu sporno? Pravni osnov za osnivanje Saveta za bezbednost proizilazi iz statuta gradova i opština kao najvišeg pravnog akta svake jedinice lokalne samouprave, ali ne proizilazi iz akta više pravne snage, odnosno iz zakona. To praktično znači da mogućnost osnivanja, formiranja i samo funkcionisanje lokalnih saveta za bezbednost zavisi od volje lokalnih samouprava i zato možda treba pronaći modelitete koji će biti univerzalni na nivou cele Srbije.
Osim toga, jedan ovakav model postojanja lokalnih saveta za bezbednost daje jedan nestabilan karakter tih istih neformalnih, odnosno formalnih radnih tela na lokalnom nivou. One mogu biti privremenog karaktera. Veoma često se dešava da nemaju dobru saradnju sa svim činiocima na nivou lokalnih samouprava. Možda njihov rad upravo iz tog razloga i nije u dovoljnoj meri prepoznat i sve ovo navodi nas na zaključak i na razmišljanje da treba pronaći neki drugi model koji bi podrazumevao obaveznost osnivanja ovakvih saveta koji bi se osnivali na nivou lokalnih samouprava.
Iz tog razloga molim da se pokrene inicijativa za izmenu i dopunu onih zakonskih rešenja kojim bi se osnivanje lokalnih saveta za bezbednost postavilo kao obaveza, a ne kao preporuka koja ostavlja dovoljno prostora lokalnim samoupravama da odluče da li će ovakva tela na lokalu formirati ili ne.
Za kraj, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici. Pa, zar ima bolje motiva da se kroz uspostavljanje jednog obaveznog tela u smislu Saveta za bezbednost na lokalnom nivou pruži puna zaštita ženama žrtvama nasilja na jedan kontinuirani planirani i sistematičan način. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnosi se na medijsku pismenost, odnosno na uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje.
Naime, nakon rezultata dobijenih istraživanjem, a koji su sprovedeni marta i aprila meseca 2016. godine, narodni poslanik SDPS iz Niša, Predrag Jelenković, uputio je inicijativu nadležnim ministarstvima za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje. Pitanje se odnosilo na planove koje imaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture u pogledu uvođenja medijske pismenosti u programe obrazovanja na svim nivoima školovanja u našoj zemlji.
Kao epilog jedne ovakve inicijative i upućenog pitanja, bila je pozitivna reakcija i jednog i drugog ministarstva, i to tako što je inicijativa sprovedena u delo, odnosno medijska pismenost je zvanično postala deo programa našeg obrazovanja u srednjim školama.
Mi iz SDPS smo jako ponosni na to što smo bili inicijatori uvođenja jedne ovakve vrste pismenosti u naš obrazovni sistem, jer se u praksi pokazalo da ova vrsta pismenosti postaje sve korisnija, pre svega u sprečavanju zloupotreba kojima je društvo svakodnevno izloženo.
Složićete se sa mnom da medijska pismenost predstavlja snažno sredstvo za formiranje društvenog sistema vrednosti, ali i za kreiranje javnog mnjenja i zbog toga je razumevanje funkcionisanja masovnih medija ali i pravilno tumačenje medijskih sadržaja od izuzetne važnosti za budućnost čitave jedne zemlje i kreiranje javnog mnjenja u njoj.
U Evropi i u zemljama u okruženju upotrebljava se pojam „medijska pismenost“ i upravo iz tog razloga ja i govorim na ovaj način, međutim, u našem obrazovnom sistemu ona se nalazi pod nazivom – jezik, mediji i kultura, iako je suština ista.
Na kraju, moje pitanje se odnosi na konkretne normative. Kako je normativima o stručnoj spremi nastavnika u srednjim školama predviđeno da predmet – jezik, mediji i kultura mogu da predaju samo određeni profili nastavnika među kojima se ne nalaze komunikolozi ali i diplomirani novinari i žurnalisti, ovo moje pitanje praktično predstavlja inicijativu upućenu Ministarstvu prosvete od strane SDPS sa sagleda i njih, odnosno da ih uvrsti u ove normative, kako bi im dali šansu da ubuduće mogu biti angažovani na predavanju ovog predmeta u obrazovnom sistemu u srednjim školama. Zahvaljujem.
(Niš, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 34000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| JKP Medijana Niš (izvršni direktor za pravno-ekonomske poslove) | Grad | Mesečno | 90000.00 | RSD | 01.08.2020 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 34000.00 | RSD | 01.08.2022 - |