Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se.
Pre svega, želim da se u ime resornog ministarstva kao predlagača zahvalim na konstruktivnoj raspravi koju smo imali u vezi sa Predlogom zakona o zaštiti potrošača.
Uverena sam da će i amandmani koje su narodni poslanici predložili dati doprinos unapređenju zakonodavnog okvira kada govorim o zaštiti prava potrošača u Republici Srbiji i dodatnom unapređenju i usklađivanju sa regulativom i direktivama EU.
Novi zakon je, kao što su i narodni poslanici konstatovali u njihovim raspravama, doneo mnogobrojne novine, od kojih su najznačajnije, pre svega, neki novi mehanizmi zaštite prava potrošača i dodatno unapređenje postojećih mehanizama.
Ovo je zakon koji je nastao pre svega na osnovu analize efekata dosadašnjeg zakona koji je donet 2014. godine i koji je i tada bio već usklađen sa regulativom EU, dodatno se sada unapređuje i moram još jednom da napomenem da novine koje se odnose na vansudsko poravnanje, uvođenje registra "Ne zovi", takođe i činjenica da uvodimo prekršajne naloge odnosno mandatorne kazne kao jedan doduše represivni vid ali i jedan, nadamo se, efikasan vid zaštite prava potrošača, pored toga, novine kao što je uvođenje predračuna odnosno proračuna za izvođenje popravki veće vrednosti od 5.000 dinara i još mnogobrojne novine i u oblasti zaštite prava potrošača kada govorimo o sektoru turizma, sigurna sam da će ne samo unaprediti prava potrošača u našoj zemlji nego dodatno pre svega i naše trgovce osnažiti da ipak razvijaju jedan tržišno konkurentan i ipak uzajamno korektan odnos sa potrošačima.
Moram da napomenem da je rasprava koja je vođena u parlamentu dala doprinos da se dodatno unapredi sam zakon i u tom smislu posebno smo zahvalni za amandmane koji su predloženi i koji će svakako određene članove zakona dodatno pojasniti, precizirati, kako ne bi dolazilo do nerazumevanja i različitog tumačenja pojedinih članova zakona. U tom smislu izuzetno je bila važna i konstruktivna rasprava koja je vođena u parlamentu.
Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom i resorno ministarstvo i u prethodnom sastavu ministarstvo je dosta učinilo da se zaštite prava potrošača, a posebno sad sa ovim iskorakom u regulatornom i zakonodavnom okviru koji pravimo, verujemo da ćemo se apsolutno uskladiti sa najboljom praksom koja postoji ne samo u zemljama članicama EU, nego i u globalnim okvirima i da ćemo imati mnogo povoljnije, pre svega uslove za zaštitu prava potrošača, ali isto tako i da će trgovci na određen način moći svoju trgovačku praksu da unapređuju i da je usklađuju sa najboljim, da kažemo, tekovinama koje je ta praksa u EU dala.
Još jednom bih se u ime resornog ministarstva zahvalila na konstruktivnoj raspravi i na podršci koju su narodni poslanici pružili ovom predlogu zakona. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o zaštiti potrošača, koji je sačinjen na osnovu analize primene efekata važećeg Zakona o zaštiti potrošača koji je donet još 2014. godine.
Ovaj zakon koji se nalazi danas pred vama je takođe rezultat rada Radne grupe u kojoj su bili, naravno, zastupljeni kako predstavnici trgovaca, tako i potrošača, kao osnovnih subjekata potrošačkog odnosa, ali naravno i ostali relevantni nosioci zaštite potrošača i stručna javnost.
S obzirom na to da je zaštita potrošača ustavna kategorija Republike Srbije i da predstavlja jedan od primarnih sistemskih ciljeva naše države i pre svega rada resornog Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije, današnji predlog zakona pre svega ima za cilj da ponudi nova zakonska rešenja koja će omogućiti potrošačima da svoja prava ostvaruju efikasnije i uz što manje troškova i da na taj način zapravo garantujemo visok nivo zaštite potrošača u Republici Srbiji.
Ovaj zakon koji je danas pred vama predviđa čitav niz novih zakonskih rešenja i mera kojim će biti regulisane obaveze i zaštićena prava svih potrošača, ali takođe predlaže obaveze, odgovornosti i pravila koja se odnose na delovanje i na rad trgovaca i koje će u budućnosti, sigurni smo, dovesti do poboljšanja i pre svega do stvaranja jedne mnogo bolje pozicije potrošača i ostvarivanja njihovih potrošačkih prava.
Razlozi za usvajanje Predloga zakona o zaštiti potrošača se ogledaju pre svega u sprovođenju sistemskih i konkretnih pravnih i institucionalnih instrumenata zaštite prava potrošača kojim se obezbeđuje regulisanje svih pitanja od značaja za potrošače, ali takođe i unapređuje se nivo zaštite i informisanosti potrošača i putnika o uslugama putovanja čime je postignuta delimična harmonizacija sa direktivom EU o putovanjima, paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima iz 2015. godine, reč je o direktivi EU iz 2015. godine.
Poštovani poslanici, smatram da je zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu višestruko značajan i da će višestruko doprineti zaštiti prava potrošača i da će se ovim putem i na ovaj način potrošačko pravo u Republici Srbiji kretati u skladu sa propisima EU.
Verujem da ćete uvideti potencijal predloga da osigura i unapredi zaštitu prava potrošača u Srbiji, kao i da ćemo, ukoliko je to potrebno, imati konstruktivnu raspravu o svim mogućim daljim unapređenjima. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslaniče, moram da kažem da kao resorna ministarka za trgovinu, turizam i telekomunikacije sigurno najviše osećamo posledice Kovida 19 i činjenice da trenutno u Srbiji ne postoji dovoljan, odnosno željeni broj vakcinisanih.
Mi smo, kao što znate vrlo dobro, vodili vrlo jaku kampanju vezano za vakcinaciju, imali smo sjajne uspehe u trenutku kada većina evropskih zemalja nije imala ni vakcine. Došli smo do trenutka jednog zastoja i način na koji bi to trebalo rešiti sigurna sam da će biti predmet rasprave na sledećem kriznom štabu.
Moram da kažem, ja sam se naravno lično vakcinisala i revakcinisala i pre nepunih 10 dana primila treću vakcinu, i mislim da ljudi koji veruju u nauku i koji apsolutno slušaju šta stručnjaci pričaju o Kovidu dovoljno su stekli argumenata da se vakcinišu.
Veliki problem koji postoji sa nevakcinisanima ja mislim da bi trebalo pre svega možda da pokuša da se reši kroz jednu kampanju, kroz jednu edukaciju, treba dati priliku stručnim ljudima da pričaju o tome kako bi se neke zablude koje postoje srušile.
Nažalost, savremeno doba, tehnologija, naša civilizacija dovela je do mnogih bitnih, do razvoja društva, do osvajanja sloboda. Mnogo toga nam je dostupno i to naravno ima svoje dobre i loše strane kada pričamo o sredstvima, odnosno o načinima komunikacije pogotovu, vi ste spomenuli društvene mreže, one naravno mogu biti izvor
različitih netačnih informacija, ne samo iz oblasti medicine, nego i svih drugih oblasti, i postoje načini na koji se to sankcioniše i kroz naše zakonodavstvo i tu sam potpuno saglasna sa vama.
Ali, kada govorimo o vakcinaciji ipak mislim da jedna permanentna edukacija, jedna kampanja koja bi konstantno davala priliku, pre svega stručnim ljudima iz oblasti da objasne i da povrate na neki način poverenje koje očigledno da određen broj, procenat građana nema, ali ne samo kod nas nego u čitavom svetu, u vakcinu da je to jedini izlaz iz ove situacije.
Ne verujem da će građani verovati više vama ili meni, ili narodnim poslanicima od stručnih lica koja se bave medicinom. Mislim da su ta lica koja su završila fakultete i koji su dobili svoje diplome iz te oblasti, pravi koji treba da govore na tu temu.
Naravno, svako ima svoje pravo da u nešto sumnja ili da kritikuje, a na nama kao državi jeste da pokušamo da argumentovano i sa stručnim pristupom tu jednu sumnju koja postoji kod određenog broja građana rešimo.
Sektor turizma, pored sektora saobraćaja, najviše je pogođen pandemijom Kovida 19 u čitavom svetu, pa i u Srbiji. Mi kao resorno ministarstvo više puta smo kroz pre svega različite vrste kampanja, imali smo posebno jednu aktivnost koja se odnosila pre svega na vakcinaciju svih zaposlenih u turističko-ugostiteljskoj privredi, jer smo smatrali da je izuzetno važno da ljudi koji rade u sektoru turizma i ugostiteljstva budu vakcinisani kako bi se i na taj način jednostavno stekli uslovi za obavljanje ove delatnosti.
Kada govorimo o sektoru turizma i ugostiteljstva sigurno da je od ključnog značaja za opstanak ovih delatnosti u narednom periodu što veći broj vakcinisanih. Definitivno da je i naravno za oporavak ekonomije, kako naše, tako i na globalnom nivou to od ključnog značaja, ali koja su sredstva i koji su načini o tome će se sigurno još dodatno raspravljati i na kriznom štabu.
Preneću vašu poruku.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim da vam se zahvalim na današnjoj konstruktivnoj raspravi u vezi sa Predlogom zakona o zaštiti potrošača i sigurna sam da ćete glasanjem za ovaj zakon i svi mi koji smo na njemu radili doprineti što boljem statusu potrošača u našoj državi i usaglašenosti naših propisa sa propisima EU kako bi smo, naravno, doprineli daljem razvoju pre svega ekonomije i zaštite prava potrošača u Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, skraćenica CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stava 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.
Ovim zakonom se zapravo potvrđuje odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta u daljem tekstu Odluka CEFTA 3K.
Tekst Odluke CEFTA 3K je prihvaćeni i na sednici Vlade Republike Srbije, koja je održana 16. juna 2021. godine. Ovom odlukom koja je usvojena 21. juna 2021. godine u Skoplju u prisustvu svih predstavnika CEFTA strana.
Razlozi za usvajanje ove odluke se ogledaju pre svega u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe sadržanog u aneksu koji ide uz ovu odluku, u prilogu pod a, označeno pod slovom - a, gde je u članu 1. predviđeno da se u svrhu sprovođenja sporazuma primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, tzv. PEM konvencije, i obezbeđuje se dinamična veza sa PEM konvencijom tako da se uvek poziva na poslednju verziju koja je na snazi, dok član 2. predviđa pravila o poreklu robe koja se alternativno primenjuje i na bilateralnoj i prelaznoj osnovi pored važećih pravila sadržanih u PEM konvenciji do završetka i stupanja na snagu revidirane PEM konvencije.
U pogledu preferencijalne trgovine, pravila koja će se alternativno primenjivati ovim sporazumom u najvećoj meri obuhvataju interese naše zemlje, kao i interese svih naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine. Stoga je ovo od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, pre svega u pogledu njene konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo danas kao i uvek imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predloženo zakonsko rešenje. Zahvaljujem se.

Poštovane narodne poslanice, poštovani poslanici, s obzirom da ste spomenuli ovde, pre svega, digitalizaciju elektronske trgovine i neophodnost da se ona dodatno unapredi, kao i sve njene potencijale, ja bih samo da podsetim da je u prethodnom periodu, a kada kažem u prethodnom periodu, znači, mislim na period od 2019. i 2020. godine, resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije značajno unapredilo propise u ovoj oblasti, pre svega donošenjem novog Zakona o trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.
Takođe, u saradnji sa USAID-om smo izradili jedan akcioni plan za jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji, kao i vodič za potrošače u elektronskoj trgovini i takođe vodič i za elektronske trgovce koji je dostupan i može se naći na veb stranici našeg ministarstva .
Ono što bih želela takođe da napomenem jeste da resorno ministarstvo sprovodi i jednu medijsku kampanju koja ukazuje na prednosti elektronske trgovine. Potpuno sam saglasna, kao što ste i vi rekli, prelazak na elektronsku trgovinu je pokazao neverovatno povoljan uticaj na rast prihoda kod malih i srednjih preduzeća.
Ovaj vodič za trgovce je upravo namenjen onima koji tek nameravaju da se bave elektronskom trgovinom, ali isto tako i postojećim privrednim subjektima koji planiraju da se preorijentišu na elektronsko poslovanje ili jednostavno da uvedu jedan novi vid digitalnog poslovanja.
Ono što je važno jeste da je, praktično, pandemija pokazala kolika je moć i značaj elektronske trgovine i mnoga preduzeća, mala i srednja preduzeća, su upravo uspela u pandemijskim uslovima da opstanu zahvaljujući razvijenoj elektronskoj trgovini. U tom smislu, kompanije koje prodaju putem interneta su naravno u daleko većoj prednosti u odnosu na klasične trgovce i očekivani rast E-komerca prethodnih nekoliko godina i svi napori i izazovi sa kojima smo se mi kao ministarstvo suočavali kada smo govorili o unapređenju elektronske trgovine praktično su u vremenu pandemije jednostavno doživeli jednu revoluciju i elektronska trgovina je dostigla zapravo jednu vrstu procvata u toj pandemiji. I ta nesrećna okolnost je, eto, imala nešto dobro kao svoj rezultat.
Ja bih rekla da je, kada govorimo o teritoriji Republike Srbije i kada govorimo o razvoju naše elektronske trgovine, najveći izazov bio nepoverenje kupaca. To je zapravo bio najveći problem, a nakon toga nedovoljna, da kažemo, informisanost samih trgovaca i to je ono na čemu smo mi radili. Dakle, pokušali smo i verujemo da smo uspeli uspešno da prevaziđemo predrasude koje postoje u vezi sa elektronskom trgovinom, da ona nije dovoljno protektivna u odnosu na kupce, da ona ne obezbeđuje pravu i adekvatnu kupovinu. To smo prevazišli i kroz jednu konstantnu edukaciju i rad sa, pre svega, trgovcima, malim i srednjim preduzećima i edukacijom takođe doprinosimo da se elektronska trgovina razvija sve više u Republici Srbiji, ali moram da kažem da je, zapravo, pandemija Kovida-19 najviše doprinela tome da ljudi shvate koje su prednosti i da se uvere da su, pre svega mislim tu na kupce, njihova prava čak i veća i bolje zaštićena kada kupuju elektronski.
Samo bih još na kraju rekla da su interesantni statistički podaci koji kažu da je u Srbiji, recimo, broj realizovanih elektronskih transakcija sa sedam miliona u 2019. godini skočio na 14,3 miliona u 2020. godini, dok je vrednost elektronskih transakcija sa 17,8 milijardi dinara porasla na 32,38 milijardi dinara u 2020. godini, a broj virtuelnih prodajnih mesta, koji je na kraju 2019. godine iznosio 1.139, na kraju 2020. godine je bio 2013. ukupno prodajnih virtuelnih mesta.
Dakle, sve su ovo podaci koji idu u prilog tome da su pre svega i iznad svega, naravno, nova zakonska rešenja, ali i različite promotivne kampanje i vidovi edukacije dali doprinos da se elektronska trgovina razvija u Republici Srbiji.
Još jednom moram da napomenem, pored resornog ministarstva, partneri su USAID, takođe i Udruženje, odnosno Asocijacija E-komerc Republike Srbije, koja isto radi jedan sjajan posao. Saglasni smo da će zajedničko regionalno tržište pružiti svima još veću šansu kako u elektronskoj trgovini, ali tako i u svim drugim oblastima privredne saradnje.
Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, u vezi sa pitanjem koje se odnosi na cenu zaštitnih maski rekla bih da je u toku pandemije izazvane Kovid-19 Vlada Republike Srbije donela dve uredbe.
Prva uredba se odnosila na ograničenje cena, odnosno marže zaštitnih sredstava maske i to je uredba o ograničavanju maloprodaji cena zaštitnih sredstava, odnosno maski.
Druga je odluka o ograničenju visine cena i marži osnovnih životnih namernica i zaštitne opreme, što predstavljaju maske.
Uredbom je bilo regulisano da epidemiološke maske i rukavice apoteka može da prodaje po ograničenim cenama i to do 120 dinara za maske i do 200 dinara za epidemiološke maske, i do 40 dinara za rukavice. Sve se odnosi na cenu po komadu.
Od početka primene Uredbe, tj. od 22. marta 2020. godine do 06. maja 2020 godine kada je prestala da važi ova Uredba tržišni inspektori su izvršili 866 vanrednih inspekcijskih nadzora kod trgovaca, tj. kod apoteka i nije bilo puno slučajeva u kojima je utvrđena nepravilnost.
Međutim, ovde moram da kažem da ovaj inspekcijski nadzor se odnosio na kontrolu apoteka kod kojih je bila propisana maksimalna maloprodajna cena, ali mi nismo imali, niti možemo imati uvid u uvozne cene maski.
Samim tim, u vezi sa tim i sa maržama koje su možda bile visoke, ovo pitanje nije u nadležnosti Ministarstva nego Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ali, mi ukazujemo na sledeću jako bitnu činjenicu, da je snabdevanje apoteka maskama i rukavicama od strane Republičkog zdravstvenog fonda u značajno meri stabilizovali situaciju na tržištu i da maske i distribucija zaštitne opreme koja je išla preko RFZO je doprinela tome da se cene zaštitne opreme koje su bile neophodne u vreme Kovida u stvari snize.
Sa druge strane, postojao je čitav niz apoteka koji ne pripada mreži RFZO i koje su imali određene cene, drugačije i na njih se odnosila druga odluka koja je Vlada morala da donese, a to je zapravo odluka o ograničenju visine cene i marži osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme i to je bilo propisano da marža trgovaca u veleprodaji i maloprodaji ne sme da prelazi nivo koji je obračunavan na na dan 05. marta 2020. godine, znači na dan izbijanja pandemije.
Naravno, i tu su vršene određene kontrole, međutim, još jednom napominjemo da su i bile izrečene određene sankcije, ali da sama tržišna inspekcija i naš nadzor, nažalost ne obuhvata nadzor nad dobiti koju ostvaruju privredni subjekti kada govorimo o prodaji maske i o cenama maske.
Dakle, to je ono što je Vlada u tom trenutku mogla da učini kako stabilizovala tržište. Činjenica je da smo mi ipak deo jednog liberalnog tržišta i da ne možemo, imamo jednu ekonomiju koja se, pre svega bazira na slobodnom tržištu i na potražnji i samim tim na definisanju određenih cena. Ono što je Vlada mogla da uradi ona je to odmah i učinila, dakle ograničila je cene i obezbedila je distribuciju zaštitne opreme preko RFZO-a, a kod privatnih apoteka je samo definisala da cena marže ne sme biti veća.
Ovde nije pitanje samo o našem tržištu, nažalost, pogotovo u tom prvom trenutku mi nismo ni imali puno proizvođača maski, dakle sve se to uvozilo, tu se i postavlja pitanje kakva je situacija bila na drugim tržištima, odakle su se zapravo uvozile maske i druge zaštitna oprema.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice i poslanici, samo želim da se zahvalim na konstruktivnoj raspravi danas i da kažem da mi je izuzetno zadovoljstvo što smo danas bili ovde u Narodnoj skupštini prisutni istovremeno kada se ovaj veliki događaj u Skoplju dešavao i da podržimo.

Drago mi je što su svi narodni poslanici i poslanice podržali ovu sjajnu inicijativu, vezano za „Mini Šengen“ i za jedinstveno regionalno tržište. To je u sklopu, između ostalog, i ovog današnjeg zakona i svih naših inicijativa koje su usmerene na poboljšanje ekonomske situacije i na ubrzani razvoj srpske ekonomije.

Zahvaljujem vam se još jednom na raspravi konstruktivnoj.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, u ime predlagača želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima i poslanicama na konstruktivnoj raspravi i da vam se još jednom zahvalim na poverenju koje ste ukazali ovim predlozima kada su u pitanju ugovori i sporazumi koji su danas bili na dnevnom redu. Verujem da će njihovo izglasavanje, i što je najvažnije, njihova primena, značajno doprineti ekonomskom rastu i razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem vam se još jednom.

Poštovani predsedavajući, poštovana premijerko, uvažene kolege ministri, poštovani poslanici, kada govorimo o razvoju turizma naravno da je jedna od ključnih i važnijih stvari, pre svega preduslova, da ne postoji vizni režim. Druga je naravno dobra konekcija bilo da je reč o aviosaobraćaju ili o drugim vrstama saobraćaja.
Kada je u pitanju Egipat i pitanje viznog režima, vi ste lepo napomenuli, postoje obaveze, međunarodne obaveze koje Srbija ima i procene se vrše iz nekoliko resora o tome da li je poželjno i da li je zapravo svrsishodno ući u jedan bezvizni režim za određene zemlje.
Dakle, interesovanje kada je u pitanju Egipat prema Srbiji postoji, ali poznato je da uglavnom većina turista zapravo iz Srbije odlazi za Egipat. Oni jesu za nas interesantno tržište, ali da li je moguće i na koji način olakšati vizni režim, to je jedno više političko pitanje o kome između ostalog možda može nešto više reći ministar spoljnih poslova. Nije samo u domenu Ministarstva spoljnih poslova, nego i MUP-a i drugih agencija koje o tome treba da donesu procenu i na osnovu te procene da se izvrši finansijska analiza efekata donošenja jedne takve odluke.
Dakle, to nije samo pitanje turizma ili prihoda koje bismo imali na jednoj strani, nego jedne druge vrste procene i političke i bezbednosne sa druge strane i da li to ugrožava na bilo koji način naše međunarodne obaveze na koje smo obavezani kao što ste i sami rekli i procesom pristupanja EU. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani poslanici, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 18 miliona evra, koji je podnela Vlada Srbije i kojim se predviđa realizacija prve faze projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.
Šta to zapravo znači? U pitanju je zajam kojim dobijamo sredstva za realizaciju prve faze projekta, strateški prioritetnog značaja kojim se obezbeđuje ultra brzi širokopojasni pristup za oko 500 naselja, odnosno za oko 80.000 domaćinstava u ruralnim područjima, za koja nije postojao komercijalni interes operatora za ulaganje u mrežu.
Ovaj projekat je još u decembru 2019. godine dobio odobrenje upravnog odbora "Western Balkans Investment Framework" za grant za tehničku saradnju u iznosu od 1,7 miliona evra za pripremu projektne dokumentacije, što uključuje studije izvodljivosti, kost benefit analizu, indikativne procene troškova i preliminarni dizajn. To je ujedno bila i podrška, ogromna podrška EU Srbiji na našem ekonomskom i digitalnom putu pridruživanja EU.
Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta Ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu, čiji su rezultati dostupni na Platformi ministarstva - Pametno i bezbedno i ova analiza je pokazala da u Srbiji postoje tzv. bele zone. To su područja koja zapravo nemaju odgovarajući pristup širokopojasnoj mreži i za koje ne postoje planovi operatora za njihovu izgradnju u naredne tri godine.
Prepoznato je i da oko 2.800 naselja sa preko 320 hiljada domaćinstava ima problem sa širokopojasnim pristupom internetu i da su to područja koja su kandidati za podsticaje države.
Realizacija prve faze projekta zapravo će omogućiti da u digitalno društvo bude uključeno blizu trećine onih koji su do sada imali problem sa fiksnim pristupom internetu. Sprovođenjem ovog projekta obezbeđuje se razvoj brzih širokopojasnih mreža u tzv. beli zonama, kako smo ih mi nazvali, u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se pre svega na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Navedene pristupne tačke će predstavljati mesta sa kojih će se dalje širiti širokopojasna mreža do domaćinstava, koja zbog svoje udaljenosti od gradskih sredina nisu mogla da se razvijaju. Na taj način će se omogućiti pre svega uravnoteženi regionalni razvoj, smanjiće se nedostatak kvalifikovane radne snage i naravno omogućiti ostanak stanovništva u seoskim područjima, što je jedan od glavnih benefita u realizaciji ovog projekta.
Projekat se implementira inače tako što će se omogućiti izgradnja širokopojasne infrastrukture, „midl majin“ segmenata koja će povezivati oko 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećim širokopojasnom infrastrukturom i obezbediće besplatno dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija, koji su izabrani putem javnog tendera. Za uzvrat izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu tzv. last majls segmenata. To je zapravo telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti od kuće do kuće i koja povezuje škole sa, do 80 hiljada okolnih domaćinstava. Na ovaj način će se stvoriti i nova platforma za razvijanje digitalnih usluga u tim područjima, odnosno novi kanali razvoja IT usluga, IT industrije, elektronske trgovine, elektronskog turizma itd, zajedno sa ekonomskim jačanjem nedovoljno razvijenih područja.
Do sada je ministarstvo inače tri javna poziva za operatore. Prvi javni poziv je bio za 60 naselja i zaključeni su ugovori sa četiri operatora za zajedničku izgradnju u 34 naselja. Drugi javni poziv je objavljen u novembru 2020. godine za dodatnih 200 naselja i u februaru ove godine doneta je odluka o izboru 89 prijava operatora. Za 29 naselja smo ponovili javni poziv, odnosno imali smo dopunu trećeg javnog poziva kako bi smo omogućili operatorima da ponovo podnesu prijavu imajući u vidu da su prijave operatora podnete za predmetnih 29 naselja sadržale određene pogrešne podatke. Treći javni poziv je objavljen u decembru 2020. godine za 555 naselja. Primili smo četiri prijave operatora i to za 527 različitih naselja. Uskoro se očekuje odluka o izboru operatora i za ovaj treći poslednji poziv.
Jasno je da je namera ovog projekta da se pre svega promeni i unapredi ruralno područje u Srbiji i ulaganje u oblast širokopojasnog interneta inače direktno utiče na povećanje broja radnih mesta, na razvoj malih i srednjih preduzeća i naravno na konkurentnost svih sektora privrede i unapređenje i kvaliteta života građana, što nam je na prvom mestu.
Studije su pokazale da kada povećamo broj korisnika fiksnom širokopojasnom pristupu za 10% BDP raste za oko 1% do 1,5%. Ugovorom o zajmu IBRD stavljamo na raspolaganje Republici Srbiji kreditna sredstva po sledećim uslovima – iznos zaduženje 18 miliona evra, a period raspoloživosti zajma je tri godine od datuma potpisivanja ugovora o zajmu, odnosno do 31. decembra 2023. godine, što je i rok za završetak ovog projekta. Sredstva će se isplaćivati u tranšama čiji je minimalan iznos 100 hiljada evra.
Period dospeća zajma je do 15 godina, uključujući period početka do tri godine nakon čega će otpočeti otplata glavnice zajma u 24 jednake polugodišnje rate. Prvi datum otplate zajma je 22. decembar 2023. godine, a poslednji datum otplate zajma je 22. jun 2035. godine.
Primena varijabilne kamatne stope jednake referentnoj kamatnoj stopi, šestomesečni euribor uvećanoj za fiksu mrežu od 1% uz mogućnost da se kamatna stopa fiksira ako se proceni da je to povoljnija opcija sa stanovišta upravljanja javnim dugom.
Predviđena je i mogućnost prevremene otplate kamate, kao i otkazivanje zajma u minimalnom iznosu od milion evra. provizija koja se plaća banci za neiskorišćeni deo zajma od 0, 5% godišnje, a upisna provizija po stopi od 1% ukupnog iznosa zajma plaća se jednokratno iz sredstava odobrenog zajma.
Želim još jednom da ukažem da je projekat izgradnje širokopojasnog pristupa u ruralnim područjima deo šire inicijative i da predstavlja prvu od dve faze, pri čemu se druga faza koja ima za cilj povezivanje na mrežu do 900 škola, odnosno javnih ustanova i 135 hiljada domaćinstava planira kao odvojeni projekat za 2021. i 2022. godinu.
Cilj Vlade Republike Srbije jeste da do 2025. godine ne postoji domaćinstvo koje neće imati mogućnost fiksnog pristupa brzom internetu. U skladu sa Strategijom razvoja mreža nove generacije Republike Srbije do 2023. godine, kao i opštim ciljevima EU, ciljevima Digitalne agende za EU i Agende za razvoj informacionog društva, Projekat širokopojasnog interneta u ruralnim područjima Srbije doprineće i jačanju temelja savremene javne uprave.
Razvoj širokopojasnog pristupa je takođe u skladu sa prioritetima VB šest, višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor, a takođe je i jedna od ključnih oblasti u pregovaračkom poglavlju 10 – informaciono društvo i mediji.
Verujem da će poslanici u danu za glasanje podržati ovaj Predlog Vlade Republike Srbije jer implementacija ovog projekta omogućava da savremene tehnologije zaista budu sredstvo za postizanje društvene jednakosti, a ne ekonomske polarizacije kako nijedan građanin, ni građanka ne bi ostali na analognoj strani našeg društva. To je jedan od prioriteta na kojem kontinuirano radi Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koji je apsolutno neophodan za normalno funkcionisanje i razvoj društva u digitalnoj budućnosti u kojoj uveliko živimo. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani gospodine Markoviću, prvo bih se saglasila sa vama i nekoliko puta sam to rekla javno da je ova epidemijska situacija praktično najteža kriza koja je čitav svet zadesila od Drugog svetskog rata. Mi živimo, pogotovo mi koji se bavimo turizmom, u jednom ratnom stanju i zaista vodimo jedan rat za opstanak sektora, pre svega turizma, naravno i trgovine.
Vratila bih se sad na tačku dnevnog reda i ne bih se osvrtala na neke druge vaše navode. Govorila bih ipak o onome što je danas na dnevnom redu. To je, pre svega, pitanje razvoja širokopojasnog interneta i pristupa, širokopojasnog pristupa koji podrazumeva, između ostalog, i razvoj interneta.
Kada govorimo, jasno je da je kao i sve drugo, tako i savremena tehnologija može biti jako dobar sluga i jako loš gospodar. To je slučaj i sa nekim drugim oblastima, ne samo sa savremenim tehnologijama. Mi smo toga svesni i kao resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije i ja kao državni sekretar u resornom ministarstvu, prvo za trgovinu, zatim za turizam i telekomunikacije, zajedno sa gospodinom Rasimom Ljajićem, od 2012. godine sam radila u ovom resoru, a u državnoj upravi od 2002. godine, vrlo dobro znam šta smo sve do sada uradili, pre svega, na polju prevencije, kada govorimo o zloupotrebi savremenih tehnologija i o zaštiti dece.
Podsetila bih vas, o tome verovatno niste informisani, ali evo prilike da i vi nešto danas naučite od mlade ministarke, da je 2017. godine osnovan Nacionalni kontakt centar…
(Dragan D. Marković: Ko da nauči?)
Ja vas nisam prekidala. Molim vas, možete li mi dozvoliti da završim?
… da je osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji od 2017. godine. Petnaest hiljada đaka je imalo priliku da se edukuje o opasnostima dece na internetu putem ovog mehanizma koji je institucionalan i koji je na predlog resornog ministarstva Vlada Republike Srbije osnovala. Održano je 397 predavanja, 5.000 roditelja je bilo uključeno u edukaciju i zaštitu dece i edukaciju roditelja o načinu na koji deca da se zaštite od zloupotreba na internetu.
Ovo je jedan sistem koji koordinira MUP, Ministarstvom za prosvetu, takođe Ministarstvo socijalne zaštite je uključeno i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Dakle, to je mehanizam koji postoji i na osnovu kojeg je do sada bilo jako puno i zaštite i procesuiranih ljudi i različitih vrsta predmeta gde je osnovna namera bila, i u tome smo uspeli, da se stvori jedan uspešan mehanizam unutar resornih ministarstava koji će decu štititi od zloupotreba, a koji će, sa druge strane, roditeljima pružati mogućnost i priliku da nauče nešto o savremenim tehnologijama, jer kao što ste i vi lepo rekli, navodeći vaš unuke, da, pošto sam i ja majka dvoje maloletne dece, dečaka, znam kako može biti negativan uticaj savremenih tehnologija, interneta, prekomerna upotreba različitih društvenih mreža ili video igrica na zdravlje dece, mentalno i psihičko. Slažem se i saglasna sam tu sa vama, ali postoje mehanizmi i država je ustanovila mehanizme za borbu protiv takvih vrsta zloupotreba.
Sa druge strane, to ne znači da je upotreba savremenih tehnologija u procesu nastave pogrešna. Naprotiv, ona je poželjna. Mi ne možemo zbog svih, kažem, nuspojava negativnih prenebregnuti tu činjenicu.
U trenucima izbijanja ove pandemije i potpunog lokdauna i zatvaranja onlajn nastava jeste bila jedno od boljih rešenja i uspešnijih, a na kome su nam čestitale i mnoge druge razvijenije zemlje. Saglasna sam sa vama kada kažete da ništa ne može zameniti školu i odlazak u školu u životu dece. Potpuno sam saglasna sa vama i mislim da u trenucima kada sve stane, škole, pogotovo osnovne škole, su trebale da rade i one su zaista radile dokle god je epidemiološka situacija to omogućavala, kao što ste, sigurna sam, vrlo dobro upoznati da deca mlađih uzrasta, do četvrtog razreda osnovne škole, i dalje idu i imaju nastavu, naravno, po jednom drugom principu, skraćenom, drugačijem, ali odlaze u školu.
Takođe, saglasna sam sa vama da je odlazak u školu za decu od ključnog značaja, ne samo radi sticanja što boljeg znanja i veština, nego i radi njihove socijalizacije. Sve to ima, s obzirom da ste spomenuli vašeg dragog kolegu, gospodina Obradovića, koji je bio nekada ministar prosvete, svi vrlo dobro razumemo koliko je značajno obrazovanje i proces odlaska u školu za razvoj dece, psihički i njihov socijalni život.
U tom smislu, u meni ćete uvek imati saborca za to da škola, pogotovo, osnovna škola, funkcioniše dokle god je to moguće, naravno i epidemiološki uslovi to dozvoljavaju, uvek ću se zalagati da deca idu u školu. Ali, još jednom želim da napomenem da savremene tehnologije, pored svojih loših strana, naravno, imaju ogromne benefite, i mi jednostavno pokušavamo da predočimo jednu i drugu stranu i imamo mehanizam koji se bori protiv zloupotreba.
Zaključiću na kraju samo sa još jednim detaljem za koji mislim da je važan, znate, pošto sam majka i pošto ste i vi roditelj, u procesu odrastanja dece, bilo da pričamo o 21. veku ili 18. veku ili 19. veku, uloga roditelja nikada se neće promeniti. Dakle, ne možemo mi, ne mogu institucije, ne mogu norme, zameniti ulogu roditelja. Svako od nas ima obavezu da prati ponašanje svoje dece na društvenim mrežama i da to sankcioniše.
Dakle, roditelj i uloga roditelja je ostala oduvek ista i roditelji su ti koji treba da preuzmu na sebe deo odgovornosti, a država da stvara mehanizme koji mogu da odgovore na ovakve probleme o kojima ste vi pričali, a ja kažem, država je te mehanizme stvorila.
Pored toga, kada govorimo isto o govoru mržnje na društvenim mrežama, to su sve veliki problemi, taj govor mržnje naravno da nije dozvoljen, naravno da ga treba sankcionisati i svako od nas, a pogotovo resorno ministarstvo kada pričamo o deci, vrlo ima uspešnu saradnju, rekla sam već, i sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, ali takođe i sa MUP koje radi sjajan posao i njihovo Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i svaki govor mržnje i širenje bilo kakvih sadržaja takve prirode se automatski sankcioniše.
Da se sada malo vratimo na pandemiju i na sektor trgovine. To o čemu ste vi govorili o zatvaranju maloprodajnih objekata, ne znam na koje vrste maloprodajnih objekata ste mislili konkretno, mi smo se sve vreme zalagali, pogotovo ja, da praktično i u trenucima najveće epidemiološke krize, smatrali smo da trgovine koje nisu u sklopu velikih tržnih centara, mogu da rade, gde imate direktan ulaz sa ulice i spolja, da je tu jednostavno moguće bolje kontrolisati poštovanje epidemoloških mera.
Koliko je meni poznato, pre svega, trgovine koje su se bavile prodajom prehrambenih proizvoda radile su i u trenucima kada je u Srbiji bilo najstriktnije, kada su bile na snazi najstriktnije i najrigoroznije mere.
Dakle, i kada smo imali policijski čas, radile su male radnje, upravo te o kojima vi pričate i za koje se vi zalažete i za koje se ja zalažem da treba da opstanu, njima je bilo omogućeno da rade u tim uslovima policijskog časa do pet sati, koliko se sećam, bilo je radno vreme.
Tako da ne znam tačno o kojim se vrstama maloprodajnih objekata radi, ali evo i danas mi znamo da ne rade veliki tržni centri, a mogu da rade, sve radnje prehrane i druge su otvorene.
Rekla bih samo na kraju da je za sve nas kada pričamo o sektoru turizma, mere koje smo doneli još prošle godine i koje nastavljamo da donosimo i ove godine, idu u pravcu, naravno, da se sačuvaju radna mesta u tom sektoru, istovremeno da se spremamo za postkovid period. Moram da kažem da je svima nama u interesu, bez obzira da li pričamo o sektoru trgovine, turizma ili telekomunikacija, da se vratimo u jedan normalan život na koji smo navikli.
Svima nama je u interesu, ja ću i sa ovog mesta ponovo apelovati da se vakcinišemo. Brza i efikasna imunizacija je ključ za povratak u normalu ili u onaj život kakav smo imali. S obzirom da Srbija je u Evropi među zemljama koja je najuspešnija kada je u pitanju imunizacija, ja se iskreno nadam da će to tako i ostati i da ćemo sa tom uspešnom imunizacijom uspeti da prebrodimo, saglasna sam potpuno, postkovid period koji će biti jako u ekonomskom smislu izazovan, ali ključ za izlazak iz ove krize, ne treba niko da ima zabludu, jeste brza i efikasna imunizacija.
Ja mislim da svi ljudi koji su se vakcinisali, koji se pridržavaju mera i koji su učinili sve što je od njih država zahtevala, da svi ti ljudi zaista treba ipak da budu uvaženi u odnosu na one koji ne razumeju da je u 21. veku imunizacija jedini izlaz iz ove ekonomske, socijalne i društvene krize, pa kao što vidimo i psihološke, da ćemo se svi zalagati, evo i vi ste rekli da ste vakcinisani, takođe i ja, za što uspešniju i bržu imunizaciju, jer je to jedini izlaz iz ove krize. Zahvaljujem vam se najlepše.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslaniče, u ovom trenutku nisu određene škole, ali će to biti škole koje su obuhvaćene kroz naselja, zapravo škole koje se nalaze u naseljima koje su obuhvaćene javnim pozivom.
Ja sam već napomenula da ćemo u aprilu praktično imati zaključenih svih 555 naselja, koja će biti obuhvaćena u prvoj fazi i tada ćemo zapravo znati zajedno sa Ministarstvom prosvete koje su to škole. U ovom trenutku to još uvek nije određeno. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajuća.
Poštovani poslaniče, još jednom samo da napomenem. Osnovni kriterijum i osnovni razlog za jedan ovakav projekat jeste bilo upravo fokusiranje na najruralnija područja u Republici Srbiji.
Dakle, kao što sam napomenula u uvodnom izlaganju, mi smo se upravo fokusirali na ona područja gde nije postojao nikakav komercijalni interes mobilnih operatora da razvijaju širokopojasnu infrastrukturu koja podrazumeva ne samo internet, nego rekli smo već i televiziju, fiksni telefon itd.
Tako da, da, reč je baš o najruralnijim područjima u Republici Srbiji. To je bio kriterijum za odabir ovih prvih 600 naselja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi poslanici, ja samo želim da se zahvalim na današnjoj izuzetno konstruktivnoj raspravi i još jednom da se zahvalim na tome što su svi izlagači dali podršku ovom projektu. Hvala vam.