Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani poslanici, pred vama se danas nalazi Program zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, kojim se utvrđuje institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija u sistemu zvanične statistike.
Sistem zvanične statistike pored Republičkog zavoda za statistiku, kao glavnog proizvođača i koordinatora sistema, čine i NBS, Ministarstvo finansija i ostali odgovorni proizvođači zvanične statistike navedeni u ovom programu. Na ovom petogodišnjem programu zasnivaju se godišnji planovi zvanične statistike koje usvaja Vlada Republike Srbije.
Sastavni delovi programa su – strategija razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji, potom pregled očekivanih rezultata zvanične statistike po oblastima i na kraju pregled najznačajnijih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti. Osnovni cilj ovo programa je završetak potpune harmonizacije zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, pre svega sa standardima evropskog statističkog sistema i EU.
Sadašnji visok stepen usaglašenosti naše zvanične statistike je postignut realizacijom prethodnog petogodišnjeg programa koji je, između ostalog, i potvrđen otvaranjem Poglavlja 18 – statistika na međuvladinoj konferencije EU i Republike Srbije, koja se održala 10. decembra 2018. godine, kao i Izveštajem Pir rivju misije koja je organizovana od strane Eurostata u decembru 2017. godine.
Takođe, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija u periodu 2020. godine, prepoznat je napredak statistike u okviru Poglavlja 18 uz zaključak da je značajno poboljšana kompilacija makroekonomske statistike u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010, kao i da je nastavljen rad na daljem poboljšanju dostavljanja statističkih podataka Eurostatu.
U izveštaju je naglašeno da je potrebno da Republički zavod za statistiku zadrži visoko obrazovane i stručne kadrove i da angažuje nove u cilju ispunjenja predviđenih obaveza. Ostali ciljevi razvoja zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine su, pre svega, unapređenje kvaliteta rezultata zvanične statistike uz obezbeđivanje visokog stepena međunarodne uporedivosti, potom obezbeđivanje nezavisnosti zvanične statistike i unapređenje koordinacije unutar sistem zvanične statistike, zatim razvoj sistema podrške o odlučivanju - decision making support i drugih modernih informacionih rešenja koja su prilagođena potrebama različitih vrsta korisnika. I na kraju predviđeno je i obezbeđivanje odgovarajućih resursa za funkcionisanje i za razvoj zvanične statistike.
Pored toga, rekla bih još nešto i o prioritetnim razvojnim aktivnostima programa koje su definisane u sledećim oblastima zvanične statistike. Pod jedan, demografija i društvena statistika, uključujući sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini. Pod dva, ekonomske statistike, uključujući i jačanje kvaliteta makroekonomskih pokazatelja, pre svega poboljšanje kompilacije nacionalnih računa u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010, što se potencira u Izveštaju Evropske komisije, i unapređenje pokazatelja strukturnih i kratkoročnih poslovnih statistika, a sve u svrhu vođenja i praćenja rezultata ekonomske politike. Pod tri, sektorske statistike, kao što je statistika poljoprivrede, energetike, saobraćaja, turizma, nauke i tehnologije. Pod četiri, statistika životne sredine i statistike koje obuhvataju više oblasti – regionalne statistike, geografske, informacioni sistemi, indikatori održivog razvoja i statistika polova.
Kada govorimo o infrastrukturnim i razvojnim aktivnostima, tzv. horizontalnim aktivnostima one će obuhvatiti, pre svega, dalju harmonizaciju metodologije zvanične statistike, unapređenje zakonodavnog okvira, poboljšanje koordinacije statističkog sistema uspostavljanjem nacionalnog koordinacionog odbora, odgovornih proizvođača zvanične statistike, razvoj i primenu integralnog sistema upravljanja kvalitetom, gde smo već napredovali imajući u vidu međunarodni kontekst, dalji razvoj softverskog paketa za integrisanu obradu podataka ECT u potpunosti razvijenog u Republičkom zavodu za statistiku i realizaciju projekata u okviru evropskih integracija i međunarodne statističke saradnje koja je od izuzetnog značaja za nas.
Realizacija programa treba da zadovolji uvećane potrebe za podacima zvanične statistike i da upotrebom novih izvora podataka i savremenih tehnoloških rešenja dovede do unapređenja efikasnosti procesa proizvodnje i diseminacije rezultata zvanične statistike.
Harmonizacija statističkih podataka, standarda, metodologija i statističke prakse obezbediće najviši kvalitet rezultata zvanične statistike i njihovu potpunu međunarodnu uporedivost.
Žiža dodatnih aktivnosti prema Izveštaju Evropske komisije biće sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u 2021. godini i dalji rad na harmonizaciji, poboljšanju kompilacije nacionalnih računa, makroekonomske statistike u skladu sa Evropskim sistemom računa ESA 2010.
Za kraj, nadamo se da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predloženi program. Za početak vam se zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici, da, želim reč ispred predlagača u vezi sa našom tačkom dnevnog reda. Zahvaljujem se.
Pre svega, želela bih jednu kratku informaciju uvaženim poslanicima da pružim u vezi sa javnim konkursom za izbor članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Narodna skupština je, inače, donela Odluku o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge 3. marta 2016. godine. Mandat članova Upravnog odbora je trajao pet godina.
Imajući u vidu da je članovima Upravnog odbora Agencije prestao mandat istekom vremena na koji su izabrani, odnosno 3. marta 2021. godine, resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije je, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, raspisalo i sprovelo javni konkurs za izbor predsednika, zamenika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Vlada je, shodno tome, 19. februara 2021. godine podnela Narodnoj skupštini Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora. Ovom odlukom su predloženi sledeći predsednik, zamenik i članovi.
Za predsednika je predložen gospodin Dragan Kovačević, koji je inače bio i dosadašnji predsednik Upravnog odbora. Za zamenika predsednika je predložen Petar Stijović, takođe i dosadašnji zamenik predsednika Upravnog odbora. Za članove su predloženi dr Vladimir Krstić, koji je takođe bio dosadašnji član, dr Slobodan Ristić, novopredloženi član Upravnog odbora i prof. dr Dejan Marković, koji je takođe bio dosadašnji član Upravnog odbora, inače stručnjak iz oblasti poštanskih usluga.
Članovi Upravnog odbora se, inače, biraju iz reda uglednih stručnjaka sa visokim akademskim obrazovanjem iz oblasti značajnih za rad Agencije, a naročito iz oblasti elektronskih komunikacija, ekonomije i prava. Takođe, stručnjaci koji su ostvarili značajne i priznate naučne radove ili u praksi u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno poštanskih usluga i uživaju veliki ugled u stručnoj javnosti.
Tri člana Upravnog odbora moraju biti stručnjaci iz oblasti elektronskih komunikacija, shodno članovima Zakona o elektronskim komunikacijama, a jedan član Upravnog odbora mora biti stručnjak iz oblasti poštanskih usluga. Svi navedeni predlozi i za predsednika i za zamenika predsednika i za članove su zaista najviši akademski obrazovani stručnjaci iz ove oblasti koji u Srbiji postoje.
U vezi sa tim, moramo reći da je ovaj sastav najreprezentativniji iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani poslanici, poštovani poslaniče, kada je u pitanju ulaganje iz sektora turizma u sandžačku oblast, ja moram da kažem da je poslednjih šest godina primetno značajno veće ulaganje u ovu oblast pre svega kroz različite projekte koje smo finansirali, a gde su uglavnom lokalne samouprave iz tih krajeva aplicirale za projekte.
Moram da kažem da je upravo sada u toku konkurs i u budžetu Republike Srbije Ministarstvo turizma je odvojilo 600 miliona dinara za različite projekte u oblasti infrastrukture u turizmu i nadamo se i već imamo prve pristigle prijave iz opštine i Priboj i Prijepolje i Novi Pazar, naravno.
Napomenula bih da jedna od važnijih stvari prilikom ovih velikih infrastrukturnih projekata koje ste vi spominjali jeste, pre svega, izrada projektno-tehničke dokumentacije.
Ono sa čim smo se često do sada suočavali to je bio jedan veliki posao koji smo uspeli zajedno sa lokalnim samoupravama uz ogromno zalaganje i edukaciju negde i sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a negde sa bilateralnim donatorima pre svega da izvršimo jednu vrstu edukacije u vezi sa načinom i procedurom koja je neophodna da se ispoštuje da bi određeni projekti mogli da dobiju i konkurišu i da dobiju sredstva od resornog ministarstva, ali i sredstva od bilateralnih donatora, jer, između ostalog, kao što znate, razvojne agencije Republike Turske i drugih međunarodnih donatora su dosta zainteresovani i već su realizovali neke projekte u tom regionu u prethodnom periodu.
Osvrnula bih se, takođe, konkretne iznose za ove oblasti i za ove opštine mogu vam naknadno dati za period od prethodnih šest godina.
Kada govorimo o Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“ i o potencijalima u turizmu u oblasti Nove Varoši, rekli ste Jabuka, i drugim mestima, mi smo potpuno saglasni sa tim da i manje lokalne turističke destinacije imaju svoju razvojnu šansu i mi ih nismo zaboravili i zajedno i sa Javnim preduzećem „Skijališta Srbije“ radimo na tome, ali i postoje određeni standardi i hoću da kažem da ne treba mešati „Skijališta Srbije“ sa ovom vrstom turističke delatnosti. Da biste mogli uopšte da dobijete status skijaškog centra, postoje određeni standardi i preduslovi koji se moraju ispuniti. Ova manja mesta, naravno, takvu vrstu kapaciteta nemaju, ali mogu biti ono o čemu ste vi pričali, nekakvi pionirski centri, odnosno gde se može razvijati jedna specifična vrsta turizma, možda usmere na više, na razvojnog omladinskog turizma i gde se mogu ti potencijali maksimalno iskoristiti i za razvoj lokalne zajednice i za dodatni ekonomski napredak u tom kraju.
Napominjem još jednom da zajedno sa lokalnim samoupravama takve projekte ćemo finansirati i uloga i značaj lokalnih samouprava je ključna u realizaciji ovakvih projekata. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, hvala vam što ste mi dozvolili da se obratim.
(Predsednik: Treba nam novi sistem, ovaj je od pre 2000. godine. Vi ste zaduženi za to.)
Znam sve. Toliko smo napredovali u tehnologijama, daćemo sve od sebe. Skupština je jako važna institucija i u sklopu digitalizacije celokupnog našeg društva sigurno će to biti jedan od prioriteta u ovoj godini.
Samo bih da se zahvalim poštovanim poslanicima i vama predsedavajući na današnjoj diskusiji i na podršci koja je pružena današnjem dnevnom redu i u tom smislu se još jednom zahvaljujem u ime svih predlagača u ime čitave Vlade za podršku svim tačkama dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedavajući imajući u vidu sve to što ste upravo rekli i argumente koje ste izneli, svečano dajem reč da ćemo zaista dati sve da damo podršku da se inovira taj informacioni sistem i da bude na nivou koji zaslužuje.