Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić.

Zahvaljujem mr Kosaniću.
Sledeći na listi uvaženi narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi, uvažena narodna poslanica, Samira Ćosović.

Zahvaljujem narodnoj poslanici Ćosović.

Sledeći na listi, uvaženi narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Hvala, prof. Atlagiću.
Sa vašim izlaganjem završićemo ovaj deo sednice.
Nastavljamo posle pauze u 15,00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovane kolege narodni poslanici, najpre bih se zahvalio Kancelariji Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju i Ministarstvu za brigu o selu na iscrpnim, preciznim i ohrabrujućim odgovorima na moje poslaničko pitanje od 22. jula 2021. godine a u vezi sa programom podrške razvoju zadrugarstva u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji.

Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju mi je odgovorila da se planira pružanje podrške novoformiranim zemljoradničkim zadrugama na teritoriji opštine Leposavić, Istok i Gnjilane, kao i na teritoriji grada Priština. Takođe, planirano je i osnivanje zadruge na teritorijama opština Kosovska Kamenica, Štrpce i Orahovac.

Vlada Srbije je u proteklom periodu pomogla pokretanje i razvoj manastirskih ekonomija u manastirima Duboki potok, Draganac i Gračanica.

Ministarstvo za brigu o selu mi je u odgovoru na poslaničko pitanje posebno naglasilo da su svi programi podrške razvoju zadrugarstva, kao i svi ostali programi koji imaju za cilj poboljšanje života na selima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, dostupni i da na iste mogu konkurisati naši građani iz južne srpske pokrajine.

To se odnosi na trenutno aktuelan program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove, kao i program nabavki mini-buseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva, ali i na programe poboljšanja društvenog standarda i očuvanja kulturno-istorijske baštine na selu, što je naročito bitno za ostanak i povratak srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Takođe, Kancelarija za Kosovo i Metohiju im je odgovorila da će podržati svaku inicijativu srpskih manastira i crkava u AP Kosovo i Metohija za formiranje manastirskih ekonomija.

S obzirom da su najstariji srpski manastiri na Kosovu i Metohiji stari i po osam vekova, istovremeno činili prve velike zadruge i crkvene ekonomije, kao i da su u radu Nacionalnog tima za preporod sela Srbije već uključeni najveći velikodostojnici SPC, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar i predstavnici islamskih verskih zajednica, moje današnje pitanje je sledeće – da li za podršku manastirskim zadrugama, posebno na Kosovu i Metohiji, kao i zadrugama pri drugim verskim zajednicama, pogotovo u rudnim područjima Srbije, moguće obezbediti tzv. „pozitivnu diskriminaciju“ prilikom dodele i rasporeda podsticajnih sredstava iz budžeta Republike Srbije?

Ovo pitanje upućujem Ministarstvu finansija Republike Srbije, Ministarstvu za brigu o selu i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Jevđić, uvažena gospođo Matić, saradnici ministarke, da Predlog zakona o zaštiti potrošača, o kome danas raspravljamo, samo sadrži jedan, i to član 85. koji kaže da distributeru zabranjuje da obustavi pružanje usluga snabdevanje toplotnom i električnom energijom ili gasom kojima se potrošač snabdeva radi grejanja tokom grejne sezone ako u domaćinstvu živi i jedan ugroženi potrošač, vredelo bi ga podržati samo zbog toga, a ovaj zakon sadrži mnogo, mnogo više.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije kao stranka socijalne pravde koja je od svog nastanka dosledno okrenuta brizi za najranjivije kategorije stanovništva sa nestrpljenjem je čekala da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu našeg parlamenta.

I penzioneri i proleteri radnici i poljoprivrednici, tri sloja naših građana koji su u fokusu PUPS-a, osim što su ranjivi po drugim osnovama, istovremeno se ranjivom kategorijom mogu smatrati i kada ih posmatrate kao potrošače osnovnih životnih potrepština i usluga.

Zato nam je veoma važno i to što će prema ovom zakonu prodavcima, ali i pružaocima usluga od opšteg ekonomskog interesa, poput struje, grejanja ili gasa, biti zabranjeno da diskriminišu potrošače po bilo kojem kriterijumu, pa više nećemo imati neke dužnike i sa po nekoliko stotina hiljada dinara duga, koji i dalje imaju struju, a nesrećnici koji duguju nekoliko hiljada dinara bivaju isključivani.

Bićemo iskreni, nas najviše zanima onaj potrošač koji je u smislu ovog Predloga zakona definisan kao ugroženi potrošač, a to je svaki onaj koji zbog svog ekonomskog i socijalnog položaja, uslova života, posebnih potreba ili drugih teških ličnih neprilika ili kupuje robu ili koristi uslugu pod naročito otežanim uslovima ili je u tome potpuno onemogućen. Zato ćemo sve ono što novo donosi ovaj zakon pokušati, pre svega, da sagledavamo iz ugla tih najranjivijih grupa i kategorija građana Srbije.

Istraživanja navika potrošača koje se tiču odnosa životnog stila i navika u ishrani pojedinih kategorija stanovništva godinama kod nas daju slične rezultate. Recimo, žene više od muškaraca paze na kalorije i kvalitet hrane koju unose u organizam, češće čitaju deklaracije na prehrambenim proizvodima koje kupuju, ali su, tako govore istraživanja, i podložnije uticaju reklame i dizajna ambalaže, jer češće veruju da iza atraktivnog pakovanja stoji kvalitetan artikal.

Mlađa populacija, pak, jede neredovno fast-fud, stalno nešto grickaju, konzumiraju nezdravu hranu, eksperimentišu sa egzotičnim jelima. Stariji ljudi su, sa druge strane, i pre ove pandemije poklanjali mnogo više pažnje i zdravoj ishrani nego mladi. Stariji imaju uobročenu ishranu, retko preskaču redovne obroke i retko jedu između obroka. Više vole da kuvaju i da jedu kuvano, više vode računa da hrana bude zdrava i bez veštačkih aditiva.

Kako obezbediti da npr. ovakav pozitivan stav najstarijih sugrađana o zdravlju stvarno zaživi i u praksi ako su naši maloprodajni objekti prepuni proizvoda sumnjivog kvaliteta? Prava potrošača se neretko ne poštuju, pa čak ni posebna zaštita maloletnika kojima su dostupni i alkohol, duvan i pirotehnička sredstva.

Iako kod nas postoji relativno duga tradicija pokreta potrošača, tek nekoliko procenata naših građana zna koja su to neprikosnovena prava potrošača. Da podsetim, svaki građanin Srbije ima zakonsko pravo na zadovoljavanje svojih osnovnih potreba, dostupnost najnužnijih roba i usluga, kao što su hrana, odeća, obuća i stambeni prostor, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena. Zatim, sledi pravo na bezbednost, koju pomenuh malopre, a to je zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena i, naravno, pravo na zdravu i održivu životnu sredinu i život i rad u njoj, a onda ide i pravo na obaveštenost, to jest raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga, pravo na mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama, uz odgovarajući kvalitet, pravo na učešće i zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača, kao i pravo na pravnu zaštitu potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu prouzrokuje trgovac i tako dalje.

Građani moraju da znaju da je dužnost trgovca da transparentno, na nedvosmislen, čitak i lak uočljiv način istakne prodajnu jediničnu cenu robe ili usluge. Ovim zakonom staće se na put zloupotrebe ove obaveze kroz tzv. skrivene, sitnim slovima pisane stavke ugovora sa dodatnim nevidljivim troškovima.

Za PUPS kao partiju socijalne pravde i jednakosti, to znači da ovu stavku moraju naročito i striktno da poštuju trgovci koji pružaju usluge trajnog snabdevanja električnom energijom, toplotnom energijom ili vodom, putem cevovoda i sličnim uslugama od životne važnosti za svakog građanina.

PUPS očekuje da će se ovim zakonom stati na put i veoma rasprostranjenoj nepoštenoj poslovnoj, a naročito obmanjujućoj i nasrtljivoj praksi trgovaca prema potrošaču pre sklapanja, a za vreme i nakon sklapanja pravnog posla, jer će teret dokazivanja tačnosti i činjeničnih navoda trgovcu u vezi sa njegovom poslovnom praksom biti na trgovcu, a ne na potrošaču.

Pod obmanjujućem se u smislu ovog zakona smatra poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu.

Nadamo se da će se ovim iskoreniti i nasrtljiva poslovna praksa u kojoj neki trgovci uznemiravanjem, prinudom, čak i fizičkom, ili nedozvoljenim uticajem narušavaju slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi sa određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Tu spadaju i oni slučajevi – poseta potrošača u njegovom stanu bez njegove prethodne saglasnosti, direktno pozivanje dece ili maloletnika da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod, zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije ni tražio, višestruko obraćanje potrošaču protivno njegovoj volji telefonom, faksom ili elektronskom poštom.

Starije osobe i druge ranjivije kategorije stanovništva naročito su podložne gutanju pogrešnog utiska kojim ih hipnotiše trgovac prevarant da će, recimo, preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist ako na neki račun uplati izvesnu sumu novca.

Sada se zabranjuje direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom bez prethodnog pristanka potrošača, što je naročito važno zbog naših starijih sugrađana koji vrlo često bivaju nasamareni na ovaj način.

Ugovorne odredbe koje regulišu odnos trgovca i potrošača, osim retkih oko kojih prihvata da pregovara, trgovac unapred priprema unapred formulisane ugovorne odredbe, su po pravilu duge i složene tako da nestručni potrošač ne može da ih brzo pročita niti lako da ih razume. Ipak, potrošač pristaje na njih iako ih dobro ne razume, svesno da u njima ne može ništa da izmeni, da je reč o tzv. tipskom ugovoru.

Situacija u kojoj se nalazi potrošač omogućava trgovcu da iskoristi nejasne i nerazumljive ugovorne odredbe da bi kroz njih nametnuo potrošaču neke dodatne obaveze ili olakšao sebi izvršenje sopstvenih obaveze.

U ugovoru sa trgovcem potrošač skoro uvek ima podređen položaj. Trgovac je uvek nadmoćna strana u odnosu sa potrošačem. Sa takve pozicije najčešće je trgovac u prilici da nametne potrošaču uslove prodaje ili pružanje usluga koje su isključivo u njegovom interesu, zanemarujući interese potrošača.

Posebnim pravima koje ovaj zakon garantuje potrošačima i obavezama koje nameće trgovcima otklanja se nejednakost i popravlja položaj potrošača u ugovornom odnosu sa trgovcem.

Da je tako, govori, na primer, predloženi član 16. stav 3. koji određuje da je teret dokazivanja o tačnosti činjeničnih navoda trgovaca u vezi sa svojom poslovnom praksom na trgovcu a ne na potrošaču.

Nepravična ugovorna odredba, bilo ona za koju se pretpostavlja da je nepravična dok trgovac suprotno ne dokaže, bilo ona koja je u svakom slučaju nepravična, jeste ništavna i ne proizvodi pravno dejstvo.

Nepravične i nejasne ugovorne odredbe, pogotovo na tzv. tipskim ugovorima, imale su za posledice značajnu nesrazmeru u pravima i obavezama ugovornih strana uvek u korist prodavca, a na štetu potrošača.

Od sada će nejasne odredbe ugovora između potrošača i trgovca da se tumače u korist potrošača. Od sada, ugovorna odredba čiju je sadržinu odredio trgovac tako da se smatra da je potrošač pristao na nju, ta skrivena klauzula, ako izričito ne naglasi da na tu odredbu ne pristaje, ne obavezuje potrošača.

Prodavac je dužan da potrošaču kao deo prateće dokumentacije preda uputstvo za upotrebu i druge informacije kojima se potrošač upoznaje sa svojstvima robe, s obzirom na njena svojstva, namenu ili u skladu sa posebnim propisima, ali na srpskom, a ne na nekom drugom jeziku, na jasan i razumljiv način.

Preciziraju se i obaveze i garancije procedura reklamacije, a prodavac će, ukoliko odbije reklamaciju, biti dužan da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora i vansudskim putem i uputi ga na nadležna tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

U slučaju postojanja osnovane sumnje da je ugroženo pravo potrošača na bezbednost, odnosno da je ugrožena zaštita potrošača od roba i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posredovanje ili upotreba zabranjena, resorni ministar je dužan da predloži Vladu da donese odluku o hitnom sprovođenju zajedničke ili koordinisane vanredne inspekcijske kontrole od strane svih nadležnih inspekcijskih organa.

Ono što je nama iz PUPS-a takođe veoma važno jeste to što će trgovci uslugama od opšteg interesa, struja, voda i gas, biti obavezni da u računu za pružene usluge potrošaču navedu i elemente koji mu omogućavaju da proverava i prati iznos svog zaduženja, ali i ostvaruje uvid u tekuću potrošnju radi provere ukupne potrošnje prema pruženom kvalitetu usluge, kao i da su ti trgovci dužni da ukoliko se nudi ili javno oglašava za vršenje usluge trajnog snabdevanja strujom, centralnim grejanjem ili vodom putem cevovoda, u ponudi ili oglasu jasno naznači jediničnu cenu kilovat-časa potrošene struje, kubnog metra gasa, vode. Osim jedinične cene, trgovac je dužan da označi sve cene koje se ne računaju prema potrošenoj mernoj jedinici.

Poštovane kolege narodni poslanici, trenutno je kod Agencije za privredne registre upisano 90 udruženja iz Saveza za zaštitu potrošača koja imaju status "aktivan". Međutim, regionalna savetovališta po prigovorima potrošača minulih godina su u samo 10% slučajeva pregovarala sa trgovcima. U 4% prigovora su pružane informacije potrošača, a u samo 3% prigovori su rešavani pisanjem podneska, dok se njihova aktivnost u 82% slučajeva svodila samo na savete.

Zato je bitno što ovaj Predlog zakona, članom 170. prepoznaje institut povrede kolektivnog interesa potrošača, koji nastaje kada se ukupnom broju od najmanje 10 potrošača istovetnom radnjom, odnosno na istovetan način od strane istog lica povređuje pravo koje je zagarantovano ovim zakonom. Tada resorno ministarstvo pokreće postupak po službenoj dužnosti radi utvrđivanja povrede kolektivnog interesa potrošača po službenoj dužnosti, ako u postupku inspekcijskog nadzora, na osnovu

dostavljenih inicijativa, informacija ili drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi da neko činjenje ili nečinjenje učesnika na tržištu, a posebno o postojanju nepravične ugovorne odredbe, ugrožava ili preti da ugrozi kolektivni interes potrošača.

Vansudsko rešavanje sporova uz pomoć medijatora koje licencira Ministarstvo pravde postaće, nadamo se, najčešći ali najefikasniji kanal za dalje unapređenje sistema zaštite potrošača.

Smatramo da je kao vid prevencije veoma dobro što za neke prekršaje, uz prekršajnu novčanu kaznu, pravnom licu i njegovom odgovornom licu, kao i preduzetniku, može izreći zaštitna mera zabrane da obavlja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Ono što je već dokazano u razvijenom svetu, jačanjem institucionalne zaštite potrošača pojačava se i konkurencija na tržištu.

Kada je reč o kaznenim odredbama ovog zakona, naše je da poželimo da ih što manje bude primenjeno u praksi, što znači da mi iz poslaničkog kluba PUPS - 3P verujemo da će trgovci u najvećoj meri poštovati ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniče Orliću.

Uvaženi potpredsednici, kolege narodni poslanici, postavio bih pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija.

Pitanja su vezana za oblast socijalnog preduzetništva i kada možemo da očekujemo usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu i na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženijih kategorija stanovništva?

Koliko je značajno usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu za našu državu mi iz PUPS-a govorimo evo već deceniju, tačnije od 2011. godine kada je PUPS insistirao da dobijemo takav zakon koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije.

Socijalno preduzetništvo pripada oblasti koja je od javnog interesa i njegova uloga je da stvori i nove mogućnosti za rešavanje socijalnih, ekonomskih i drugih problema teže zapošljivih lica i njihovih zajednica. Teže zapošljiva lica su ona kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanja socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. O kolikom broju ljudi se radi najbolje govore podaci samo za grad Beograd u kome živi oko 100 hiljada osoba sa invaliditetom i isto toliko primalaca socijalne pomoći.

Socijalno preduzetništvo je deo socijalne ekonomije i to je onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Mi iz Poslaničke grupe PUPS „Tri P“ smatramo da je to i najefikasniji kanal za rešavanje najvažnijih egzistencionalnih problema svih ranjivih manjinskih grupa našeg društva.

Takođe, socijalno preduzetništvo je inovativan način da ljudi kroz svoj rad udruživanjem i korišćenjem održivog biznis modela reše različite ekonomske, obrazovne, zdravstvene i ekološke probleme u zajednici u kojoj žive. Socijalno preduzeće je biznis koje posluje sa idejom da kroz zaradu koju ostvari putem prodaje proizvoda ili usluga ispuni jasnu socijalnu misiju.

Nekoliko je pravaca u kojima se može razvijati socijalno preduzetništvo – u vidu socijalno solidarnih preduzeća, socijalno inovativnih preduzeća i zaštitnih radionica, ali i u oblasti zelene ekonomije i energetike.

Socijalna preduzeća pored značaja koje imaju za razvoj privrede Srbije imaju izuzetno važno društvenu ulogu u rešavanju socijalnih pitanja. Osim zakonske regulative neophodna je uloga države u razvoju socijalnog preduzetništva i ustupanje nekih državnih resursa, kao što su napuštene fabrike, napuštene kancelarije, napušteno poljoprivredno zemljište koje niko ne koristi i da se to prepusti sektoru socijalnog preduzetništva.

Bitne su i mere kao što je obezbeđivanje početnih finansijskih sredstava i podsticajnih kredita.

Stav naše poslaničke grupe je da postojeći Zakon o socijalnoj karti ne može da reši brojne probleme siromašnih građana. Budžetska sredstva za socijalnu zaštitu jesu velika, ali su ipak ograničena jer je broj korisnika veliki. Zato mislimo da je rešenje upravo u razvoju socijalnog preduzetništva i da iskoristimo pozitivna iskustva iz EU.

Naime, na teritoriji 27 članica zemalja EU u oblasti socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije radi 14,5 miliona ljudi što čini čak 6,5% radno sposobnog stanovništva. Njihov doprinos u bruto društvenom proizvodu je 11%, svako četvrto novoosnovano preduzeće u EU potpada pod kategoriju socijalno. Država mora da stimuliše ova preduzeća, bez obzira da li je njihov osnivač Republika Srbija, lokalna samouprava, privredno društvo ili udruženje građana da zapošljavaju ova teže zapošljiva lica tako što bi im smanjila PDV, poreze i doprinose za zaposlene, čime bi takva preduzeća bila konkurentnija na tržištu. Osim zakonske regulative koja bi regulisala rad socijalnih preduzeća, potrebna su i podsticajna finansijska sredstva kako bi takva preduzeća mogla da opstanu pored onih čiji je glavni cilj isključivo profit. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, postavio bi poslaničko pitanje Ministarstvu za brigu o selu, Kancelariji za Kosovo i Metohiju i Vladi Republike Srbije.

Projekat „500 zadruga u 500 sela Srbije„ započet je 2017. godine, i postaje zamac razvoja sela, ali i celih agrarnih regiona širom Srbije, jer je probudio svest kod poljoprivrednika da samo udruženi možemo ići napred.

Ovaj program je pokazao da jačanje zadrugarstva uspešan model za napredak sitnih poljoprivrednih gazdinstava, koji udruženi lakše opstaju i imaju šansu da stignu do sigurnog plasmana proizvoda, subvencija povoljnih kredita za ulaganje u proizvodnju.

U prilog tom i u razvijenom svetu popularnom obliku organizovanja govori broj od čak 900 novoosnovanih zadruga u Srbiji od 2017. godine do danas, kao i činjenica da su do sada 152 zadruge dobile bespovratna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Uz punu podršku Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predsednik Republike Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije u prethodne četiri godine uloženo je 2,2 milijarde dinara u razvoj zadrugarstva.

Zadruge postaju nosioci razvoja sela i regiona. Sve više se u okviru tih zadruga pokreće i finalna proizvodnja, što je veoma važno, jer putem produkcije gotovih proizvoda ne samo preko prodaje sirovina možemo stvarati uslove za ozbiljan profit i izvoz.

Oživljavanje i spas sela, pogotovo u rubnim slabije nastanjenim predelima Srbije jeste državni i svenacionalni prioritet opšte društveni, nadpolitički, nadstranački, nadnacionalni zadatak iza kojeg stoje najviše institucije i najveći autoriteti ove zemlje, pre svega predsednik Republike Aleksandar Vučić, Srpska akademija nauka i umetnosti, ali i sve najveće tradicionalne verske zajednice u Srbiji.

Na inicijativu Ministarstva za brigu o selu predloženo je da za ovogodišnji program za dodelu podsticaja zadrugama za koje iz budžeta države je izdvojeno do 7,5 miliona dinara za novoosnovane i 15 miliona dinara za zadruge koje duže postoje i rade, prijavi ih zadrugari sa KiM.

Državna pomoć ide, ići će, ali je nužno da učinimo sve što je do nas, da naš narod koji živi u južnoj srpskoj pokrajini postane samostalan i ekonomski nezavistan.

Dobar primer uspešnog projekta je zadruga Zubin Potok na KiM koji iz programa podrške „500 zadruge u 500 sela Srbije“ podržana sa 12,4 miliona dinara. Zadruga je dobijenim sredstvima nabavila opremu za preradu i pakovanje voća i zahvaljujući toj investiciji povećala prihod i zaradu u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu za 40%. Osim u Austriji, sada izvoze poluproizvode i finalne proizvode u Italiji i Nemačkoj.

Više od 80% srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji živi u ruralnim područjima, što govori o tome koliko je selo značajno za opstanak tih građana Srbije na prostorima južne srpske pokrajine.

Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa Kancelarijom za KiM čini sve da posebnim namenskim programima pomogne srpskom seljaku na KiM.

Razmatrani su infrastrukturni programi sa zajedničkim ciljem opstanka stanovništva i povratka na KiM, a posebna pažnja biće poklonjena kulturnim manifestacijama i očuvanju kulturnpo-istorijske baštine, koji su nezaobilazni deo kulturnog identiteta našeg naroda.

Programi koje će Ministarstvo za brigu o selu sprovoditi u toku 2021. godine imaju za cilj konkretno poboljšanju uslova života i rada stanovnika u selima na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i KiM sa naročitom pažnjom na pogranična, brdsko-planinska i razvijena područja.

Upravo zbog toga poslanički klub PUPS „Tri P“ postavlja dva pitanja Ministarstvu za brigu o selu, Kancelariji za KiM i Vladi Republike Srbije. Da li se planira otvaranje novih zadruga u srpskim sredinama na KiM i na koji način će država Srbija pomoći rad postojećih zadruga u južnoj srpskoj pokrajini? Da li će, osim zadruga na severu KiM, biti pomenute i zadruge u srpskim enklavama na celoj teritoriji KiM, pogotovo u sredinama koje imaju veliku vekovnu tradiciju zadrugarstva, poput, recimo, Velike Hoče u Metohiji, Kosovskog pomoravlja ili srednjovekovnih srpskih manastira na KiM, koji vekovima neguju i čuvaju tradiciju srpskog zadrugarstva?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministarku državne uprave i lokalne samouprave Mariju Obradović za Ministarstvo pravde i za Ministarstvo za brigu o selu i Vladu Republike Srbije.

Građani Srbije nas pri svakom obilasku sela i varošica u slabo nastanjenim brdsko-planinskim područjima, kao i u onim naseljenim, koja se nalaze u rubnim, pograničnim krajevima naše zemlje zamole da pitamo Vladu Srbije, ministarku državne uprave i lokalne samouprave, kao i ostala resorna ministarstva, da li je izvodljivo da i oni formiraju svoje nove tzv. seoske opštine i na taj način dobiju mogućnost da u većoj meri odlučuju o potrebama i razvoju svoje lokalne zajednice i, evo, u njihovo ime mi prenosimo to pitanje?

Mi iz poslaničke grupe PUPS „Tri P“ smo naglašavali da je neophodno što pre definisati novu politiku ravnomernog regionalnog razvoja koja bi smanjila nejednakost regiona, a istovremeno pospešila individualno razvijanje i prepoznatljive osobenosti.

Prvi korak u tom velikom poslu jeste izrada mape reona Srbije, koji treba da predstavljaju zaokruženo jedinstvo prirodnih, demografskih, ekonomsko-privrednih, socioloških i kulturnih osobenosti sa upečatljivim gravitacionim centrom.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ predlaže novu reonizaciju za početak istočne, južne i jugozapadne Srbije, uz istovremeno određivanje gravitacionih centara tih područja, koje bi postale nove opštine.

Za ovaj predlog PUPS-a tj. osnivanje novih seoskih opština postoji zakonski osnov u aktuelnom pozitivnom zakonodavstvu i to pre svega u Zakonu o teritorijalnoj organizaciji i Zakonu o lokalnoj samoupravi, gde Zakon o teritorijalnoj organizaciji predviđa u članu 11. stav 3. da izuzetno kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi može se osnovati nova opština koja ima manje od 10.000 stanovnika. U Zakonu o lokalnoj samoupravi u članu 17. stav 2. stoji da teritorija za koju se osniva jedinca lokalne samouprave predstavlja prirodnu i geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje razvijenu i izgrađenu komunikaciju među naseljenim mestima sa sedištem kao gravitacionim centrom.

U članu 18. stav 4. istog zakona stoji da baš kao i u zakonu o teritorijalnoj organizaciji izuzetno kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi može se osnovati nova opština koja ima manje od 10.000 stanovnika.

Takođe, prema važećem Zakonu o teritorijalnoj organizaciji u Srbiji 30 lokalnih samouprava ima status grada, a kao što je poznato, grad na svojoj teritoriji može da formira posebne gradske opštine.

Međutim, simptomatično je da sedišta tzv. gradskih opština po pravilu uspostavljaju u urbanim sredinama, a ne recimo u većim selima koja takođe pripadaju teritorijama tih gradova.

Prilikom formiranja ovih tzv. seoskih opština u rubnim područjima Srbije posebnu pažnju bi trebalo posvetiti tome da im se upravo zbog tih njihovih specifičnosti daju posebna podsticajna prava u smislu smanjivanja poreza i doprinosa, kao i umanjivanju stope PDV-a, ali i da se predvidi mogućnost dodatka na plate za lekare, radnike, veterinare i druge javne radnike kako bi se dodatno motivisali za rad i život u tim, za državu Srbiju, važnim sredinama.

Za primer teme o kojoj pričamo odabrao sam Opštinu Babušnica čiji je jedan od specifičnosti deo njene teritorije jer se nalazi na samoj granici sa zemljom Evropske unije i članicom NATO-a Bugarskom.

Takođe, bitna specifičnost Opštine Babušnice je konstantan odliv stanovništva, u poslednjih 50 godina broj stanovnika je smanjen za više od 50%. Privreda je prilično nerazvijena, stopa nezaposlenosti je znatno veća od republičkog proseka.

U smislu nekog postojećeg ili potencijalno gravitacionog centra ističe se selo Gorčinci, nekoliko kilometara južno od naselja Babušnice i kroz koje prolazi put Pirot-Babušnica-Vlasotince-Leskovac. Zbog blizine međunarodnog saobraćajnog Koridora 10 od Niša do Sofije i dalje ka Turskoj i zemljama Male Azije Opština Babušnica i sva njena sela imaju najveću mogućnost za razvoj ruralnog turizma.

Formiranjem nove opštine sa centrom u selu Gorčince građani ovog kraja bi na neposredniji način odlučivali o pitanjima bitnim za razvoj i život stanovnika tog kraja. Slični primeri se mogu naći širom Srbije.

Prema tome, pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde i Ministarstvo za brigu o selo – da li je i na bazi postojećih zakonskih rešenja i bez izmena Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije moguće ući u proces osnivanja novih opština i da li o ovoj temi od strateškog značaja za našu zemlju je raspravljano na sednicama Vlade Republike Srbije? Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Orliću, uvaženi ministri, uvaženi direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju i pre svega uvaženi predsedniče Aleksandre Vučiću, izveštaj koji je pred nama je pre svega dobro pripremljen, a ona njegova osnovna nota je da je realan. To je za nas najbitnije.

Ono čega bih se dotakao, to je imovina Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Pojam imovina ili svojina razumeju svi u svetu, a posebno zemlje zapada, među njima i one koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova. A kada je reč o svojinskom pitanju na Kosovu i Metohiji, pravo međunarodno i domaće, pravda i argumenti su na strani države Srbije. Zbog toga pitanje svojine prirodnih i materijalnih bogatstava na Kosovu i Metohiji sa naše strane mora da bude kandidovano za vrh prioriteta, kada je u pitanju agenda briselskog dijaloga Beograda i Prištine, kao jedan od najvažnijih naših uslova da briselski dijalog ne samo donese neki rezultat, nego da uopšte bude i nastavljen.

Mi smatramo da u nastavku pregovora sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija naša crvena linija treba da bude upravo razgovor o zaštiti i garancijama neotuđivosti imovine naše države, naših preduzeća, Srpske pravoslavne crkve i svih građana Srbije na Kosovu i Metohiji čija se vrednost računa u stotinama milijardi evra. I odmah da kažemo, mi ovim našim zahtevom ne pokazujemo nikakvu pristrasnost, niti brigu samo za srpsku imovinu, za imovinu naših sunarodnika u južnoj pokrajini Srbije, nego brinemo o svim našim državljanima i sugrađanima koji žive na Kosovu i Metohiji i svim drugim verskim zajednicama čija je imovina od 1999. godine do danas takođe ugrožena divljom nelegalnom tranzicijom.

Sada je od izuzetne važnosti da se najpre u našoj zemlji među svim političkim i društvenim akterima postigne unutrašnje saglasje u vezi s tim da je to početak i kraj svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti južne srpske pokrajine i uslov svih uslova. Niti jedan politički subjekt bilo vlasti, bilo iz opozicije neću osporiti, a da se onda u drugoj fazi za ovaj element naše pregovaračke strategije zatraži i podrška najpre onih velikih svetskih sila koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, a potom i u zapadnim prestonicama koje uprkos aktu priznanja Kosova u svojim zemljama neosporivost i neotuđivost svojine ili imovine smatraju jednim od svetih pravila opstanka tih demokratskih sistema, pa i samih država.

Zadatak svih nas iz vlasti i iz opozicije jeste da i međunarodno verifikujemo ono što katastar iz 1999. godine pre NATO bombardovanja kaže, a to je da je najmanje 58% zemljišta, odnosno teritorije Kosova i Metohije u vlasništvu Republike Srbije, čime bi se dramatično u našu korist poboljšala naša pregovaračka pozicija u eventualnim statusnim pregovorima.

Privremene vlasti u Prištini grubim falsifikatima pokušavaju da promene ovo, originalnim dokumentima potkrepljeno, pravno i činjenično stanje. Osim te nesporne srpske imovine, Republika Srbija je u poslednjih pola veka samo u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu uložila više od 17 milijardi dolara, a razlog nastojanja Prištine da golom silom prisvoji teritoriju srpske južne pokrajine i od nje u prvoj fazi napravi lažnu državu, a kasnije i veliku Albaniju. Samo trenutno dostupna mineralna nalazišta na Kosovu, prema procenama eksperata Svetske banke, iznose čak 13,5 milijardi evra, a vrednost potencijalnih nalazišta, prema istim izvorima, meri stotinama milijardi.

Da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo srpske teritorije dokazuje i činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova utrošenih prethodnih decenija u razvoj KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine, kada dolazi poslednja obaveza prema stranim kreditorima, kao što su i Svetska banka i Pariski klub poverilaca i Londonski klub i Banka za razvoj Saveta Evrope.

Najslikovitiji primer na koji način prištinske vlasti pokušavaju da proteraju i ovo malo Srba na Kosovu je pokušaj otimanja Trepče i ski centra Brezovica. Ski centar Brezovica poseduje 300 hektara zemljišta, tri hotela, četiri restorana, nekoliko žičara, u kome je zaposleno 178 Srba iz Brezovice, Štrpca i okolnih sela u ovoj najjužnijoj srpskoj enklavi. Prodajom bi se, osim uzurpacije srpske imovine na Kosovu i Metohiji, prouzrokovala i promena etničke strukture ovog kraja i ponovo podstakao novi talas iseljavanja naših sunarodnika, koji je poslednjih godina velikim naporima države Srbije zaustavljen. Osim imovine koja je Zakonom o agrarnoj reformi iz 1946. godine i Zakonom o nacionalizaciji iz 1958. godine bukvalno oteta od Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, i veliki deo onoga što je ostao uzurpirali su lokalni Albanci i privremene prištinske vlasti, pa zato nesporno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve mora da bude jedna od naših crvenih linija ispod kojih ne bismo smeli da idemo u briselskim pregovorima.

Kada štitimo srpsko selo, mi štitimo i sela na Kosovu i Metohiji, a jedino udruženi možemo opstati. Svaki uloženi dinar u zadrugarstvo znači opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i očuvanje srpskih crkava i manastira. Za razvoj zadrugarstva zainteresovane su sve verske zajednice. Najbolji primer za to je angažman uvaženog nadbiskupa Stanislava Hočevara u nacionalnom timu za preporod sela Srbije. Svi znamo da Vatikan nije priznao tzv. državu Kosovo. Katolička crkva u našoj zemlji izrazila je jasnu spremnost da učestvuje u misiji zemljoradničkog zadrugarstva koja je namenjena svim selima Srbije, bez obzira na versku pripadnost. To je i osnovni princip zadrugarstva, neutralnost, rasna, verska i politička.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije formiran je pre svega zahvaljujući snažnoj podršci našeg uvaženog predsednika Aleksandra Vučića, Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ali i vrha pravoslavne i katoličke crkve i islamske zajednice u našoj zemlji.

Ne odustajemo ni od jednog sela u Vojvodini, centralnoj Srbiji, ali ni na Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohiju branimo delima, ali i rečima. Zato posebnu odgovornost imaju sadašnji, bivši i budući državni zvaničnici koji moraju da sa visokim oprezom promišljajući dobro o svim mogućim posledicama izgovorenog, saopštavaju relevantnu informaciju javnosti, da ne bismo dali povod neprijateljima Srbije i srpskog naroda da nas dodatno diskredituju i urušavaju naše državno i nacionalno jedinstvo. Jedino jaka i složna Srbija može da bude spremna da zaštiti svoj državni suverenitet i teritorijalni integritet.

U skladu sa tim treba da se ponašamo i radimo, jer u protivnom svi oni koji ne žele dobro Srbiji i našem narodu, tražeći i najmanju našu grešku da nam zadaju novi udarac. Bićemo uvek spremni, borićemo se i nikada nećemo odustati od 15% srpske teritorije, niti pristati da bilo ko protivpravno otima i prisvaja imovinu građana SPC i države Srbije.

Na kraju želim pre svega da se zahvalim predsedniku Republike na trudu, na radu, na borbi za Republiku Srbiju, za narod iz Kosova je ovde među nama. Želim da kao predstavnik mlađe generacije kažem, da je Aleksandar Vučić čovek koji je mladim ljudima u ovoj zemlji obezbedio nadu i ono što se kaže i što možemo da kažemo, šansu, a to je ono što na engleskom vole da kažu – fight for chance, šansu za borbu. On je to mladim ljudima omogućio.

Hajde da one mlade ljude koji su trenutno van Srbije i koji rade tamo pozovemo da se vrate u Srbiju, da ovde ulože i svoje znanje i svoj kapital i da ovde zajedno sa nama stvaraju bolju Srbiju. Pozivam sve te mlade ljude, obrazovane i jednu Natašu iz Venecije, i Petra iz Pariza, vratite se ovde, ovde je vaša zemlja, imate prvi put na čelu čoveka koji je spreman da se bori podjednako za sve. Živeli. Živela Srbija.

Hvala, koleginice Tomić.
Reč ima Vladan Glišić, replika.

Reč ima gospođa Aleksandra Tomić.