Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, jer 14. septembra ovde je 14 potpisnika predstavnika Udruženja malinara se sastalo u Ivanjici i pozvalo me na taj sastanak i ovlastilo me da predam zahtev predsedniku Republike, kao po njihovim rečima, najvećem autoritetu koji može da posreduje kod svih relevantnih državnih institucija i ako sam ih ja upozorio da predsednik Republike nema mandat za to ni po zakonu ni po Ustavu, ali eto, oni su pokušali i ja naravno, nisam iskazao svoju isključivost i gordost i uredno sam to na pisarnici podneo. Prihvatam i to da predsednik Republike ne može ovim da se bavi, ali mogao je da prosledi nekome. Javno ga pitam šta će uraditi ako se ugasi proizvodnja malina, posebno u ovom ruralnom delu Srbije, Zlatiborskom, Kolubarskom, Mačvanskom i ostalim okruzima.

Takođe, imam pitanje do kada ćete da favorizujete Zakon o budžetu, odnosno o budžetskom sistemu u odnosu na ovaj relevantni Zakon koji se tiče finansiranja lokalnih samouprava. U Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava eksplicitno piše da 1,7% ukupnog BDP u tekućoj godini se mora rasporediti jedinicama lokalne samouprave. Pohvalno je što je sedam hiljada milijardi BDP ove zemlje, znači, 111 milijardi da se rasporedi. Vi godinama, 12 godina raspoređujete svega 33 milijarde i tako zakidate lokalne samouprave. Vršite kompletno centralizaciju države, tako da, recimo, mojoj Ivanjici umesto milijardu 83 miliona lokalna samouprava dobija 322 miliona, a onda se zahvaljuju državnim institucijama što dobiju za četiri godine svog mandata 220 miliona za glavnu recimo, ulicu u Ivanjici.

Pitam Ministarstvo poljoprivrede, da li će napokon primiti nezadovoljne proizvođače koji su evo, juče protestvovali u Kraljevu, Požarevcu, Dolovu, Guberevcima itd.

Takođe, pitam Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da li možemo na neki način, a sve u skladu sa onim famoznim Sporazumom SSP iz 2013. godine, da li možemo da zaustavimo nekontrolisan uvoz. Da li tamo u članovima 32, 40 i 41. postoji mogućnost da u određenim slučajevima sprečimo nekontrolisani uvoz. Tri puta sam pitao resorno ministarstvo i tražio obaveštenje o tome da od Nove godine do 1. oktobra daju podatke koliko je mesa i mleka uvezeno, ko su uvoznici, da li su to samo trgovci, proizvođači ili i jedni i drugi?

Naravno, o svemu ovome bi mogli da pričamo i na Odboru za poljoprivedu, ali tamo nema ko da nas čuje, jer izvršna vlast je pobrkala lončiće i pomislili su da smo mi ti koji treba da polažemo račune Ministarstvu poljoprivrede, a ne obratno.

Imam jedan konkretan predlog i pitanje, da li ima neko da čuje u ovoj zemlji da proizvođači mleka, koji imaju priznajem, dobre podsticaje od 19 dinara, i to bi se reklo da nije loše, međutim, koliko je realno u praksi da poljoprivredni proizvođači dobiju tih 19 dinara, ili to na neki način pripadne mlekarama. Naš konkretan predlog i molim vas, da ovo Vlada čuje i razmotri da subvencije i podsticaji idu po grlu, umatičenom grlu, tako da se izjednači mogućnost i malih proizvođača mleka koji imaju jednu, dve krave. Podsetiću vas da 90% proizvođača mleka ima od jedne do devet krava, a preko 10 krava svega 10%. Da li je u interesu nekome da se ugase mali proizvođači i da se svi pretvorimo u jeftinu radnu snagu, uključujući i ratare i stočare i voćare, i ljude koji se bave organskom hranom, a posebno autohtonih vrsta životinja i biljaka.

Ja ću podsetiti i pitati resorno ministarstvo da li su isplaćeni podsticaji i subvencije za proizvođače autohtonih vrsta životinja, posebno onih u našim ruralnim predelima kao što je Raška oblast i tome slično? Hvala lepo.

Bilo bi krajnje neodgovorno i neozbiljno ne podržati izgradnju autoputeva i uopšte infrastrukture, međutim imamo problem sa cenama tih autoputeva.

I ovaj autoput na koji sam ja amandman i predložio, to je „Autoput mira“. Možda je u dobroj meri bitan za građane Merošine, Žitorađe, Prokuplja, Kuršumlije, Doljevca i okolnih mesta, ali je mnogo važniji za NATO trupe koje treba iz Drača da se prebace do Crnog mora, a usput srpsko-ruski humanitarni centar ne razvija makar paralelno tome. Ali da se ne bavimo visokom politikom ovaj autoput je trebalo u decembru 2021. godine da koša 650 miliona evra, a imamo informaciju da će preći više od milijardu i 400 miliona evra.

Za ove novce može da se izgradi ne samo u južnoj Srbiji u 50 opština po 400 kilometara seoskih asfaltnih puteva i da na taj način demografski rešimo probleme koje imamo vezano za demografiju, za ostajanje ljudi da žive u tim marginalnim područjima. Tom infrastrukturom zadržali bi mlade na selu, pospešili bi privredu, turizam i sve ono što sam i ovih dana govorio.

Kada već pominjem autoputeve, meni je žao što gospodin Vesić nije večeras ovde da ga pitam šta je sa Lazom i Munjinim brdom koji je živa ili kakva god prepreka izgradnji puta Preljina-Požega i dalje ka Boljarima? Pitam vas sve kada će se konačno znati završetak, makar do Požege, da informišemo te ljude koji žive da na osnovu toga naprave neke projekte i planove za svoj život, za infrastrukturne, privredne i ostale objekte, da znaju kad će moći da se izvrši taj eksproprijacija, da li će moći da grade svoje objekte ili neće? Hvala lepo.

Poštovani građani Republike Srbije, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ovo doba noći ja ću vas kratko informisati o tome o čemu najčešće govorim sa mojim kolegama preduzetnicima i privrednicima. Oni nemaju bitnu zamerku budžeta, ali na način na koji se on troši svakako imaju.

Ono što želim sa ovog mesta da poručim, a najčešće sa tim ljudima razgovaram i ono što im smeta je posebno Zakon o porezu na dobit. Taj zakon u članu 50a govori da oni ljudi koji imaju ulaganja na godišnjem nivou milijardu ili osam miliona evra i 100 zaposlenih imaju u tekućoj godini biće oslobođeni na 10 godina od poreza na dobit, a ja vas pitam – ko u ovoj zemlji može tako sebi nešto da priušti? Ko ima uslove da tako nešto sebi ostvari kao benefit? Imamo apsolutni apsurd da mi koji nemamo te uslove iz našeg poreza na dobit finansiramo strane investitore i neke domaće privrednike, grosiste koji imaju veći obim poslovanja.

Takođe, hteo bih da pitam – zašto ne razmišljate u sledećem pravcu da motivišete privrednike koji isplaćuju zaposlenima više plate, pa tako da umesto 60-ak posto, koliko na minimalcu moraju da plate poreza i doprinosa, recimo, na platu od 100 hiljada plati 35% i tako ih motivišete da uđu u legalne tokove, a ne da deo isplaćuju legalno, a nešto na ruku, na crno?

Naravno, ova projekcija od 600 milijardi, koliko ste rekli, za kapitalne investicije je svakako dobra kada bi se ona pošteno rasporedila. Da li ste u jednom trenutku pomislili da osim velikih projekata, kao što je Ekspo, kao što su stadioni, kao što je metro, napravite u 100 opština po 400 kilometra seoskih običnih, asfaltnih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara i na taj način demografski sprečite egzodus stanovništva iz seoskog i ruralnog područja. Da bezbednost države podupremo na taj način, u turističkom, privrednom, svakom drugom smislu.

Smatram da imate prostora samo treba malo da razmišljate i lepo je što se Srbija gradi i što postoje ovi ogromni infrastrukturni projekti. Međutim, ono što hoću ovde da iskoristim priliku da kažem, za razliku od kolega iz opozicije, budžet za poljoprivredu nije manji nego što je bio. On jeste nominalno manji, ali je veći iz prostog razloga zašto prošlogodišnji budžet je bio nominalno veći, ali dugovanja iz prethodnih godina su nasleđena tako da treba iskreno i pošteno govoriti. Međutim, kako se raspoređuje taj budžet. To je problem.

Evo jedan predlog, da iskoristim ovih par minuta, odnosno minut, koliko mi je ostalo. Dvanaest hiljada minimalac po hektaru je u redu tamo gde ljudi obrađuju 500 hektara, a šta da rade ljudi u marginalnim područjima gde drže vola u strani, 30 ari da obrade i šta oni imaju od toga? Znači, moj je predlog da 20 hiljada dinara bude ovo do 100 hektara, 40 hiljada dinara u marginalnim, ruralnim područjima na većim visinskim destinacijama, u zaštićenom prostoru gde se proizvode razne voćke…

Hvala.

… treba da bude 60 hiljada dinara. Znači, konkretno vam nudim rešenje kako da obnovimo srpski agrar i da ne zavisimo od uvoza. Hvala lepo.

Hvala.

Pokušaću da se držim teme i nešto ću govoriti u prilog ovoj našoj današnjoj temi, a tema su solarne elektrane i to one mini solarne elektrane, tako da, prema novim izmenama zakona predviđeno je ograničenje snage solarnih elektrana po modelu kupac – proizvođač, tj. prozumeri su u pitanju, i to za elektrane za domaćinstva na 6,9 kilovata, i elektrane za pravna lica do 150 kilovata. Smatramo da je ovo neprihvatljivo iz sledećih razloga. Upravo ove elektrane za domaćinstva i firme vrše rasterećivanje sistema i smanjuju troškove prenosa električne energije.

Prethodno ograničenje do nivoa odobrene snage od strane Elektrodistribucije bilo je pravo rešenje. Ako treba da ograničavamo snagu solarnih elektrana zbog zaštite energetskog sistema onda treba da ograničimo izgradnju velikih elektrana na zemljišta. Svedoci ste da u okolini Smedereva se gradi jedna od 9,5 megavata ovih dana, već je puštena jedna od 10 megavata, i to je već problem za sistem, nije u koliko ostane na njih dve, ali šta ćemo sa 202. Onda će sistem da padne, ne mislim ovaj politički, nego elektro sistem.

Pre par dana je puštena u rad solarna elektrana od 10 megavata, što je sjajna vest, što bi se reklo, međutim, ova elektrana proizvodi električnu energiju kao hiljadu solarnih elektrana po 10 kilovata na domaćinstvima. Od 1000 solarnih elektrana koristi ima 1000 porodica, odnosno oko 5000 građana. Da li je pre svega, moralno, da ograničavamo snagu građanima koji plaćaju stavku obnovljivi izvori energije kroz svaki račun za struju.

Dizbalans u radu energetskog sistema neće izazvati solarne elektrane koje su u režimu rada kupac-proizvođač, tj. prozumer, pošto se ovde veći deo proizvedene energije troši za sopstvene potrebe. Dizbalans u radu sistema mogu da izazovu veće elektrane koje su u režimu rada proizvođača. Ove elektrane nemaju sopstvenu potrošnju, tako da se celokupna električna energija distribuira u elektromrežu i samim tim za operatora pravi najveće probleme.

Dakle, ako treba da vršimo ograničenje snage solarnih elektrana u cilju zaštite sistema, onda to treba da uradimo sa elektranama koje su u statusu proizvođača. Ograničenje za elektrane za domaćinstva i privredne subjekte treba da ostane kao do sada do nivoa odobrene snage od strane Elektrodistribucije.

Takođe, treba dozvoliti da domaćinstva i kompanije mogu da instaliraju solarne elektrane za sopstvene potrebe uz ograničenje isporuke energije u distributivnu mrežu. Na ovaj način neće ugrožavati energetski sistem. Kompletno proizvedena energija se troši za sopstvene potrebe.

Treba napomenuti da su u toku značajne investicije solarne energije, odnosno solarnih sistema na javnim objektima, tj. na državnim objektima. U tenderskim zahtevima se navodi da ponuđači moraju imati licencu P190E4 koja se odnosi na energetska postrojenja preko 10 megavata iako se radi npr. solarna elektrana od 100 kilovata na školi, na bolnici itd. ovu licencu poseduje samo pet firmi u Srbiji. Nerealno je tražiti uslov da kompanija ima licencu za rad sistema preko 10 megavata, ako se radi o elektranama od 100 kilovata.

Ovo je još jedan u nizu primera očigledne monopolizacije i nelojalne konkurencije. Nadam se da ćete na ovu temu razmisliti i ovo uvrstiti u nešto što je svrsishodno i svi o ovome odlučiti na najbolji način. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, koristim priliku da u ime svih nas našoj uvaženoj koleginici Milici Đurđević Stamenkovski čestitam rađanje dva sina Vukašina i Strahinje i nadam se da ovakve stvari mogu da nas ujedine i da natalitet u Srbiji bude naš motiv, a ne mortalitet, demografija i mračne i tmurne teme.

Moja pitanja su naslovljena na Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo pravde. Za Ministarstvo pravde imam jedno pitanje. Da li znate da u Ivanjici radi deset sudija u Osnovnom sudu? Zadnje dve godine svega šest ljudi je angažovano na predmetima od 3.500 slučajeva. Molim vas da mi dostavite podatak, koliko je svako od tih sudija ponaosob zadužen i da li ćete nešto preduzeti u smislu da predupredite ove probleme i da građani dođu do elementarne pravde? Verovatno takav problem ima Srbija globalno, ali evo konkretno za Ivanjicu ja vas pitam, šta ćete uraditi?

Kada ćete odustati od „beogradizacije“, odnosno kada ćete uvesti decentralizaciju Srbije? Znate, Srbija postoji mimo Beograda. Postoje neka naselja u Srbiji koja žive u otežanim uslovima. Da li znate da danas je lepo čuti da postoji „Beograd na vodi“, ali danas pola Srbije je bukvalno na vodi? Godinama unazad zaskaču nas planinski potoci, nabujale, brze planinske reke i stalno nas nešto iznenadi.

Kada ćemo doći u situaciju da predupredimo ove probleme i definitivno rešimo ovo pitanje? Ljudima ne samo da stradaju usevi, stradaju atarski seoski putevi, koje je nemoguće više obnoviti, nemoguće zbog nebrige vlasti i nemoguće je zbog toga što ljudi u lokalnim samoupravama nemaju dovoljno sredstava.

Sve ono u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno finansiranju lokalnih samouprava, na šta sam ukazivao, da 1,7% ukupnog BDP mora se rasporediti jedinicama lokalne samouprave i to bi trebalo da bude 111 milijardi, a vi raspoređujete godinama unazad 33,37 milijardi, što je za 78 milijardi manje.

Alarmantno stanje je u srpskom malinarstvu. Malinari se spremaju, možda ne znate, ali da vas upoznam, sa izlaskom na ulice. Posredno ili neposredno, od srpskih malina živi negde do milion ljudi.

Mi smo na skupštinskom Odboru za poljoprivredu usvojili zaključak. Taj zaključak se odnosi na više stvari. Ja osim kritike sam bio slobodan na tom Odboru da predložim tri, po meni, konstruktivne mere i Odbor je to jednoglasno usvojio.

Ja ću vam sada reći da, po meni i po zaključku Odbora, Vlada, resorno ministarstvo, uopšte ne treba da se bavi cenom malina i ja se ne slažem sa predsednikom države u mnogo čemu, ali sam saglasan u tome da cenu malina određuje tržište. Međutim, šta je uloga države? Da stvori privredni ambijent gde neće biti malverzacija, manipulacija, zloupotreba, neće biti nekontrolisanog uvoza po damping i subvencionisanim cenama.

Mi imamo u tom famoznom SSP-u, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine mogućnost u članovima 32, 40. i 41. da predupredimo uvoz roba po damping subvencionisanim cenama i sprečimo nelojalnu konkurenciju.

Druga mera koju sam na tom Odboru prezentirao je da treba pooštriti kontrolu, uvesti standarde, sledljivost, deklarativno obeležavanje i na kraju, ono što je presudno važno, da mi srpski brend koji se zove srpska malina na jedan pametan način treba da zaštitimo geografskim poreklom, maline proizvedene u Srbiji i tu meru sprovesti na području čitave Evrope donošenjem zakona o šemama kvaliteta.

Smatram da država ne treba da se bavi cenom malina, već stvaranjem pravednog ambijenta i omogućavanjem prostora koji će biti pravedan i za vladavinu prava i u ovom sektoru naše privrede.

U to ime, ja vas pozdravljam i želim uspešan današnji rad. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege, ja ću danas postaviti nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, a ona neka bude slobodna po svom nahođenju da rasporedi to po resorima.

Ovih dana smo svedoci da su nezadovoljni ratari i proizvođači mleka izašli na ulice i dobili su ono što su uglavnom tražili, a jedna od tih mera je 18.000 dinara po hektaru i to je sasvim u redu.

Ja hoću da pitam u ime ovih ljudi koji nisu dobili određene prinadležnosti, a to su uglavnom proizvođači mesa, voća, povrća, autohtonih rasa životinja i biljaka, kao i proizvođača organske hrane, pčelari i drugi. Nije ljudi normalno i pitam - da li će šta Vlada uraditi po ovom osnovu da se ova prinadležnost od 18.000 dinara uveća ljudima koji proizvode hranu za srpsko tržište i za izvoz u ruralnim, marginalnim i u uslovima sa otežanim uslovima privređivanjima? Recimo, kao što je moja Ivanjica, gde ljudi bukvalno nekih 30 ari u nekom sajman u strani moraju da obrađuju, da proizvode recimo krompir na gotovo organski način, gde je zemljište sedme i osme klase ili ono zemljište u našoj severnoj Pokrajini, prve klase.

Da li je normalno da podsticaj ide isto ljudima koji proizvode hektar pšenice, hektar plasteničke proizvodnje ili hektar malina? Naravno da nije isto.

Sve ovo govorim u interesu ljudi koji nisu smogli snage da izađu na ove proteste i ja sam dao neki svoj doprinos svemu tome kada su u pitanju proizvođači malina i ovde su ljudi iz devet udruženja koji su me ovlastili da u njihovo ime govorim.

Ja na vreme govorim da ćemo imati problem u najavi, a ja sam ih zamolio da kroz sistem institucija pokušamo nešto da rešimo, da ne izlazimo na ulice. Ako izađemo, onda smo baš izašli.

Dalje, rok upotrebe zamrznutog mesa najduži je u Evropi do šest meseci. Ja u prilog tome imam i na nemačkom i na engleskom iz Brisela jedan dopis, pa ću vam pokazati ako to nekoga zanima. Inače, u Srbiji je to do 12 meseci. Ako smo već "evrofanatici" i hrlimo besomučno u tu EU, zašto ne izjednačimo i ovo? Zašto mi da jedemo meso do 12 meseci, a neko u Evropi do šest?

Sledeće, koji su kriterijumi za uvoz mesa i mleka? Da li je to neko u situaciji da ima pravo da odlučuje o tome mimo institucija i tražim da mi se dostave kopije rešenja za uvoz mesa i mleka od 1. januara 2023. godine do danas?

Znate li ko je Dobrivoje Petrović? E to je čovek koji je rođen 1985. godine u gradu i otišao u selo Zdravčiće da živi i tamo sa svojim dedom i ocem je formirao farmu od 40 krava. Naravno, nije konkurisao kod ovih nacionalnih mera sistema, IPARD, i on je dobio čovek 18. jula prošle godine da pravo da izgradi najmoderniju farmu na Balkanu, u ovom delu Evrope za 75 krava, gde bi se na robotizovan način muzle te krave i on je čovek dobio milion i po evra da napravi investiciju i od toga 94 miliona dinara da mu se vrati, ali je uslov da on izgradi tu farmu, a tek onda da mu se novac vrati.

Sve je uradio što je trebao, rok je 720 dana i već pola tog vremena je proteklo, a šta je njegov problem? Njegov problem je što je otišao sa ovim rešenjem Ministarstva za poljoprivredu kod pet-šest banaka. Ni jedna mu nije odobrila kredit. Njegova investicija je upitna. Ja vas sve pitam, a posebno Vladu Republike Srbije - kako mi možemo da iznađemo način da ovom mladom čoveku pomognemo da on opstane i ostane i da sa svoje četvoro dece, suprugom privređuje i da bude čovek za primer, neko ko nam je potreban u ovim predelima?

Pitao sam Ministarstvo unutrašnjih poslova i imam sve reči hvale. Odgovorili su za piralen u Ivanjici, u bivšoj fabrici "Špik" i zaista su onako hronološki poređali sve inspekcijske nalaze i konstatovali su da postoje burići sa piralenom. Ukoliko se taj piralen zapali, biće bojni otrov. Mi ćemo morati da evakuišemo Ivanjicu.

Pre dva meseca sam postavio to isto pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i energetike i nisu mi odgovorili. Javno ih prozivam da mi odgovore. Hvala.

Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede, vezano za podsticaje po hektaru koji su opredeljeni za ovu 2023. godinu u iznosu od 6.000 dinara, i mislim da bi ovo moglo poštenije da se rasporedi, a ne ovako linearno, već u zavisnosti od toga čime se bavimo, da li se bavimo proizvodnjom malina, stakleničkom, plasteničkom proizvodnjom, proizvodnjom pšenice itd. Nije isto da li se proizvodi na 1.800 metara nadmorske visine ili na 200 metara, da li u uslovima otežanog privrednog razvoja, da li je biljna struktura ova ili ona. Klasa zemljišta je takođe ono što treba da opredeli visinu subvencija, odnosno podsticaja po hektaru.

Takođe, imam pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, a koje se odnosi na osiguranje useva. Subvencije od 70% su smanjene na 30%, odnosno 40% u upravnim okruzima, kao što su Moravički, Kolubarski, Zlatiborski, Podunavski, Šumadijski, a ja bih dodao i Mačvanski. Da li će se nekim podzakonskim aktom ovo regulisati ili će ostati ovo kako je zakonom definisano, odnosno izmenom zakona?

Takođe, želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede – kada će se raditi na dodatnoj automatizaciji protivgradnih stanica i kada će ti protivgradni strelci imati neku pristojnu prinadležnost, a ne za četiri, 4.500 dinara ići na lansirne rampe i u toku noći se maltretirati, po kiši, nevremenu, štititi naše nebo koje je ugroženo uglavnom u ovim navedenim okruzima.

Postavljam pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, odnosno infrastrukturu, kada će se pored izgradnje beogradskog metroa, pri čemu finansiramo svi mi građani Republike Srbije i poreski obveznici u iznosu od 4,6 milijardi taj famozni metro, kada ćemo mi iz unutrašnjosti moći da napravimo neke kapitalne investicije koje će biti rasitnjene, odnosno biće raspoređene širom Srbije?

Ja dajem jedan doprinos svemu tome, pa predlažem da u 100 opština u Republici Srbiji se izgradi u proseku po 500 kilometara asfaltnih seoskih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara sa svim nasipima i kanalima. To naravno neće koštati više od 2,8 milijardi evra, što je ekvivalent izgradnji, odnosno rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Niša.

Takođe, smatram da na ovaj način bi ljudi ostajali da žive u ruralnim marginalnim seoskim područjima i da se neko u ovoj zemlji napokon seti srpskog seljaka, da se seti tih ljudi koji sele u ove velike gradove. Vi imate po zadnjem popisu situaciju da samo iz velikih gradova se ljudi nisu selili nigde, a da smo mi iz unutrašnjosti raseljeni. U proseku 20% ljudi je nestalo širom Srbije iz tih marginalnih ruralnih predela. Neki su otišli u inostranstvo, a neki u veće gradove.

Takođe, pitam Ministarstvo poljoprivrede, kada će se granica, minimalna granica za poljoprivredna gazdinstva od osam miliona dinara povećati, recimo, na 12 miliona dinara za ulazak u PDV? Kao što znate, cene i potrošačke korpe i imputi i sveopšta inflacija su povećani, tako da bi to bilo logično.

Takođe, imam da pitam Vladu Republike Srbije, kada će se to desiti da srpski seljak koji je naravno ovim zakonom koji smo doneli pre nekoliko sednica oporezovan, koji je preduzetnik, kada će on dobiti subvencije i podsticaje, kao što to dobijaju strani investitori? Ne mora da bude taj iznos, 73.600, kao što ima „Rauh“ iz Koceljeve ili 144.000 „Henkel“ ili 140.000 fabrika čokolade u Novom Sadu. Dovoljno je 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu uz ugovornu obavezu od pet godina. Jer, jednom kad seljak ostane na svom domaćinstvu, on do groba tu ostaje. Neće da seli svoju fabriku pod vedrim nebom.

Na kraju, završavam sa ovim, gospođo predsedavajuća, ja nisam neko ko veruje u teorije zavere, ali često me građani pitaju – ko ovo šparta naše nebo, o čemu se radi? Ovi silni avioni lete svaki dan, da li je to sa razlogom ili bez razloga? Molim državu da zbog tih ljudi koji veruju u te teorije zavere izađe sa jasnim stavom i kaže o čemu se radi. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predstavnici izvršne vlasti i kolege narodni poslanici, i ja ću govoriti desetak minuta. Tiče se poljoprivrede, izmene zakona vezano za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a ako stignem i nešto o energetici.

Maločas je predsednik Odbora pomenuo da smo imali konstruktivan rad i naravno da smo bili gotovo jednoglasni, gotovo u svim odlukama i zaključcima koje smo donosili na Odboru, jer smo izabrali između politike i politikanstva da radimo na interesu poljoprivrednih proizvođača i u početku rada ove Skupštine i Vlade.

Molim kolege, malo tiše, ako može, samo dok govorim, oprostite.

(Veroljub Arsić: Vi ste koalicija.)

Bez obzira, mi smo ovde u interesu građana, a ne koalicija.

Hoću da kažem da na početku rada ove Vlade Ministarstvo je imalo par odličnih odluka i inicijative smo pokretali, Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo više dobrih ideja. Jedna od tih ideja je bio svakako reprogram duga hladnjača, reotkupljivača, izvoznika, koji su imali prema komercijalnim bankama i onda je Narodna banka, odnosno Savet guvernera odobrio reprogram duga, odnosno moratorijum i tako da su ljudi isplatili maline i ja to javno pohvaljujem.

Ono što je kasnije usledilo je niz, po meni, pogrešnih odluka, da recimo 35.000 dinara po hektaru se proizvođačima šećerne repe dodeljuje, da je nemoguće uspostaviti zahteve za podsticajima u pisanom, odnosno papirnom odluku, već samo e-agrarom, onda 710 dinara da se subvencionišu proizvođači dehidriranog mleka koji prodaju svoju robu konditorima, po meni je isto to pogrešno. Uvođenje prelevmana na polutvrde sireve od 30 dinara je po meni beznačajno, to ne može nikoga da stimuliše da ne uvozi, da je ta mera makar na 300 dinara, pa da ljudi odustanu. Za rezultat svega toga plašim se da ćemo imati po sistemu reciprociteta da nam Evropska komisija, odnosno Evropska unija uvede prelevmane na izvoz voća, povrća iz Srbije.

Naravno, tu su problemi vezano i za CEFTA-u itd. Savetnici ministarstva su uglavnom NALED i neka kvazi-udruženja, međutim, na ovom javnom slušanju pokazali smo da postoji i neki drugi, ozbiljniji deo poljoprivrednih proizvođača koji su uzeli aktivno učešće i u svom konstruktivnom radu dali ne samo kritičko mišljenje, već i predloge.

Ono što mi posebno smeta je smanjenje subvencija na osiguranje za useve sa 70% na 40%, neisplaćena dugovanja ne za 2022. godinu nego za 2021. godinu, 2020, 2019, 2018. godinu i tako u nazad duguje se. Za autohtone sorte, odnosno rase životinja i biljaka nije isplaćeno za 2021. godinu. Konkurs nije objavljen za 2022. godinu i tako niz, međutim, saglasan sam da ni Ministarstvo ne može sve odjednom i tu smo mi da pomognemo i da sarađujemo na svemu tome.

Radi statistike podsetiću vas da u Srbiji ima oko 4700 sela, oko hiljadu je već ugašeno, a 1200 se već spremilo za izumiranje. Tako da u Srbiji jedan poljoprivredni proizvođač hrani pet ljudi, u Francuskoj 85, u Holandiji 216. Mi imamo na godišnjem nivou negde oko pet milijardi izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, dok recimo jedna Holandija ima 84. Dohodak po hektaru je kod nas oko hiljadu evra, dok je, recimo u Danskoj 14 hiljada, u Holandiji 17 hiljada. Navodnjava se svega oko tri posto površina, a udeo stočarstva je svega 20% u ukupnoj poljoprivredi. Mislim da taj procenat mora da se podigne makar na 50% kako bi sve ovo imalo smisla. Od 5,1 milion hektar poljoprivrednog zemljišta ne obrađeno nam je 625 hiljada hektara, a obradivo je naravno, četiri miliona 250 hiljada.

Osnovno pitanje je za sve nas, šta mi hoćemo? Hoćemo li da rasprodajemo poljoprivredno zemljišta i izvozimo hranu ili ćemo da našu decu hranimo u Lidlu, MekDonaldsu. Da li ćemo prodavati zemljište i pijaću vodu strancima? Hoćemo li da gradimo prerađivačku industriju kao što je fabrika skroba, fabrika dehidriranog mleka ili ćemo da gradimo stadione na kojima sport ima najmanju ulogu. Kada bi se pitao srpski domaćin ili srpski seljak, kombinati, propale zadruge bi se podržavile i nacionalizovale, a fudbalski klubovi privatizovali, a ne bi sa aproprijacije Generalnog sekretarijata Vlade, odlukom Vlade u zadnjih mesec dana bilo dodeljeno ukupno šesto miliona dinara FSS. Mislim da imamo pametnija i preča posla.

Ozbiljna država ne dovodi u pitanje prehrambenog suvereniteta. Sa aspekta ekonomskih interesa možda i uspostavimo neki balans, međutim, šta nam je sa demografijom, sa bezbednošću države, sa zdravstvenom bezbednošću, sa ekologijom. To su sve neke vrednosti koje bi trebali da podržimo i glupo je da postajemo u ovom 21 veku kolonija i deponija. Za vreme Miloša Obrenovića smo bili bitan faktor u poljoprivredi, a zamislite pored toliko tehnoloških razvoja, mi nismo u situaciji da se samoodržavamo.

Srbija ima potencijal ne za šest miliona ljudi da hrani, nego za 80 miliona. Samo smo zaboravili naše žitnice u južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji. Žitnica sa Kosova i Metohije mogu da hrane 20 miliona ljudi. Razmišljajte o tome, nije samo Kosovo mesto gde su svetinje, tamo i neki kapital postoji.

Imam nekoliko mera koje bih predloži. Treba zaustaviti nekontrolisan uvoz poljoprivrednih proizvoda koji ugrožavaju domaću proizvodnju i izazivaju nelojalnu konkurenciju. Izvršiti reorganizaciju poljoprivredne proizvodnje. Nešto se čini mi se radilo u voćarskom delu, pa u skladu sa tim bi valjalo i nastaviti.

Stimulisati kupovinu domaćih prehrambenih proizvoda. Znam da u tom famoznom SSP tamo piše, da nemamo pravo da favorizujemo domaću robu, ali hologramskim obeležavanjem naši rodoljubivi potrošači bi došili u situaciju da prepoznaju takve proizvode i da ih rado kupuju. Znači, treba raditi nešto i na edukaciji našeg stanovništva i raditi neku kampanju – kupujmo domaće.

Treba rešiti i pitanje poljoprivrednih penzija, ja sam saglasan da je to mučno, mukotrpno i da se oko 200 milijardi duguje. Međutim, za sve ne nađe način.

Uvesti jasno, deklarativno obeležavanje geografsko poreklo poljoprivrednih proizvoda, tako da sprečimo manipulacije deklarativnim obeležavanjem. Ukinuti akcize i poreze na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, a ja mislim da smo jednina država u Evropi koja plaća akcize.

Ukinuti tv pretplatu, na bunare, na strugare, staklenike, farme, tamo ljudi niko ne gleda televiziju. Zašto se plaća tv pretplata uz električna brojila? Trebalo bi izvršiti subvencionisanje po hektaru, ali čini mi se da tu sve vreme nepravedno radimo. Ako je u jednoj Grčkoj ili Holandiji, ta subvencija od 600 do 1000 evra, zašto kod nas nije od 200 do 400, ali znate kako, da se opredelimo da po zavisnosti od kulture, zavisnosti da li je to staklenik ili hektar pšenice, da li je to kod mene u Ivanjici zemljište ili kod vas u Banatu, ne može biti ista subvencija.

Trebalo bi izgraditi seosku infrastrukturu. Evo, na jednom primeru na prošloj sednici ovde je iznet podatak, minisar Vesić je izneo podatak, da rekonstrukcija pruge Beograd-Niš će da košta dve milijarde 775 miliona. Eto, otprilike za ekvivalentan iznos dve milijarde i 800, garantujem da može u Srbiji 100 opština da se izgradi seoska infrastruktura, da se izgradi u svakoj opštini, u 100 opština po 500 kilometara seoskog asfaltnog puta širine od tri metra, debljine šeste centimetara sa urađenim kanalima i podlogama. Zamislite koliko bi ljudi ostalo da živi u seoskim područjima kada bi tako nešto uradili.

Na kraju, mislim da srpski seljak neće milostinju, on hoće samo čistu računicu. To imajte uvek na umu, uvek imajte u vidu. Hvala vam.

Evo, da dam i ja neki doprinos da uozbiljimo temu, da na pola puta krenemo na ono što smo rešili danas da govorimo.

Kada je izgradnja Železnice u pitanju, to je vidan pomak. Zaista želim da pozdravim ovu inicijativu i investiciju od dve milijarde 775 miliona, jer velika je investicija i nije tu sporno. Međutim, cena izgradnje i rekonstrukcije je upitna, kao i javne nabavke koje će opredeliti ovu investiciju.

Vlast se hvali da imamo ogroman suficiti u budžetu i da javni dug u BDP nikad nije bio povoljniji.

Na primeru moje Ivanjice ja ću vam samo dati par primera kako mi to vidimo. Imate oko 20 mesnih zajednica i u svakoj toj mesnoj zajednici je problem putna infrastruktura.

Samo da vam povučem jednu paralelu. Za ovih dve milijarde i 775 miliona. Sto opština i gradova u Srbiji može da izgradi asfaltne puteve u širini od tri metra, tako da svaka opština izgradi oko 500 kilometara. To je negde oko dve milijarde i 800 miliona.

Želim da dam svoj doprinos u tom smislu da ako se već zadužujemo, zadužimo Srbiju i poreske obveznike za još dve milijarde i 800 miliona i da izgradimo putnu infrastrukturu u 100 opština u Republici Srbiji i na taj način mlade ljude zaustavimo da nam se ne sele iz ruralnih seoskih područja.

Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas postaviti nekoliko suštinski važnih pitanja za građane Republike Srbije, neću se baviti ni osporavanjem, ni podrškama bilo kom političaru, a tiču se ova pitanja zdravstvene bezbednosti prehrambenog suvereniteta poljoprivrede, a na neki način i energetike. Pa, da krenem.

Petnaest milijardi se duguje poljoprivrednim proizvođačima iz 2022, 2021. i 2020. godine, pitam, kada će ovi podsticaji subvencije se isplatiti, a da to bude blagovremeno i na vreme da ljudi pre setve imaju taj novac i da im omoguće jednu relaksiranu situaciju.

Postavio sam takođe pisanim putem pitanje Ministarstvu za brigu o selu, koliko je zadruga to ministarstvo pomoglo, sa koliko novca, koje su to zadruge. Taksativno da mi daju odgovor. Uputili su me na sajte Ministarstva gde taj odgovor nisam uspeo da nađem, pa ih ovog puta molim da mi to zvanično taksativno napišu da bih ja mogao dalje da delujem.

Predlažem Ministarstvu privrede i poljoprivrede da napravimo jednu fabriku skroba kako ne bi izvozili kukuruz kao sirovinu. Predlažem da napravimo jednu fabriku za dehidrirano mleko, tako da kada imamo suficita da možemo konditorskoj industriji da ponudimo, a ne da zavisimo od uvoza i ad hok da rešavamo pitanja, ne samo mleka, mesa već i svega drugog. Tako da moramo malo ozbiljnije pristupiti toj temi. Eto, ja dajem javno taj jedan predlog.

Proizvođači mleka su ovih dana očajni, ogorčeni. Ministarstvo nudi određena rešenja koja sama po sebi mogu da nešto da znače, međutim, ono što je potrebno proizvođačima mleka i mlečnog govedarstva, a to je dugoročna strategija, da oni ljudi znaju, a ne ovako zabranite izvoz, pa onda pustite posle mesec dana, pa se zasiti tržište, pa deficit, pa suficit, pa oni ne znaju.

Oni ljudi traže da se nekontrolisanim uvoz mleka sumnjivog porekla spreči, jer mi ljudi ne znamo šta više uvozimo, to je van svakih naših opservacija i tako dalje. Oni takođe traže da se subvencije po litru podignu na 20 dinara, da se zagarantuje minimalna otkupna cena mleka, takođe da se i zabrani, odnosno ukloni uredba, mada je ona 1. februara uklonjena, ali je pitanje kada će se ponovo uspostaviti na izvoz mleka. Tako da su to suštinska pitanja koja mlekari pitaju, ali nadam se da ćemo dobiti odgovor.

Uvozno mleko se prodaje po domaćim etiketama, domaćim brendovima. Da li je to normalno? Da li inspekcije rade svoj posao? Takođe za Ministarstvo poljoprivrede. Aflatkosin je problem koji omogućava mlekarima da manipulišu sa koncentracijom aflatkostina. Ono što ja predlažem da laboratorije u Srbiji krenu u jednu drugu aktivnost, a to je da u fabrikama stočne hrane pronalaze aflatoksin, a ne tamo gde je posledica, gde u mesu i mleku je aflatoksin. Znači, tražim da se ispituje prisustvo aflatoksina u fabrikama stočne hrane, jer tamo ljudi otkupljuju sumnjiv, odnosno lošeg kvaliteta kukuruz koji je zaražen u dobroj meri aflatoksinom.

Da li bilo koja laboratorija u Srbiji ispituje prisustvo GMO organizama u mesu, mleku, jajima, voću, povrću? Naravno, da ne, a nema jasnog, deklarativnog obeležavanja, nema sledljivosti. Znači, to je problem, mi ne znamo šta iz inostranstva uvozimo. Dođe roba, stavimo u raf i onda kupuje ko kako hoće, a nemamo pojma o čemu se radi. Porez na dohodak, poljoprivrednik, preduzetnik smo uveli na jednoj od pre nekoliko sednica i ti ljudi plaćaju porez, vode knjige, plaćaju porez. Pa, kada će oni imati subvenciju od deset do 144 hiljade evra kao što imaju strani investitori. To je jedan od bitnih takođe problema.

Kada će ambasade i Privredna komora Srbije raditi nešto da unaprede prodaju naših domaćim proizvoda na stranim tržištima ili ćemo čekati samo da neko dođe i kupi, ionako već ugroženu privredu.

Poljoprivredna gazdinstva koja su imala osam miliona dinara limit pa da uđu u PDV ja predlažem da se podigne na 12 miliona, iz prostog razloga što troškovi života i inflacija su učinili svoje.

Ono što još hoću da kažem, neproverena informacija, ali pozivam resorno ministarstvo da u Ivanjici postoji jedna fabrika, bivša fabrika „Špik“ i građani su mi sugerisali da postoji opasnost, a ona se zove piralensko ulje koje se koristi za hlađenje trafostanica i u slučaju požara piralensko ulje prelazi u bojni otrov. Nećemo stići da evakuišemo Ivanjicu, ukoliko su ovi navodi tačni. Pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova da reaguje hitno po ovome.

Završavam sa ovim, kada će elektrosnabdevanje u seoskim i planinskim područjima da se reguliše? Kada će te bukve i šljive i ostale biljke da nam manje prave probleme? Tako da, u tom smislu, nadam se da će elektrosistem funkcionisati ne samo ovde u Beogradu, već i u seoskim područjima. Hvala.

Ako možete samo vreme da vratite, molim vas.

Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, građani Republike Srbije, poštovani studenti, u ime Srpskog pokreta Dveri hoću da kažem da mi živimo u polarizovanoj Srbiji podeljenoj i po ovom osnovu kada su u pitanju mediji. Ne možemo oko bilo čega da se saglasimo, pa ni oko medija. Na jednoj strani imate ove prorežimske medije gde dnevni analitičari bukvalno spavaju na tim medijima, imate ove prozapadne medije koji bilo kakav predznak srpskog ako ima u konotaciji oni to jednostavno sankcionišu i mi smo osuđeni na RTS i bilo bi logično da mi podržavamo RTS kao takvu.

Međutim, ono što RTS, recimo, u javnom prostoru ovih dana ne emituje, a to je jedna dobra akcija koju grad Beograd na čelu sa Aleksandrom Šapićem sve vreme promoviše, a to je tih 6.000 dinara deci Beograda. Pitam vas - šta je sa decom iz unutrašnjosti Srbije, kad će ona dobiti 6.000 dinara, kada će biti besplatni vrtići, jer će deca biti osuđena da po lošim putevima na traktorima i drugim sredstvima prevoza idu u škole, a u školama je sve manje đaka, a o tome ne postoje neke edukativne informativne emisije da se upoznaje javnost?

Ono što je simptomatično, kada će da se prestane sa naplatom TV pretplate uz poljoprivredne objekte poput: bunara, farmi, štala, ribnjaka, staklenika, strugara, hladnjača, sušara itd? Ko tamo gleda televiziju? Zašto se tu naplaćuje? Koji su razlozi

za sve to? Srpski pokret Dveri naravno da hoće da podrži, ali pravi informativni program RTS i da budemo ravnopravno zastupljeni, a ne na ovaj način. Hvala.

Dame i gospodo, srušen je institut javnog konkursa, a uvedena je tzv. skupštinska komisija koja ima za zadatak da podobne, verovatno, imenuje, ali ovo nije najstrašnije u svemu tome i ja vas razumem što vi ovo radite, ali ne opravdavam.

Ovo je mala priča u odnosu na onu koja se dešava u javnom sektoru, jer u ovom trenutku negde oko 24 hiljade ljudi radi u javnom sektoru na privremenim i povremenim poslovima.

Hipotetički, neka 20 hiljada ljudi prihvati da skuplja za Dveri, ne mora za SNS, glasove, koliko je po 50 glasova 20 hiljada? To je milion. I ko da vas stigne? Ko da pobedi na izborima? Kako viteški da se postupa sa vama? Jednostavno je nemoguće. Nije najstrašnije sve u tome. Ima nešto što se zove dnevnica za službeni put koja je još uvek 150 dinara, a ti službenici ne mogu da kupe ni jedan burek za taj novac.

Molim vas da makar to izmenite. Ja znam da ćete vi izglasati da je Zemlja ravna ploča, jer vam se tako može, ali da bi čuli opoziciju i da bi nešto usvojili, molim vas da imate makar dobru volju za nešto. Ne morate apriori sve da odbacujete. Evo, ja za početak vas molim da ovo izmenite, vezano za ovaj zakon koji je, po meni, krajnje nakaradan i nije najstrašnija ta medijska manipulacija i funkcionerska kampanja. Najopasnije je upravo ovo – privremeni, povremeni poslovi u javnom sektoru i milion glasača koje na taj način sakupite.

Jednog dana možda ćemo mi biti na vlasti, pa nam to bude dobro došlo, ali vam unapred kažem da mi to nećemo koristiti. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, da li znate koliko imaju apanažu, prinadležnost, platu, nazovite kako god hoćete protivgradni strelci u Srbiji danas. Četiri hiljade dinara, da ne verujete, i nošen tom nepravdom ja sam napisao ovaj amandman gde sam predvideo da se 100 miliona dinara preusmeri ovim ljudima, tako da umesto četiri hiljade dinara na mesečnom nivou tih šest meseci od 15. aprila do 15. oktobra ti ljudi imaju 24 hiljade dinara, što nije nešto posebno visoka plata, ali je na nekom nivou da će ljudi biti motivisani.

Dodatni problem je, kada su lokalne samouprave…

Molim vas da upozorite, predsedavajuća, ja ne mogu da govorim dok ljudi govore u glas, ako možete i da mi vratite vreme. Predsedavajuća? Da li me čujete?

Zamolio sam vas da ih upozorite i da mi vratite vreme, jer je nemoguće govoriti na ovako ozbiljnu temu dok ljudi govore u glas, svi redom, i s leve i s desne strane.

Jedinice lokalne samouprave imaju problem, ne samo u finansijskom smislu, nego i pravno-administrativnom kako da nadomeste i motivišu te ljude da u pola tri noću, kad grmi, seva, kiša pada izađu i zaštite naše nebo. Sedam miliona hektara oni čuvaju i neba i zemlje, a pet miliona i 100 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Ja se pitam - da li svi mi radimo u interesu osiguravajućih kuća ili poljoprivrednih proizvođača? Ako je Vlada donela odluku da se subvencionišu poljoprivredni proizvođači koji osiguravaju, to je dobra mera, ali trajno se uništi usev, bolje je mnogo raketama i ovim ljudima dati prinadležnosti i na toj poziciji 500 miliona evra smo opredelili za nabavku i raketa i za plate tim ljudima. U tom smislu, molim Vladu i resornog ministra koji je nadležan, a mislim da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije nadležan, da razmotri ovaj amandman i da pozitivno odgovori. Hvala vam.