Hvala lepo, gospođo Božić.

Mi smo vođeni jednom idejom da skrenemo pažnju, da bi ovde trebalo da se menja makar ta vremenska distanca u kojoj će neki ljudi da pronađu sebe u smislu da se informišu, da zauzmu stav da prilagode sebe.

Informacije koje treba da dobiju, saznaju sopstvene sve druge stvari i da se ovo pomeri sa 01. januara, na 01. januar 2024. godine. Znači, za godinu dana da mi produžimo rok ovim ljudima.

Razumem vas da ste vi ovaj zakon menjali u skladu sa potrebama Evrope, EU, da se malo modernizujemo. Možda to nije loše, ima tu stvari koje su dobre. Ne bih ulazio u suštinu, jer znam da vi možete da izglasate da je zemlja ravna ploča, ali ovde u ovom zakonu, kažem ima nekih stvari koje mi smetaju, ali ovo je presudno.

Suštinski je važno da mi dobijemo na vremenu da ljudi prilagode svoje poslovanje, da sebe pronađu u svemu ovome.

Još nešto ću reći. Nije ovde samo presudno na koju način, koji mehanizam sve koristimo prilikom naplate PDV, međutim, danas mi je nešto zapalo za oko – da li u svim regionima Srbije se podjednako vrši kontrola naplate PDV? Čuli smo neke poslanike koji insistiraju da se infrastrukturno izgrađuju određene oblasti, ali nismo čuli da li baš plaćaju PDV, poreze na dohodak građana, itd.

S jedne strane, oni imaju objektivne zahteve i predloge, a sa da ruge strane još jednom ponavljam - da li u Pčinjskom i Raškom okrugu se vrše redovne kontrole? Da li svi poreski obveznici uredno plaćaju sve vrste i oblike poreza, uključujući PDV da li plaćaju?

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, evo nastavljamo ovaj Sizifov posao. Ja se danas neću baviti globalnim temama. Baviću se temama onim koji su povereni od naših građana u interesu životnih pitanja, egzistencije i esencijalnih pitanja, nasušno važnih i potrebnih da bi ljudi svoj život učinili kvalitetnijim i boljim.

Ja sam ovde po resorima odlučio da postavljam pitanja i ona će biti kratka, jasna, jer krećem se kroz Srbiju, razgovaram sa ljudima, pre svega iz reda preduzetnika i poljoprivrednika, kojima i sam pripadam, pa ću pitati gospodina Sinišu Malog - da li je normalno da zbog racionalizacije poreskih uprava regionalni centri imaju primat, a da lokalne poreske uprave nemaju, pa u tom smislu pitam - da li seljaci, poljoprivredni proizvođači, građani Ivanjice, Lučana, recimo, Gornjem Milanovca moraju po jedno rešenje ili potvrdu da odlaze u Čačak ili to mogu da izdaju lokalne jedinice poreske uprave?

Registar pružalaca računovodstvenih usluga je definisan tako da do 1. januara ove godine ko se registrovao, registrovao se, a od 7.322 pravna lica svega 2.064 njih je uspelo da se registruje. Šta ćemo sa ovih 5.000? Da li ovaj rok može da se produži?

Gospodinu Gašiću jedno kratko pitanje vezano za pirotehniku, za Zakon o eksplozivnim sredstvima. On postoji već pet godina, ali nismo još uspeli da ga vidimo na svetlosti dana, a znamo da i životinje se plaše, naši mladi se ozleđuju, itd. - da li će se nešto uraditi po tom pitanju?

Gospodinu Martinoviću imam da uputim jedno pitanje - da li transferna sredstva su raspoređena po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava po članu 37. a tamo je opredeljeno svega 33 milijarde, a znamo da 106,5 milijardi je ono što zakon definiše, šta ćemo sa tom razlikom i kako to treba nadomestiti?

Gospođi Kisić imam da uputim jedno pitanje. Ono se odnosi na ljude koji imaju decu, a i neki komad zemlje, pa su onda u hendikepu zbog te zemlje, poljoprivrednog zemljišta, i ne mogu da imaju dečiji dodatak. Da li tu možemo nešto da menjamo?

Gospođi Ireni Vujović upućujem pitanje jednostavno vrlo – kada će se iz upotrebe izbaciti plastične kese?

Gospodinu Nikoli Selakoviću jedno prosto i jednostavno pitanje. Ljudi koji su radili 40 godina, a nemaju 65 godina života trajno su obespravljeni za onaj deo koji im je umanjen. Da li ćete tu nešto preduzeti?

Gospodinu Branku Ružiću – kako rešiti problem u školama, a posebno u školama u seoskom području u ruralnim predelima gde je manje od 10 učenika ili recimo šta ćete preduzeti sa Umetničkom školom u Kragujevcu gde je izvesna gospođa Petrović imala fantastičan projekat za to?

Gospodinu Radetu Basti upućujem pitanje – da li Fond za razvoj ima dovoljan budžet za sve zahteve koji treba da se obrađuju?

Gospodinu Milanu Krkobabiću – da li je normalno da daje 500 miliona dinara za seoske kuće umesto za poljoprivredno zemljište, jer tako bi mladi bračni parovi imali mogućnost da stvaraju novostvorenu vrednost, a ne da im kuće služe za vikendice?

Gospođi Danici Grujičić – da li će Ivanjičani, Gornjomilanovčani, Lučanci, da li će oni ići sve vreme u užičku bolnicu da se žene porađaju ili ćete opremiti čačansku kako dolikuje i jednom rešiti taj problem?

Gospodinu Momiroviću – da li će poštovati SSP i u onom smislu kada treba da se zaštiti naše tržište u smislu člana 41. i 42. zakona?

Gospođi Đedović, solarni paneli, drvene bandere i trafostanice su problem i mi imamo konkretna rešenja, ali zbog vremena neću dužiti, da bi stigao sve ovo da ispričam.

Gospođi Jeleni Tanasković, štete od divljih životinja, medveda, vukova, divljih svinja, prave ogromne štete u planinskim područjima, da li imamo rešenje za to? Kada će se rešiti status zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima u Ministarstvu poljoprivrede? Kada će se izjednačiti regulativa da i mi u prometu imamo samo meso do šest meseci starosti, a ne do 12 kao što je to u EU?

Na kraju, gospođi guvernerki Tabaković, oprostite, još jednu rečenicu, mi smo podneli u skladu sa Odborom za poljoprivredu i resornim ministarstvom Narodnoj banci zahtev da se dodeli, odnosno odobri moratorijum, reprogram ili neka garantna šema za otkupljivače malina, a samim tim proizvođači malina bi imali priliku da budu isplaćeni.

Hvala vam na razumevanju. Prijatno.

Poštovani građani, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, uvažena guvernerko Republike Srbije, ja sam prijatno iznenađen da je ovaj budžet zaista visok, bilo bi još bolje da je viši, da je veći, imalo bi više novca i vama bi bilo lakše da ga rasporedite.

Međutim, postavlja se pitanje sa kojim mi pravom o svemu ovome pričamo, a da to pravo ne damo onima koji pune budžet, a to su preduzetnici i privrednici i poljoprivrednici i svi oni vredni ljudi koje nemamo u našim gradskim i opštinskim većima širom Srbije da odlučuju o novcu, o novostvorenim vrednostima koje oni pune.

Podsetiću vas da u Srbiji ima oko 406 hiljada privrednih subjekata od toga 121 hiljada je privrednih društava i 285 hiljada preduzetnika. Oni zapošljavaju, gospodo, 67% naših radnika. Naše privrednike i preduzetnike obilaze redovno sve inspekcije, a da li je to slučaj kod stranih korporacija, multikorporacija koje dolaze da nas učine boljim ljudima i da nam privredni ambijent potpomognu. Ja mislim da nije slučaj i da 93,5% ukupnih subvencija od 2006. godine od Dinkića pa do danas, smo opredelili strancima, a svega 6,5% našim domaćim privrednicima i preduzetnicima.

Čuli smo ovih dana da digitalizacija je to čudo i to je fino, lepo je to čuti, ja to podržavam. Nekako niste shvatili da je predsednik Srpskog pokreta Dveri, gospodin Obradović govorio o nekoj vezi između kanalizacije i digitalizacije. Pa, da smo manje para, a moglo se dati za digitalizaciju, za tu famoznu platformu koju ste rekli, gospodine Mali, da neće koštati poreske obveznike, ali posebno hoće, jer nismo vi i ja dali novac za tu platformu nego građani Republike Srbije i ona svakako košta građane.

Čuli smo da pet hiljada kilometara kanalizacije u Srbiji u 70 opština, a šta je sa još sto opština. Šta će da rade ljudi u mojoj Ivanjici, kada će oni da dobiju kanalizaciju? Kanalizacija se izliva u prelepu reku Moravicu i tako to traje godinama, srećom industrija ne radi, pa fabrike ne zagađuju Moravicu, tako da mogu da ponekad se ljudi i okupaju, posebno noću.

Hteo sam da vam kažem i ukažem na jedan apsurd. Na jednoj strani imate onaj Zakon o porezu na dobit, član 50. tačka a) koji govori da oni privrednici koji u tekućoj godini zaposle sto ljudi i imaju ulaganje od milijardu dinara u osnovna sredstva, oslobođeni su da deset godina sto posto iznosa na dobit. To imate na jednoj strani. A ja vas pitam ko to može u Srbiji da ostvari? Ko može te uslove da ispuni? Pa, naravno strani investitori ili retki domaći, veliki, a njih je vrlo malo.

Na drugoj strani, imate u ovom vašem Zakonu o porezu na dohodak građana jednu novu klasifikaciju, gde ste su uplašili bogatih seljaka, pa ste i oporezovali, napisali ste preduzetnici, poljoprivrednici će se oporezovati. To je nešto novo, nešto moderno. Znači, potrebno je seljaci samo preživljavaju, oni koji to mogu, a oni koji malo se drznu da budu veći proizvođači oni će biti oporezovani i šaljete im latentnu poruku da su oni dobri kao motači kablova u nekim stranim firmama, da zabrave svoje domaćinstvo, da im poraste breza pored dimnjaka i onda pošaljete Milana Krkobabića da doseli mlade bračne parove. Ja vas pita, što je taj vlasnik bivše kuće napustio? Zašto se on iselio? Pa, nije imao održivi razvoj, morao je da pobegne glavom bez obzira.

Predlažem u ime Srpskog pokreta Dveri da te subvencije koje dajete za kupovinu seoskih kuća usmerite na poljoprivredno zemljišta mladim ljudima, tako da mladi ljudi ne idu u te straćare, da od njih prave vikendice, već da obrađuju poljoprivredno zemljište i grade novostvorenu vrednost, neki prihod, pa će lako napraviti kuću ako im je do toga. Ima tu dobrih ideja, ne sporim baš sve, ali recimo, 2,79 milijardi evra po IPARD-u od 2007. godine do 2020. godine. Da li neko zna da mi kaže, koliko je iskorišćeno tih sredstava, pošto mi hrlimo u EU i nikako da stignemo i oni su ljudi u mogućnosti, taj ambijent da mi uzmemo tih para, koliko smo uzeli, vrlo malo.

Ono što ću biti slobodan da vam predložim u ime Srpskog pokreta Dveri i nadam se da ćete malo sujetu tu povući, pa ćete možda nešto i od ovoga prihvatiti. Predlažemo da smanjite porez i doprinos na veće plate. Ja sam slušao vašeg nekog stručnjaka na Radio-Beogradu, čini mi se, koji kaže, da treba taj neoporezivi deo od 21 hiljade 712 dinara, pa sve do 40 hiljada dvadeset dinara, potpuno osloboditi. Pa, to je motiv da ljudi uđu u crnu zonu, da svi isplaćujemo minimalne lične dohodake. Valjda je bolje da napravimo algoritam, pa čovek sa sto hiljada platu koju isplaćuje da ima manje poreze i doprinose na platu i da ga motivišete da daje radnicima veću platu, a ne ovako.

Znači, ovo je anti Robin Hud politika, koja se nama ne sviđa, ali šta je tu je. Nismo vlast. Kada budemo jednog dana, to ćemo menjati.

Smanjiti poreze i doprinose, kao i porez na imovinu za sve mlade bračne parove koji stupe u brak i dobiju decu. To nadam se da ste razumeli da je jedna od podrški demografiji, natalitetu i opstanku mladih ljudi na selu.

Treba zaštiti domaće preduzetnike od nelojalne konkurencije. Imate vanredne ovakve situacije, poput pandemije. Imate situaciju kada se uvozi roba po damping subvencionisanim cenama. Treba štititi domaće tržište.

Gospodine Momiroviću, vi ste pre neki dan na Odboru za poljoprivredu bili naš gost i rekli ste da ćete zamrzavanjem cena regulisati tržište. Ja kažem da je to pogrešno. Jeste kratkoročno, ali na dugoročno nije zato što će doći do nestašice. Treba u korenu problem rešavati, a to je proizvodnja.

Treba stimulisati kupovinu domaćih poljoprivrednih proizvoda. Ja znam da mi po tom famoznom međunarodnom ugovoru, tj. Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju ne smemo da diskriminišemo i strane proizvođače, odnosno uvoznike. Međutim, sve ozbiljne države štite svoje tržište. Šta nama smeta da socijalno ugroženim ljudima izdamo vaučere, vrednosne čekove, grantove, uslovljene čekove da kupuju domaće proizvode, po 10.000 dinara najugroženijima? Njih je kažem 400.000 u ovoj zemlji i to je 24 milijarde. Za šest meseci bi tim ljudima obezbedili, što i nije neki iznos kada kažete da imamo 180 ili 190 milijardi višak javnih prihoda.

Hvala vam.

Poštovani svi, evo, mi ćemo se truditi da ne budemo ostrašćeni, maliciozni, trudićemo se da targiramo probleme, da nudimo rešenja, ako to vredi u ovom visokom domu. Možda ste primetili da smo malo promenili svoj narativ, trudimo se da dobrom voljom i druge motivišemo na tako nešto.

Moj amandman tiče se podsticaja za poljoprivredu. Globalni problemi, klimatski problemi, uvoznički lobi, milion problema u poljoprivredi. Ono što sam čuo juče i prekjuče u dobroj meri se ne bih složio sa potpredsednikom Vlade, ali u jednoj stvari sam saglasan. Za deset godina jeste BDP ove zemlje porastao skoro 100% i na tome vam ja čestitam. Jeste i javni dug porastao za 100%, ali od malo je malo i bolje je od dosta imati više. Jel tako?

Međutim, ono što nije po meni normalno i nije održivo je koncept. Koncept privredne aktivnosti u ovoj državi se zasniva na stranim investitorima. Doći će dan za naplatu, doći će neki Nemci i pokupiti fabrike, prete nam već sada. Sedamdeset sedam hiljada ljudi izaći će iz fabrika. Pa, ljudi moji pradedovi, dedovi i ostali nisu se nešto hvalili kad su ti Nemci dolazili, po meni bolje da nisu nikada ni dolazili. Bilo bi najbolje da smo mogli to sami. Nažalost, nismo i zato je i odgovorna bivša vlast, ali ništa manje ni vi sadašnji niste odgovorni zato što niste predupredili još bolje i pronašli u srpskim rodoljubima saradnike, nego pronalazite u stranim investitorima. To je problem.

Ono što hoću da istaknem i što me je ohrabrilo posebno, hoću gospođi sadašnjoj ministarki Jeleni Tanasković da se zahvalim na razumevanju jer mi smo na sednici Odbora za poljoprivredu vodili dijalog, iako sam ja predstavnik opozicije, a gospođa ispred reda vlastodržaca i vlasti, mi smo stalno razgovarali kao ljudi, a u interesu građana ove Republike.

Mi u zapadnoj Srbiji imamo jedan veliki problem. Uzmite mi vreme od poslaničke grupe, ukoliko sam prekoračio, predsedavajući, da vas opomenem samo. Najavljivalo se da će cene tih malina biti basnoslovno visoke – 700, 800, do hiljadu dinara. To je naravno bila predizborna kampanja i ja vas donekle razume, ali posledice su ostale. Svi ljudi koji su očekivali da se pronađu u toj velikoj ceni malina, oni su se nekako i pronašli i proizvođači hemije, mineralnih đubriva, energenata, radne snage, prenoćišta, svašta nešto, a na kraju poljoprivredni proizvođači nisu isplaćeni. Od 50 hiljada tona malina isplaćeno je negde od 20 do 25 hiljada tona.

Ja sam razgovarao sa ljudima 4. oktobra. Ovde je 19 potpisnika Udruženja poljoprivrednih proizvođača, proizvođača malina, od Leskovca do Šapca, da ne nabrajam. Svi su saglasni da ja kao narodni poslanik, slučaj je da sam iz reda opozicije, al da sam iz reda vlasti, ništa im ne bi to smetalo, verujte mi, ovlastili su me da razgovaram sa institucijama ove države.

Krenuo sam u tu misiju i još nešto ću javno pohvaliti i možda ću izazvati prezir kod nekih opozicionih lidera, ali sam isto i kod predsednika Rističevića naišao na razumevanje u smislu jednog konstruktivnog rada. To je prijatno iznenađenje. Znači, mi možemo da razgovaramo, ali ćemo rešiti ili nećemo, ne znam. Uvek možemo da se vratimo na fabrička podešavanja i da se valjamo u blatu. To nije problem. Evo, recite, šta treba sad da uradimo da mi napravimo incident i da se narod smeje. To nije poenta.

Predložili smo resornom ministarstvu i svim institucijama da hladnjačarima izađu u susret, jer oni ljudi su isplatili sve iz svojih akumulacija i više nemaju. Mi možemo na sudu da ih dobijemo i da im skinemo vrata sa hladnjače, viljuškare i ostalo, i to je kraj, oni nemaju pa nemaju. Oni su zamolili isto u razgovoru sa mnom da na dva načina pokušamo da rešimo problem. Jedan je moratorijum na kredite koje bi odobrila Narodna banka. Na taj način komercijalne banke bi lakše naplatile svoje potraživanje od otkupljivača i hladnjačara, naplatili bi za duži deo tog reprograma, odnosno moratorijuma od šest do 12 meseci. Izvesnije bi bilo i državu to ne bi koštalo ništa.

Drugo rešenje je iz Fonda za razvoj ali, ljudi, 12 milijardi dinara je u pitanju. Ja objektivno ne vidim način kako da se iz budžeta opredele ta sredstva. Ukoliko vi znate, vi nam predložite.

Gospođa ministarka je prihvatila da o svemu ovome razgovara sa svim institucijama koje su relevantne i, još nešto ću vam reći, Odbor za poljoprivredu jednoglasno je doneo zaključak da se u ovom pravcu ide. Molim vas da ti ljudi koji hrane svoje porodice, a njih je preko milion u ovoj zemlji, uglavnom su to ljudi iz zapadne Srbije, strpljivo čekaju, gledaju nas šta ćemo odlučiti, koju ćemo odluku doneti.

Ova milijarda na koju sam ja računao i amandman uložio je samo slamka međ vihorove. To je mali iznos koji bi pokrio ovo. Mi smo pokušali da iznađemo rešenje. Pozivam sve zvaničnike ove zemlje, a i lično predsednika ove države da se uključi i da iznađemo rešenje. Hvala.

Nadam se da ćete, gospodine predsedniče, ovo vreme malo da vratite, pošto svega dva minuta mogu da govorim.

Poštovani svi, mi iz unutrašnjosti nemamo nikakav problem da se Beograd gradi, mi se tome iskreno radujemo, ali ovolika „beogradizacija“ će generalno svima nama naneti veliku štetu, jer Beograd sve više liči na protočni bojler. Mi iz unutrašnjosti dođemo da živimo u Beograd, a iz Beograda se sele u inostranstvo i tako u nedogled.

Nadam se da ćete u tom pravcu i ovaj amandman koji sam podneo razmotriti, a on se tiče upravo toga da smo po članu 37. stav 1. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava dužni da 1,7% ukupnog BDP-a rasporedimo lokalnim samoupravama.

Cenim ja da su ti ljudi na lokalu u opštinama uslovno rečeno nekim aklamacijama postavljeni i da nemate neko poverenje da oni troše te pare kako treba, ali ipak vas zakon u tom smislu obavezuje.

Biću slobodan da vam predočim jednu malu kalkulaciju i, tačno je, ponovo ću ponoviti gospodine Mali, da ste vi dobro to proračunali i biće taj BDP preko 7.000 milijardi sledeće godine, u prošloj je bio 6.270 milijardi i prostom računicom doći ćemo do kalkulacije da lokalnim samoupravama po transferima, po zakonu, trebalo je da pripadne 106 milijarde, a pripalo im je 33 milijarde 307 miliona, što znači da za 73 milijarde manje para su dobile lokalne samouprave. To dalje znači da u proseku oko 420 miliona svaka lokalna samouprava je trebala dobiti para iz budžeta.

(Predsednik: Dva minuta.)

Hvala lepo.

Nadam se da ćete uzeti u razmatranje ovaj amandman i da ćemo unaprediti rad makar sledećim nekim rebalansom, ako ne sad. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, malo sam deprimiran jer vi predsedavate. Nadao sam se da će gospođa Božić i nekako bi mi bilo lakše kada bi mi ona izrekla neku zabranu, nego vi, ali šta je tu je. Šalu na stranu, pa da krenemo na ove ozbiljnije stvari.

Navikao je naš narod na razne globe, pa će nekako preživeti i ovih 25…

(Predsednik: Samo povedite računa.)

O čemu?

(Predsednik: Prilikom obraćanja koleginicama, ništa više. Nastavite.)

Mislim da je šala.

Dolazim iz ruralnih predela naše zemlje gde ljudi imaju za sada jedino čist vazduh i stotine problema. Ja sam preduzetnik i privrednik i u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima razgovaram o njihovim problemima i te ljude ne zanima visoka politika, već životni egzistencijalni problemi koji bi mi trebali da rešavamo, a ne da se prepucavamo i da govorimo o tome ko je više uništio i ugrozio građane Republike Srbije. To bi predložio da vi između sebe rešite, bivša, buduća i koja već vlast. Zamolio bih vas da ne dajete neke oštre osude jedni drugima, jer jednoga dana ćete možda biti u koaliciji.

Građani pitaju zašto su cene energenata i hrane visoke? Šta da im kažem, a da ih ne rastužim? Da o energetici brine Zarana Mihajlović ili ne daj Bože ponovo Milorad Grčić, ne bi me razumeli, da o srpskom agraru, odnosno selu, brine Krkobabić i to je pogubno. Ljudi pitaju zašto uvozimo mleko iz Poljske, meso iz Brazila, pasulj iz Kine, paradajz iz Albanije, krompir iz Belgije? Da li će zbog suše i otežanih uslova privređivanja stočari dobiti neku pomoć od države? Bilo bi dovoljno bar 200 hiljada tona kukuruza. Zašto ne napravimo fabriku skroba, već izvozimo kukuruz kao sirovinu recimo? Kada će početi ozbiljno da se kontroliše kvalitet hrane koju konzumiramo, a posebno ona koju uvozimo?

Na osnovu ugovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u okviru „Otvorenog Balkana“ prihvatili smo da potvrde o zdravstvenoj ispravnosti hrane su podjednako validne i one u Elbasanu i Skoplju sa potvrdama koje izdaje naša laboratorija ovde u Batajnici. Da li je to u redu? Da li vi verujete laboratoriji u Elbasanu? Ja, iskreno, ne.

Građani pitaju kada će se prekinuti beogradizacija Srbije? Kada će budžet za poljoprivredu dostići zakonom predviđenih 5%? Poljoprivrednici pitaju zašto plaćaju tv-pretplatu uz električna brojila, štalama, plastenicima, bunarima, mlinovima, ribnjacima itd. kada tamo niko ne gleda televiziju?

Hoće li država pomoći otkupljivačima malina koji su u velikom problemu? Izvoz je gotovo u potpunosti zaustavljen. Prihod države od izvoza malina je preko 300 miliona evra. Otkupljivači predlažu da im se pomogne na sledeći način. Jedna od mera je taj moratorijum na preuzete kredite od šest do 12 meseci, a druga mera je da se iz Fonda za razvoj po povoljnim kamatama opredele izvesna sredstva kako bi se tim ljudima pomoglo. Na taj način hladnjačari, izvoznici, ne bi morali po damping cenama da izvoze maline. Mogli bi da ostvarimo veći profit, javnu potrošnju. Kupovna moć bi porasla samim tim i definitivno rast BDP-a ove zemlje bi bio značajniji.

Preduzetnici, kojima takođe pripadam, pitaju kada će oni imati 10, 20, 73, 120, 144 hiljade evra po radnom novootvorenom mestu ili je to rezervisano samo za strane korporacije, kompanije, investitore koji dolaze u ovu zemlju, verovatno da nas učine boljim i da nam život učine boljim?

Kada će domaći preduzetnici i privrednici biti oslobođeni poreza na dobit prilikom nabavke osnovnih sredstava i proširenja delatnosti ili će te povoljnosti i dalje moći da koriste samo oni koji na godišnjem nivou u osnovna sredstva ulože više od milijardu dinara i imaju više od 100 zaposlenih? Zakonom o porezu na dobit, tamo u članu 50a) se kaže da ljudi po ovom osnovu imaju pravo, svi ostali to pravo nemaju.

Kada će se uvesti progresivno smanjenje poreza i doprinosa za poslodavce koji isplaćuju više zarade? Hoćemo li motivisati te ljude ili ćemo dalje motivisati samo one koji isplaćuju minimalne lične dohotke?

Hoće li mladi preduzetnici koji stupe u brak i dobiju decu imati poreske olakšice ili ćemo i dalje samo populistički i deklarativno govoriti o natalitetu i o mladima?

Privrednici i preduzetnici pitaju čemu služi Privredna komora Srbije? Ovo je još jedan u nizu parafiskalnih nameta. Zašto smo dozvolili da Skupština, interna Skupština Privredne komore Srbije razrezuje apanaže mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima? Zašto je obavezna članarina u Privrednoj komori Srbije, iako znate da su mnogo razvijenije zemlje koje privređuju ovoj zemlji protiv toga se bunile za razliku od Austrije, Nemačke, čiji je otvoreni eksponent gospodin Marko Čadež, onaj gospodin sa lepim čarapicama roze boje?

Privrednici pitaju kada će država da se oslobodi ovakvih parafiskalnih i parazitskih nameta?

I na kraju, što naš narod kaže – kad je otišla pita, neka ide i tepsija. Ovih 25 ministarstava može da bude i 26. Predlažem da oformite još jedno ministarstvo pod nazivom „ministarstvo za političare sa posebnim potrebama“. Tamo bi našli utočište svi ovi živopisni likovi koji su trenutno neutešni, koji su ostali iza rampe.

Mnoge prethodne vlade državu su dovele do ambisa, do ruba propasti. Čini mi se da ova nova Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, učiniće jedan korak napred. Stiče se utisak da srpski seljak, da srpski preduzetnik nije potreban ovoj državi, već unižen i ponižen koji će da mota kablove za 300 evra, da ne bude domaćin, da ima platu od 2.000 evra za toliki znoj i muku i teror koji trpi i od države i od nelojalne strane konkurencije.

Odlično, onda zbog racionalizacije vremena predlažem da svi ovde zajedno iznenadimo građane Republike Srbije i kako predsednik Republike često kaže da jednim marljivim, posvećenim radom opravdamo poverenje, jer naši poslodavci nas zato plaćaju.

Ja jedino što želim da zamolim javno predsednika da tu gordost koju ima prema nama koje naziva srpskom desnicom, kako već, malo smanji zbog toga što mi nismo opozicija ni državi, ni njemu, mi smo opozicija ovoj vlasti koju smatramo odgovornim za što šta.

Ono želim da pohvalim što sam čuo u ova dva dana, i ja sam čovek koji želi uspravno da korača kroz ovu zemlju, jer imam troje dece koju neću da sramotim, pa ću javno reći.

Pohvalno je ako uputite zahtev za podršku našim saveznicima Rusiji i Kini. Obećali ste da neposredno i posredno nećete priznati Kosovo, obećali ste da se Zajednica srpskih opština neće formirati po kosovskim zakonima i ustavu.

Rekli ste da je bolje pregovarati hiljadu godina nego ratovati jedan dan. To je i naš stav. Vaš nastup na konferenciji za novinare sa Olafom Šolcom je bio državnički i to nas je ohrabrilo da prvi podnesemo zahtev za sazivanje ove vanredne sednice Skupštine Republike Srbije.

Pohvalno je i to što modernizujete vojsku i podižete borbeni moral i uopšte, borbenu gotovost ove zemlje.

Ono što nama smeta, što su naša očekivanja da od ove vanredne sednice možemo očekivati nešto više nisu se obistinila. Izveštaj je korektan u tehničkom smislu te reči i ništa senzacionalno.

Ono što bi bilo logično da mi napravimo neki zaključak, a taj zaključak bi trebao da sadrži i vaša ova obećanja. Onda bi ja slobodan da poslaničkoj grupi kojoj pripadam predložim da kada sve to obećate mi podržimo javno vas i sve ovo.

Ovo što ste vi napisali u Izveštaju.

(Predsednik: Vreme poslaničke grupe.)

Završavam.

Gospodine predsedniče, vi ćete svakako ući u istoriju na ovaj ili onaj način. Ući ćete kao državnik ili vizionar.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predsedniče Republike, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27.

Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva jedne sednice predstavlja njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Vi ste dozvolili nešto što je nedopustivo, a to je da gospodin Kamberi u sred ovog najvišeg zakonodavnog doma kaže da je Kosovo nezavisno. Mi uvažavamo različitost mišljenja, ali ovo je nedopustivo.

Molim vas, da po ovom osnovu se izjasnimo. Hvala vam.