Predsedavajuća, povredili ste Poslovnik, član 287. Znači, ovlašćeni predstavnik ima pravo obraćanja utorkom i četvrtkom u trajanju od pet minuta.

Vi ste juče isključili Srđana Noga sa sednice bez ikakvog razloga. Čovek je postavljao pitanje koje mu sleduje po Poslovniku i vi ste napravili veliki problem.

Ne vodite sednicu kako treba. Od Skupštine ste napravili cirkus. Čoveka ste isključili sa sednice, a i sami ste posle rekli, u svome govoru, da ste spremni da povučete sve što je izrečeno. Znači, ovo je smejurija. Napravili ste od Skupštine … (Isključen mikrofon.)

Neću da sednem.

O čemu se ovde radi? Narodni poslanici nemaju prava da pričaju.

Predsedavajuća, vi već dvadesetak minuta kršite član 108. gde piše da se o redovnoj sednici Narodne skupštine stara predsednik Skupštine. Nema smisla u ovakvim uslovima održavati sednicu. Prilaze vam kojekakvi ljudi, nešto vam sufliraju, sugeriraju.

Nemaju pravo. Gde piše da oni imaju pravo da vam prilaze i da vas savetuju? Ovde više nema smisla održavati. Najbolje je da raspustite Skupštinu, jer više nema smisla u ovakvom sazivu raditi.
Otkud pravo običnim narodnim poslanicima da vam prilaze?(Marija Janjušević: I ja sam poslanik, i ja imam prava.)
Pustite me da kažem predsedavajuća.

Nema smisla.
(Marija Janjušević: Prekinite sednicu.)
Otkud njima pravo da vam prilaze, da vam donose mobilne telefone i ovo. Šta je ovo? Pa, ljudi se smeju šta radite. Cela zemlja se smeje.

Zaveli ste diktaturu. Ne može niko ništa da kaže u ovoj Skupštini.
(Marija Janjušević: I ja imam svoja prava.)

Pa, i treba da vam radi kada se tako ponašate.

Bošku Obradoviću ste dali dve opomene, Srđanu juče tri.

Evo, da li vidite šta vi radite već godinu dana, predsedavajuća.

Ne, nema smisla. Raspustite Skupštinu…

Poslanička grupa Dveri je podnela amandman gde se u članu 69. stav 1. menja reč: „dva meseca“ i zamenjuje se rečima: „dve godine“. Znači, apsolutno je besmisleno da se školski program donosi najduže dva meseca do početka školske godine. Ako školska godina, ministre, počinje 1. septembra a vi donesete školski program 1. jula, da li iko može da reaguje na bilo kakve stvari koje će se nalaziti u udžbenicima? Bar da ste stavili šest meseci, kako bi mogla da reaguje i stručna javnost, da se organizuje javna rasprava. Ovako, vi nas i našu decu dovodite pred svršen čin, da u udžbenicima za osnovno i srednje obrazovanje može da bude upisano šta god vi poželite.

Poštovani građani, jedna informacija za sve ljude koji žive u dijaspori, da je po pitanju nastave u inostranstvu ovo jedan član zakona koji je vrlo oskudno napisan. Znači, u njemu se ne definiše ništa, osim što se kaže da za decu i učenike, privremeno i stalno, koji borave u inostranstvu, nastava na srpskom jeziku može da se organizuje po posebnom programu. Znači, ništa niste definisali.

Mi smo predložili jedan amandman koji kaže da „diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u inostranstvu su mesta u kojima će se otvarati nove škole na srpskom jeziku, u skladu sa programom koji propisuje Ministarstvo9 prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“.

Gospodine ministre, ovo je jedan koristan amandman, jer kao što znate, broj srpske dece u inostranstvu se svakim danom sve više i više povećava i vi ste u obrazloženju da se ovaj amandman ne prihvati rekli da Ministarstvo prosvete nije nadležno za rad diplomatsko-konzularnih predstavništava, što smo mi apsolutno svesni. Međutim, navodeći praksu mnogih država u inostranstvu, imamo prilike da vidimo da mnoge države u okviru svojih konzulata i svojih ambasada organizuju nastavu za svoju decu. Navešću vam primer Rusije, koja u svojoj ambasadi u Beču ima i školu za rusku decu, ima čak i verski objekat. Tako da ta praksa nije nepoznata u svetu.

Mislim da bi se na ovaj način srpska dijaspora i deca koja žive u inostranstvu još više vezala za našu državu, vezala za naše konzulate, za naše ambasade, koji sada u ovom momentu nisu iskorišćeni u punom kapacitetu. To apsolutno imam pravo da kažem, zato što sam bio prisutan.

Postoje mnoge države u regionu, gospodine ministre, koje nisu angažovale profesore za učenje dece na srpskom jeziku. Ja ću vama postaviti pitanje – šta se dešava sa učenjem srpskog jezika za našu decu u Albaniji? Koliko profesora ima angažovanih u Albaniji da uče našu decu našem jeziku? Ja ću vam odgovoriti – nijedan. Da nije Mitropolije crnogorsko-primorske, da nije Srpske pravoslavne crkve koja popunjava taj prostor koji treba da radi država, koji treba da radi Ministarstvo prosvete i Ministarstvo spoljnih poslova, naša deca bi bila u oskudici po pitanju očuvanja svog entiteta.

Zato je ovaj predlog konstruktivan predlog, zato je ovaj predlog predlog koji u budućnosti može da popravi položaj našeg naroda u inostranstvu i očuvanje prvenstveno našeg kulturnog identiteta.

Srpska pravoslavna crkva i diplomatsko-konzularna predstavništva su jedine institucije koje su izuzetno dobro locirane, koje su izuzetno dobro povezane sa našim narodom i to su u stvari jedini kapaciteti koji mogu da se iskoriste za učenje srpskog jezika. Znači, ustanove SPC i DKP treba maksimalno da se iskoriste.

Nadam se, gospodine ministre, da ćete na neko pitanje dati odgovor. Vi uglavnom dajete odgovore na neke stvari koje su jasne i gde ste apsolutno dobro upoznati, ali na neka pitanja od juče i danas nismo dobili odgovor. Hvala.

Predsedavajući, povređen je član 107. – uvredljivi izrazi, član 109. – isto psovke i uvredljivi izrazi.

Predsedavajući, vi stalno kad predsedavate toliko gubite autoritet, da je to neverovatno. Poslanica Gojković govori da mi govorimo govorom mržnje. Martinović dobacuje da smo ustaše. Spominjali su prošli put Jasenovac.

Kada ćete kazniti opomenom, i vi i potpredsednici, ljude iz vladajuće koalicije koji konstantno vređaju poslanike Srpskog pokreta Dveri. Da li mi treba da ćutimo ovde na uvrede koje se nama konstantno iznose, a priča se samo o amandmanu i članu brisanja jednog stava ili jedne reči? Šta je tu mimo zakona, šta je tu mimo Poslovnika? Znači, to traje konstantno. Već i vi na taj način gubite autoritet, a ova vlast neće doveka trajati.
Znači, kao otac troje dece, imam apsolutno pravo da se zalažem za svoje političke stavove, jer ako mi budemo ćutali, ono što se dešavalo pre dva dana na RTS3 će se stalno dešavati. Znači, naša obaveza je da govorimo u ime naših birača i naših porodica. Nemojte da prekidate i kažnjavate poslanike Srpskog pokreta Dveri.