U redu je.

Hvala predsedavajući.
Došao je dakle taj pravi trenutak za mene, drago mi je. Naime, član 97. jasno kaže da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, a to je sada taj trenutak, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, a to je pet časova. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje većinom glasova narodnih poslanika, što znači da ćete vi kao vladajuća većina, naravno, imati konačnu reč da li ćete prihvatiti ovaj predlog, ali mislim da je predlog veoma konstruktivan.
O čemu se zapravo radi? Radi se o tome da, kao što je to često slučaj ili praktično uvek slučaj na sednicama Narodne skupštine, u jedinstven pretres se stavljaju potpuno različiti zakoni iz domena potpuno različitih nadležnosti ministarstva, tako da ovde imamo niz zakona koji se tiču određenih elemenata radnog prava, rada i zapošljavanja u državi Srbiji, a onda sa druge strane ulazimo u veoma složenu i ozbiljnu tematiku finansijske podrške porodicama sa decom, da bismo se na kraju bavili temama ratnih vojnih veterana, ratnih memorijala i tome sličnih, veoma važnih i ozbiljnih tema.
Dakle, te teme nemaju veze jedne sa drugima, te teme treba da budu posebne tačke dnevnog reda i te teme zaslužuju mnogo veću pažnju javnosti i mnogo više vremena za konstruktivnu i kvalitetnu polemiku i razgovor između narodnih poslanika. S obzirom da je to nama onemogućeno spajanjem svih ovih tačaka, a radi se o 13 predloženih tačaka dnevnog reda u jedan jedinstveni pretres, a to znači da umesto da imamo 13 puta vreme da govorimo, imamo jednom vreme da govorimo o svih 13 tačka dnevnog reda, što znači da smo uskraćeni u vremenu da govorimo kvalitetno o predlozima zakona kojih, ponavljam, ima kvalitetnih predloga, ima predloga sa kojima se mi slažemo, ima predloga o kojima bismo polemisali, izneli određene kritike.
Ne vidim zašto vladajuća većina ovo ne bi prihvatila kao jedan konstruktivan predlog.

Poštovani gospodine predsedavajući, grubo je prekršen, ponižen, zgažen član 108. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji jasno kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Znate šta, gospodine predsedavajući, ja ne mogu da se žalim na Marijana Rističevića, to je ispod svakog dostojanstva i nivoa, jer je svako njegovo obraćanje povreda Poslovnika o radu Narodne skupštine. Ja moram da se žalim na vas i zato i ukazujem na ovu povredu Poslovnika. Znači, ja veoma volim da razgovaram sa tim velikim junacima koji su sposobni da se obračunavaju sa damama, da vređaju dame i da na neki drugi način se junače. Ali, da to radi neko ko jedinu vezu sa selom ima to što je bio u rijaliti Farmi ili sličnoj varijanti, ili što se na neki drugi način bavio robnim rezervama, zbog čega je njegova supruga morala da nosi nanogicu u svoje vreme…

(Isključen mikrofon.)

Teško mi je da kažem – poštovani predsedavajući, ali da kažem, poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, sa saradnicima, posebno želim da pozdravim uvažene kolege koje rade u državnoj upravi, u lokalnoj samoupravi širom Srbije i koji zaista na svojim plećima, mislim na ne vredne marljive, poštene i časne službenike državne uprave i lokalne samouprave, a ne na one koji su partijski tamo postavljeni i samo parazitiraju, koji održavaju sistem ove države i lokalne samouprave, pa je red da vas neko i pozdravim i posebno istakne ovde u Domu Narodne skupštine.

Ono što uvek činim, jer mislim da je to posao prave istinske opozicije, jeste da razlikujem ono što je dobro u predloženim zakonskim rešenjima od onoga što je loše u predloženim zakonskim rešenjima. Nikada nisam, niti ću imati problem da kažem javno šta je dobro i da to pohvalim. Mislim da je to uloga i smisao rada konstruktivne opozicija.

Sa druge strane, i te kako je uloga i smisao rada opozicije da se kritikuje sve ono loše što ste predložili u ovim zakonskim rešenjima. Pre svega je loše zato što ovde nema ministra koji je predložio sve ove zakone i ne mogu da razumem koji važniji posao može da bude od ministra, sem da sedi u Narodnoj skupštini Narodne skupštine kada su njegovi zakoni na dnevnom redu. Ovo je ponižavanje narodnih poslanika i Narodne skupštine, ali to više govori o ministru Zoranu Đorđeviću, nego o bilo čemu drugom.

Ono što sam ja dužan ovde da kažem jeste da prvi zakon koji je na dnevnom redu, a to je Zakon o ratnim memorijalima ima jednu izuzetno dobru stvar, a to je što ćemo konačno doći do popisa svih ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, što ćemo veoma jasno znati ko ima koje nadležnosti, obaveze i odgovornosti u vezi sa svima njima, i naravno što ćemo, čini mi se ako sam dobro razumeo, će to biti jedna dodatna obaveza, a to je ključna obaveza što ćemo konačno ići ka jednom popisu, odnosno evidenciji svih poginulih ratnika u srpskim oslobodilačkim i odbrambenim ratovima u istoriji, a to je, rekao bih, jedna veoma važna dužnost koju nismo uradili do kraja.

Tu se naravno već završava sve pozitivno što sam imao da kažem, jer postojeći zakon ima veliki broj manjkavosti, kao i zakoni koji se tiču ratnih vojnih veterana, a koji su ovde samo onako iskorišćeni da kroz izmene i dopune se zapravo zakoni i odluka ministra Zorana Đorđevića, od 8. marta 2018. godine, gde je on stavio van snage važeći zakon i predvideo, odnosno izbegao da usklađuje primanja sa promenom prosečnog ličnog dohotka iz prethodnog meseca i odlučio da to bude jednom godišnje.

Dakle, veoma jednostavno, ministar je uskratio ratne vojne veterane i sve druge koji imaju primanja po ovom osnovu tako što su im, recimo, u januaru primanja isplaćena, odnosno umanjena za 16,9%, u februaru za 12,4% i u martu za 15,6%. Tolika je vaša briga o ratnim vojnim veteranima. S obzirom da su ovakvom odlukom ministra stvoreni uslovi za tužbe korisnika protiv države, ovim sada zakonskim predlogom vi praktično uskraćujete mogućnost tih tužbi i legalizujete ono što je ministar uradio, a to je da na ratnim vojnim veteranima i invalidima rata štedi oko miliona evra na mesečnom nivou ova država. Svaka čast na ovim uštedama. Umesto da dodatno oporezujete strane banke, tajkune i sve one koji ne plaćaju porez ovoj državi, vi ste dodatno oporezovali ratne vojne veterane koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu kada je to bilo najpotrebnije.

Dužan sam da vas obavestim, gospodo iz vlasti, da ratni vojni veterani najavljuju svoj protest za Vidovdan u Beogradu i da taj protest žele da završe štrajkom glađu. Razlog je veoma jednostavan, vi ste to sami priznali, šest godina vaša vlast SNS i SPS nije sposobna da donese krovni zakon o ratnim vojnim veteranima, invalidima rata, porodicama poginulih i svih onih koji su u svoje vreme bili spremni da se žrtvuju za ovu državu u otadžbinskim ratovima. Šest godina vi pokazujete nesposobnost da rešite ovo pitanje isplaćivanja ratnih dnevnica, rešavanje svih drugih zdravstvenih, socijalnih problema, problema invalida, problema porodica itd. Makar da ste napisali jednu rečenicu i da to bude cela sadržina zakona, da ova država prepoznaje i poštuje sve one koji su bili spremni da daju svoj život za ovu državu, čak i to niste bili spremni da uradite, a kamo li da im izađete u susret po određenim socijalnim, ekonomskim i drugim pitanjima.

Ono što su takođe amandmanske intervencije Dveri i zamerke na ovaj zakon, jeste što uopšte ne tretirate logore na teritoriji Srbije kao ratne memorijale. Mislim da je to krupan propust, možda čak i spomen česme, ali logore definitivno, što izbegavate reč – srpski, kao i svi drugi predstavnici Vlade kada se govori o oslobodilačkim ratovima, to su srpski oslobodilački odbrambeni ratovi da vas samo podsetim, ne bilo čiji drugi.

Takođe, mislim da je mana što u članu 4, kada govorite o savetu koji će se baviti negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova, niste predvideli člana iz redova SPC i drugih tradicionalnih verskih zajednica iz redova naučnih instituta i Društva istoričara. Takođe, nigde ne pominjete na koje se tačno ratove odnosi, na koje tačno memorijale se ovo odnosi, da li će 15 najmanje velikih vojničkih grobalja imati čuvare koje će plaćati država i koji će o tome svemu da brinu. Zašto ne pominjete teroriste među onima koji ne bi smeli da dobiju bilo kakav spomenik u Srbiji, a ja ću vam navesti razlog zašto. Ako niste bili gospođo ministarka, ja vam preporučujem da odete malo do Vranja, pa onda do Velikog Trnovca, pa da se prošetate malo kroz Veliki Trnovac, pa da tamo vidite spomen obeležje bivšim pripadnicima oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe na teritoriji Srbije, spomenik koju vaša vlast toleriše i gde neko slavi nekoga ko je bio terorista i digao se na ustanak protiv ove države. Zato ne pominjete, pretpostavljam, teroriste i da njima nije zabranjeno podizati spomenike. Znači, dozvoljeno je teroristima, koji su se dizali oružano protiv ove države, podizati spomenike, imate ga već u Velikom Trnovcu, možete da ga obiđete i da položite cveće, ako se slažete sa tim terorističkim idejama bivše oslobodilačke vojske tzv. Preševa, Bujanovca i Medveđe. Možda će u vašem mandatu i Haradinaj i Tači da dobiju neko spomen obeležje kao vaši koalicioni partneri... (Isključen mikrofon)

Gospodine predsedavajući, ja ne znam stvarno šta vi radite? Ja sam samo rekao da je na teritoriji ove države izgrađen spomenik teroristima bivše tzv. oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe i da se on nalazi u centru sela Veliki Trnovac kod Vranja, odnosno kod Bujanovca tačnije rečeno. Zbog toga ste mi dali opomenu, što sam izrekao istinu? To je onda dokaz o tome kako vi vodite ovu sednicu i da vas boli istina.
E, sada, idemo dalje. Dakle, ono što je drugo ovde veoma problematično zakonsko rešenje, jeste rešenje koje se tiče ovog tzv. zakona o pojednostavljivanju, da tako kažem, angažmana sezonskih radnika u određenim delatnostima. Molim vas da hitno povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. On je skandalozno loš i po poslodavce i po radnike koji su u nadnici i da se potrudite da napravite bolji i kvalitetniji zakon. Evo, obrazložiću vam i zašto.
Pre svega, ne znam koja je sada ideja, da se prekine berba i da radnici i poslodavci krenu na obuke po mesnim kancelarijama, gospođo ministarko. Je li to ideja da jedno dva, tri meseca se ukinu sve berbe i sve sezonske aktivnosti u poljoprivredi da biste vi stigli da ih obučite kako da oni, da kažem, prijave svoje sezonske radnike? Neverovatno, donosimo u sred berbe zakon koji se tiče, da kažem, sezonskih radnika.
Zašto je on sporan za poslodavce? Zato što ih dodatno opterećuje. Dodatno ih opterećuje i onako uništeno srpsko poljoprivredno gazdinstvo, i onako uništenog i poniženog srpskog seljaka, i onako zaduženog i prezaduženog koji ne može ni sebi da plati bilo kakve poreze i doprinose, bilo kakvo zdravstveno i socijalno osiguranje, i mi dodatnim nametima opterećujemo ovim vašim zakonskim rešenjem. Tako, predlogom zakona su propisane brojne nove obaveze nosilaca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, koji mnogi poljoprivrednici neće moći da razumeju, a kamo li da primene. Šta to konkretno znači? Znači da će morati da podnose elektronske prijave, da ste naravno na razne načine ovde povećali dodatna opterećenja poljoprivrednicima po osnovu poreza 10%, doprinosa za penzijsko i invalidsko 26%, zdravstveno osiguranje 2%.
Podsećam vas da isti ti poljoprivrednici decenijama ne mogu da plate ni sopstvene poreze i doprinose na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje i da su njihova dugovanja u ovom trenutku 1,5 milijardi evra, upravo zato što su nemoćni da u jednoj državi koja favorizuje uvoz stranih poljoprivrednih proizvoda, ubija konkurenciju domaćih proizvođača, uopšte budu konkurentni i da se bave poljoprivredom.
Neverovatno je da kada danas razgovarate sa srpskim seljakom da će vam on reći da nema smisla više baviti se poljoprivedom u Srbiji, da on ne može više da živi od toga u ovoj bogom danom zemlji za poljoprivredu, koja rađa gde god bilo šta zaseješ i koja ima ovako plodnu zemlju, koja ima dovoljno vode za navodnjavanje, koja može da se organizuje u otkupne stanice, u garantovane cene, u osiguranje izvoza, u prehrambeno-prerađivačku industriju. Srpski seljak ne može da preživi, a vi ga ovim zakonom dodatno opterećujete i našli se da na njemu vežbate kako da ćete se boriti sive ekonomije i radnika na crno. Hajte malo da se to reši na nekom drugom mestu, pa da seljak dođe na kraju da se uvede red i kod njega, kad uvedete red na nekim drugim mestima, a ne da dodatno opterećujete seljaka. Naravno, ne znam da je ovde bila bilo kakva javna rasprava, ne znam da li ste razgovarali sa Udruženjem poljoprivrednika i nije mi poznato, dakle, kada ste posetili koja sela da ih pitate kako bi to bilo najbolje rešiti problem sezonskih radnika. Dakle, niste uopšte razmišljali u interesu poslodavca.
Istovremeno, niste razmišljali ni o interesu radnika, odnosno nadničara u sezonskim aktivnostima, a znate zašto? Zato što predviđate usmeni ugovor o radu. Kako može sa usmenim ugovorom o radu bilo koji radnik da posle reši njegovu sudbinu i šta je tu zapravo bilo dogovoreno i koja su njegova prava i kako da ih ostvari na nekom sudu itd. Inače, usmeni ugovor ne postoji u važećim zakonskim propisima u Srbiji i direktno je u suprotnosti Zakonu o radu, mislim da vi to znate, ali prosto radite suprotno zakonu. Dakle, ako je predviđena svrha bila da se, da tako kažem, zaštite sezonski radnici angažovani u poljoprivredi, koji godinama rade u crnoj zoni, bez prijave na osiguranje i bez izgleda na ostvarivanje prava na penziju, odnosno sticanje radnog staža koji bi omogućio da ostvare pravo na istu, mislim da ste promašili smisao, da se ne ostvaruje zamišljena svrha jer definisani način radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi je u stvarnosti potpuno neprimenjiv i ne štiti te interese radnika koje ste vi predvideli da ovim zaštitite.
Sada dolazimo, naravno, do meni najdraže i najinteresantnije teme i želeo bih da pozdravim u tom smislu uvaženu ministarku bez portfelja koja se bavi demografijom i natalitetom. To je konačno jedan iskorak aktuelne vlasti da se posle šest godina sete da Srbija ima problem bele kuge i da mi nestajemo demografski kao narod. Ako vam je bilo potrebno šest godina, plašim se da nećete ni sada ništa posebno raditi jer očito se ne razumete u tu materiju.
Mi smo uvek spremni da podržimo svaki iskorak i svaku, da tako kažem, meru Vlade Republike Srbije javno koja podržava borbu protiv bele kuge i koja postavlja borbu protiv bele kuge kao državni prioritet broj jedan. Vi ste se setili, posle šest godina, da bi možda trebalo malo time da se bavite, čak niste ni ministarstvo osnovali nego ministarstvo bez portfelja, tj. Kabinet ministra bez portfelja, što je samo dokaz kako vi tretirate i ko je vama značaj u Vladi Republike Srbije rešavanje ovog pitanje. Ono čak nema ni ministarstvo, a državni je prioritet broj jedan.
Naravno, postoje i dobre stvari. Ja želim ovde javno i da pohvalim ministarku jer je ona poslala svoje predstavnike na okrugli sto o porodici koji su Dveri organizovale u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz učešće preko 20 najznačajnijih asocijacija koje se bave zaštitom porodičnih vrednosti u Srbiji. To je jedan dobar pomak, jedan pokušaj komunikacije i saradnje po tom pitanju. Sa naše strane, gospođo ministre, uvek ćete imati otvorenu ruku, kada je u pitanju ova problematika demografije, nataliteta i borbe protiv bele kuge. Bez obzira što smo mi vaši žestoki opozicioni protivnici, ovo je tema koja nadilazi naše stranačke sukobe i podele i možete uvek računati na Dveri da ćemo se u tom smislu odazvati i pomoći.
Takođe vam se zahvaljujem na prijemu naše delegacije Srpskog pokreta Dveri koja vas je posetila da se upozna sa tim što vi radite i koju ste ljubazno i fino primili.
Ono što me je danas, kao najnovija vest, vrlo zaintrigiralo jeste da je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić najavila da će nagradu „Prijatelj porodice“ ubuduće dobijati kompanije koje su uz dobre poslovne rezultate u kolektivima stvorile porodično i prijateljsko okruženje koje zaposlenima omogućava usklađivanje rada i roditeljstva. Čestitam, još jedna prava stvar, ali bio bi red da upoznate javnost da je „Srbija – Prijatelj porodice“, kampanja Srpskog pokreta Dveri, već nekoliko godina unazad i da su sve ove ideje koje ste preuzeli od Srpskog pokreta Dveri, to je dobro, to je vrlo dobro. To znači da shvatate koliko su naše ideje konstruktivne, pozitivne i kvalitetne, kada bukvalno i nazive naših kampanja uzimate za nazive nagrada koje vi sada dodeljujete i bavite se temama o kojima mi 20 godina pričamo, ali evo posle šest godina vlasti i vi počinjete da shvatate koliko su to važne teme.
Ono što je, međutim, ovde i te kako sporno jeste što, gospođo ministre, nijedna tema iz ove oblasti ne može biti zakonski rešena ako ne rade svoj posao inspekcije rada na terenu i to je ključno pitanje. Da li inspekcije rada na terenu štite majku, porodilju, trudnicu, da li omogućavaju klizno radno vreme, da li na bilo koji drugi način štite svakoga ko je diskriminisan kao roditelj, kao otac ili majka više dece, kao neko ko bi trebalo da ima razumevanja od svog poslodavca i zašto se dodatno ne favorizuju ne samo ovakvim nagradama i plaketama jednom godišnje, nego dodatnim poreskim olakšicama i drugim finansijskim podsticajima od strane Vlade Republike Srbije iz budžeta upravo one kompanije koje poštuju i imaju tu vrstu socijalne odgovornosti prema porodičnoj politici. Sve vi to možete, ali ne radite zato što se još ne snalazite najbolje u nečemu što vam je trebalo šest godina da shvatite uopšte da je bela kuga najveći problem ove države.
Nisu dovoljna sredstva koja vi izdvajate. Ta sredstva su samo kap u moru mera populacione politike koju treba uraditi, zato što vam, dok vi podržavate rađanje, veći broj ljudi od onih koji se rodi odlazi iz ove države, ne želeći i ne videći nikakvu perspektivu pod vašom vlašću i načinom na koji vi ovde radite protiv interesa domaće privrede, domaće poljoprivrede, domaćeg bankarstva, radeći za interese stranih kompanija, stranih banaka i stranih ambasada.
LJudi jednostavno više ne vide perspektivu života u Srbiji i to vam je mnogo veći problem koji treba da zaustavite nego da mažete oči nekim finansijskim podsticajima koje mi podržavamo. Ali, gde ste da suštinski uvedete mere koje će podržati borbu protiv bele kuge? Tu vas jednostavno nema, jer biste onda morali da menjate i Zakon o radu, morali biste da menjate medijsku politiku i strategiju, pa ne biste više mogli da promovišete rijaliti šou programe nego porodične emisije, kulturno-obrazovni program. Ali, vi ne smete da udarite na one koji zapravo drže ovu vlast, a to su vaši rijaliti prijatelji iz „Pinka“, „Hepija“ i drugih televizija koje jednostavno vas 24 sata propagandno promovišu kao vlast i vi, naravno, nećete da udarite na te antiporodične televizijske programe koji uništavaju moral, kulturu, identitet i psihu ovoga naroda.
Vi kao stručnjak odlično znate o čemu vam ja govorim, samo je pitanje da li smete javno da kažete šta su za ovaj narod i za budućnost budućih generacija „Farma“, „Parovi“, „Zadruga“ i sve drugo što čereči mozak ove nacije, moral, identitet i vrednosni sud za bilo koga ko treba da bude taj budući roditelj i taj budući otac i majka. Znači, ako će budući roditelji odrastati na vrednostima „Parova“ i „Zadruga“, onda nikakvi vaši finansijski podsticaji nema šanse da bilo šta reše. Ovo je moralno i vrednosno pitanje. Zato ljudi nemaju dece, zato imaju malo dece, jer ne veruju više u brak, u roditeljstvo, u porodicu, ne veruju u smisao života u ovoj državi, zato ne stvaraju porodice i ne rađaju decu. To je vrednosna borba, gospođo ministre, a ne borba koju ćete rešiti finansijskim nekim podsticajem. Dobro je da ste se i to setili, ali i dalje ne shvatate šta je suština ove borbe.
Želim da pohvalim jedno izuzetno udruženje građana koje se zove „Mamin san“ sa Novog Beograda, koje se bavi podrškom trudnicama i porodiljama. Evo, ovih dana preko sto majki je primilo u svoje okrilje i organizuje na dnevnom nivou u Beogradu razgovore i druženja sa njima i servisiranje njihovih majčinskih potreba jer im deca nisu primljena u vrtiće, jer nema dovoljno mesta u vrtićima u Beogradu itd.
Dakle, ima tu mnogo tema. Ali, vi ste, umesto da rešavate ta pitanja, gospođo ministre, da uvedete red u inspekcije, da neko zaštiti te majke, trudnice od otkaza i od svega drugoga čemu su izložene, recimo, u ovim firmama koje ste vi subvencionisali sa 10.000 evra po novom radnom mestu, a da ne može da se ode do toaleta, da se nose pelene i sva druga poniženja za 20.000 dinara, tu biste, recimo, mogli malo da pošaljete inspekciju, pa da vidite kako te žene i majke rade u tim uslovima, umesto da to rešavate, vi ste rešili da se bavite rešavanjem kažnjavanja roditelja koji nisu vakcinisali svoju decu.
Molim vas, otkud vama to pravo? To je potpuno u suprotnosti sa drugim zakonima i nije uopšte vaša oblast nadležnosti. Evo, sad ću da vam objasnim i zašto. Čak je i protivustavno.
Ovako, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u članu 85. tačka 6. definiše kaznene odredbe u slučaju da fizičko lice odbija imunizaciju lica određenog uzrasta i definiše kaznu u iznosu od 30.000 do 150.000 dinara.

Međutim, ključno je pitanje – roditelji imaju pravo da izraze sumnju u vakcine koje nisu domaćeg porekla. Kažnjavate ih po dva zakona – Zakonu koji sam već citirao i sada vi uvodite da ne mogu da dobiju socijalnu pomoć, odnosno finansijski podsticaj zato što nisu vakcinisali svoju decu. Dakle, duplo kažnjavate roditelje a ne dokazujete ispravnost vakcina ali više nemamo domaće vakcine.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, pošto u duhu ovih vaših predloženih izmena i dopuna ovog zakona se govori o određenim jezičkim usklađivanja, ja bih želeo, veoma dobronamerno i još više konstruktivno da vam ukažem na jednu veoma važnu stvar koja se tiče kako oblasti ovih zakona koje ste vi predložili, tako i Zakona o teritorijalnoj organizaciji Srbije.

Evo o čemu se radi. U popisu stanovništva, stanova i domaćinstava od 1971. godine naselja u Srbiji su deljena u tri kategorije: gradska, seoska i mešovita. Od popisa stanovništva, stanova i domaćinstava 1981. godine i u svim narednim popisima, dešava se jedna neobična stvar, da je ostala jedino kategorija gradska naselja, a seoska naselja su eliminisana i svrstana sa mešovitim naseljima u bezličnu grupu – ostala naselja.

Dakle, verovali ili ne, trenutno po teritorijalnoj organizaciji Srbije i samim tim lokalnih samouprava, sela u Srbiji ne postoje, tako da je najveći deo teritorije države koju čine 4.539 seoskih naselja svrstano u grupu bezimenih, odnosno ostalih naselja. Pojam selo, istoimena kategorija naselja – seoska naselja, ne postoji ni u Ustavu Republike Srbije, a ni u zakonima, iako se pojam selo vaninstitucionalno koristi, recimo, i SANU, kao najvišoj naučnoj instituciji, gde postoji i Odbor za selo, do sadržaja raznih internet prezentacija svih gradova i opština, odnosno lokalnih samouprava gde se seoska naselja prikazuju kao sastavni deo pojedinih opština i gradova.

Dakle, ako je bilo reči, a bilo je reči u ovom vašem predlogu izmena i dopuna zakona da se određene jezičke stvari usklade, mislim da je, pre svega, gospodine ministre, trebalo vratiti kategoriju sela u teritorijalnu organizaciju Srbije i organizaciju lokalne samouprave.

Da li je moguće da mi toliko ponižavamo srpsko selo i seljaka da smo izbacili pojam sela iz teritorijalne organizacije i svrstali ga u nekakva ostala naselja? Hvala.

Hvala.

Gospodine ministre, ja moram da skrenem vama pažnju na to da se stavite u ulogu građana Srbije koji žive na selu i bave se poljoprivredom, ne samo u kontekstu ovih vremenskih neprilika i uništenja njihovih kompletnih života i imanja i useva i budućnosti i toga kako će uopšte da prežive ovu godinu, a kako da ulože bilo šta, a nemaju odakle, u neku, da tako kažem, buduću poljoprivrednu sezonu.

Nije ovde to tema. Ovde je tema kako se oni osećaju ako ih je sopstvena država zaboravila. Ja mogu da vam navedem sad 100 konkretnih primera kako ih je sopstvena država, odnosno vlast zaboravila, od toga da je država Srbija jedina država u Evropi koja ne regresira dizel gorivo itd. Ali, vraćam se na ono što sam vam rekao.

Ako vi niste primetili, a menjali ste Zakon o lokalnoj samoupravi, ako Vlada nije primetila, a menjala je Zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije, da u Srbiji kategorija sela ne postoji i da je sve što nisu gradovi nazvano – ostala naselja, onda ste vi time dokazali ono što ja tvrdim – da vi ne brinete o selu, da ste zaboravili selo i da ste ga čak izbrisali kao pojam i kategoriju teritorijalne organizacije Srbije.

Vi mi sada kažete – evo, biće popis 2021. godine i tada ćemo se setiti sela. Da li vi razumete, gospodine ministre, koliko je to neodgovorno? Danas, odmah, idete i vratite se na posao posle ove sednice i rešite problem, da se građani Srbije više ne osećaju diskriminisani zato što žive na selu, da budu prepoznati kao uopšte naselje u teritorijalnoj organizaciji Srbije i lokalne samouprave.

Dakle, nemojte mi vrdati i tražiti izgovore - mi smo, evo, sada predvideli mesne zajednice unutar sela. Vi niste predvideli sela uopšte da postoje u Srbiji. To je skandal nad skandalima i morate razumeti kako se osećaju ljudi koji žive na selu. A svi smo poreklom sa sela. Verovatno mali broj nas može da ima samo gradsko poreklo. Verovatno 99% nas smo poreklom sa sela. Jel se mi stidimo sela odakle potičemo ili šta je problem? I kako je država došla u poziciju da je zaboravila na selo, da je zaboravila na srpskog seljaka i na poljoprivredu, čak i u kategoriji i pojmu sela koji, dakle, ne prepoznaje teritorijalna organizacija Srbije? Deluje neverovatno, ali zaista ga ne prepoznaje. Postoje gradska i ostala naselja. Gde je selo? Niti je grad, niti je to ikakvo ostalo naselje. To je ozbiljna kategorija koja je očito izgubila pažnju države, koja je izgubila poziciju u ovoj državi, koja je izgubila podršku vlasti, koja je izgubila tretman koji mora da ima selo kao izvor naše biološke, vojne, privredne i svake druge snage.

Morate da razumete da je ovo simboličko pitanje, kao ono kada sam vam rekao da se ne može od 1. oktobra 2018. godine iz pasoša brisati državljanstvo srpsko. To su suštinske, identitetske, simboličke stvari. Ako u teritorijalnoj organizaciji Srbije ne postoji selo, zamislite kako se onda osećaju ljudi koji žive na selu. Dakle, morate mnogo ozbiljnije da shvatite šta sam ovim želeo da vam kažem.

Hvala predsedavajući.

Član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, pa bih molio da mi objasnite kakve veze ima Boško Obradović, njegova porodica i to gde on živi, sa povredom Poslovnika iz obraćanja prethodnog govornika?

Razumem da ćete vi imati više razumevanja za predstavnike vladajuće većine da mogu da pričaju šta god žele, ali onda dozvolite da i ja kažem u okviru povrede Poslovnika da je Boško Obradović rođen na selu, u selu Vranići kraj Čačka, da smo nedavno imali nešto što tradicionalno pravimo kao susret svih Obradovića koji su potekli iz sela Vranića kraj Čačka, da nas ima 70 koji smo potekli iz jedne kuće Obradovića iz toga sela i da više od 80% njih i dalje živi u tom selu i bavi se poljoprivredom, kao, između ostalih, i moj otac, koji je u penziji. Takođe i drugi Obradovići u selu Vranićima kraj Čačka.

Dakle, mislim da nema razloga da se ulazi u ove privatne stvari, kada sam postavio jedno krajnje načelno pitanje za ministra, da vidimo da li se naša vlast stidi sela i zašto je selo svrstano u ostala naselja? Pazite, to je poniženje za srpsko selo. Dakle, ne u „naselja“, nego u „ostala naselja“. Znači, grad je bitan i grad je važan za teritorijalnu organizaciju Srbije, a ostala naselja su nešto manje bitna. A sela nema nigde.

Time se zapravo suštinski vređa selo i seljak u ovoj državi i to je najveća moguća povreda Poslovnika i uopšte diskriminacija nekoga ko u ovom trenutku živi na selu, a porodica Obradović i te kako živi i radi na selu, još uvek u svom rodnom selu, gde smo 200 godina starosedeoci. Hvala.

Dakle, gospodine predsedavajući, samo uvreda je osnov za repliku, a ne i normalna polemika, ako sam vas dobro razumeo. Dobro.

Da se vratimo gospodine ministre na ono što je razlog za ove naše amandmanske intervencije, a to su manjkavosti vaših predloga izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Ja sam u više navrat na njih ukazivao, vaši odgovori su bili dosta tanki, kada sam vam skrenuo pažnju da ste ukinuli podsticaje za zadrugarstvo i izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, da ste ukinuli lokalne robne rezerve u izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, da ste uveli osetljive grupe, a nećete da kažete na koga mislite i da li mislite na migrante i zašto se lokalnim samoupravama širom Srbije nameću migrantski centri i da li pratite ova nova evropska kretanja po kojima se najmoćnije države zapadne Evrope utrkuju kako da osmisle da migrantski centri od sada budu plasirani državama van EU. Imam neverovatan osećaj da se na našem, sada već besmislenom putu u EU, svakako još jedan od uslova biti da srbija postane jedan od najvećih migranskih centara u Evropi.

Dakle, nemojte nam izbacivati ono što nam je bitno, a to je podsticanje zadrugarstva i lokalne robne rezerve, a ubacivati ono zašta postoji bezbednosni i svaki drugi problem da nam prazna srpska sela naseljavate migrantima. Dakle, ponovo vas pitam, da li su migranti ono što vi nazivate osetljivim grupama koje uvodite u zakon o lokalnoj samoupravi? Da ili ne? I da li ćete prazna srpska sela naseljavati migrantima kada vam to naredi Centralni komitet iz Brisela? Da ili ne? Veoma jednostavno pitanje i molim vas za vaš odgovor.

Zašto je Srpski pokret Dveri toliko nezadovoljan vašim predlozima izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi? Zato što ste zanemarili dve ključne teme. Prva je finansiranje lokalnih samouprava, a ja ću vas podsetiti gospodine ministre da je Vlada u kojoj inače SPS učestvuje kao i u svim vladama u poslednjih 28 godina, na različite načine, već dva puta orobila lokalne budžete tako što je smanjila izvorne prihode koji treba da ostanu lokalnom budžetu. Prvo je to uradio Mlađan Dinkić, a potom je to uradila i Ana Brnabić, koja je vaš prethodnik na mestu ministra.

Dakle, kako očekujete da normalno onda funkcionišu lokalne samouprave kada ste im oduzeli deo njihovih izvornih prihoda i prebacili naše lokalne pare u vašu republičku kasu? To jeste jedan zgodan način kako da vi popunite republički budžet, ali morate imati u vidu da je zbog toga u desetinama i stotinama miliona dinara manji budžet lokalnih samouprava. Između ostalog i grada Čačka iz koga dolazim.

Dakle, postavljam vam veoma direktno i jasno pitanje – da li zapravo funkcionišete po sledećem sistemu? Znači, orobimo lokalne samouprave u njihove budžete, prebacimo novac u centralni republički budžet, a onda lokalnim samoupravama dajemo na kašičicu za projekte koje oni predlažu. I to kojim samoupravama dajemo, a kojim ne dajemo, to ćemo mi na republičkom nivou odlučiti.

Šta je problem? Diskriminacija. Umesto da naše pare ostaju u našim lokalnim samoupravama i da naše lokalne vlasti određuju u šta će investirati naše pare, uz ono što ste vi predvideli dobro ovim izmenama i dopunama zakona, a to su referendumi na lokalnom nivou, posebno referendumi gde ići investicije i za šta će ići naše lokalne pare iz lokalnog budžeta, vi ste lepo nama uzeli te naše lokalne pare, prebacili ih republički budžet i vi sada nama vraćate naše pare, na kašičicu onako kako vi smatrate. Onda naravno, više vratite Jagodini, zato što gospodin Palma podržava vašu republičku vlast, pa ajmo njemu da damo malo više para. Onda vratite Kragujevcu, zato što je tamo na vlasti nečiji sin, pa da ne bi on bankrotirao i upropastio totalno grad, hajde da ga spašavamo mi iz republičkog budžeta. Onda date Beogradu pred izbore da biste kupovali glasove. Vidite, to je manipulacija i diskriminacija.

Vi koristite pare svih lokalnih samouprava iz Srbije, a potom ih distribuirate onako kako vama padne na pamet prema stranačkoj pripadnosti predsednika opštine i gradonačelnika gradova. Pazite, to je izuzetno opasan sistem koji vlada u organizaciji državne uprave, a vi ste ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Znači, pljačkate lokalne budžete, ne dozvoljavate da naše izvorne prihode koristimo da ih investiramo u ono što je potrebno lokalnoj samoupravi na osnovu narodnog referenduma i lepo to uzmete i spakujete u republički budžet, a onda ga partijski delite onako kako odgovara vašim partijskim aparačicima na lokalnom nivou.

Pa, ako vam je tako preciznije, složiću se sa vama.
Dakle, većinu koja je izglasala zakon da se smanje izvorni prihodi lokalnim samoupravama. Pazite, ovde nije šala. Znači, mi živimo u lokalnim samoupravama, mi ne živimo u Vladi Republike Srbije. U našim lokalnim samoupravama mi imamo izvorne prihode. Vlada se jedno jutro setila, a vladajuća većina u Skupštini to podržala, da se nama oduzmu naši izvorni prihodi i da odu u republičku kasu pod kontrolom Vlade i da onda Vlada nama vraća i deli, kako ona misli da treba, naše pare. Čekajte, to je veliki problem. Zašto? Zbog diskriminacije i manipulacije, gde vi onda odobravate pare za vama bliske lokalne vlasti, a ne dajete onima koji, recimo, pripadaju opoziciji, a lokalne su samouprave. Pa ćete onda, ne znam, beogradsku gondolu, zato što ste tu na vlasti, da pomognete sa ne znam koliko para, ali zlatiborsku gondolu, koja je mnogo važnija i koja je strateški i turistički bitnija, nećete nimalo da pomognete. Zašto? Pa, zato što je tamo neki predsednik opštine koji nije lojalan vašoj republičkoj vlasti, odnosno pripada opoziciji. Da li razumete, gospodine ministre, koliko je to opasno kad vi uzmete naše pare pa ih vi raspoređujete partijski.
Drugi problem na koji ovde želim da ukažem jesu zarade i učinak zaposlenih službenika u lokalnoj samoupravi. Tu imamo veliki problem. U lokalnim samoupravama u Srbiji se zaposleni dele na neradnike, one koji su partijski zaštićeni da ne rade ništa ili da uopšte ne dolaze na posao, ili da odlaze sa posla kad god žele i ostale, na kojima zapravo počiva sistem lokalne samouprave i koji rade prekovremeno i duplo zato što imamo partijske neradnike koji ne rade ništa.
Znači, imamo dva problema. Prvi je – niste predvideli ovim izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kako da zaustavite nabujalu administraciju partijskih neradnika i, sa druge strane, kako da nagradite one izuzetne službenike u lokalnim samoupravama koji na svojim plećima, svojim radom, svojom stručnošću i svojom sposobnošću drže da te lokalne samouprave uopšte funkcionišu. Dakle, to su platni razredi, to su, ono što vi nikako da uradite. Kako, dakle, da nagradite čoveka u lokalnoj samoupravi koji izuzetno radi svoj posao na onom šalteru, pod otežanim uslovima, sa tolikim pritiskom građana, prekovremeno itd, itd. Kako da kaznite partijskog parazita i neradnika koji postoji u nabujaloj lokalnoj administraciji, kome ne možete ništa, a on može da radi šta hoće. To ako ne rešite, vi nećete rešiti problem funkcionisanja lokalnih samouprava. Dakle, i toga nema u ovom predloženom zakonu. I tu sam zapravo želeo da vam zaokružim priču.
Vama su bitne evropske integracije i vi stavljate posebne članove ovog zakona u kojima čitav sistem lokalnih samouprava u Srbiji treba da se prilagodi evropskim integracijama. Pa, čekajte, vi nećete biti možda na vlasti za godinu dana, gospodine Ružiću, možda će se promeniti spoljna politika Srbije, možda ćemo svi shvatiti da je proces ulaska Srbije u EU poguban, katastrofalan, loš, besmislen, da nikada nećemo ući u EU, da ne treba više da se prilagođavamo i trpimo pritiske, ucene i uslove iz Brisela. Šta ćemo onda? Pa, moraćemo da menjamo zakon.
Dakle, nemojte nas terati na jedan bezalternativni put u EU, koji nas je već toliko koštao, da sada čak i lokalne samouprave tome moraju da se prilagođavaju. Nego, rešite ove dve teme koje su bolne, vratite lokalnim samoupravama njihove izvorne prihode, nadlženosti, imovinu, pare, a lokalne samouprave će referendumima građana da odlučuju gde će te pare da investiraju. I, drugo, nagradite kvalitetne službenike u lokalnim samoupravama povećanjem plate, a plate su im katastrofalno male i plate ste im smanjili kada ste došli na vlast i niste ih vratili, a kamoli povećali.
Znate li, gospodine Ružiću, vi ste ministar, evo vi mi odgovorite na pitanje, da vidim kojom brzinom će vaši saradnici da vam pošalju SMS poruku i da odgovore na ovo pitanje - kada je poslednji put povećana plata službenika koji rade u lokalnim samoupravama u Srbiji? Kada je poslednji put? Evo, molim vas, javno to odgovorite pred čitavom javnošću Srbije. I navedite kolika je plata službenika u lokalnim samoupravama u Srbiji bila pre smanjenja plata, a kolika je danas i kada je poslednji put povećavana. To je tema kojom vi kao ministar treba da se bavite. Neki ljudi izuzetno dobro obavljaju svoj posao širom Srbije u lokalnim samoupravama, praktično ginu na svom radnom mestu. Kada ste ih nagradili? Kada ste ih obišli? Kada ste ih pohvalili? Kada ste im rekli – bez vas ne bi funkcionisale lokalne samouprave? A kada ste kaznili bilo kog partijskog neradnika i parazita koji sedi, njih četvoro na jednoj stolici u kancelariji, u koju ste vi zaposlili svoje partijske aktiviste SNS i socijalističke partije Srbije? Dakle, molim vas, to su prava pitanja i ja molim odgovore na njih.

Hvala, predsedavajuća, iako sam imao pravo na repliku ministru.

Ono što je ministar ponovo izbegao da odgovori, a vrlo su jednostavna pitanja, moram da ponovim.

Dakle, dali ste veoma tanak odgovor zašto ste izbacili zadrugarstvo i lokalne robne rezerve iz Zakona o lokalnoj samoupravi. Nema obrazloženja da se to izbaci iz Zakona o lokalnoj samoupravi.

Drugo, i dalje ste izbegli da odgovorite na veoma jednostavno pitanje – da ili ne. Da li osetljive grupe koje uvodite namenski u ovaj zakon podrazumevaju migrante? Da ili ne? Da svi mi u Srbiji u lokalnim samoupravama znamo da planirate da naselite Srbiju migrantima.

Da planirate da prazna srpska sela naselite migrantima kad vam to naredi Centralni komitet iz Brisela, jer EU više ne želi na svojoj teritoriji, pa će lepo da pošalje vama i vi kao poslušni vojnici evrointegracija će te da prihvatite da prazna sprska sela naselite migrantima.

Dakle, da li amandman kojim ste uveli osetljive grupe podrazumeva migrante ili ne? Vrlo jednostavno pitanje. Ponovo ste izbegli da odgovorite na pitanje.

I, druga stvar. Vi ste priznali da zapravo niste ni razmišljali o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave i izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave i time ste, zapravo, priznali da vas baš briga što republička vlast oduzima izvorne prihode lokalnoj samoupravi i da vas baš briga kako da se povećaju plate zaposlenima u lokalnoj samoupravi.

Ne znam kako ste smeli ovde da kažete da ste prošle godine podigli plate za 5% službenicima u jedinicama lokalne samouprave, a da zaboravite da kažete da ste pre nekoliko godina im smanjili za 10%.

Znači, još im niste čak ni vratili na vreme koje su imali pre vašeg smanjenja od 10%. I, pričate o povećanju. To je skandalozno, gospodine ministre. O kom povećanju? U odnosu na 10% smanjenja, 5% ste povećali. Pa, čekajte, molim vas.

Pa, nismo mi baš mentalno ograničeni kao građani Srbije da ne shvatim šta nam vi poručujete. Da smo dobili povećanje od 5% na smanjenje od 10%. Sjajno povećanje i hvala vam puno. Vrlo ste poboljšali životni standard zaposlenih u lokalnim samoupravama.

Niste odgovorili, takođe, na pitanje kada je pre ovog vašeg skandaloznog povećanja od 5% na smanjenje od 10% poslednji put povećana plata u jedinicama lokalne samouprave.

Kada, gospodine ministre? Kada u vreme vaše vlasti, u poslednjih 28 godina? Kada?

I, navedite kolika je plata zaposlenih u lokalnim samoupravama. Ne gradonačelnika i vaših članova gradskih i opštinskih veća, pomoćnika gradonačelnika, navedite kolika je plata zaposlenih za šalterima u jedinicama lokalne samouprave, i kada ste je poslednji put povećali i kada će te i kako da razdvojite neradnike od radnika.

Vrlo jednostavna pitanja, ja vas molim da odgovorite, a ne da više izbegavate odgovor.

Poštovana predsedavajuća, mislim da je prekršen član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovoga Poslovnika. Nisam primetio da se vi o tome starate, jer imate dvostruke aršine kada su u pitanju narodni poslanici iz redova opozicije u odnosu na poslanike iz redova vlasti. Dakle, svaka uvreda, izmišljotina, kleveta, laž na račun narodnih poslanika iz redova opozicije, po vašem mišljenju, je dozvoljena i slobodno mogu to da rade predstavnici vlasti, a sa druge strane kada predstavnici opozicije kritički govore o aktuelnoj vlasti i po imenu i prezimenu prozivaju one koji su odgovorni za određene probleme i štetu u ovoj državi, onda mi dobijamo opomene i budemo kažnjavani zato što radimo svoj osnovni posao, a to je da kritikujemo vlast.

Molim samo da se vrati taj osnovni aršin, da ne budu dupli standardi. Znači, ako možemo da govorimo slobodno, pustite nas da govorimo slobodno. Ako ne možemo, recite javno da mi iz opozicije ne možemo da govorimo kritički o vlasti, da vlast može nas da vređa, napada, izmišlja, kleveće ili već šta drugo. Molim vas samo da uspostavite taj red na sednici, jer se ovako ispostavlja da je praktično sve moguće reći protiv predstavnika opozicije.

Navešću svoj primer. Ovde se već mesecima ponavlja kako sam u svoje vreme radio u čačanskoj biblioteci. To je pretpostavljam iz ugla SNS najveća moguća…

Niste bili tu, niste vodili sednicu.

Da, vama. Niste bili tu. Ne možete znati šta je bilo za vreme sednice kada niste bili tu.

Zašto je iz ugla SNS uvreda raditi u gradskoj biblioteci.