Hvala predsedavajući.

Ja bih pre svega želeo da krenem od jednog citata koji mi se posebno nametnuo ovih dana i koji kaže – Ovakvo opasno ponašanje, zloupotreba policije ne ide u prilog dugoročnoj bezbednosnoj situaciji i odnosima građana i policije, jer se stvara nepotrebna tenzija i nepoverenje. Policija se primorava da radi nešto što nije njena nadležnost, a to je da pegla fleke neuspele Vladine ekonomske politike i primenom represije sprečava građane da pokažu šta misle o njoj.

Rekao je 5. avgusta 2011. godine član glavnog odbora SNS, Marko Đurić. U stvari, ovo, da, možda nema puno veze sa temom, nego sam hteo samo da skrenem pažnju, gospodine predsedavajući, da postoje dvostruki aršini kada govorimo i o ovoj tački dnevnog reda, a to su dvostruki aršini od strane vladajućeg režima. Jedno je ponašanje kada ste na vlasti i onda vam smetaju protesti građana i onda koristite svaku priliku da govorite negativno o tome, a kada ste vi bili opozicija 2011. godine, onda ste podržavali proteste radnika, poljoprivrednika i malinara i kritikovali policiju i medije. Onda je sve to bilo dozvoljeno.

Ja bih samo apelovao da se vratimo na jednu tu konstruktivnost i na jedno, da kažem, političko peštenje da ono što ste vi radili opoziciji, dozvolite da opoziciji sada radi takođe kada ste vi na vlasti.

Druga stvar, ja sam, ministar Ružić je mislim bio toga veoma svestan i svedok, govorio veoma konstruktivno o tačkama dnevnog reda koje su na dnevnom redu. Dakle, govorio sam o pozitivnim efektima izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, o matičnim knjigama, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i time pokazao da ja nisam opozicija državi Srbiji. Ja sam opozicija aktuelnoj vlasti SNS i SPS.

Sve dobro što predložite uvek će imati podršku Srpkog pokreta Dveri, bez obzira što mi spadamo u jednu od žešćih opozicija aktuelnoj vlasti, ali morate biti svesni da ne predlažete vi ovde samo dobre stvari i da mi kao opozicija imamo pravo valjda da govorimo o tome šta vi loše ovde predlažete.

Gospodin ministar mi je ostao dužan da odgovori na te teme. Zašto je izbačeno podsticanje zadrugarstva iz Zakona o lokalnoj samoupravi, primera radi? Da mi objasni, šta su osetljive grupe koje treba podržavati, da li se to možda misli na migrante?

To su vrlo konkretna pitanja, gospodine ministre. Onda sam vas pitao zašto načelnik opštinske uprave ne odgovara za svoj rad skupštini grada ili opštine nego odgovara opštinskom veću? Vrlo konkretno pitanje.

Niste mi odgovorili o počasnim građanima Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, koji su bez ikakvog uporišta u bilo kakvim zaslugama za lokalne samouprave dobijali titule počasnih građana. I to ste preskočili da odgovorite.

Niste mi odgovorili na ono ključno pitanje koje sam ovde postavio, a to je kakve veze ima EU sa Zakonom o lokalnoj samoupravi? Zašto namećete lokalnim samoupravama da prilagođavaju sebe EU i da uvode nekakve standarde i da oni učestvuju u čitavoj toj praznoj, zaludnoj, prevaziđenoj, potrošenoj, besmislenoj priči o evropskim integracijama? Pa, samo im još treba da im to nametnete, da se i one prilagođavaju jednoj lažnoj i besmislenoj priči o evropskim integracijama, u koju nikada nećemo ući, u EU, nikada. I to svi znamo i pravimo se ludi. A, zbog tog puta u EU pristajemo na gomilu ucena, pritisaka i najstrašnijih maltretiranja od strane iste te EU. Ja to ne razumem, ali to je već sad neka sado-mazo varijanta koju voli aktuelni režim.

Ono što ste mi, takođe, prećutali jeste gde je uloga službe za matične službe u velikom procesu nestalih, odnosno ukradenih beba? Zašto to niste razmotrili kroz ove izmene i dopune zakona? Ko je odgovoran za nestale i ukradene bebe iz srpskih porodilišta decenijama unazad? A, velika je uloga matičnih službi i matičnih knjiga u tom najstrašnijem i najjezivijem kriminalu otimanja rođene dece od roditelja i preprodaje dalje, i proglašavanje dece mrtvima, naravno. To je nemoguće bez sadejstva matične službe.

Naravno, niste mi odgovorili na onu skandaloznu priču vezanu za izbacivanje naziva srpsko iz državljanstva u pasošu od 01. oktobra ove godine. Zar je moguće da će u državi Srbiji neko da se stidi što tamo piše srpsko državljanstvo i da promeni i da stavi državljanstvo Republike Srbije? Zašto? Zato što je jedan pripadnik muslimanske veroispovesti iz Raške oblasti se osetio diskriminisanim zašto mu u pasošu piše srpsko državljanstvo. Sledeći put će isti taj pripadnik neke nacionalne manjine da se oseti diskriminisan zašto se ova država zove Srbija, jer u reči Srbija ima reč Srbi, a ne piše nešto drugo od drugih nacionalnih manjina, pa će da traži da se izbaci reč Srbi iz reči Srbija ili da se promeni naziv države jer je on diskriminisan.

Niste mi odgovorili o javnim agencijama. Koliko ih ima? Koliko zaposlenih? Kako se to do sada zapošljavalo bez konkursa? Koliki deo budžeta ove države troše te paralelne strukture koje nikome ne podnose izveštaj o radu? Dakle, gospodine ministre, ja sam vrlo konkretan. Sa mnom nema šale. Ja se ozbiljno pripremam za ovo.

Niste mi odgovorili ni na jedno od ovih pitanja. Molim vas. Ja moram da vam kažem. Znači, ja hvalim ono što je dobro, ali ono što je loše, ja kritikujem i očekujem vaše odgovore. Možda za nešto ja nisam u pravu, pa ćete mi vi pojasniti.

Ali, činjenica je da mi na sva ova ozbiljna pitanja niste odgovorili. Kao ni onaj sudija koji je pobegao ili, kako se to kaže, nije prisutan danas, a koga sam veoma jasno pitao – da li on ima onaj VIP kredit koji mu je dodelila banka? Da li druge sudije imaju VIP kredite koje im dodeljuju banke, koje ne može da dobije ni jedan drugi građanin Srbije? A, jasno je da banke imaju interes da dodele te najpovoljnije kredite sudijama, kako sudije ne bi sudile po zakonu u slučaju kada su bankarski klijenti oštećeni i tuže banke. Pa, recite mi bilo koji drugi motiv na ovome svetu da banke daju sudijama najpovoljnije kredite koje ne može da dobije niko drugi, izuzev da ih korumpiraju? I, svi znamo da ih korumpiraju i svi znamo da je to kriminal i korupcija u vrhu države između banaka i sudija, i ćutimo i gledamo šta nam rade banke i sudije.

I, posle ćete da me ubeđujete da ponovo izglasamo Jorgovanku Tabaković za drugi mandat na čelu NBS, Jorgovanku Tabaković, najvećeg lobistu za strane banke u Srbiji, koja uvek kada bira između banaka i oštećenih bankarskih klijenata staje na stranu banaka. Valutne klauzule - pljačka, provizije - pljačka, poreska utaja banaka – pljačka. Gde je bila Jorgovanka Tabaković šest godina? Nije bila nigde, naravno. Uvoznički lobi. Ona je sjajan kandidat za uvoznički lobi koji ovde uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvedemo i uništava konkurenciju domaće privrede i poljoprivrede, zato što njen kurs dinara štiti uvoznički lobi, a uništava domaćeg proizvođača. I, to svi znamo i pravimo se ludi, kao da to nije tako.

Znači, ako biramo kandidata za guvernera NBS koji odgovara bankarskom i uvozničkom lobiju, Jorgovanka Tabaković je kandidat broj jedan i nema boljih. Ali, ako tražimo kandidata koji brine o domaćem ekonomskom interesu, interesu domaće privrede i poljoprivrede i domaćeg bankarstva, onda je Jorgovanka Tabaković najgori mogući kandidat.

Naravno, ono što moram da vam kažem, šta ste vi ovde izbegli da donesete kroz ove izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi. Izbegli ste, naravno, da vratite lokalnoj samoupravi ono što joj je oteto od izvornih nadležnosti, od izvornih prihoda, od izvorne imovine.

Dakle, vi ste praktično opljačkali lokalne samouprave, prebacili njihove budžete u državni budžet i onda im sada vraćate na kašičicu prema podobnosti, pa ko vam je stranački i politički podoban, on može da dobije pare za projekte iz državnog budžeta. Ne, vratite vi pare koje izvorno pripadaju lokalnoj samoupravi, a ona će da pravi te projekte sama.

Takođe, ste izbegli, što je veoma važno naglasiti, izbegli ste zapravo da ovde ozbiljno govorimo o kriminalnim aferama u lokalnim samoupravama gde ste vi na vlasti. Da vam navedem primer Prijepolja i predsednika opštine sa pet krivičnih prijava o zloupotrebama i nenamenskom trošenju sredstava. Hoćete li primer Požege? Hoćete li primer Zrenjanina, gde ne može da se reši decenijama pijaća voda? Hoćete li primer Kraljeva, gde je namensko trošenje sredstava za sportske nevladine organizacije za medije? Hoćete li primer Čačka, gde se daje ulica budućem nemačkom investitoru koji još nije ni otvorio svoju fabriku itd?

Završavam.
Dakle, molim vas, gospodine ministre, veoma konkretne odgovore. Nemojte mi vrdati, jer onda ću doći u poziciju da vam postavim pitanje – kako kritikujete bivši režim kada ste vi bili deo bivšeg režima? Hvala.

Predsedavajući, pre svega, ja bih ukazao na član 27. da predsednik Narodne skupštine se stara o primeni Poslovnika, u ovom slučaju vi kao predsedavajući. Ne kažem da ste ga previše prekršili, ali se niste dovoljno dobro starali, jer ste trebali upozoriti kolegu koji je govorio pre mene da ovo što on govorio spada u oblast replike, a ne povrede Poslovnika. Da ste mu dali repliku i da je ovo govorio, to bi bilo sve u redu, a ovako je zloupotrebio povredu Poslovnika da meni replicira, a ja ne mogu da dobijem pravo na repliku, jer nema replike na povredu Poslovnika, i to je onda pogrešna primena Poslovnika, a u skladu sa članom 27. Kako da vam ukažem na taj paradoks koji ovde funkcioniše?

Vladajuća SNS kada je bila u opoziciji, onda je sve bilo dozvoljeno. Kada je došla na vlast, sada opozicija ne sme ništa da radi protiv vlasti i sve je nasilje što se radi protiv vlasti, a u njihovo vreme moglo da se radi protiv vlasti šta hoćeš, a sada ne može.

Naveo sam vam i citate, imam ih još tu, ako je potrebno. Primera radi, saopštenje SNS od 30. maja 2011. godine - sramotno je da kolone traktora, koje su danas iz cele Vojvodine krenule zbog svega toga u znak protesta ka Beogradu, sprečavaju jake policijske blokade po glavnim putevima, dok se istovremeno na režimskim medijima koje nažalost finansiraju svi građani Srbije, ne može čuti ni reč o tome. Potpisujem, ja potpisujem ovo saopštenje SNS od 30. maja 2011. godine.

Danas je potpuno isto. Samo što su oni danas na vlasti. Tu vi sada treba u okviru primene Poslovnika da nam pomognete da zapravo mi imamo jedan ravnopravan status i da nas zaštitite od tog političkog licemerja. Nešto što su oni radili u vreme kad su bili opozicija je bilo prava stvar, a kada mi to isto radimo danas, onda je to nasilje. Ne, nije to nasilje, nego je to opoziciona borba protiv vlasti, samo su oni zaboravili šta su radili kada su bili opozicija, pa bi nama da zabrane da budemo opozicija. E, to ne može.

Hvala predsedavajući.

Hvala gospodine ministre, što se uvažili i odgovorili na moja pitanja. Naravno, teško ćemo se složiti oko većine stvari. Ne pripadam nikakvom antievropskom političkom pokretu. Ja se samo protivim ulasku Srbije u EU, a to je velika razlika. Evropska unija i Evropa nisu isto. Mi Srbi smo drevni, stari hrišćanski evropski narod i pripadamo evropskoj civilizaciji. Ja se apsolutno zalažem za zajednicu evropskih naroda i za Evropu nacija u kojoj bi se poštovali teritorijalni suvereniteti i identiteti svih naroda. Ali, EU, briselski centralni komitet svima naređuje kako ćemo mi živeti po Evropi. To je nešto drugo i ja sam protiv toga. I nisam samo ja, nego ogroman broj Evropljana koji se protive briselskom centralnom komitetu i na zapadu i u svim drugim delovima Evrope i same EU u kojoj sve više pobeđuju evroskeptične političke opcije poput Dveri.

Dakle, budite pažljivi kada govorite o tome. Dveri nisu antievropske, Dveri su protiv ulaska Srbije u EU. To je ogromna razlika.

Dalje, to ako se vi stidite da stoji u državljanstvu reč – srpsko, to je vaš problem kao SPS. Kako ćemo mi kao Srbi da ostvarimo svoje pravo da nam tamo stoji – srpsko državljanstvo. Znači, vi sada diskriminišete većinski narod u državi Srbiji i to je ono što je ovde veliki problem.

Drugi problem. Niste rešili platne razrede. Niste rešili platne razrede. Da navedem primer naših koleginica ovde Daktilografskog biroa. Znate li kolika je plata ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Od 23.000 do 26.000 dinara, a rade od jutra do sutra. Evo danas su ovde deset sati i rade svoj posao.

I na kraju, zašto je u ovoj Skupštini tema opozicija, a ne vlast? Zašto se vređaju politički protivnici? Zašto se vređaju naše porodice? Zašto se vređaju ljudi koji su odsutni, ili napadaju dame, poput gospođe Dijane Vukomanović? Zato da bi se izbeglo da se govori o onome što vi loše radite i da biste skrenuli pažnju javnosti na nešto drugo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, pomaže Bog svima. Moje pitanje ide, naravno, predsedniku Vlade Republike Srbije na najaktuelniju temu ovih dana, a to je da li je Vlada Republike Srbije raspravljala o mogućnosti smanjenja akciza na gorivo u Srbiji, čime bi konačno izašla u susret sopstvenim građanima i izdejstvovala smanjenje zaista previsoke cene goriva u našoj državi?

Zaista želim, krajnje dobronamerno, da skrenem pažnju aktuelnoj vlasti da su protesti, koji su krenuli od petka u Srbiji zbog previsoke cene goriva, jedno važno upozorenje vlasti da građani više zaista ne mogu da trpe tolike državne namete i praktično zavlačenje ruke u džep sve siromašnijih građana sa tako previsokim cenama goriva. Umesto da se odgovori na veoma jednostavno pitanje – da li će Vlada Republike Srbije smanjiti akcize i time izaći u susret sopstvenim građanima, mi smo dobili razne optužbe, pokušaje da se građani privode, hapšenja, izazivanje raznih konfrontacija koje su zaista nepotrebne.

Pitanje je veoma jednostavno – zašto je gorivo u Srbiji poskupelo za 10 dinara u proseku od Nove godine? Zašto je gorivo u Srbiji za 35 do 45 dinara skuplje nego u okruženju? Zašto je gorivo, dizel gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi? Zašto akciza na gorivo iznosi 53 do 55% cene goriva u Srbiji? Dakle, toliki je državni namet na gorivo.

Skrećem vam pažnju da vlast mora da vodi računa o tome da ovde nije samo u pitanju cena goriva za sve građane Srbije, nego je u pitanju cena goriva koja utiče na drugi skok cena u Srbiji, da je u pitanju cena goriva koja je od izuzetnog interesa za sve privrednike i poljoprivrednike u Srbiji. Podsetiću vas, što se tiče poljoprivrednika, da jedini nemaju u Evropi regresirano dizel gorivo za poljoprivrednu proizvodnju, a to im je osnovno sredstvo za rad. Dakle, vi morate, iako se to vama čini kao protest opozicije, da razumete nezadovoljstvo građana koji jednostavno ne mogu da trpe tako visoku cenu goriva.

Srpski pokret Dveri nije organizator tih protesta, ali apsolutno podržavamo opravdane zahteve nezadovoljnih građana u pravcu smanjenje cene goriva u Srbiji i uvek ćemo ih podržati na svakom mestu gde se takve vrste protesta organizuje. Naravno, protiv smo bilo kakvih incidenata. Smatramo da ti protesti treba da budu mirni, dostojanstveni, da se propuste svi hitni slučajevi i da se drže onako kako je rađeno u petak od 17.00 do 18.00 časova, ali na to ne možemo da utičemo, jer to ne organizujemo.

Morate da shvatite da zapravo nije odgovor da nazivate vaše političke protivnike političkim ludacima, lopovima, batinašima, secikesama. To nije odgovor na temu smanjenja akcize i pojeftinjenja goriva u Srbiji. Morate na to da odgovorite.

Drugo pitanje koje imaju privrednici, koji imaju povratak akcize, a to je u visini od 8,7 dinara po litru, morate da shvatite koliko je za njih važno, a to je drugi način da im pomognete, da povećate povratak akcize za privrednike u Srbiji, jer im je gorivo osnovno sredstvo za rad. Ovde posebno mislim na autoprevoznike i transportne prevoznike. Oni inače imaju problem sa međunarodnim dozvolama, imaju problem sa odlaskom vozača na bolje plaćene poslove u inostranstvo, sa zadržavanjem na granici, oko carine, sa konkurencijom, pazite, iz okruženja koja ima mnogo jeftinije gorivo i, naravno, ono što posebno želim ovde da apelujem da se reši, imaju problem sa naplatom parkiranja kamiona na međunarodnom transportu u carinskom postupku.

Dakle, uvedeno je nešto što se zove korisnik podloge u carinskom postupku i, pazite šta se dešava, čekajući sprovođenje Zakona o propisanom carinskom postupku, prevoznici po nalogu carine moraju da parkiraju vozila na posedima u privatnom ili u vlasništvu lokalnih samouprava koje je Uprava carina putem javnog poziva odabrala i za tu uslugu koja im je pružena, bez da su je tražili, plaćaju neku cenu vlasniku poseda. Dakle, prevoznicima je ovo teško da razumeju i ovo je samo dodatna globa na njih.

Poenta priče je veoma jednostavna – rešite problem, nemojte optuživati druge za problem koji ste vi napravili previsokom cene akcize, visinom akcize u Srbiji. Imate dva načina: da smanjite akcizu za gorivo i da povećate povratak onih sredstava koja idu na akcizu privrednicima i da uvedete regresirano dizel gorivo za poljoprivrednike.

Znači, građani od vas očekuju rešenje, ne napad na opoziciju, ne nešto što ni jedan predsednik sveta ne bi rekao za svoje političke protivnike da su politički ludaci, batinaši, lopovi i secikese. To nije prosto govor koji treba… (Isključen mikrofon.)

Član 97.

Poštovana predsedavajuća, pozvao bih se dakle, na mogućnosti koje nam daje član 97, koji jasno kaže u stavu 3. – predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa, što ja upravo činim, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, a tamo piše da u osnovnom postupku ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova. Pa, dozvolite da obrazložim.

Vi sada imate tu mogućnost poslovničku da nam date prosto jedan realniji vremenski raspor za raspravu po ovim izuzetno važnim, a u mnogo čemu kvalitetnim zakonima. Dakle, ne vidim šta je razlog da se ne produži rasprava, jer se zaista radi o važnim temama, a neverovatno je i nemoguće raspravljati u jednom vremenu za govor svakog narodnog poslanika o tako širokim temama kao što je lokalna samouprava, izbor guvernera i viceguvernera Narodne banke, izbor predsednika sudova, zakoni koji se tiču nacionalnih manjina, službene upotrebe jezika i pisma. Evo, čim vam nabrajam, sami ste negde svesni da je ovo sedam, osam različitih tema, potpuno različitih društvenih oblasti, potpuno različitih specifičnih političkih i drugih pitanja i da je zaista neprilično i suprotno duhu ovog Poslovnika da to sve bude prebačeno u jedan jedinstveni pretres i time potpuno skraćeno vreme za raspravu o ovako važnim pitanjima.

Mislim da je u interesu nacionalnih manjina u Srbiji, da je u interesu svih onih koje interesuje lokalna samouprava, interesuje sve građane, jer žive u lokalnim samoupravama, da imamo više vremena, da možemo da imamo kvalitetnu raspravu, da možemo da ukrstimo argumente, a ja opet kažem radi se o vrlo kvalitetnim zakonima gde ima šta i da se pohvali, a ima da se nađe i stvari koje su za kritiku.

Dakle, mislim da bi pokazali jednu izuzetno dobru volju ako biste proširili vreme rasprave, jer zaista je neprilično da na ovaj način sužavamo mogućnosti za raspravu.

Hvala predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvaženi saradnici gospodina ministra, moram priznati veoma iskreno i otvoreno da sam iznenađen i to pozitivno gospodine ministre određenim rešenjima i mogu zaista da pohvalim određene stvari koje su predviđene ovim zakonima. A, naravno ima tu štošta i za kritiku, tako da bih ovo svoje izlaganje podelio u tri dela. Da prvo istaknem ono što je dobro u zakonskim predlozima, onda da naglasim ono što je loše u zakonskim predlozima i na kraju posebno predočim građanima šta je neverovatno u zakonskim predlozima.

Dakle, što se tiče dobrih stvari počećemo od Zakona o lokalnoj samoupravi, vi ste to i sami istakli u vašem dopisu, veoma je dobro da imamo bolju primenu instituta neposredne demokratije veće uključivanje javnosti, veće uključivanje građana u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave gde će građani imati mogućnost da kažu šta da se gradi, uključivanje najšire javnosti u sam postupak pripreme zakona strateških i drugih dokumenata javnih politika. Dakle, podsticanje građana na pokretanje inicijative od značaja za njihovu sredinu, smanjenje broja lokalnih funkcionera prema veličine opštine ili grada i malo bolje, a videćemo da tu ima i određenih manjkavosti, uređivanje položaja mesnih zajednica i odnosa sa opštinom i gradom. Sve su to dakle dobre strane Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmena i dopuna ovoga zakona.

Postoje i dobre strane u Zakonu o matičnim knjigama i vi ste ih ovde naveli, ja se sa vama slažem. Dakle, maksimalna sigurnost, tačnost i pouzdanost sistema vođenja matičnih knjiga, posebno važno, posebno pohvaljujem gospodine ministre, građani će ma gde god se nalazili u Srbiji ili van nje moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga, što znači da će matične knjige diplomatsko-konzularnih predstavništva biti sastavni deo registra matičnih knjiga, što je jedna velika važna stvar.

Podržavamo i donošenje politika u skladu sa potrebama manjina. To je dobra i prava stvar, ali bih posebno istakao dve vaše konstatacije sa kojima se apsolutno slažem. Prva je, da mnoge evropske zemlje bi trebalo da nam pozavide na manjinskim politikama. Ja se slažem da je status nacionalnih manjina u Srbiji izuzetan i mnogo bolji nego u zemljama u okruženju, pa i brojnim evropskim zemljama. Takođe bih se saglasio sa vašom konstatacijom da predlogom izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba jasnije definisanje ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, smanjenje prekomerne politizacije i transparentniji rad nacionalnih saveta. Znači, apsolutno potpisujem i podržavam ovo što ste ovde rekli.

Takođe, želim da podržim inicijative kolega iz vladajuće većine koje su predale predlog za novu, da tako kažem, za jednu dopunu teritorijalne organizacije Srbije, gde bi se i Bor i Prokuplje, dosadašnje, dakle opštine proglasile gradovima i to apsolutno ima podršku Srpskog pokreta Dveri.

Tu se gospodine ministre, kako da kažem, završava sve što se može reći ovako pohvalno, a nije malo. Dakle, bili smo široke ruke danas i da pređemo dakle odmah na ono što je krajnje zanimljivo i krajnje loše u ovim predloženim zakonima.

Počećemo od nama veoma omiljene teme, pa kažete vi u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi uvodite stav dodatni u članu 3. i kažete ovako – jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati proces evropskih integracija Republike Srbije i razvija za to potrebne administrativne kapacitete. Lokalna samouprava da se bavi usklađivanjima sa EU, pa hoće li i mesne zajednice, gospodine ministre u sledećim izmenama i dopunama da se usklađuju sa EU? Oće li i skupštine stanara da se usklade sa EU? Hoće li u EU da uđu i naši stanovi i kuće, da se usklađuje naš porodični kućni budžet? Mislim, gde je granica mešanja EU u život građana Srbije? Da li mi treba da uredimo svaki segment našeg društva onako kao nam komanduje neko iz Brisela? Molim vas, gospodine ministre, to je za nas apsolutno ne prihvatljivo.

Idemo dalje. Šta ste izbacili, ako sam ja dobro razumeo i primetio, iz ovih zakona? U nekadašnjem stavu 30. člana 4. ovog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opštine da podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva. Ako ste to izbacili, to vam je krupna zamerka i krupna greška.

Takođe, u nekadašnjem stavu 15. starog zakona pisalo je da je jedna od nadležnosti opština da osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadležnost ministarstva radi zadovoljenja potreba lokalnog stanovništva. Ako je i to izbačeno iz Predloga zakona, takođe ste pogrešili.

Idemo dalje. Pominjete na jednom mestu u stavu 5. da obezbeđivanje i ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom, što apsolutno uvek i na svakom mestu podržavamo, i zaštitu prava osetljivih grupa, koje nekako ste izbegli da definišete. Da li su, recimo, i migranti osetljive grupe, da li nameravate da naselite prazna srpska sela sa migrantima, itd? Definišite da znamo šta su osetljive grupe, pa da znamo o čemu govorite. Nemojte nam podvaljivati osetljive grupe. To ne bi bilo ovako lepo i korektno sa vaše strane.

Takođe, položaj načelnika opštinske uprave. Ja mislim da je pogrešna pozicija načelnika opštinske uprave koji odgovara isključivo opštinskom veću koji ga bira. On bi trebao da odgovara skupštini opštine, odnosno skupštini grada, jer zaista vodi jedan od najodgovornijih i najozbiljnijih poslova načelnika opštinske, odnosno gradske uprave i tu ste, po našem mišljenju, pogrešili.

Takođe, postoji jedna osetljiva stvar u Zakonu o lokalnoj samoupravi, a to je status dodeljivanja zvanja počasnog građanina. Verujte, imali smo mnogo negativnih iskustava sa dodeljivanjem statusa počasnog građanina Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću širom Srbije, iako to nigde i ničim nisu zaslužili. Čak se SPC, tako da kažem, na neki način devalvirala ordenje koje dodeljuje, dodeljujući ga raznim političarima koji nikakvih zasluga nemaju, izuzev ako im nije zasluga da na mestu ministra rade svoj posao i daju od državnih sredstava pomoć crkvama. Kada to budu davali iz privatnih sredstava, onda možda neki orden i treba da zasluže, a ovako samo rade svoj posao i ne treba nikakvo ordenje SPC da dobija ni jedan političar na vlasti. To je stav Srpskog pokreta Dveri i sad kad smo u opoziciji i kad budemo na vlasti.

Ono što je, takođe, ovde krajnje problematično jeste sam naziv Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Zašto, gospodine ministre, o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina? Da li su ona ugrožena u Srbiji? Pa, sami kažete da nisu, da možemo da se ponosimo statusom nacionalnih manjina u Srbiji. Izbrišite reči „zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina“, o pravima i slobodama nacionalnih manjina, bez zaštite. Ovako ispada da su oni ugroženi čim mi moramo da ih štitimo, a ničim u Srbiji nisu ugroženi.

Od Nemanjića do danas mi smo multikulturni, multinacionalni, multireligiozni ili koji god hoćete multi iz EU, mi te uslove ispunjavamo.

Nemojte da nam neko ko je potpuno drugačije radio prema svojim nacionalnim manjinama, počevši od SAD, pa na dalje, drži bilo kakva predavanja o tome, jer mi mnogo bolje ispunjavamo standarde o nacionalnim manjinama nego oni koji nam drže predavanja sa zapada.

Tu ima i nekih manjkavosti u ovim vašim predlozima kada se tiče nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pa bih nabrojao nekoliko. Po mom mišljenju je problematična pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja. Šta to znači? Imate dva kandidata i zaposlite jednog samo zato što je pripadnik nacionalne manjine. Ali, da nije to, možda, diskriminacija onoga drugoga? Dakle, vrlo osetljiva stvar. Vrlo osetljiva stvar.

Ispisivanje toponima na jezicima nacionalnih manjina, vrlo osetljiva stvar. Ovoliku, da tako kažem, širinu ispisivanja toponima na jezicima nacionalnih manjina ja nisam video nigde na svetu.

Gospodine ministre, pretpostavljam da ste i vi negde putovali. Evo, možete kao, da tako kažem, obrazloženje zašto ovo predlažete da mi navedete gde ste to videli? Gde ste videli toliki broj toponima ispisan na jezicima nacionalnih manjina u drugim državama? Evo, mnogo bi mi značilo da mi navedete te uporedne primere. Ja sam protiv toga, odmah da kažem. U ovoj državi treba ispisivati toponime samo na srpskom jeziku i nema razloga da bude drugačije.

Takođe, u ovom parlamentu treba da se govori samo na srpskom jeziku. Znači, apsolutno sam protiv obezbeđivanja mogućnosti da se manjinski narodni poslanik obrati na svom jeziku Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nema razloga za tim. To nisu čak ni tražili i ne traže pripadnici nacionalnih manjina koji su ovde kolege naši narodni poslanici.

Dakle, kome mi izlazimo tu u susret i šta mi tu radimo? Pravimo Vavilon od Narodne skupštine Republike Srbije, a Vavilon je upravo propao kada su se pomešali jezici i kada se ljudi više nisu razumeli. To samo da vas podsetim.

Naravno, dolazimo do stvari koja je posebno bolna i osetljiva, a tiče se Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma. Nema rešenja koja su od izuzetnog značaja. Mi smo vam to predložili u Deklaraciji Narodne skupštine o zaštiti srpskog jezika i zaštiti ćirilice. Nema, dakle, popisa svih srpskih književnih dela nastalih na srpskom jeziku koje treba zaštiti. Nema mogućnosti da se, što je za nas posebno važno, državne institucije Srbije rade na očuvanju i unapređenju srpskog jezika kod Srba u regionu i rasejanju, naročito kroz otvaranje novih dopunskih škola za učenje srpskog jezika u našim ambasadama i konzulatima u regionu i svetu, finansijsku i drugu podršku kulturno umetničkim društvima i kulturno prosvetnim zajednicama Srba u regionu i dijaspori, finansijsku i drugu podršku elektronskim i štampanim medijima Srba iz regiona i dijaspore koji su na srpskom jeziku i, naravno, očuvanju bogate duhovne kulturne baštine Srba rasejanih širom sveta koju treba vratiti u otadžbinu.

Takođe, nema u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma zaštite ćirilice, nema kaznenih odredbi za nepoštovanje korišćenja ćirilice u javnoj upotrebi, nema obaveze da svi javni natpisi u Srbiji budu na ćirilici i nema obaveze da štampani i elektronski mediji, takođe, funkcionišu na ćirilici. Sve ste to, gospodine ministre, propustili da date u predlozima izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Ne bih se osvrtao na ono oko čega se sigurno nećemo složiti, a to su te mantre sa zapada o rodnoj raznolikosti i rodnoj ravnopravnosti. To je takva nebuloza da ne bih gubio vreme na to. To da se jedno jutro osećaš kao žena, a popodne kao muškarac, uveče opet kao žena i da država to treba tri puta dnevno da ti upiše u evidenciju da bi ispunila tvoje hirove, prosto, ili da ti plati promenu pola, što inače finansiramo iz budžeta. To, gospodine ministre, je besmisao.

Ono što posebno želim da istaknem jeste niste suštinski dali nikakvo rešenje za platne razrede. To ste iznova izbegli kao Vlada, a podsetio bih vas na jednu veoma važnu stvar, a to je ovaj skandal da će od 01. oktobra, po nalogu Zaštitnika građana, u našim pasošima biti izbrisan pridev „srpski“ i da državljanstvo više neće bit srpsko, nego državljanstvo Republike Srbije.

Imate ocenu najkompetentnije naučne institucije ove države, Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji čine vrhunsku stručnjaci iz SANU, Matice srpske, svih katedri za filologiju u ovoj državi, koji se protive tog skandaloznom brisanju nacionalne, odnosno državne odrednice u ovom slučaju.

Srpsko državljanstvo znači državljanstvo Republike Srbije, kao što je to slučaj svuda na svetu. Ne znam dokle ćemo da se stidimo te reči „srpsko“ i dokle će nam je neko brisati iz naziva, primera radi, „Telekoma Srbija“, RTS, „Puteva Srbije“ ili „Železnica Srbije“ ili srpskog državljanstva? Sve to treba da bude srpsko, kao što je svuda na svetu, kao što je Dojče bank, kao što je Dojče telekom itd.

Sada dolazimo do onoga što je najzanimljivije, jer je neverovatno, a to je Predlog zakona koji se tiče javnih agencija. To je inače jedan skandal nad skandalima u ovoj državi. Mi ne znamo koliko ima i, evo, vi me, molim vas, obavestite, gospodine ministre, javnih agencija u Srbiji.

Sećam se obećanja SNS, kada su se borili za vlast 2012. godine, da će ukinuti sve nepotrebne državne agencije. Ne da nisu ukinuli, nego su osnivali nove u međuvremenu.

Ima ih verovatno preko 150. Priča se o nekim neverovatnim ciframa, da na državne agencije odlazi više stotina miliona evra, pa ako biste mogli da mi date taj podatak koliko miliona? Možda milijarda evra odlazi na rad ovih paradržavnih agencija, koje pri tom nikom ne podnose izveštaj o svom radu, niti mi ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije znamo šta oni tamo rade? Oni su država u državi.

Vidite šta vi predlažete. Ovo je genijalni i kažete čak u razlozima za donošenje ovog zakona – Zakon o radu, a ni postojeći Zakon o javnim agencijama, ne obavezuje na sprovođenje javnog konkursa, postupka prilikom prijema zaposlenih u radni odnos. Predloženim izmenama ovog zakona uvodi se obavezna provera stručnih osposobljenosti, znanja i veština kandidata u izbornom postupku, čime se u sistem zapošljavanja u javnim agencijama uvodi princip zasluga.

Ako vi, gospodine ministre, očekujete da vam ja sada čestitam zato što ste se setili posle 28 godina vlasti SPS u ovoj državi i šest godina vaše zajedničke vlasti sa SNS da i u javnim agencijama treba da postoji konkurs za zapošljavanje i stručna osposobljenost za zapošljavanje, onda te čestitke nećete dobiti, jer je to neverovatno da do sada je postojao paralelni državni sistem u kome se zapošljavalo kako god ko hoće i koji je zapravo bio prostor za partijsko zapošljavanje stranačkih kadrova. To je, verujte, skandal.

Vaša rešenja su ovde na mestu, ali izvinite, gde je vaša odgovornost, odgovornost SPS, SNS, i svih vas koji ste do sada bili na vlasti, da vi tek sada, posle toliko decenija, uvodite obavezni javni konkurs pri zapošljavanju i proveri znanja kandidata, utvrđujete pravila za imenovanje članova upravnog odbora i direktora i dalji njihov rad, uvodite bolju kontrolu i raspored prihoda?

Verovali ili ne, poštovane kolege narodni poslanici, uvodi se bolja kontrola i raspored prihoda. LJudi su radili šta su hteli sa državnim parama, raspoređivali kako su hteli na sopstvene plate. Neko posle šest godina vlasti uvodi kontrolu nad tim prihodima. Bolja kontrola, kaže, i pravila u cilju sprečavanja sukoba interesa, itd, itd.

Znači, ja sam zaista šokiran, da je vama trebalo šest godina vlasti da shvatite da toliko obiman deo državne uprave, za koju ste inače obećali da ćete ga ukinuti, zapravo funkcioniše kao paralelni sistem, gde nema konkursa za zapošljavanje, gde nema kontrole prihoda i rashoda, gde ljudi rade šta hoće, zapošljavaju se kako hoće, a niko ne zna šta rade i nikome ne podnose izveštaj o radu. To, verujte, je zaista neverovatan skandal.

U tom smislu, dužan sam da na kraju spomenem i izbor drugog mandata guvernera NBS, za Jorgovanku Tabaković, što smatram skandalom. Čuli smo deo njene impozantne biografije, od strane Vojislava Šešelja. On siguran sam najbolje zna koga je i kako predlagao za ministre i šta je taj moralno i nemoralno uradio, ali nismo čuli onaj drugi deo, koji je zapravo ključan, kako Jorgovanka Tabaković, šest godina kao guverner NBS štiti bankarski lobi u ovoj državi i štiti banke koje pljačkaju građane Srbije na preko 500 provizija, koje su na različite načine uvedene, i kroz sve druge valutne klauzule, poreske utaje, i sve drugo što banke ovde rade, a da ih ne kontroliše onaj ko je za to zadužen, a to je NBS:

Skandal je predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da predloži Jorgovanku Tabakovć za novi mandat na čelu NBS, čime je zapravo pljunuo u lice svim građanima Srbije opljačkanim od banaka, koje je štitila upravo Jorgovanka Tabaković, svojim nesavesnim radom i nečinjenjem.

Ovde bih, na kraju, postavio jedno pitanje i uvaženom, ovde prisutnom, gospodinu Ivanu Jovičiću, izbornom članu Visokog saveta sudstva, iz reda sudija, da li bi mogao da me informiše upravo o tim VIP kreditima koje sudije imaju? Da li vi možda imate, evo, interesuje me, da li imate kredit kod banaka? Da li vaše kolege sudije dobijaju VIP kredite od banaka, kredite koje ne može da dobije nijedan drugi građanin Srbije, isključivo sudije? I koliko sudija u Srbiji ima te specijalne kredite koje im banke daju, da bi ćutali i nerešavali probleme bankarskih klijenata koji su opljačkani od strane banaka?

Kako je moguće da predsednik Vrhovnog kasacionog suda sad može da oroči da će do 1. oktobra biti završeni svi sudski postupci opljačkanih bankarskih klijenata, koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, a do sada to nije mogao?

Ko je kriv što je godinama neko pljačkao te ljude, a vi iz sudova niste ih zaštitili? Da li ih možda, gospodine sudija, niste zaštitili zato što ste imali povoljne kredite koje su vam te iste pljačkaške banke dale?

To je vrhunska korupcija na najvišem državnom nivou, koju je ovde čak priznao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dižući ruke da on ne može ništa da se suprostavi toj bankarskoj i sudijskoj mafiji, koja jedna drugima završava poslove. Ovi njima najpovoljnije kredite u državi, ovi njima sudske presude koje staju na stranu banaka u slučaju kada su građani opljačkani od strane tih istih banaka. Čast izuzecima, da se razumemo, i časnim sudijama kojih i te kako ima.

Dakle, ono što je ovde za nas, i da zaključim sa tim, gospodine ministre, ključna stvar, nemojte preterivati sa dodvoravanjem EU, nemojte preterivati sa nekakvim izmišljanjem rodnih ravnopravnosti i rodnih raznolikosti, nemojte preterivati sa promenom pola. Nemojte preterivati sa dodeljivanjem nekih specijalnih priča o nacionalnim savetima i nacionalnim manjinama koje apsolutno normalno funkcionišu i zaštićene su u okviru ove države.

Nemojte se odricati srpkog u državljanstvu, u pasošu svakoga državljanina Srbije, bez obzira što vas pritiska neko…

Dozvolite da završim rečenicu, gospodine predsedavajući.
Neko bi mogao sledeći da kaže da je diskriminisan zato što Srbija u reči Srbija ima reč Srbi, a on je pripadnik druge nacionalne zajednice, pa je time diskriminisan i Srbija treba da promeni naziv države. Hvala.

Poštovani građani Srbije, danas želim da postavim pitanje pre svega predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, koje počinjem konstatacijom, nije mi lako da to priznam ali moram, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u pravu kada je rekao da smo zaista prvi u Evropi. I mi jesmo prvi u Evropi, ali po visini cene goriva u Srbiji. Visina cene dizel goriva u Srbiji je najskuplja u čitavoj Evropi i ja zaista čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tom izuzetnom istorijskom rezultatu koji nikada u istoriji Srbije niko nije uradio i on je zaista u tome prvi.

Pitanje za uvaženu gospođu koja se nalazi, nekim čudnim spletom okolnosti, na mestu predsednika Vlade glasi: Zašto Srbija ima toliko visoku cenu goriva i kada će Vlada Republike Srbije nešto učiniti da se smanji cena goriva u onom delu na koji Vlada Republike Srbije može da utiče?

Odmah da se razumemo, ja sam apsolutno svestan činjenice da Vlada Republike Srbije ne može da utiče na svetsku cenu goriva, na razne finansijske skokove, na skok dolara, na razna svetska tržišta naftnih derivata i taj deo cene goriva Vlada svakako ne može da koriguje. Međutim, postoji onaj drugi deo cene goriva, a to su akcize na gorivo, na koji direktno može da utiče upravo Vlada Republike Srbije, a ona to ne čini.

Odmah da konstatujem da je od nove godine, samo u ovoj, 2018. godini, u proseku cena goriva u Srbiji poskupela za 10 dinara, da imamo 35 do 45 dinara skuplje gorivo nego određene zemlje u okruženju poput, primera radi, Makedonije ili Bosne i Hercegovine. Po dizel gorivu smo, ponavljam, prvi u Evropi kada je u pitanju cena tog goriva.

Ono što se manje zna u našoj javnosti jeste da na visinu cene goriva pre svega utiču akcize, odnosno ono što treba platiti državi, a još manje se zna da te akcize iznose 53 do 55% aktuelne cene goriva u Srbiji. Primera radi, ako je cena goriva 160 dinara, više od 80 dinara unutar te cene goriva praktično ide državi na akcize. Šta to znači? To znači da Vlada Republike Srbije, prema postojećem Zakonu o akcizama, jednom svojom uredbom, evo danas, na sednici Vlade Republike Srbije, može da donese odluku da se cena goriva smanji za dozvoljenih 20%, koliko taj zakon predviđa, a može i da pošalje izmene i dopune Zakona o akcizama ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije i da još više od toga smanji akcize na gorivo u Srbiji.

Ono što je činjenica i na čemu moram da insistiram jeste da podržim u ime Srpskog pokreta Dveri apsolutno najavljeni protest za sutra, petak, u 17 sati, koji je pokrenula jedna pančevačka građanska inicijativa, da od 17 do 18 sati u petak svi izađemo sa svojim vozilima i blokiramo saobraćaj u Srbiji i time pošaljemo jasnu poruku Vladi Republike Srbije da je cena goriva u Srbiji previsoka i da se mora smanjiti.

Ono što vlast jedino razume jesu građanski protesti i građanska neposlušnost. Dok građani ne protestuju, Vlada neće da vam reši ni jedan problem. To su uvideli malinari kad su dolazili ispred Vlade. Vlada ih nije primila. Oni blokirali magistralni put, Vlada počela da ih prima na razgovor. To su uvideli i sva udruženja koja imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, bankarskih klijenata. Dok nisu protestvovali, Vrhovnom kasacionom sudu nije palo na pamet da rešava njihove probleme, a evo, juče, posle protesta, garantuje da će do 1. oktobra u svim sudovima u Srbiji biti rešeni svi sudski postupci koji se tiču upravo bankarskih klijenata oštećenih u ovoj pljački.

Mislim da je ovo problem koji tišti i birače Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, koji takođe plaćaju previsoku cenu goriva i ne mogu da razumem predsednika Srbije koji je sve nas koji podržavamo ovaj protest sutra, u petak u 17 sati, nazvao političkim ludacima. To je neverovatno i nedopustivo.

Ovakvi protesti danas traju u Brazilu, u Indiji, u Nemačkoj, u brojnim drugim zemljama. Da li su Nemci 12. aprila 2018. godine u Štutgartu bili politički ludaci kada su zaustavili i zakrčili saobraćaj zbog protesta? Da li je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio politički ludak kada se zaustavio na Gazeli da gleda, po sopstvenom priznanju, „Beograd na vodi“ kao simbol pranja para, korupcije i kriminala? Da li je neko tada mogao da pogine zato što se on naglo zaustavio i zakrčio saobraćaj na Gazeli?

Poštovani građani Srbije, ono što je sigurno kada zapadnete u probleme sa bankarskim lopovima u ovoj državi, sigurno vas neće zaštiti Jorgovanka Tabaković i što se toga tiče, možete biti potpuno sigurni.

Ono što je ovde ključno pitanje zbog koga mi vršimo ove amandmanske izmene jeste zato što se neko posle šest godina na mestu guvernera NBS setio da banke zapravo pljačkaju građane Srbije i da treba zaštiti korisnike finansijskih usluga.

Šta ćemo za svu pljačku iz prethodnih šest godina, ko će za to da odgovara? Ko će da nadoknadi građanima sve što su ih banke opljačkale dok je gospođa Jorgovanka Tabaković pravila frizuru ili primala pet hiljada evra mesečno?

Dakle, ovde se postavlja…

Gospodine predsedavajući, vama je jasno da mi nećemo prestati da govorimo istinu o vašoj lopovskoj i kriminalnoj vlasti.

Hvala. Pri tome ste mi ukrali vreme za moj govor i…

Hvala. Ovo pokazuje kakva je vaša vlast.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, posebno vi koji u ovom trenutku protestvujete ispred Ustavnog suda Srbije zbog kriminalnih i lopovskih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, želim sve da vas pozdravim, a naravno da istaknem da smo predloženim amandmanom želeli zapravo da unapredimo zakoni koji ovde predlaže guverner NB Republike Srbije, a meni je u prethodnom slučaju pravno onemogućeno da na dnevni red uopšte dođe moj predlog amandmana koji je glasio da se ovaj zakon preimenuje u ime koje bi bilo jedino ispravno, a to je zakon o bankarskoj pljački građana Srbije.

Dakle, suštinski vi ovde, gospođo guvernerka, ne odgovarate ni na jedno pitanje koje vam mi opozicioni poslanici postavljamo. Slažem se sa vama, vi sada posle šest godina vaše vlasti krećete da malo štitite bankarske klijente od bankarskih pljački, ali imamo veliki problem sa tim. Prvo, gde ste bili šest godina i ko će da odgovara za svu pljačku za ovih šest godina od kada ste vi guverner NBS kojoj su izloženi građani Srbije od strane banaka? Drugo, kao što je navedeno u jednoj dobroj definiciji od strane jednog od udruženja bankarskih klijenata, vi ovim zakonom ne rešavate problem, već samo pokušavate da umanjite posledice negativne koje problem izaziva. To je suština na koju vam mi ukazujemo u čitavoj ovoj raspravi.

Praktično nam niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje. Hoćete li da ih ponovim? Zašto je Srbija jedina zemlja u okruženju i u Evropi koja nije rešila problem prezaduženih građana koju robiju pod zelenaškim lopovskim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima? Jednostavno pitanje. Svi su drugi rešili, 13 od 14 zemalja koje su plasirale te kredite, a jedino mi nismo. Svi su ih proglasili nezakonitim, nedozvoljenim, nepoštenim i lopovskim i vi tu pravite jednu veliku zamenu teza. Moram na to da vas podsetim.

Ne tražimo mi iz Srpskog pokreta Dveri da se problem građana koji su u dužničkom ropstvu i koji više ne mogu da servisiraju takve lopovske kredite prelije na budžet Republike Srbije i na građane Srbije druge, nego tražimo da se prelije na banke, na lopovske zelenaške banke koje su opljačkale te građane. Narodna banka Srbije to dozvoljava. Srpsko pravosuđa to dozvoljava. To je problem. U drugim državama je to rešeno.

Drugo pitanje – zašto su krediti u Srbiji indeksirani u stranim valutama, a ne u dinaru i kada će biti zaustavljena pljačka građana Srbije na valutnim klauzulama? Veoma jednostavno pitanje. Prošli put sam vas pitao, a vi ste to prećutali. Kako je Mađarska sve kredite indeksirane u stranim valutama prebacila u domaću valutu forintu? Jel može? Može. Kako je Poljska dodatno oporezovala ekstra profit banaka u Poljskoj, pa su sve banke nastavile da normalno posluju u Poljskoj? Jel može? Može. Što vi to ne radite? To je pitanje i razlog zbog koga vi ne možete i nećete da odgovorite ni na jedno moje pitanje.

Kada će banke u Srbiji biti kažnjene zbog nepoštene poslovne prakse i pljačke građana na izmišljenim troškovima za obradu kredita, održavanje računa, raznim naknadama i skrivenim provizijama na kojima su samo u 2015. godini profitirale 61 milion evra? Tu bih želeo da vam skrenem pažnju da niste do kraja zaštitili građane Srbije. Naprotiv, niste ni načeli ozbiljnu zaštitu od bankarske pljačke.

Da vam kažem kako to izgleda. Glavna pljačka građana Srbije jeste upravo na skrivenim troškovima. To vam je ono kada vam oni daju kredit, a onda vam naplate primera radi trošak za obradu zajma, tj. tog kredita, koji je zamislite kakav, ne jednokratni, nego procentualni od 0,5 do 3% ukupne visine vašeg kredita. Šta to znači? Uzmete kredit 50.000 evra, 1.000 evra su vam primera radi troškovi obrade zajma. Šta je to? Pljačka, klasična pljačka.

Mogu da vam čitam dalje, ovo su podaci iz 2015. godine kada su banke zaradile 61 milion evra. Već sam vam rekao, a vi mi niste odgovorili na pitanje, da li je tačno da banke imaju oko 500 različitih provizija i naknada koje naplaćuju? Da li je tačno da jedna trećina prihoda banaka su te provizije i naknade koja su uglavnom pljačkaške? Da li je tačno da su u prošloj 2017. godini ostvarili profit od 500 miliona evra, što znači da je jedna trećina provizije i naknade, što je klasična pljačka?

Da vam pročitam kako to izgleda – održavanje tekućeg računa 200 dinara mesečno, dostavljanje izvoda poštom 40 dinara, dodatni izvod 50 dinara, dodatni izvod faksom 200 dinara, slanje opomene o minusu 200 dinara, slanje opomene pred utuženje 1.500 dinara, zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti 4%, obrada kreditnog zahteva do 2,5%, slanje opomene po kreditu 100 dinara, izdavanje čekova 10 dinara po čeku, provizija za kupovinu stranih valuta od 0,3 do 1%, izdavanje potvrde iz redovnog bankarskog poslovanja 300 dinara, penzije iz drugih zemalja 1 do 1,2%, prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji 1.500 dinara itd, itd.

Dakle, nema ni jedne moguće transakcije na kojoj nas oni ne pljačkaju. Da bih vam dokazao kako to izgleda kada funkcioniše sudstvo, navešću vam primer Višeg suda iz Sombora, koji je ovakav trošak obrade zajma kredita proglasio nezakonitim. I, šta je uradio? Naložio banci da nadoknadi svu štetu bankarskom klijentu, da mu vrati sve što mu je oduzela po, da kažem, tom obračunu obrade kredita, plus zatezna kamata, plus sudski troškovi.

Šta ćemo sad? Da li to znači da su sve obrade zajma kredita bile nezakonite, lopovske i da svaki građanin Srbije može da tuži banku i da naplati to što im je nezakonito uzeto uz samo davanje kredita. Troškovi kredita, vi to bolje znate od mene, ali nećete da kažete javno, moraju biti uračunati u kamatnoj stopi, nema dodatnog troška obrade zajma i lopovluka od 0,5 do 3% kroz čitave godine i decenije otplate kredita. Već sam vam naveo primer, uzmeš 50 hiljada evra, hiljadu evra trošak obrade zajma. Čekajte, šta je to? Lopovluk.

Sad, tu dolazimo do suštine, ne može građanin Srbije koji uzima kredit, gospođo Tabaković, da završi ekonomski i pravni fakultet, pa tek onda da potpisuje ugovor o kreditu. Ne može on da bude taj koji sve zna o tome i ne može da bude on taj koji sam sebe može da zaštiti od bankarske pljačke. Dve institucije to treba da rade – Narodna banka Srbije i srpsko pravosuđe, a ni jedna, ni druga ne rade taj posao. Vi ste dužni da štitite bankarskog klijenta od bankarske pljačke i vi to ne radite.

Da bih vam naveo kako se to radi u drugim ozbiljnim državama, ne znam da li ste informisani da će ovih dana, tačnije 10. juna u Švajcarskoj biti referendum, a znate na koju temu - da li banke da pozajmljuju samo novac koji stvarno postoji, a ne bilo koji spekulativni novac. Vrlo interesantno, vrlo interesantno. Znate šta kažu iz Pokreta za suvereni novac, koji je inače inicijator ovog referenduma u Švajcarskoj? Evo to, citiram, a ja vama poručujem, kažu ovako – draga centralna banko, seti se zašto si osnovana. E, to je poenta priče. Vi niste osnovani da štitite strane banke i bankarsku pljačku, nego da zaštitite građane Srbije od takvih bankarskih lopovluka i monopola.

Čuli ste kako je to urađeno od strane Evropske komisije, kojoj se vi divite - četiri banke kažnjene u vrednosti od milijardu i po evra zbog udruživanja bankarskih kartela i pljačke građana u Evropi. Kada su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Koliko su kažnjene u Srbiji? Možda ste ih kaznili nešto simbolično, a oni svake godine ostvaruju 500 miliona evra profita. Pa, kada ćete konačno da ih kaznite onako domaćinski? Da podele malo i banke teret krize sa građanima i privredom, a ne da su banke sve bogatije što su građani sve siromašniji. Pa, to nešto neće da bude u redu i neće dobro da završi.

Zato danas javno podržavam ovaj protest Udruženja CHF Srbija, koji, nažalost, se završava početkom štrajka glađu ispred Vrhovnog kasacionog suda.

Druga stvar koju je danas uradila poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, predali smo u skupštinsku proceduru zahtev za formiranje skupštinskog anketnog odbora, koji će konačno da utvrdi ko stoji iza pljačke banaka, a posebno kada su u pitanju krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Vi kažete, mogu samo delimično sa vama da se složim, da vi niste krivi, a nije baš tako da niste krivi. Oni koji su krivi i odgovorni danas sede u vašoj vlasti. Vi ste nedavno čoveka odgovornog za pljačkaške privatizacije iz vremena DOS postavili za ministra finansija, on se zove Siniša Mali i bio je desna ruka Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vlahovića. Pa, nije to jedini slučaj, imam ja primer i za guvernerku. Viceguverner, sad obratite molim vas pažnju na ovo, čisto da vas sve demantujem koliko ste licemerni, viceguverner Narodne banke Srbije je Dijana Dragutinović u mandatu i u rukovodstvu Jorgovanke Tabaković. Znate ko je Dijana Dragutinović? To je viceguverner Narodne banke Srbije od 2004. do 2008. godine, to je ministar finansija od 2008. do 2011. godine, u vremenu kada su nastale sve ove katastrofalne pljačkaške privatizacije, krediti investirani u švajcarskim francima itd.

Dakle, odgovornu osobu za ono zbog čega danas ljudi izvršavaju samoubistva, jer ne mogu više da servisiraju svoje kredite u švajcarskim francima, vi danas držite kao viceguvernera Narodne banke Srbije, kao što odgovornog za pljačkaške privatizacije Sinišu Malog postavljate na mesto ministra finansija. Kako onda niste odgovorni? Vi direktno one koji su učestvovali u uništavanju i pljački ove države danas unapređujete, postavljate ponovo na najodgovornija mesta. Pa, ko je odgovoran? Za mene nisu odgovorni oni, verujte mi, vi ste odgovorni. Vi im dajete novu šansu da nakon one prethodne pljačke ponovo pljačkaju ovaj narod i državu i to je taj osnovni problem sa kojim se mi ovde suočavamo. Kada će konačno neko da odgovara?

Za kraj, još nekoliko pitanja. Kada će građani biti pravno zaštićeni od bankarskog terora, odnosno kada će biti donet zakon o zaštiti prezaduženih porodica koji bi podrazumevao zaštitu porodičnog doma od oduzimanja od strane javnih izvršitelja u slučaju proglašenja ličnog bankrota? Kada će Vlada konačno da reši pitanje ko je odgovoran za uništenje domaćih banaka i pranje para u pljačkaškim privatizacijama preko banaka? I, da li je normalno, ponavljam, da u vremenu svetske ekonomske krize banke se bogate, a građani siromaše? Kada će oni krivično da odgovaraju za utaju poreza? Itd, itd. Kada ćete zaustaviti tu korupciju na najvišem nivou da sudije dobijaju specijalne kredite od banaka da bi sudile u korist banaka u slučajevima kada su bankarski klijenti oštećeni? Pazite, to je korupcija na najvišem mogućem državnom nivou. Dakle, banka direktno korumpira sudiju da kada bankarski oštećeni klijent dođe na sud, on sudi u korist banke tako što sudijama daje najpovoljnije kredite koje ne može da dobije ni jedan građanin Srbije, samo sudija. Da li vi mislite da su banke neke humanitarne institucije, pa oni posebno vole sudije i zato njima daju najpovoljnije kredite u Srbiji? Ne, daju im zato da bi sudije sudile ne po zakonu, nego onako kako je interes banaka.

Da li shvatate da je to srce kriminala i korupcije u ovoj državi? Pravosuđe i bankarski kartel. Ako se sa tim ne obračunamo, mi nemamo šansi da oživimo i ozdravimo ni domaću privredu, ni institucije u ovoj državi. I to vam je moja poruka. Odgovorite konačno na jedno jedino pitanje.

Znači, priznajem da vi ovim zakonom krećete minimalno da štitite potrošače, odnosno korisnike finansijskih usluga od bankarske pljačke. Već sam vam rekao i ponoviću, to je samo flaster na kancerogenu ranu srpskog bankarstva. Vi morate da uhvatite tu bankarsku hidru i da se uhvatite u koštac sa tim lopovlukom i tim kriminalom banaka u Srbiji, a vi to ne želite ili to ne smete ili ste u dilu sa njima ili radite za njihove interese, a vi mi odgovorite šta je od toga.

Ono što vi radite nije rešenje bankarske pljačke. Vi ne smete kako treba da zaštite građane Srbije zato što biste se suprotstavili bankama, zato što bi morali da se obračunate sa bankarskim monopolima, kartelima i lopovima.

Pitam vas, evo, recite, evo, ljudi danas počinju štrajk glađu, gospođo Tabaković, zbog vas i Vrhovnog kasacionog suda, koji neće da donese nijednu odluku koju mora da donese i da kredite indeksirane u švajcarskim francima proglasi nepoštenim, nezakonitim, nedozvoljenim i lopovskim, kao u svih 13 od 14 zemalja gde su bili plasirani.

Vi mi recite - jedina Srbija štiti bankare i lopove koji su plasirali takve lopovske kredite? Ili, ako mislite da nije tako, evo, predlažem i šefu poslaničke grupe SNS Aleksandru Martinoviću da se usvoji naš predlog za dopunsku tačku dnevnog reda i da formiramo skupštinski anketni odbor koji će ispitati upravo taj slučaj kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Pa, da vidimo ko je odgovoran? Ko je u koje vreme bio guverner Narodne banke? Ko je bio ministar finansija? Ko je bio na čelu Vlade? Ko je preporučivao te kredite? Ko nije ukazao na rizike koje građani imaju ako uzmu te kredite? Itd, itd.

Ako nemate šta da krijete kao vladajuća većina, hajdemo zajedno da formirano ovaj anketni odbor i da utvrdimo ko je opljačkao građane Srbije, a jedan od tih vam sedi kao viceguverner Narodne banke Srbije u vašem aktuelnom rukovodstvu Narodne banke Srbije.

Dakle, vi štitite oni koji su direktno uticali na pljačkaške privatizacije i na pljačkaške kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Vreme je da se kaže puna istina građanima Srbije ko ih je opljačkao i da taj odgovara za to. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Pre svega da obavestim kolegu Aleksandra Martinovića da je poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri, ako nije dobro razumeo, da ponovim, predala u skupštinsku proceduru Predlog zahteva da se formira skupštinski anketni odbor koji bi ispitao sve malverzacije vezane za kredite indeksirane u švajcarskim francima. Ako nema ništa da se krije, šta je sporno da mi lepo formiramo taj skupštinski anketni odbor?

Tako ste nekada, gospodine Martinoviću, želeli da formirate i anketni odbor za istraživanje izbornih neregularnosti, pa ste od njega odustali zato što se zna da ste vi učestvovali u izbornoj krađi, pa ne bi ste baš da se sazna šta se sve tu radilo i dešavalo.

Sa druge strane, u koje vreme je sve to bilo? Pa, u vreme viceguvernera Narodne banke Srbije, Dijane Dragutinović, u mandatu Jorgovanke Tabaković. U vreme Siniše Malog i Agencije za privatizaciju. U to vreme se sve to dešavalo, vašeg ministra finansija i vašeg viceguvernera. Hoćete da vam nabrajam još pripadnika žutog preduzeća i žutog kartela koji su danas u redovima SNS? Hoćete Nebojšu Krstića? Hoćete Jelenu Trivan? Koliko još da vam nabrajam?

I, naravno, ono što je vaša velika hrabrost, gospodine Martinoviću, da napadnete dve dame. Mariju Janjušević, koja nije prisutna jer je na Parlamentarnoj konferenciji u ruskoj Dumi u Moskvi, zajedno sa drugim narodnim poslanicima, i Jasminu Vujić, jednu od najvećih srpskih naučnika iz dijaspore kojoj, zapravo, niko od vas nije ni do kolena.

Vrlo je lako napadati žene i sada vidimo ko je taj ko napada žene i ko se junači kada, čak, te žene nisu ni prisutne da bi mogle da vam odgovore. Evo, napadajte mene, ja sam tu i spreman sam da odgovorim.