Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9589">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem.
Sledeća je Nina Pavićević. Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je šest minuta i 52 sekunde.
Izvolite.
Hvala puno i posebno se zahvaljujem što ste se pridržavali predviđenog vremena za vašu poslaničku grupu.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Kostadinova.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Dabiću.
Pošto su mi signalizirali Poslovnik, moram da obavestim sve koji su trenutno u sistemu, a sistem je pun, da moram da obrišem listu. Zamoliću vas samo da sačekate, pošto prioritet ima taj koji reklamira povredu Poslovnika.
Reč ima Snežana Paunović.
Zahvaljujem.
Preuzela sam predsedavanje negde na pola govora i nisam čula te navode koje ste vi izneli. Možemo da tražimo steno beleške, ako smatrate da je to bitno.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem.
Zaista bih molila govornike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima Zoran Tomić, po amandmanu.
Hvala narodnom poslaniku Tomiću.
Kao što ste vi najavili, koleginica iz Kruševca, reč ima dr Dragana Barišić.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Filipoviću.

Uz najšire moguće tumačenje demokratije bih vas zamolila da se malo vratimo na dnevni red, ja znam da ste svi vi, mislim većina, iskusni poslanici, da političke poruke definišemo tako da ne koristimo sleng sa ulice da bi ipak digli ugled ove institucije.

Sledeća, reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Zahvaljujem Milanka, naročito i na nekim dodatnim informacijama zanimljive teme.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Hvala vama.

Sistem je i dalje pun.

Planira se i pauza za ručak.

Planirala sam da reč dam Ljiljana Malušić, koja će me razumeti da ćemo ipak napraviti izuzetak i dati reč, ja mislim da je prvo izlaganje, koleginici Mariji Todorović, s obzirom da je u blaženom stanju.

Izvolite.
Hvala vama i čestitke na prvom vrlo sadržajnom izlaganju.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.10 časova.

(Posle pauze)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SVM ću govoriti o nekoliko zakona, a najpre o samom završnom računu i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali bih krenula možda od same teorije, znači, koji je naš zadatak, jer po teorijskim klasifikacijama definiše se da su nadležnosti Narodne skupštine raznolike - od normativne iliti zakonodavne nadležnosti preko kontrolne uloge, prava parlamenta da kontroliše Vladu, pa do njenih nadležnosti vezanih za izbore i do prava da organizuje, da uredi sopstvenu organizaciju.

Suština je da bez kontrolne uloge, bez nadzorne uloge Narodne skupštine i obezbeđivanja adekvatnih instrumenata kontrole, nadzora rada Vlade, mi zapravo ne možemo ni govoriti o postojanju parlamentarnog oblika državne vlasti.

Redovna razmatranja završnog računa predstavljaju neophodan preduslov, naravno, za adekvatno dobro planiranje budžeta Republike Srbije i jednu od važnih nadzornih uloga Narodne skupštine Republike Srbije.

Citiraću ovde nekoliko članova Ustava Republike Srbije i jedan zakon. Naime, član 92. Ustava Republike Srbije kaže: „Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljanju mišljenja DRI“. Nadalje, član 99. tačka 11) Ustava Republike Srbije kaže: „Narodna skupština usvaja budžet i završni račun Republike Srbije na predlog Vlade“. Nadalje, Zakon o budžetskom finansiranju kaže: „Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihoda i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultata budžeta Republike Srbije, budžetski deficit ili suficit i račun finansiranja“.

Zašto sam sve ovo citirala? Zašto sam planirala da u ime SVM krenem od toga, od samog Predloga zakona o završnom računu? Zato što je u periodu, kada govorimo o prethodnom periodu, od 2000. do 2019. godine, za 19 godina, Narodna skupština Republike Srbije samo dva puta, 2000. i 2001. godine, ovde u plenumu razmatrala završni račun i usvojila zakone. Zakonska obaveza usvajanja završnog računa uopšte se u Narodnoj skupštini nije poštovala od 2002. godine pa nadalje. S tim da je od 2002. godine do 2014. godine završni račun zapravo stizao u skupštinsku proceduru i na taj način je bio dostupan javnosti, ali jednostavno se o tome ovde nije raspravljalo i dobijali smo mnoge kritike vezano za ovo onda.

Onda, prošle godine, pre otprilike, tačno godinu dana, sedamnaest Predloga zakona o završnim računima, znači za ove preostale godine od 2002, pa sve do 2018. godine su razmatrani ovde konačno u plenumu, objedinjenoj raspravi. To je bila Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja prošle godine, ako govorimo tačno o datumima, to je bilo 16. decembra 2019. godine. Zbog toga mi pozdravljamo, izuzetno nas raduje što danas na vreme, znači na dnevnom redu imamo završni račun za 2019. godinu.

Postupak za donošenje završnog računa budžeta određen je članom 177. Poslovnika i predviđa da, kao što smo to čuli od uvažene predsednice, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatra Predlog završnog računa budžeta Republike Srbije i izveštaj, naravno, Državne revizorske institucije o obavljenoj reviziji tog završnog računa budžeta, završnih računa finansijskih planova, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i konsolidovanih finansijskih izveštaja Republike, o čemu se podnosi, naravno, izveštaj Narodnoj skupštini sa stavovima i preporukama matičnog odbora, u skladu sa zakonom kojim se reguliše Državna revizorska institucija.

Za kvalitetnu i sveobuhvatnu raspravu o završnom računu, važan segment predstavlja, kao što smo to čuli, mislim da treba nekoliko puta da naglasimo, i sam izveštaj DRI. Smatramo i to je činjenica da su u Srbiji do danas formirane sve neophodne institucije koje kontrolišu budžetski ciklus. Zakonom predviđena rešenja u najvećoj meri odgovaraju dobroj međunarodnoj praski. Naredni koraci koji bi možda mogli da unaprede ovaj proces, znači kontrolu javnih finansija, bi trebali da budu usmereni ka, možda boljoj međusobnoj koordinaciji i maksimalnom korišćenju kapaciteta koji postoje tih postojećih institucija, razvijanju kapaciteta za izbor prioriteta i analize efekata javnih politika.

Rashodi, kada pogledamo, znači malo da pričamo i o tom sadržaju završnog računa budžeta, kada pogledamo rashode i izdatke budžeta Republike Srbije u 2019. godini, oni su izvršeni u iznosu od 93,70% od planiranih tako da ovo dokazuje i pokazuje da su rashodi zapravo dobro planirani i u skladu sa tim su dobro i realizovani.

Ostvareni tekući prihodi i primanja veći su za 22,98% u odnosu na prethodnu 2018. godinu, što pokazuje takođe, znači, visok procenat povećanja.

Ako se osvrnemo na rashode, konstatujemo da su ukupno izvršeni rashodi i izdaci veći za skoro 15%, 14,88% u odnosu na prethodnu 2018. godinu. U odnosu na povećanje prihoda procenat izvršenja rashoda je manji za 8,1%. Značajno je još pogledati i ukupni javni dug. Naime, ukupni javni dug Republike Srbije, znači na nivou države je na dan 31. decembra prošle 2019. godine iznosio 23,9 milijardi evra, odnosno kada pričamo o BDP iznosio je 52% BDP.

Tokom prošle 2019. godine je došlo do smanjenja učešća javnog duga u BDP na centralnom nivou vlasti, jer kada pogledamo prethodnu godinu to je tada bilo 53,7, toliko je iznosilo znači na kraju 2018. godine, dok je na kraju 2019. godine sa 53,7 smanjen na 52%.

Kao što sam naglasila na samom početku, drugi predlog zakona o kojem bih želela da iznesem stav poslaničke grupe SVM je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Zapravo bih se u svom izlaganju osvrnula na dve dopune koje su predložene, pre svega, sa aspekta implikacija koja će njihova primena doneti u praksi.

U prvoj smo čuli i od uvaženog prethodnog govornika, znači, prva dopuna je Zakona o budžetskom sistemu, je ona kojom se uređuju pravila za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, kojom se zapravo u suštini, ako tako mogu da formulišem, relaksira mera koja je na snazi poslednjih, juče smo u ovom uvaženom domu čuli, šest godina.

Ja sam nekako računala da je mera tzv. "zabrane zapošljavanja" na snazi već punih sedam godina u Republici Srbiji, zabrana ili ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru. Svi mi znamo da je ova mera bila izuzetno teška, nepopularna, ali smo svesni toga da je nužno potrebna u sklopu svih ostalih mera preduzetih u cilju fiskalne konsolidacije.

Upravo predložena dopuna o kojoj danas razgovaramo je pokazatelj da nakon stroge kontrole, punih sedam godina zapošljavanja u javnom sektoru je konačno zaustavljena ekspanzija nekontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru, ali smo sa druge strane srećniji i pozdravljamo da je konačno došao momenat da se ova mera, naravno, sprovodi, ali u mnogo relaksirajućem obliku, ako mogu tako da formulišem.

Dakle, posle sedam godina regulativa vezana za popunjavanje slobodnih i upražnjenih radnih mesta se menja. Naime, do sada je postojala, svi mi znamo, vrlo komplikovana obaveza prethodnog pribavljanja saglasnosti od nadležnog tela Vlade Republike Srbije ili te famozne komisije, potpuno razumevajući da je u prethodnom periodu sprovođenja mera fiskalne konsolidacije ovo bila nužna mera.

Svedoci smo i da je ovakva procedura ipak dovodila do praktičnih problema. Znači, problema u praksi. Osnovni problem je bio nedostatak kadrova u određenim sektorima i ta neka pitanja su se rešavala povećanjem ugovornog angažovanja ili povećanjem tog broja ugovora na određeno vreme. Ovaj problem je zaista prepoznat i naveden fiskalnom strategijom za naredni srednjoročni period, znači za period 2021/2023 godina, kojom se navodi.

Tokom procesa konsolidacije, na snazi je bila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Sa jedne strane, to je omogućavalo, što je dobro, kontrolu nivoa zarada, ali se sa druge strane povećao broj ugovora o radu na određeno vreme kao i nedostatak kadrova u pojedinim delovima javne uprave.

Sada je na snazi fleksibilniji način kontrole zapošljavanja koji je baziran na srednjoročnom planiranju broja zaposlenih u svim oblastima javnog sektora u skladu sa budžetskim ograničenjima.

Predloženo rešenje koje se nalazi pred nama po kojem se omogućuje korisnicima javnih sredstava da u određenoj meri, a koja je zapravo definisana tako da je korisnicima javnih sredstava sada dozvoljeno da bez posebnih dozvola i odobrenja tog adekvatnog tela komisije, Vlade i saglasnosti prime u radni odnos broj zaposlenih koji ne prelazi 70% od ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos, umanjen za broj novozaposlenih u prethodnoj kalendarskoj godini.

Želela bih još jednom da naglasim da poslanička grupa SVM pozdravlja ovakvo rešenje iz više razloga. Možda su dva-tri razloga najznačajnija, jer na ovaj način opet postoji kontrola zapošljavanja, što je značajno za sprečavanje povećanja učešća rashoda u budžetu, a time posledično i na stabilnost javnih finansija.

Ova mera je pokazatelj, ali i ispit zrelosti svih nas, da smo u stanju da odgovorno vodimo kadrovsku politiku. Znači, svim korisnicima javnih sredstava zakon sada omogućuje određenu slobodu da popune nedostajuća prioritetna radna mesta, što je zaista bio ogroman problem u prethodnom periodu.

Na kraju, ova relaksacija zapošljavanja bez saglasnosti te komisije, adekvatnog tela Vlade Republike Srbije, definisana je jednako za sve, što je izuzetno značajno za sve korisnike javnih sredstava.

Znači, ova odredba koju sada uvodima i na koji način menjamo Zakon o budžetskom sistemu osvetljava i to da su ove izuzetno, kako sam rekla, nepopularne teške mere koje su se sprovodile u prethodnih šest-sedam godina, zaista dale rezultate, ali da su na neki način još uvek potrebne u nekom blaže definisanom formatu i da idemo u pravcu kada ćemo regulativu ograničenja i mera, koje se definišu ko zabrana, zameniti mehanizmom odgovornog vođenja kadrovske politike, koja treba zaista da bude takva da po broju, po kvalitetu odgovori zahtevima našeg razvoja i održivosti.

Drugom dopunom Zakona o budžetskom sistemu se definiše odgovornost za preuzimanje obaveza. Naime, dosadašnje rešenje iz važećeg zakona je podrazumevalo opšte pravilo da preuzete obaveze u toku jedne godine mogu biti do nivoa odobrene aproprijacije u budžetu za tu godinu.

Ovo je jedno čvrsto budžetsko pravilo koje ima za cilj pre svega održavanje budžetske discipline, odnosno sprečavanje preuzimanja obaveza preko iznosa odobrenog budžetom. Međutim, dosledna primena ovog principa u praksi znači da je u budžetu zapravo planirano više od dvomesečnog iznosa za komunalne, energetske usluge, pa i za rashode za zaposlene. Zašto? Potpuno logično, zato što svi mi znamo da decembarske račune iz ove godine dobijamo u januaru sledeće godine i plaćamo ih na teret naredne budžetske godine. U budžetu moramo imati visinu aproprijacije koja odgovara jednom računu iz prethodne godine plus dvanaestomesečni fond za tekuću godinu.

Pritom smo potpuno svesni da jedna dvanaestina planiranih sredstava neće i ne može biti iskorišćena u tekućoj godini, isto je i sa rashodima za zaposlene, jer po pravilu plate se isplaćuju nakon isteka tog meseca. U tom smislu, predloženom dopunom Zakona o budžetskom sistemu rashodi za zaposlene, penzije, energetske usluge, usluge komunikacija, komunalne usluge i zakup imovine i opreme se planiraju do iznosa koji dospeva za plaćanje u tekućoj budžetskoj godini, a ne do iznosa preuzete obaveze. Ovaj problem će se na ovaj način u potpunosti prevazići.

Činjenica da su navedenim izuzimanjem obuhvaćeni samo stalni troškovi rashoda i plata i penzija, odnosno rashodi koji su linijski, stalni i nužni za funkcionisanje organa i organizacija, mi je svakako podržavamo zbog nekoliko razloga, rešava se problem diskrepance između gotovinskog i obračunskog principa u planiranju ovih rashoda i svodi iznos koji je potreban za navedene namene na onaj koji treba da tereti tu budžetsku godinu. Sledstveno navedenom oslobađaju se sredstva koja u toj godini ne bi bila utrošena za raspoređivanje za neke druge važnije ili važne prioritete.

Na kraju, ono što je najvažnije, ne umanjuje se čvrstina fiskalne odgovornosti i discipline u smislu preuzimanja obaveza. Dakle, da ih tako nazovemo, prirodno linijski rashodi nisu mesto na kom se može kreirati nekontrolisano preuzimanje obaveza koje bi teretilo buduće budžetske periode.

Zbog svega navedenog da još jednom sumiram i naglasim izuzetno nas raduje što smo konačno stigli do te faze da posle toliko godina na vreme raspravljamo i o Predlogu zakona o završnom računu budžeta, da je on ovde na vreme, da ne moramo da imamo objedinjenu raspravu i da kasnimo itd. Nadam se da će to tako raditi i u budućnosti.

Podržavamo svakako predložene dopune Zakona o budžetskom sistemu i sve ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu i u danu za glasanje će poslanici SVM glasati za. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem gospodine ministre.
Koleginica Jevđić želi da odgovori kratko.
Hvala.

Sledeći ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe je narodni poslanik Uglješa Marković.
Hvala vama.
Pre nego što nastavimo, moram da iskoristim priliku da pozdravim našu dugogodišnju narodnu poslanicu, sada ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospođu Mariju Obradović koja nam se pridružila s obzirom da su svi članovi Vlade pozvani na ovu sednicu.
Da nastavimo, sledeći ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe je Ana Čarapić.
Izvolite.
Hvala vama.
Pre nego što pređemo na listu govornika, reč ima ministarka Marija Obradović.
Hvala vama, uvažena ministarko.
Što se tiče reforme javne uprave, trebaće meni nešto materijala vezano za IPA, za Evropske integracije, pa se čujemo posle.
Sada da se vratimo na dnevni red i na, kao što sam naglasila, listu govornika.
Prvi prijavljeni kome ću dati reč je dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.