Poštovani predsedniče, predsednice i članovi Vlade, meni je zaista žao što je kolega izašao, ali, eto, tipičan dokaz kako se ovde radi, ne želim da učestvujem, samo hoću da napravim cirkus, žalosno je, što ako izveštavanje medija koji ja ne želim da ulazim, posle ove sednice, koja je izuzetno kvalitetna, vodi se argumentovana rasprava, bude to kako ja mislim da neko viče na mene, i kako se ja isto tako ponašam je, meni će biti skandalozno. Ali, za razliku od nekih da mi vodimo argumentovanu raspravu, i kao što je predsednica Vlade rekla, da ukažemo na kojoj strani je deo o nacionalnim manjinama, pa mi dozvolite, pošto to nije mnogo, nekoliko rečenica, da ono o čemu sam govorila pročitam, pošto je naše Ministarstvo za evropske integracije prevelo Izveštaj, sa engleskog na srpski jezik.

Znači, u delu osnovna prava, koja se tiču manjina, ono o čemu smo govorili - zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava, široko uspostavljen i generalno ima podršku u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope, koje smo govorili, za zaštitu nacionalnih manjina.

U svom četvrtom mišljenju tog ( ne razume se), znači, samo da se ne izvrću činjenice, o primeni ove Konvencije, Savetodavni komitet Saveta Evorope utvrdio je primetno odstupanja o zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije, preporučujući da se poboljša zaštita prava nacionalnih manjina van Vojvodine.

Savetodavni komitet je takođe naglasio potrebu za uspostavljanje održivog okvira i prikupljanje podataka za revitalizacijom međuetničkih odnosa uzimajući u obzir potrebu da se većina u srpskom društvu uključi u integraciju i uključivanje nacionalnih manjina.

Sprovođenje akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina Srbije, relevantnog zakonodavstva, mora da se dovede do konkretnog poboljšanja efikasnog, ono o čemu sam nekoliko puta danas govorila, efikasnog ostvarivanja prava pojedinaca koji pripadaju nacionalnim manjinama, u celoj zemlji, fond za nacionalne manjine povećan je, izrađen je katalog najčešćih albanskih imena i prezimena, kako bi se omogućilo tačno unošenje takvih imena u matične knjige, što je takođe značajno za predstavnike manjine, lokalni saveti za međunacionalne odnose osnovani su u svakoj od 73 opštine, u kojima je takva obaveza propisana zakonom, međutim puna primena njihovog mandata tek treba da se ostvari u nekim opštinama, jer članovi saveta nisu uvek bili imenovani ili se saveti ne sastaju često.

Uprkos zakonskoj obavezi, a o ovome sam već govorila, znači da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi, i to je rečenica.

Nigde se ne spominje diskriminacija Bošnjaka ili bilo koga. Vlasti su započele prikupljanje podataka o zastupljenosti pripadnosti nacionalnih manjina, na osnovu amandmana o kojima sam govorila i preuzete obaveze, jer to je osnova da rešimo taj problem. Znači, rešavamo konkretan problem. Na osnovu izmenjenog Zakona o državnim službenicima, tokom vanrednog stanja, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, organizovali su informativnu kampanju na 12 manjinskih jezika o preventivnim merama protiv bolesti Kovid 19.

Postignut je taj napredak u oblasti obrazovanja, proces pripreme i štampanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina je i doneo pozitivne rezultate, obezbeđeno je dodatnih devet udžbenika na albanskom jeziku, znači, pohvala.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, uvrstilo je 24 novih kompleta udžbenika na albanskom jeziku, u svoj katalog udžbenika za osnovnu školu, da bi se obavio ovaj zadatak, potrebno je više rada, usvojeni su novi nastavni programi za nastavu srpskog kao nematernjeg jezika, što je značajno za sve manjine, naročito za one čiji je maternji jezik, se mnogo razlikuje od srpskog.

Objavljivanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina, za upotrebu u srednjim školama i dalje je ograničeno, pristup bogosluženju na jezicima manjina tek treba da bude omogućeno u celoj Srbiji.

Javno emitovanje na jezicima manjina još uvek nije dovoljno prošireno, van Vojvodine. Nakon privatizacije medija emitovanje programa na jezicima manjina je i dalje fragilno i zavisno od finansiranja i to je to.

Tačno sam citirala to što je rečeno, radi potpunog argumentovanog informisanja javnosti. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam kao ovlašćeni predlagač zaključaka povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu planirala i zaista sam sačekala sve ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa i onda samostalnog poslanika itd, pa ćete mi dozvoliti da u nekoliko minuta pokušam da odgovorim na nekoliko primedbi i, verovatno ću nastaviti tu gde je uvaženi prethodni govornik završio.

Pošto sam i ja htela da krenem o tome, ja se sada vama zaista izvinjavam, jer nisam sigurna, mislim da kada smo u prethodnom prepodnevnom delu rasprave imali zanimljivu debatu baš o pravima nacionalnih manjina, onda je drugi kolega jednostavno ustao i izašao, nije ni sačekao da završimo, pa sam ja ovde tačno čitala Izveštaj Evropske komisije, pa verovatno ste vi to propustili, ali zaista i ja kao pripadnica u našem slučaju mađarske nacionalne manjine sam smatrala da je značajno da naglasimo, uvažena ministarka je pričala o nečemu drugom i predsednica Vlade, kakva je situacija što se tiče nacionalnih manjina, čak i u nekim zemljama članicama EU gde se mnogi jednostavno ne priznaju i čuli smo ovde nekoliko primera.

Što se tiče kolektivnih prava, volela bih da naglasim još jednom da ne mešamo institucije. Postoji EU, postoji Savet Evrope. To često mnogi mešaju, ne znaju razliku. Evropska unija, 27 zemalja članica, Savet Evrope 47. Mi smo ovde ne Savet EU, već Savet Evrope, ali nemamo sada vremena da to raščistimo.

No, Okvirna konvencija je upravo vezana za Savet Evrope. Dakle, …

Dobro, dosta ste liberalni danas. Hvala.
Dakle Council of Europe, Okvirna konvencija, član 32. kaže – Manjinska prava se ostvaruje kao individualna, kao i u zajednici sa drugima. Izuzetno je značajno za nas, pripadnike manjina, da manjinska prava imaju individualnu, socijalnu i kolektivnu dimenziju.
Malo pre je uvaženi govornik citirao Ustav, član 75. On je pročitao stav 1. pa da ne ponavljam. Stav 2. kaže – Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina neposredno ili preko svojih predstavnika učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za kulturu, obrazovanje, obaveštavanje, službenu upotrebu jezika i pisama u skladu sa zakonom.
Moramo da kažemo da naš važeći Ustav ima nekoliko vrlo dobrih članova koji se tiču upravo nacionalnih manjina i pozitivne diskriminacije ka nacionalnim manjinama, ali mi imamo i poseban Zakon koji je i malopre isto kritikovan, neverovatno, o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i član 1a tog zakona kaže: „Nacionalni savet je organizacija kojom se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja službene upotrebe jezika i pisma i u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima“, tako da znamo da naš Ustav i Zakon ima kolektivna prava. Niste se razumeli.
Želela sam da spomenem vrlo kratko još nekoliko stvari, pošto je uvažena predsednica Vlade spomenula i Olivera Varheja, koji je komesar za susedsku politiku i proširenje i koji je zaista veliki prijatelj Srbije i zaista se trudi da mi osetimo i da građani Republike Srbije, koliko god je to moguće, osete konkretne prednosti ovog procesa. O tome ću najverovatnije sutra pričati malo detaljnije.
Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova Mađarske, takođe veliki prijatelj, jedan od retkih, kao i svaki put ovde će se uvaženi ministar za evropske integracije Jadranka složiti, kada bi svi kao Peter rekli, ako mogu da parafraziram, da ako je Srbija tehnički spremna za otvaranje pet pregovaračkih poglavlja, onda treba da im otvorimo pet pregovaračkih poglavlja. Pozitivne su poruke koje čujem od njega.
Spomenuli bih i predsednika SVM-a Ištvana Pastora, koji svaki put kaže da je, nažalost, trenutna slika, ako govorimo o broju otvorenih pregovaračkih poglavlja, jedva polovina. Znači, to je 18 od 35 i to uopšte ne oslikava realnu situaciju koliko je Srbija zapravo pripremljena i spremna. On je nekoliko puta ponovio, i svi mi to znamo, bile su druge političke prilike i neke političke odluke, da su, na primer, Rumunija i Bugarska bile daleko ispod naše pripremljenosti danas, u momentu kada su već pristupile.
Pokušaću da reagujem na nekoliko prethodnih govornika. Uvaženi kolega Đorđe Milićević je spomenuo procenat podrške građana priključenju EU. Vrlo su slična ta istraživanja i ministar je pričao o tome, ali moramo da razjasnimo, zaista je najveća podrška građana za EU bila davno, pre 11 godina, krajem 2009. godine, kada je iznosila 74%, ali upravo zbog toga što su tada videli konkretnu novost. Naime, u decembru 2009. godine počela je primena Šengenskog sporazuma. Građani Srbije su konačno mogli da putuju bez viza. Danas različita istraživanja pokazuju podršku oko 50%, plus-minus par procenata.
Ako mogu da spomenem možda jedno od najsvežijih. Zapadni Balkan u vreme pandemije, istraživanje koje je za Evropski fonda za Balkan sprovela Agencija „Ipsos stratedžik marketing“ negde na jesen ove godine, znači, pre nekoliko meseci, na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana kaže vrlo pozitivno da članstvo podržava 64% građana, a članstvo u EU ne podržava 27% građana, dok je 8,6% reklo da ne zna.
Ono što je takođe zanimljivo, građani su u potpunosti zbunjeni. Na pitanje – da li će Srbija ući u EU za pet godina, njih 21,8% odgovara da veruje da će Srbija ući u EU za pet godina, za deset godina 28,4%, a 10% smatra da će do članstva doći u narednih 20 godina. Najviše anketiranih, čak 32%, što je za svaku bojazan, je kazalo da Srbija nikada neće postati članica EU, a određeni procenat njih ne zna ili ne želi da odgovori.
I dalje smatram da je posao svih nas da ne procenjujemo kada će doći ti datumi. Mene su mnogi pitali da li će to biti 2025. godina, već da radimo na ispunjavanju tih preporuka da bi proces napredovao.
Da kratko odgovorim. Ministar je spomenuo Konferenciju o budućnosti Evrope. Da, nadamo se i mi smo naglasili na poslednjem sastanku Odbora za evropske poslove, gde je prisustvovala i Ursula fon der Lajen i zapaženo je naše izlaganje gde smo naglasili da je bitno da i Srbija, odnosno naš parlament učestvuje na toj konferenciji.
Pošto me požuruju, čini mi se da mi je predsednik dao znak, onda ću pričati konkretno o zaključcima, jer formalno, samo moram da naglasim, mi smo predložili, ja i 14 kolega šest zaključaka. Primili smo tri amandmana na ove zaključke. Žao mi je što oni koji kritikuju nisu ni podneli nikakve amandmane. Kao ovlašćeni predlagač, moram da naglasim, svakako prihvatam ove amandmane koji samo poboljšavaju i jačaju ovaj tekst. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, narodnoj poslanici Dušici Stojković, zamenici predsednika Odbora za evropske integracije.
Sada reč ima potpredsednica Skupštine, Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem se potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

(Predsedavajuća najavljuje magistra Akoša Ujheljija, na maternjem jeziku, a zatim na srpskom jeziku.)

Reč ima magistar Akoš Ujhelji.

(Obraća se na mađarskom jeziku.)
Zahvaljujem se.
Reč ima predsednik Odbora za spoljne poslove prof. dr Žarko Obradović.

Hvala vama.
Reč ima ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, replika.
Izvolite.

Vreme.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za repliku je dva minuta.
Sada reč ima zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove, Vesna Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Nenadu Barašu, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)

Ukoliko ne, prelazimo na listu prijavljenih.

Prva je narodna poslanica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Sanji Jefić Branković.
Reč ima samostalni poslanik Vladan Glišić.

Zahvaljujem.
Ministar kulture, Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Vladan Glišić.

Zahvaljujem.
Replika.