Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno se na dnevnom redu nalaze tri predloga zakona. To su uglavnom ekonomski zakoni i ja se zahvaljujem gospođi ministarki koja je vrlo stručno, ne toliko detaljno kao što zna to da uradi, ali vrlo dobro objasnila preloge zakona. Sa druge strane, moram da izrazim svoje lično negodovanje zbog toga što je ova sednica zakazana u četvrtak uveče, što narodni poslanici, ne samo opozicije, kojima je gospođa ministarka pričala a na nas nije ni obratila pažnju, nisu imali fizički ni prilike da se detaljno i podrobno upoznaju sa svim predlozima zakona.

Imam jedno pitanje. U uvodnom izlaganju spomenuli ste da se vodila duga javna rasprava o prvom predlogu zakona, o kontroli državne pomoći, i rekli ste da ste odlučili da nećete izmeniti zakon, već da Vlada ima amandmane.

To znači da to nije uključeno u tekst koji mi čitamo i da vi očekujete da ćemo mi za pet dana, kad izguramo brzo ovu sednicu, ja se izvinjavam, jednostavno glasati za te predloge zakona. Morate razmišljati o onima od kojih očekujete podršku u ovoj sali, ali kojih nema u Vladi, koje očigledno ne obaveštavate na vreme.

To nije napad direktno na vas; napad je zbog toga što mislim da nisu samo poslanici opozicije nezadovoljni planiranjem svog života, rada i svojih obaveza, već i poslanici pozicije, od kojih se jednostavno očekuje da sede u ovoj sali, da ćute, da rade i noću i danju.

S druge strane, nije meni problem da sedim ovde do 22 časa, razmislite realno, danas smo govorili o vrlo važnom zakonu, o Predlogu zakona o zaštiti konkurencije. Novinari prenose ono što se dešava do 16.00 časova. To što ćemo noćas raditi niko neće pratiti. Pitanje je da li će biti prenosa zbog određene utakmice, što je mnogo bitnije. Sutra ćemo preći na Predlog zakona o udruženjima, svi će pričati o tome; niko u Srbiji neće znati, iz dnevne štampe neće moći da se pročita šta smo radili večeras. Vi ste to divno obrazložili. Možda će neko čuti za to, ali ne verujem da popodne, sada neko gleda sednicu.

Odlično je što je rad parlamenta javan, ali smatram da ovakav način rada nije adekvatan, bez obzira na to što želimo u EU i žurimo u EU, ali ni sami poslanici, ni javnost nije imala dovoljno vremena da se upozna šta mi to tako ubrzano radimo.

Planirala sam da u svom izlaganju izložim neke stvari koje ste jako lepo objasnili i zbog čega ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona, pa ću, ako mi dozvolite, posle ove kratke političke digresije nastaviti.

Kao što smo čuli, Predlog zakona o kontroli državne pomoći reguliše, kao što sam njegov naziv kaže, kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu i podsticanja privrednog razvoja naše zemlje. Kao što smo se obavestili iz ovog vrlo kratkog predloga zakona, osnovna uloga instituta kontrole državne pomoći je da spreči narušavanje konkurencije i narušavanje slobodne trgovine u Republici Srbiji.

Prema ovom predlogu, koji će, kao što sam spomenula, podržati poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina, određuje se državna pomoć koja je to i koja to može da bude, što je malo nejasno, ali značajno je, i smatramo da je to dobro u zakonskom tekstu, da je državna pomoć socijalnog karaktera i da zapravo pomaže individualnim potrošačima bez bilo kakve diskriminacije. S druge strane, to je pomoć koja će biti dodeljena radi otklanjanja štete prouzrokovane raznim prirodnim katastrofama, nepogodama i nekim drugim vanrednim situacijama.

S druge strane, malo je nejasno objašnjeno da državna pomoć može da bude, a ne mora. Kada u zakonskom tekstu stoji da može, a ne mora, svi znamo da je to vrlo slaba odredba. S druge strane, to su jako dobri predlozi. Državna pomoć može da bude dozvoljena, kao što smo čuli u uvodnom izlaganju, radi unapređenja ekonomskog razvoja područja sa relativno niskim standardom i ako je to povezano sa visokom stopom nezaposlenosti. To bi trebalo da bude državna pomoć radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi naše zemlje ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za nju, kao i za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja.

Kada govorimo o izuzetno nerazvijenim područjima naše zemlje, nadamo se da opet nećemo pasti u problem sa razvijenim severom i nerazvijenim jugom i da ovaj predlog zakona neće opet pomoći samo jug, a zaboraviti na Vojvodinu, jer mi se čini da je dosta centralistički napisan.

Ono što se još predlaže jeste državna pomoć za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, što je izuzetno dobro. Mi iz Poslaničkog kluba manjina se nadamo da kada govorimo o kulturnom nasleđu i o kulturi ove zemlje nećemo zaboraviti i pripadnike nacionalnih manjina, kao što se to desilo prilikom pisanja predloga zakona o kulturi, gde su oni skoro izostavljeni.

Kao što znamo, donošenje ovog zakona je zaista neophodno sa stanovišta ekonomičnijeg i efikasnijeg raspolaganja tim sredstvima koja imamo, odnosno adekvatne dodele ovih sredstava tamo gde su ona zaista najpotrebnija. Naravno, donošenje ovog zakona je obaveza Republike Srbije, jedan od bitnih preduslova koji moraju biti ispunjeni za sticanje nekog statusa kandidata za članstvo za EU, a potom statusa zemlje članice EU, za šta se svakako SVM zalaže.

Drugi predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu su predložene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima, koji se zaista primenjuje od juna 2006. godine.

U obrazloženju Predloga zakona mogli smo da pročitamo da su ove izmene i dopune nastale kao rezultat višemesečnih analiza realne situacije na finansijskom tržištu. Predložene izmene su rešenja za određene konkretne probleme sa kojima se investicioni fondovi suočavaju.

Cilj donošenja ovog zakona, i razlog zbog koga će poslanici poslaničkog kluba kojem pripadam glasati za njega, jeste da se u uslovima svetske finansijske krize obezbedi stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova.

Zbog činjenice da u uslovima velike ekonomske krize zaista pada poverenje investitora u tržište kapitala dolazi do velikog odliva članova fondova, pa je zaista bilo neophodno rešenje da se tim članovima fonda omogući da kupovinom investicionih jedinica mogu steći i do 20% neto vrednosti imovine, kao što je to ministar predložila.

Svi smo svedoci poslednjih nekoliko meseci da se karakteristike ove krize koja je zadesila ceo svet, a veoma jako i našu zemlju, priznali to neki ili ne, ogledaju u ogromnom padu prometa trgovanja na berzi, urušavanju vrednosti akcija, padu vrednosti akcija, padu vrednosti imovine i samih fondova, gubitku poverenja učesnika na tržištu i nedostatku finansijskih instrumenata i veoma velikom, povećanom riziku ulaganja.

Ova kriza je u našoj zemlji naročito uticala na poslovanje investicionih fondova, čija vrednost imovine je u konstantnom padu, što je vrlo negativno i zbog čega je došlo do gašenja određenih fondova.

Zbog svega prethodno navedenog smatramo da je zaista neophodno usvojiti hitne mere za zaustavljanje negativnih efekata krize na poslovanje fondova, ako se uopšte može govoriti o zaustavljanju, ili bar ublažavanje tih negativnih efekata i stvaranje kakvih-takvih uslova za stabilniji budući razvoj. Treći predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu je novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Njegovo donošenje je neophodno zbog toga što postojeći zakon, odnosno zakon koji je još uvek važeći, ne sadrži celovita rešenja u ovoj oblasti kojima bi se obezbedilo funkcionisanje obaveznog osiguranja u saobraćaju.

Mi iz PGM i SVM smatramo da je vrlo važno podizanje kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja, a sve zbog zaštite lica koja su oštećena u saobraćaju. Verujem da se svi slažemo da je prirodno što treba da postoji obaveza vlasnika prevoznog sredstva da zaključi ugovor o obaveznom socijalnom osiguranju, to je nekako logično, kao i da postoji obaveza vozača da za vreme vožnje tog prevoznog sredstva ima zaključenu polisu osiguranja, ali i obaveza vlasnika prevoznih sredstava koja služe za prevoz putnika u javnom prevozu da zaključi ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnih slučajeva.

Samo bih kratko, u dve rečenice, rekla da se lično zalažem za to i naročito bih pozdravila odredbe u ovom predlogu zakona prema kojima svako osigurano lice gubi pravo iz osiguranja u slučajevima nesavesnog upravljanja vozilom, odnosno u slučajevima upravljanja vozilom pod okolnostima koje umanjuju njegove (ili njene) osobine kao vozača. Nadam se da ćemo time doprineti da se smanji broj neodgovornih vozača koji pod dejstvom alkohola ili drugih neželjenih supstanci prete svima nama na ulicama.

Kao što je to ministarka u uvodnom delu navela, ovim predlogom zakona predlaže se osnivanje garantnog fonda, čime će se obezbediti efikasnija ekonomska zaštita putnika i trećih oštećenih lica u nezgodama u slučajevima kada je ta šteta pričinjena upotrebom neosiguranog vozila ili nepoznatog prevoznog sredstva; obezbediće se i njihova zaštita od štete prouzrokovane upotrebom prevoznog sredstva, za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak.

Zbog svega navedenog mi ćemo biti tu i u danu za glasanje podržati ove predloge, ali vas iskreno molim da nas poslanike, kao dokaz da poštujete dostojanstvo ovog doma, ali i sve saradnike koji vam pomažu, informišete na vreme i da se zaista pridržavamo dogovora. I, ako možete, odgovorite mi što se tiče tih amandmana; zaista ih nismo videli i nije mi bilo jasno. Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, predstavnici Ministarstva, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u svega nekoliko rečenica iznesem stavove Poslaničkog kluba manjina i SVM vezano za ove zakone, pošto u raspravi u načelu nismo to stigli, jer je rasprava zaista bila u kasnim časovima. Ni SVM, ni ostali poslanici Poslaničke grupe manjina nemamo amandmane na ovaj predlog zakona, što znači da ćemo glasati, da ćemo ga podržati u danu za glasanje. Ali, želela bih zaista samo ukratko da obrazložim zašto to činimo.
Suština donošenja ovog zakona je da su svi proizvođači dužni da na tržište stavljaju isključivo bezbedne proizvode, znači, po svakoj osnovi. Prema ovom zakonu je zabranjeno proizvoditi, ali isto tako i uvoziti, odnosno izvoziti ili na bilo koji drugi način distribuirati, stavljati na tržište proizvode koji se nazivaju tzv. obmanjujućim.
To bi značilo da svi proizvodi na tržištu treba da budu označeni na odgovarajući način, jasnim, vrlo razumljivim objašnjenjima za sve o rizicima koje ti proizvodi imaju u sebi. Svakako podržavamo ovo označavanje i nadamo se da će u budućnosti biti bolje, kao što smo spomenuli i u raspravi o Predlogu zakona o biocidnim proizvodima.
Osnovni razlog zašto mi danas pričamo o ovom zakonu i zašto je potrebno u Srbiji doneti zakon o opštoj bezbednosti proizvoda jeste obezbeđenje visokog nivoa zaštite i bezbednosti, najpre, fizičkih lica i ljudi, a naravno, i svih ostalih koji koriste razne proizvode u svojoj delatnosti.
Međutim, samo donošenje ovog zakona, samo po sebi, nije dovoljno. Neophodno je dodatno doneti i odgovarajuće tehničke propise, na način i u skladu sa zakonom koji uređuje razne tehničke zahteve za proizvode i ocenjivanje sa propisanim standardima, odnosno zahtevima bezbednosti proizvoda. Baš zbog toga što je ovo princip uređenja ove oblasti u svim državama članicama EU.
Naša zemlja, RS, ima razne obaveze i samim potpisivanjem SSP, njegovom ratifikacijom se zahteva od svih država koje ga zaključuju sa EU, da se u prvom trenutku, odnosno u prvoj fazi harmonizacije njenog zakonodavstva, najpre fokusira na osnovne stvari što se tiče ekonomije i trgovine, a to su zaštita potrošača, standardizacija, doneli smo Zakon o standardizaciji i, naravno, za ocenjivanje usaglašenosti svih proizvoda koji će se naći na tržištu.
Donošenjem ovog zakona, zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, u pravnom sistemu naše zemlje konačno će se ukloniti određene pravne praznine koje postoje, nažalost, kao što smo čuli od koleginice, u pogledu bezbednosti proizvoda. S obzirom da, pošto ga donesemo, ovaj zakon treba da se primeni na sve proizvode čija bezbednost nije do sada regulisana nikakvim propisima. Pozitivni efekti, kao što sam spomenula, ovog zakona se odnose..
(Predsednik: Kolege poslanici, molim vas da budete malo tiše, da bih mogla da pratim ovoga što koleginica priča. Izvolite.)
Zahvaljujem se predsednici na intervenciji i nadam se da će se i kolege umiriti.
Znači, pozitivni efekti ovog zakona će se, kao što sam spomenula, prvenstveno odnositi na sama fizička lica odnosno na potrošače, ali i druge privredne subjekte i ostale pravna lica koja koriste razne vrste proizvoda u obavljanju svojih delatnosti.
Dve stvari koje su najznačajnije, zašto će poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina glasati za ovaj zakon su, da će, primena ovog zakona uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za svakog proizvođača i za sve distributere uspostaviti konačno jednaka, jasna pravila u pogledu proizvodnje i distribucije isključivo bezbednih proizvoda, bez ikakvih rizika.
Preduzimanje aktivnosti mera i kazni koje su predložene u ovom zakonskom tekstu eliminisaće sa tržišta svi oni proizvođači ili distributeri, a naročito proizvođači, koji su vrlo svesno, ali nažalost, na uštrb bezbednosti proizvoda, smanjivali cene i time nelojalno konkurisali onim ostalim proizvođačima koji su vodili računa o bezbednosti proizvođača i drugih korisnika.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi, pošto sam bila ovlašćena kada je u načelu trebalo da govorimo o ova dva predloga zakona, da u nekoliko rečenica iznesem stav Poslaničke grupe manjina i poslanika SVM o Predlogu zakona o elektronskom trgovanju.
Mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Nismo predložili amandmane, ali smatram da je značajno naglasiti pozitivne aspekte ovog zakona, jer obično kod rasprave u pojedinostima čujemo samo negativne.
Kao što znamo, ovim predlogom zakona se najviše reguliše komercijalna poruka, odnosno ono što je mnogo bitno, pravila zaključenja ugovora u elektronskoj formi i slični problemi u tematici kao što je elektronska trgovina i elektronsko poslovanje. Smatram, a i svi mi znamo, da je danas, zadnjih godina, ali sada već definitivno raste i sve je rasprostranjenija prodaje reklamiranja putem interneta, pa ni mi ne smemo dozvoliti sebi da se izgubimo u ovom svetu.
Ugovori, bez obzira na to da se mi u ovoj zemlji držimo strogo papirne forme, mogu se zaključivati i elektronskim putem, u elektronskoj formi. Velika je debata u javnosti, to pričam iz ličnog primera, pošto sam na fakultetu u Subotici išla na smer poslovni informacioni sistemi, pa su me zvali profesori, asistenti, kada će se konačno regulisati i ova oblast.
Prema ovom zakonskom tekstu pretpostavka punovažnosti i nastanak ugovora zahteva potpis lica. Kada se zahteva potpis lica tada, prema ovom predlogu zakona, ovo će zadovoljiti elektronski potpis. Elektronska poruka koja je kvalifikovana elektronskim potpisom u skladu sa zakonom koji je donet o elektronskom potpisu.
U raspravi u načelu je nekoliko poslanika reklo da treba da idemo dalje od donošenja zakonskih propisa, znači sama elektronska trgovina i elektronski potpis nije dovoljan nego se treba bazirati na celokupno elektronsko poslovanje.
Kao što sam spomenula, globalizacija i razvoj novih tehnologija su uticale svuda, pa evo i kod nas, na stvaranje novih uslova poslovanja. Toliko spominjan i neophodan industrijski privredni rast je moguć jedino ako ostanemo u središtu dešavanja globalnih i informatičkih elektronskih zbivanja.
Elektronsko poslovanje, eto i u samom govoru se baziram ne samo na elektronskoj trgovini nego generalno na elektronsko poslovanje, kao što svi znamo, otvara mogućnost novom vidu komuniciranja sa potrošačima, ali i konkurencijom, i samim tim stvara mogućnost da budemo konkurentni, što mi iz Poslaničkog kluba manjina i SVM smatramo izuzetno bitnim i pozitivnim.
Elektronsko poslovanje je način poslovanja koji obuhvata više komercijalnih transakcija koje se u celini ili delimično vrše elektronskim putem.
Ono ne obuhvata samo trgovinu, već i oglašavanje, promociju, prodajne aktivnosti, nabavku, isporuku itd.
Donošenjem zakona o elektronskoj trgovini, o kojem trenutno raspravljamo, konačno će se popuniti, eto opet, pravna praznina, odnosno postojaće pravni osnov za izjednačavanje elektronskih oblika poslovanja sa do sada jedino mogućim klasičnim.
Elektronska trgovina omogućava mnoga poboljšanja, kao što su na ovaj način brže pronalaženje najpovoljnijeg ponuđača, pristupačne poslovne transakcije vezane i za marketing i za proizvodnju, transport itd.
Ovim načinom trgovine, pa i poslovanja, stvoriće se vrlo povoljne nove mogućnosti, a time se stvoriti uslovi za povećanje produktivnosti i smanjenje troškova, što su, složićemo se svi, osnovni ekonomski ciljevi naše zemlje.
Hvala na pažnji.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo članovi Vlade, vrlo je teško u svega 20 minuta pričati o 38 tačaka dnevnog reda, stoga mi dozvolite da u diskusiji najpre učestvujem kao član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i, naravno, kao član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Iz mog kratkog uvoda se pretpostavlja da ću sa najviše koncentrisati na raspravu o Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionom protokolu.
Na samom početku bih želela da naglasim da me raduje što se pojavilo nekoliko članova Vlade i očekujem da će oni aktivno učestovati u ovoj diskusiji.
Kao što svi znamo, Revidirana evropska socijalna povelja je vrlo bitan dokument. Ona utvrđuje socijalna i ekonomska prava koja se odnose na najosnovnija egzistencijalna pitanja iz svakodnevnog života građana, kao što su pitanja stanovanja, kretanja osoba, rad i radni odnosi, zdravstvo i obrazovanje i socijalna zaštita. Ova Revidirana evropska socijalna povelja predstavlja jedan od najosnovnijih dokumenata Saveta Evrope, kao što sam spomenula, najviše u oblasti radnih i socijalnih prava. Ona je zapravo njen najvažniji dokument posle Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Dugo smo čekali da se ova socijalna povelja nađe na dnevnom redu i mene lično i Poslanički klub manjina, kao i poslanike SVM, to raduje. U nekoliko prethodnih diskusija, kada smo ratifikovali nekoliko međunarodnih sporazuma, naglasila sam da mislim da na dnevnom redu nedostaje upravo ovaj dokument i drago mi je što ćemo sada glasati za njega. Moram da naglasim da ćemo u danu za glasanje pritisnuti broj četiri, odnosno glasati za.
Pošto sam spomenula u uvodu na šta se povelja zapravo odnosi, želela bih da se baziram na nekoliko stvari, pre svega kao član tog odbora, a s druge strane, kao mlada žena i kao poslanik SVM.
Šta nam taj dokument nalaže? Čuli smo od nekih da je njegovo potvrđivanje zapravo skupo i da se možda do sada zbog toga nije našao na dnevnom redu. Dozvolite mi da se u svom vrlo kratkom obraćanju, naspram toga koliko stvari bi moglo da se kaže, baziram na nekoliko osnovnih činjenica. Ovaj dokument nam nalaže, i to sami vrlo dobro znamo, da je potrebno unapređenje ekonomske, pravne i socijalne zaštite porodičnog života raznim sredstvima, kao što su socijalne i porodične povlastice, poreske olakšice, obezbeđivanje porodičnog smeštaja, povlastice za novosklopljene brakove itd.
Moram da naglasim da smo svesni toga da se nalazimo usred svetske ekonomske krize i da naravno nikad nema dovoljno sredstava i da je obično sfera socijale ta u kojoj se "ukidaju sredstva", odnosno smanjuju sredstva, ali se iskreno nadamo da će za ove potrebe biti izdvojeno više novca.
Što se tiče radnih prava, kada smo govorili o Predlogu zakona protiv diskriminacije naglašavala sam da svi znamo da bi radnici trebalo da imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. U samoj povelji se naglašava diskriminacija na osnovu pola. Potrebno je sprečiti neprihvatljivo ili izuzetno negativno, nepovoljno, uvredljivo ponašanje protiv pojedinih radnika na radnom mestu. Pretpostavljam da svi znaju da govorim o mobingu i o raznim vrstama zlostavljanja.
Radi obezbeđivanja efektivnog ostvarivanja prava na jednake mogućnostima zapošljavanja muškaraca i žena sa porodičnim obavezama, treba razviti i unaprediti usluge, javne ili privatne, u domenu čuvanja dece, smatram da to u našoj zemlji nije adekvatno rešeno, ili druge oblike dečije zaštite.
Ono što je interesantno i o čemu, mislim, dugo nismo govorili (ili bar ne glasno) u ovom visokom zakonodavnom domu jeste da treba obezbediti mogućnost da bilo ko od roditelja u periodu posle porodiljskog odsustva može da dobije roditeljsko odsustvo prilikom kojeg bi se starao o detetu. Iskrena da budem, mislim da je moguće da smo mi još uvek jedna patrijarhalna zemlja, ali da postoji zahtev, interesovanje za ovo pitanje.
Uvek pričamo o tome da naročito Vojvodina, i generalno naša zemlja, pati od tzv. bele kuge. Poslanici SVM smatraju da je neophodno podsticati natalitet i da u tom smislu treba stvarati što podsticajnije uslove.
Kao što znamo, Zakon o radu predviđa da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ukupno u trajanju od 365 dana.
Ne bih sad želela da ulazim u detaljne diskusije, ali jednostavno moram da kažem da smatram da to nije najbolje rešenje, da bismo mogli da produžimo to bar na dve godine, jer je zaista besmisleno to što majka mora da ode na porodiljsko odsustvo najkasnije 28 dana pre termina, najranije 45 dana, što bi faktički značilo da dete nije napunilo ni godinu dana a ona mora da se vrati na posao. Da ne naglašavam druge probleme.
Naravno, grad Beograd je to rešio, ali mnogi građani ne znaju da se još uvek trudnicama isplaćuje svega 65% plate. Iskreno se nadam da ćemo naći sredstva da mlade majke dobijaju 100% svojih plata dok su kod kuće.
Briga o porodici, o osnovnoj ćeliji društva, mora biti jedan od temelja razvojne politike, strategije našeg društva i mora da bude neophodan elemenat podsticajne populacione politike. Ekonomska zaštita se obezbeđuje ostvarivanjem prava na dečiji dodatak za svako dete, kroz pomoć porodicama sa decom, bez obzira na to da li je to jedno dete, dvoje ili troje, ne samo treće dete; kao što sam već spomenula, odgovarajućim poreskim olakšicama.
Na početku sam naglasila da bih najviše želela da govorim kao član delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i kao poslanik stranke koja se zalaže za evropske integracije i to je jedan od velikih razloga što ćemo podržati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, i zato što se njeno potvrđivanje poklapa sa usklađivanjima sa propisima EU koji regulišu oblast socijalne, radno-pravne i zdravstvene zaštite.
U izveštaju Monitoring misije Saveta Evrope koji je pisan prošle godine naznačeno je velikim slovima da baš ovaj dokument, Revidiranu evropsku socijalnu povelju, zbog vrlo velikog značaja koji on ima u oblasti ljudskih prava treba potvrditi prioritetno. Još jednom moram da naglasim da mene raduje što ćemo, nadamo se, u roku od dve do tri nedelje to i učiniti.
Rekla sam i da sam član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, pa bih se u nastavku svoje diskusije želela najviše bazirati na Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom. Kao što smo čuli od predsednika Odbora i kao što to verovatno najviše osobe sa invaliditetom znaju, u praksi je, nažalost, ostvarenje prava ovih osoba u našoj zemlji, u Republici Srbiji još uvek neadekvatno.
Moram malo i da pohvalim određene korake koji su učinjeni, ali smatram da se u Srbiji trenutno nalazimo tek na početku pretvaranja svoje okoline, svog okruženja u prihvatljivo za osobe sa invaliditetom, pošto smo konačno počeli da uklanjamo prepreke koje sprečavaju te osobe da normalno učestvuju u svakodnevnom životu.
Mi iz SVM i Poslaničkog kluba manjina slažemo se da je potrebno promovisati razvoj, dostupnost i upotrebu univerzalno dizajniranih dobara, usluga, opreme i novih tehnologija, uključujući i razne informacione i komunikacione tehnologije, ali, što je možda još značajnije, moderno nazvano trening, odnosno obuku stručnjaka i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom.
U cilju omogućavanja samostalnog života ovih ljudi i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, potrebno je da im se osigura pristup, ravnopravno sa svima ostalima, izgrađenom okruženju, prevozu, što je vrlo loše rešeno na nekim mestima još uvek, informacijama i komunikacijama.
Znači, ovde konkretno mislim i naglašavam da su mnoge zgrade u našoj zemlji još neadekvatne, putevi, prevozna sredstva i ostale pogodnosti u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, uključujući mnoge škole, stambene objekte, zdravstvene objekte, pa i radna mesta.
Mi smo pre svega nekoliko dana, možda pre nedelju dana, usvojili Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i nadamo se da će njegovom adekvatnom primenom bar deo ovih problema biti rešen. Cilj potvrđivanja ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom. Drugi generalni problem našeg društva na kome treba da radimo, i zbog čega sam ja zapravo uzela učešće u diskusiji, jeste da je potrebno podići svest javnosti celog društva o osobama sa invaliditetom.
Želela bih da se pozovem na jednu interesantnu diskusiju gospođe Snežane Plavšić koja je kada smo pričali o zakonu, čini mi se da je bio Predlog zakona protiv diskriminacije, naglasila, objašnjavala pojam... Ja sada zaista apelujem na sve koji budu učestvovali danas u diskusiji da to nisu ljudi sa posebnim potrebama. Oni imaju iste potrebe kao svi mi i mi samo želimo da im damo ista prava. Znači, to su osobe sa invaliditetom, a ne... Razni termini se koriste, ali da se dogovorimo oko jedinog pravilnog termina.
Pročitala sam na nekoliko mesta, i zaista me je iznenadila ta informacija, da prema zvaničnim procenama osobe sa invaliditetom čine 10% ukupne svetske populacije, odnosno u svetu danas postoji po određenim procenama, možda i više, ali otprilike 650 miliona osoba sa nekim oblikom invaliditeta.
Da skratim, odnosno da probam da sumiram svoj govor. Između ostalih, kao što sam naglasila, na dnevnom redu pored ove tačke o kojoj govorimo se nalazi 38 raznih konvencija, sporazuma itd. Između ostalog se predlaže i potvrđivanje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Ratifikacija ovih dokumenata o kojima sam govorila je, kao što smo to danas čuli na samom odboru, jedan značajan čin koji osobe sa invaliditetom u našoj zemlji očekuju već veoma dugo, mesecima, a predstavlja jednostavan pravni okvir za punu ravnopravnost i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u društvenom životu u našoj zemlji, pa i njihovo efektivno uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Znači, to nije ništa previše, oni samo traže uživanje osnovnih prava.
Kao što sam pomenula, želela bih da naglasim da je, nažalost, naša zemlja još uvek na samom početku, ali Poslanički klub manjina pozdravlja ovaj period u kojem će ova prava osoba sa invaliditetom konačno i zaživeti u praksi a one konačno biti ravnopravni građani naše zemlje.
Savez vojvođanskih Mađara zanima brza integracija u porodicu evropskih zemalja, iako su zaista najbitniji zadaci na ovom putu modernizacija, ekonomija i povećanje konkurentnosti, pa kao njihova posledica rast životnog standarda i postizanje evropskih vrednosti. U međuvremenu nikada ne smemo zaboraviti na ostale, ne smemo zaboraviti na osobe sa invaliditetom, kao ni na decu. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, zamoliću vas, ja ću kod ovog amandmana ispričati sve što se tiče naša tri amandmana, pa uz vašu dozvolu bih koristila vreme koje pripada poslaničkoj grupi i vreme koje pripada ovlašćenom predstavniku.
Kao prvo, zahvaljujem predsedavajućoj, koja je na početku rekla da je zaista stiglo mišljenje Vlade o nekoliko amandmana. Poslanici SVM su prodali tri amandmana sa datumom 26. mart tekuće godine. Mi još uvek nismo dobili mišljenje Vlade. Nadamo se da to znači da je naš amandman prihvaćen i očekujemo odgovor od ministarke.
Žao nam je što gospodin Dinkić ne prisustvuje ovoj sednici. Želela bih da obrazložim, pošto, nažalost, nekada imamo utisak da predstavnici Vlade i ne čitaju te amandmane. Kao što možete da vidite, amandman o kojem trenutno raspravljamo je obrazložen veoma dugačko i dozvolićete mi da prepričam obrazloženje, pošto nekako imam utisak da niko nije reagovao na njega.
Ovde ima nekoliko realnih, čvrstih, jakih argumenta, koji su zdravorazumski, a naravno i mnogi od njih ekonomski. Znači, suština našeg amandmana je da se privredne komore sa područja Ada, Kanjiža i Senta pripoje Subotici, a ne Kikindi, kao što je, nažalost, trenutno situacija.
Kao što znamo, prethodni zakon o privrednim komorama koji je donet 2001. godine je na našu veliku žalost i potpuno suprotno zahtevima i zdravom razumu, privredu sa područja opština Ada, Kanjiža i Senta uključio u novoosnovanu Regionalnu komoru u Kikindi, sa čime se mi naravno ne slažemo i tražimo ovu ispravku. Ranije su privredne komore sa područja ovih opština, Ada, Kanjiža i Senta, do donošenja tog pomenutog zakona 2001. godine, sa opštinama Subotica, Bačka Topola i Mali Iđoš sačinjavale realno jednu regiju i Regionalna privredna komora u Subotici je obuhvatala jedinstveno privredno područje. To su razlozi zbog kojih to činimo i nadamo se da će prihvatanjem ovog amandmana tako biti i u budućnosti.
Pomenula sam nekoliko argumenata, zdravorazumski, odnosno logični jedinstveni privredni razvoj ovog područja, odnosno podjednako razvijana infrastruktura u ovoj regiji, kao i zajednička organizacija spoljnog i unutrašnjeg prometa. Kada bi situacija ostala ovakva, kao što je, moram da naglasim da poslanici SVM neće glasati u ovakvoj formi za ovaj predlog zakona ukoliko ne dođe do ovih izmena. Čuli smo veoma aktivnu raspravu i negodovanje mnogih privrednih subjekata, čak je predsednik Privredne komore Srbije gospodin Miloš Bugarin imao sastanak sa predsednikom naše poslaničke grupe i naglasio da ima dosta diskutabilnih rešenja. Međutim, bez obzira na to što podržavamo ovu vladajuću većinu, ako dođe do prihvatanje našeg amandmana, nažalost, još uvek ne znamo kakva je situacija, nadamo se da neodgovaranje na ovaj amandman znači da je prihvaćen, onda ćemo podržati, inače, ne možemo da podržimo ovaj tekst.
Ukoliko bi ostao predloženi tekst, onda bi se, nažalost, prekinuli, ne samo godinama, već mnogim decenijama, građeni privredni odnosi u ovim regijama i građene veze između ovih opština i određenih privrednih jedinica u oblastima kupoprodajnih odnosa, proizvodnje sirovina, prerade i razvoja proizvodnih i prometnih kapaciteta. Kao što sam pomenula u samom uvodu i infrastruktura u ovom regionu je jednako izgrađena.
U ovom pomenutom detaljnom obrazloženju naglasili smo veliki značaj, najpre, sa stanovišta poljoprivrede, na primer, kanala Tisa i Palić, koji je duži od 23 kilometra, jer kao što vidimo trenutna situacija sa ovom sušom je vrlo negativna za poljoprivredne proizvođače, dakle, taj kanal obezbeđuje navodnjavanje 20.000 hektara teritorije na područjima opštine Kanjiža i grada Subotice. Planira se i dogradnja ovog kanala, koji bi u sledećoj fazi obezbeđivao navodnjavanje još 20.000 hektara na područjima opština Bačka Topola, Mali Iđoš, a i delimično opštine Senta i smatramo da je jedan od jakih argumenata za prihvatanje ovog amandmana i taj vrlo značajan sistem navodnjavanja.
Sledeći argument koji smo naveli u obrazloženju je razvoj uloge logističkih centara. Pošto smo pomenuli da se u susednoj Mađarskoj nalazi logistički centar u Segedinu, smatramo da se nekako logički nameće stvaranje logističkog centra u Subotici. Za ovo postoje ne samo ekonomski, nego i svi ostali subjektivni razlozi, kao što su veće institucije u gradu Subotici, fakulteti i tehnički uslovi. Vrlo je značajno i za stvaranje logističkog centra bi bio jak argument, odnosno olakšavajuća okolnost, i slobodna zona u Subotici, zatim, višedecenijsko funkcionisanje javnog skladišta sa carinskom zonom i razvijen tercijalni sektor. Smatramo da bi se na ovaj način privukli neophodni robni i novčani tokovi u centar ovog regiona, odnosno u severnu Bačku.
Zamolila bih gospođu ministarku da me sluša, ako je ikako moguće.
Nažalost, nekada se stvara i iluzija, i protiv poslanika mađarske koalicije, odnosno SVM, kreće napad, da mi na ovaj način želimo da stvorimo tzv. mađarsku regiju. Ovo nije tako. Samo smatramo da bi ovo bilo zdravorazumski i realno da opštine Ada, Kanjiža i Senta budu pripojene Subotici, a ne Kikindi. Za ovo je dokaz i skoro potpuno isti amandman Poslaničkog kluba SPS - Jedinstvena Srbija, pa mislim da ćemo se svi složiti da oni ne rade na tome da se stvara ta mađarska regija, kao ni mi, bez obzira što mnogi to misle i napadaju nas bezrazložno.
Nastaviću sa obrazloženjem, nadam se da me neko i sluša.
Kao što sam rekla, smatramo da je za Vojvodinu, naročito za sever Bačke, jedna od najznačajnijih privrednih grana poljoprivreda i da bi usvajanjem ovog našeg amandmana došlo do povezivanja u najznačajnijoj privrednoj grani u poljoprivredno prehrambenoj industriji.
Prema navedenim podacima koje posedujemo, po statističkim podacima, postoji vrlo čvrsta, jaka, povezanost cele reproceline u pogledu raznih grana poljoprivrede. Ovde smo pomenuli npr. tovne svinje, odnosno da postoji jaka povezanost između ovih opština, što se tiče uvoznih komponenata stočne hrane i u pogledu ostvarenja značajnog izvoza reproceline mesa. Pomenuli smo konkretne i novčane podatke.
Sledeće o čemu smo još govorili i što želim ovde da naglasim da bi čuli i poslanici, i gospođa ministarka, i javnost, jeste, recimo, industrija šećera. Ovde je, kao što sam pomenula, saobraćajna infrastruktura izgrađena baš prilagođavajući se proizvodnji šećerne repe i kod investicija u sistem navodnjavanja na celom ovom području o kome pričamo značajnu ulogu igra proizvodnja ove industrijske kulture, dakle, šećerne repe. Pored tovnih svinja, proizvodnje šećera, veoma je značajna i poznata, što se tiče Horgoša, i proizvodnja paprike i povrća za potrebe postojećih kapaciteta u Horgošu. Smatramo da je jedino moguće rešenje jedinstveno tretiranje ove reproceline u celom regionu severne Bačke, a nelogično je razdvajanje na Kikindu.
Izvinjavam se što nekoliko puta naglašavam, ali logički i zdravorazumski, bilo bi prirodno da bude jedinstven razvoj regije te subotičke privredne komore. Postoje i slične povezanosti ovih opština, dakle, Ade, Kanjiže i Sente sa Suboticom i što se tiče proizvodnje, prerade žitarica, pored povrća želela bih da pomenem i voće i vinogradarstvo cele severne Bačke, koja je vrlo poznata po tome.
Nažalost, trenutno se ove opštine, njihova okolina i njima pripadajuća sela svi suočavaju sa vrlo sličnim aktuelnim problemima zaštite i kompleksne obrade u ovoj vrsti proizvodnje, a i smatramo da je zbog sve veće nastupajuće konkurencije koja nam nadolazi pristupanjem u EU ovo područje upućeno na tesnu saradnju u oblasti razvoja, a povezuju ih i slični problemi. Logično je da bi svi oni zajedno trebalo da nastupaju na inostranom tržištu. Pored svih ovih zdravorazumskih, ekonomskih, privrednih, i poljoprivrednih argumenata, čak i novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podrazumeva da će, protiv koga smo se svim snagama borili i naglašavali zašto je on loš, a koji je parlamentarna većina izglasala bez nas, opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i grad Subotica od 1. januara, sledeće, 2010. godine i dalje činiti područje Privrednog suda u Subotici, odnosno osnovnog, dakle, Višeg suda u Subotici, tako da smatramo i očekujemo, odnosno zahtevamo, da se amandman poslanika Saveza vojvođanskih Mađara prihvati, jer inače mi izmene i dopune Zakona o privrednim komorama u ovoj formi, bez prihvatanja tog amandmana, ne možemo da podržimo.
Kada već koristim i vreme koje pripada i predstavniku Poslaničke grupe, želela bih samo da pomenem i druga dva amandmana koja su tehnička. Očekujući da će ovaj naš prvi i najznačajniji amandman biti prihvaćen, dakle, da će opštine Ada, Kanjiža i Senta biti pripojene Privrednoj komori Subotice, a ne Kikindi, ovim amandmanima samo naglašavamo da smatramo da je potrebno utvrditi rok u kojem će regionalne komore čije će se područje izmeniti, nadamo se, ovim novim izmenama i dopunama Zakona, svoju organizaciju i akte uskladiti sa odredbama ovog zakona.
Ne bih želela da se ponavljam, veoma mi je žao što je ovo vreme možda nezgodno i što ni poslanici nemaju strpljenja da čuju argumente, a moram da naglasim da ne shvatam kako od 26. marta tekuće godine, pa do danas, 4. maja, Vlada nije uspela da nam da mišljenje. Zapravo, smatram da je rasprava u pojedinostima besmislena i vrlo sam zahvalna što ste bar sada stigli, a malopre sam htela da se javim po povredi Poslovnika, jer nema smisla raspravljati kada nema predstavnika Vlade. Gospođa ministarka je stigla, ali kada nemamo ni mišljenje Vlade, pa očekujem da ćete nam sada odgovoriti da li se naš amandman prihvata i samim tim od toga zavisi da li ćemo mi podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Želela bih da iskoristim vreme Poslaničke grupe i, kao što sam to juče učinila, da govorim o drugom setu ekoloških zakona.
Veoma mi je žao što rasprava o ovako bitnoj temi, kao što je ekologija, rasprava u pojedinostima, teče u ovakvom maniru. S jedne strane, malo je interesovanje poslanika, a, s druge strane, oni koji, eventualno, prate sednicu imaju utisak da letimo kroz puno amandmana. Želela bih da naglasim da je na ovih šest predloga zakona o kojima raspravljamo stiglo, po mojim brojkama, 504 ili 505 amandmana. Od toga je Vlada Republike Srbije prihvatila 67. Ovde raspravljamo o više od 400 amandmana, naravno, uz uvažavanje konstruktivne opozicije, koja želi da poboljša predloge zakona. Zato je Vlada usvojila neke.
S druge strane, želela sam da iskoristim vreme da iznesem stavove Poslaničkog kluba manjina i SVM-a o ovih preostalih šest zakona, pošto smo juče pričali o sedam predloga zakona na temu ekologije. Svi znamo da je procena uticaja štetnosti na životnu sredinu jedna od osnovnih, preventivnih mera, i prema Predlogu zakona, odnosno izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Ta procena treba da bude zasnovana na izradi studije izvodljivosti i na analizi alternativnih, boljih rešenja, koja ne bi toliko ugrožavala životnu sredinu.
Razlog zbog čega se menja postojeći zakon o uticaju na životnu sredinu je što se želelo globalnije, kvalitetnije urediti ceo sistem, odnosno uloga različitih aktera u postupku procene uticaja na životnu sredinu, drugačije uređenje njihovih prava i obaveza, kao i njihovih međusobnih odnosa.
Sledeći predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu je zakon o zaštiti životne sredine, kojeg smatramo krovnim zakonom. Cilj njegovog donošenja je zaštita životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi.
Složićemo se, verovatno, da je zaštita prirode jedna od osnovnih oblasti kada se govori o ekologiji i zaštiti prirodne sredine. Nažalost, smo svi svedoci toga da se stalno pogoršava stanje prirodnog staništa i konstantno dolazi do pretnji izvesnim vrstama divlje flore i faune, pa bi to trebalo da predstavlja jedno od gorućih pitanja kojima se bavimo kada govorimo o ovoj temi. Cilj donošenja zakona o zaštiti prirode je zaštita i očuvanje, održavanje, unapređenje raznovrsnosti različitih vrsta, usklađivanje ljudskih aktivnosti s određenim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa, s dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i, što je vrlo značajno, prirodne ravnoteže.
Posebna pažnja je, ovim predlozima, posvećena zaštiti i očuvanju divljih vrsta biljaka i životinja, a naročito očuvanju migratornih vrsta i staništa.
Kao što sam već naglasila na početku, smatram da je zakon o zaštiti očuvanja, upravljanja prirodnim vrednostima, ne samo zahtev, već i potreba svakog pojedinca i treba da pokazuje njegov odnos prema prirodi. Trebalo bi raditi na tome da se obezbedi potpuna harmonija čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, ali je, isto tako, značajno očuvanje prirode i njenih vrednosti, s druge strane.
Predlog zakona o kome trenutno pričamo, na koji je predloženo više od 100 amandmana, jeste Predlog zakona o zaštiti vazduha. Cilj njegovog donošenja i primene je utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kako bi se sprečile, naravno da je nemoguće sprečiti sve, ali barem smanjile štetne posledice, kako po ljudsko zdravlje, tako i po životnu sredinu. Cilj je da se poboljša i očuva kvalitet vazduha, da se spreče zagađenja koja utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene, što je sada, na pragu, odnosno na početku 21. veka, jedan od gorućih problema. Svi smo svesni globalnih klimatskih promena, oštećenja ozonskog omotača, samim tim što vidimo da danas, krajem aprila, više nema proleća.
Mere koje se predlažu za sprečavanje i smanjenje zagađivanja vazduha i poboljšanje njegovog kvaliteta jesu propisivanje dozvoljenih vrednosti emisija zagađujućih materija, graničnih vrednosti, kao i dozvoljena količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, ono o čemu smo govorili kod usvajanja Kjoto protokola, pre nekoliko meseci, odnosno potvrđivanja, smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte, razvoj i korišćenje novih i čistih tehnologija, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije itd.
Poslednji predlog zakona koji sam ukratko želela da spomenem, čini mi se da se o njemu vodila najduža rasprava kada smo govorili o ovim predlozima zakona u načelu, jeste Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Ovim predlogom se uređuju pitanja kao što su zaštita, ulov, korišćenje i promet riba i uslovi za obavljanje privrednog, rekreativnog, sportskog, kao i ribolova u naučno-istraživačke svrhe i elektro-ribolova, i, što je vrlo bitno, unapređenje efikasnosti nadzora nad nedozvoljenim radnjama. Ovim se utvrđuju zabrane vršenja određenih radnji na ribarskom području, ali i konkretne mere očuvanja ekosistema, ribolovnih voda, u vidu zabrane ispuštanja štetnih i opasnih materija, o kojima se do sada vrlo malo razmišljalo.
Prema ovom zakonu, promet ribe mogu da obavljaju proizvođači, preduzetnici, privredna društva koja su registrovana za promet ribe, kao i privredna društva i preduzetnici koji obavljaju privredni ribolov. To bi značilo da udruženja, sportske organizacije, rekreativci i građani ne mogu ulovljenu ribu stavljati u promet, što ocenjujemo kao pozitivno i značajno.
Kao što sam juče rekla, sada bih želela da naglasim da će SVM i Poslanički klub manjina, u danu za glasanje, podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u okviru vremena Poslaničke grupe, pošto nisam bila prisutna kada se o ovom setu ekoloških zakona pričalo u načelu, kažem nekoliko rečenica o ovih nekoliko zakona koji se trenutno nalaze na dnevnom redu.
Kao što smo to u svom predizbornom programu obećali, Mađarska koalicija, odnosno SVM se, između ostalog, na samom polju zaštite životne sredine zalaže za nekoliko stvari. Pre svega, za obezbeđivanje finansijskih izvora za zaštitu naše životne sredine, za obezbeđenje sredstava za uvođenje sistema selektivnog prikupljanja otpada i njegove reciklaže, za stvaranje savremenog sistema upravljanja otpadom itd. Zbog ovoga bih želela najviše da se baziram na Predlogu zakona koji govori o otpadu, ambalaži i njihovoj reciklaži.
Neadekvatno postupanje s otpadom je jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji, iako je primena reciklaže, odnosno odvajanje otpada na mestu nastajanja, normativno već regulisana u našoj zemlji, što znači da u našoj zemlji zakonski još nije bilo, ali je ipak predviđeno ono što, nažalost, u praksi još ne postoji – razdvajanje hartija, stakla, metalne ambalaže u posebno obeležene kontejnere. Na veliku žalost, još uvek ovo u praksi i našoj zemlji ne živi. Bez obzira na to što je smanjenje, odnosno ponovno korišćenje reciklaže i regeneracija otpada osnova održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapređenja životne sredine, to se ne dešava.
Reciklaža otpada je jedno od centralnih i osnovnih, da ne kažem problema, pitanja u celoj zemlji i u politici zaštite životne sredine u svetu i oko nas i veoma nam je drago što se konačno ovakav zakon nalazi na dnevnom redu i što se konačno našlo vremena da i Narodna skupština Republike Srbije raspravlja o ovoj temi.
Poslanici SVM-a i Poslanička grupa manjina smatraju da treba pospešiti ponovnu upotrebu ambalaže, kao i reciklažu i druge spomenute oblike ponovnog iskorišćenja ambalažnog otpada i time smanjiti odlaganje takvog otpada.
Posle donošenja ovih zakona, što je mnogo značajnije, primenom zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i zakona o upravljanju otpadom, formiraće se mreža sakupljača i prerađivača ambalažnog otpada, što, svakako, podržavamo.
Od ostalih predloga zakona koji se nalaze u prvom setu ekoloških zakona, tu je i Predlog zakona o hemikalijama. Njegov cilj je uspostavljanje, održavanje, unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji cele naše zemlje, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, što je vrlo značajno, i same životne sredine i podsticaj razvoja bezbednijih alternativa od raznih opasnih hemikalija.
Smatramo da je vrlo pozitivno što ovaj predlog zakona predlaže propisivanje pravilnog obaveštavanja o uticaju hemikalija na ljude i životnu sredinu, što propisuje obavezu uvođenja i izdavanja dozvole za korišćenje najopasnijih hemikalija, kao i sprovođenje raznih ispitivanja. Sve ovo će doprineti smanjenju bolesti i očuvanju životne sredine.
Sledeći je Predlog zakona o biocidnim proizvodima. Radi građana, želim da naglasim šta su, odnosno koji se sve proizvodi nazivaju biocidnim proizvodima. Oni se koriste u bolnicama, restoranima, kupatilima, kuhinjama, bazenima, itd. Vrste biocidnih proizvoda, što moram da priznam da lično nisam znala dok se nisam udubila u ovu tematiku, jesu, između ostalog, razna dezinfekciona sredstva, konzervansi, insekticidi itd.
Cilj zakona o biocidnim proizvodima je da se u promet stavljaju isključivo oni biocidni proizvodi koji su dovoljno efikasni da unište nepoželjne organizme, ali, s druge strane, ono što je pozitivno, da nikako ti proizvodi ne utiču negativno na ljude, druge organizme i na životnu sredinu. Donošenje ovog zakona i, što volim da naglasim, njegova adekvatna primena će doprineti da se adekvatno proceni koji biocidni proizvodi predstavljaju rizik, odnosno koji su opasni po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Neki postojeći, posle te procene, zameniće se bezbednim alternativama, manje opasnim. Svima nama je cilj obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotrebe svega ovoga i radioaktivnih i nuklearnih materija.
Zakon koji nisam spomenula je Predlog zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Cilj njegovog donošenja je da se uspostavi stroga kontrola nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim objektima, da se racionalizuju delatnosti i nuklearne aktivnosti, kao i upravljanje vrlo opasnim radioaktivnim otpadom.
Pozdravljam gospodina ministra.
Zakon o nejonizujućem zračenju treba da bude i da predstavlja pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje, što je vrlo značajno, bezbednosti korišćenja gasovoda. Cilj ovog predloga zakona je, generalno, zaštita prava svakog pojedinca na život u takvoj životnoj sredini koja je adekvatna njegovom zdravlju i blagostanju.
Zakon koji se trenutno nalazi na dnevnom redu, odnosno raspravlja se o amandmanima na Predlog zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebi hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, njegov cilj je, kao što smo čuli, razoružanje i uništavanje svih zaliha hemijskog oružja i svih postrojenja za njegovu proizvodnju.
Još jednom bih zahvalila što sam dobila priliku, zbog toga što nisam prisustvovala kada je bila rasprava u načelu, da iznesem stavove Poslaničkog kluba manjina i SVM-a i želela bih da naglasim da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj set ekoloških zakona. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, gospođo predsedavajuća, na početku svog govora bih želela da iskažem svoje nezadovoljstvo što gospodin Mlađan Dinkić ne prisustvuje. Kao ovlašćeni predlagač je predložen gospodin Dinkić, ali uz sve poštovanje prema gospođi ministarki, zahvaljujem na vrlo iscrpnom i detaljnom uvodu.
Pošto sam lično član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, sa ostalim predstavnicima Ministarstva smo se sreli nekoliko puta i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima.
Ono što sam želela da kažem u svom izlaganju, ispred Poslaničke grupe manjina, jeste da smo svi mi svesni da je problem visoke nezaposlenosti jedan od osnovnih i najvećih gorućih problema u ovoj zemlji. Sa druge strane, moramo shvatiti da je ova nezadovoljavajuća situacija nešto sa čime se uvek sučeljavaju zemlje u tranziciji.
Mi iz SVM i iz Poslaničkog kluba manjina smatramo da je neophodno donošenje novog zakona u ovoj oblasti, u oblati politike zapošljavanja i tržišta rada, da bi se i na taj zakonski način, dakle, na sve moguće načine uticalo na poboljšanje postojeće situacije.
Čuli smo i u izlaganju ministarke i svi, pošto sam ekonomista, shvatamo da rast zaposlenosti zavisi od mnogo aktivnosti. Jedna od najznačajnijih na kojoj radimo je privlačenje stranih ulaganja, direktnih investicija. Ono sa čime se ne bih složila da radimo veoma dobro, to je pospešivanje regionalne saradnje, dakle, u okviru samog regiona, kao i ekonomske saradnje sa mnogim stranim državama. Smatram da bi naša zemlja trebalo bolje da radi na samoj regionalnoj saradnji.
Prvi predlog zakona, o kojem sam želela da govorim, pošto se radi o objedinjenoj raspravi dva zakona, jeste Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim predloženim zakonskim tekstom su regulisane mere aktivne politike zapošljavanja. Kao što smo čuli, novina i dobro u ovim merama je da su one konačno fleksibilne, odnosno prilagodljive potrebama samog tržišta rada. Konkretne mere koje se predlažu u tekstu: dodatno obrazovanje, prekvalifikacija ili dokvalifikacija nezaposlenih lica za tzv. deficitarna zanimanja, odnosno ona zanimanja kojih nema dovoljno. Sve ovo u cilju povećanja zaposlenosti nezaposlenih lica.
Cilj predloženog zakona, za koji ćemo glasati i koji će se, nadamo se, uskoro usvojiti i primenjivati, što je mnogo značajnije, jeste da se u okviru ove, ne mogu da kažem veoma loše, ali jeste, čuli smo iz statističkih podataka, nažalost, nepovoljne situacije, ipak omogući na bilo kakav način ostvarivanje što većeg stepena zaposlenosti.
Čuli smo na jednom od seminara da su, zapravo, neke brojke i da one ne znače povećanje zaposlenosti. Cilj ovog zakona je da se dođe do što većeg povećanja zaposlenosti i samim tim spreči taj problem dugoročne nezaposlenosti u našoj zemlji. Želela bih ukratko da spomenem sama načela na kojima se ovaj zakonski tekst bazira i koja su osnovna načela, a koja su jako bitna, zabrana diskriminacije, o kojoj smo pričali i za koju se mi svakako zalažemo. Vrlo je značajno, nepristrasno, potpuna objektivnost pri zapošljavanju lica, kao mlada žena moram da naglasim da je vrlo bitno što se u tekstu, kao osnovnom načelu, spominje rodna ravnopravnost.
Ono što bih želela da naglasim i što je najpozitivnije u celom zakonskom tekstu su afirmativne akcije prema teže zapošljivim nezaposlenima, kao i sloboda izbora zanimanja i radnog mesta. U Predlogu zakona se detaljno objašnjava šta, zapravo, znači ko su nezaposleni koji spadaju u teže zapošljivu kategoriju. To su lica koja zbog svog zdravstvenog stanja, neodgovarajućeg obrazovanja, neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada ili drugih objektivnih okolnosti teže nalaze zaposlenje. Ovde se najviše misli na osobe sa invaliditetom, ali nažalost, nekad i na pripadnike nacionalnih manjina.
Ono što je pozitivno, same afirmativne akcije predložene u ovom zakonu znače da je dozvoljena pozitivna diskriminacija, odnosno da ova kategorija teže zapošljivih lica mogu imati neka posebna prava prednosti u sprovođenju određenih mera programa aktivne politike zapošljavanja. Ovo bi značilo da je suština ovog novog zakona da se mere koje će se preduzimati na osnovu njega najviše usmeriti baš prema zapošljavanju onih nezaposlenih lica čiji je položaj, nažalost, najteži.
Predloženim zakonom se, između ostalog, predviđa, pošto je ranije bilo obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje prilikom samozapošljavanja, profesionalna orijentacija, davanje raznih saveta u planiranju i karijeri. U okviru poslednje spomenute mere, profesionalne orijentacije i savetovanja, detaljno se obrazlaže šta to zapravo znači. To bi značila pomoć pri izboru i promeni zanimanja i traženja zaposlenja, profesionalno usmeravanje, a što je jako bitno, razvijanje sposobnosti nezaposlenih lica za donošenje odluke o sopstvenom razvoju, o sopstvenoj karijeri, razvijanje sposobnosti za aktivno traženje posla, a što malo ljudi zna.
Naravno, spominju se i razne subvencije za zapošljavanje. Subvencija za zapošljavanje sa poslodavcima prema ovom zakonu odobravaju se za zapošljavanje nezaposlenih lica na novootvorenim ili upražnjenim radnim mestima, dok su programi podrške o samozapošljavanju nezaposlenih lica uglavnom usmereni ka osnivanju radnje, zadruge, bilo kog drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenih, jednog nezaposlenog ili grupe lica, nekoliko nezaposlenih.
Nova rešenja koja će se proizvesti iz predloženog teksta su vrlo značajna i pozitivna za poslodavce, za same nezaposlene, ali i za korisnike novčane naknade. Ove mere će intenzivirati konačnu isplatu, intenziviraće i aktivnu politiku zapošljavanja, smanjiti i ukloniti kašnjenja u isplatama tih novčanih naknada, a što će, nadamo se i predlažemo, obezbediti stabilnost i blagovremenost prihoda tokom trajanja nezaposlenosti.
Drugi zakon koji se nalazi na dnevnom redu je potpuno novi, kao što smo čuli, on se tiče zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Mi iz Poslaničkog kluba manjina i SVM smatramo da je pitanje socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života jedno od osnovnih pitanja i ono znači poštovanje osnovnih ljudskih prava. Setimo se da je pravo na rad zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije, a osobe sa invaliditetom treba da imaju potpuno ista prava kao i ostali građani i zbog toga oni moraju imati jednake mogućnosti za ostvarivanje tih svojih prava.
Kao što sam spomenula na početku, želela bih da naglasim da ćemo mi u danu za glasanje glasati za ova dva predloga zakona. Spomenula sam u samom uvodu da smo, pre svega, pre nekoliko nedelja usvojili krovni zakon, Zakon protiv zabrane diskriminacije. Tada sam naglasila da je pozitivno da Zakon protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom već postoji i usvojen je pre dve godine, čini mi se. To bi značilo da već postoji zakonska zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom i samim tim radimo na promociji ravnopravnosti u ostvarivanju njihovih prava i obaveza.
A predlog zakona o kom danas pričamo je Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Iz samog naslova se zna da je njegov osnovni cilj da se podstakne pravo na zapošljavanje i obezbeđivanje radnih mesta za osobe sa raznim vrstama invaliditeta. To je značajno ne samo radi obezbeđivanja radnih mesta nego i radi njihovog uključivanja u sve sfere socijalnog društvenog života. SVM i ostale stranke koje pripadaju Poslaničkom klubu manjina jesu za jednakost svih nas, odnosno za jednake mogućnosti na tržištu rada za sve, bez obzira na određene specifičnosti, kao što su, recimo, zdravstveno stanje, pol, pripadnost određenoj nacionalnoj manjini itd.
Profesionalna rehabilitacija je detaljno objašnjena u zakonskom tekstu. Ona podrazumeva programe mera i aktivnosti koje će se sprovoditi sa ciljem da se osobe sa invaliditetom najpre osposobe za odgovarajući posao, pošto sam spomenula da se zaposle, da se zadrže na tom radnom mestu ili što je još značajnije, da na tim radnim mestima napreduju, odnosno da se prekvalifikuju za neko drugo. Ovde se predlažu konkretne mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, konkretne mere aktivne politike zapošljavanja, konačno ne pasivne nego aktivne. Lično smatram da je jako bitno najpre motivisati osobe sa invaliditetom i pružiti im za njih neophodnu tehničku pomoć, stručnu podršku, njihovo savetovanje, osposobljavanje i slične poslove.
Još jednom naglašavam, trajni cilj ovog zakona, koji podržavamo, jeste radno angažovanje, a samim tim poboljšanje svih aspekata života osoba sa invaliditetom. Čuli smo da je ovo potpuno novi predlog zakona zbog toga što je bilo neophodno zakonom propisati obavezu obezbeđivanja prostora i odgovarajuće tehničke i druge opreme za radno osposobljavanje i rad tih ljudi, za prilagođavanje radnih mesta, a sve to u skladu sa njihovim psihičkim i fizičkim sposobnostima, potrebama, mogućnostima i željama.
– Izražavam svoje veliko zadovoljstvo što će se usvajanjem ovog predloga zakona konačno popuniti ta zakonska praznina koja postoji u ovoj oblasti, a sve u skladu sa pozitivnim evropskim zakonodavstvom.
Iz ovog zakona proističe obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, što će obuhvatiti sva privredna društva, organe državne uprave, lokalne samouprave, javne službe, banke, finansijske organizacije i mnoga druga pravna i fizička lica koja imaju najmanje 20 zaposlenih. Primenom ovih zakonskih odredbi konačno će se omogućiti socijalna uključenost za mnogo veći broj osoba sa invaliditetom.
Kao što smo u svom predizbornom programu naglasili, cilj mađarske koalicije, SVM, jeste da svi, a samim tim i pripadnici nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i druge ugrožene grupe učestvuju na tržištu rada pod jednakim uslovima. Mi se zalažemo za izgradnju i održavanje socijalne zaštite, koja u sebi objedinjuje principe socijalne sigurnosti, društvene solidarnosti, odgovornosti svakog pojedinca i pruže zaista svima jednake šanse.
Kao što smo obećali, glasaćemo za smanjenje kašnjenja isplata naknada za nezaposlena lica, za bolje socijalno zbrinjavanje tih nezaposlenih i veći nivo ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Prijavljujem povredu procedure današnjeg rada, uz dužno poštovanje gospodinu ministru, koji je sada ministar, a ne narodni poslanik. Narodni poslanici koji su danas došli u 10.00 sati na svoj posao i koji su se spremili za raspravu, a ja sam se na primer spremila za raspravu baš o tri konvencije koje se tiču životne sredine, smatram da su voljni da rade.
Mi svakako znamo da je ugled Narodne skupštine urušen zahvaljujući ponekad, nažalost, ponašanju određenih ministara iz Vlade, a to se desilo pretprošle nedelje kada smo imali dan određen za odgovaranje na poslanička pitanja, kada su se pojavila četiri ministra. Danas, uz dužno poštovanje prema ministru, koji je došao i kome bih želela da kažem najdobronamernije da ga molim da stoji naredni put kada izlaže zakone, pošto on zna šta znači dostojanstvo Narodne skupštine i bio je jako dobar predsednik ovog uvaženog doma.
Smatram lično i Poslanički klub Manjina da mi treba da nastavimo rad. Molim predsedavajuću da javi ostalim ministrima da stignu što pre. Zaista nema smisla da opet mi ispaštamo i da opet čekamo dva sata da se neko udostoji. Može da se desi da se ministri ne pojave u narednih sat ili dva, a kako ćemo onda raditi. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi malo vremena na kratku digresiju pre svog govora, kao što sam pre pauze spomenula, smatram da je važnost institucije, kao što je Narodna skupština, zgrade Doma Narodne skupštine i ove nove sale, trebalo bi da obaveže sve nas, drage kolege, ovo je zaista jedna pozitivna dobronamerna sugestija, uvažavam svačiji stil obraćanja, govora, bilo da se radi o narodnim poslanicima, bilo da se radi o ministrima. Naravno da Poslovnikom još uvek nije regulisano kako ćemo mi ovde govoriti. Gledajući okolo nas u Evropu, smatram da toliko možemo da uradimo, ovaj sistem savršeno funkcioniše.
Juče smo savršeno čuli jednog veoma visokog ministra dok je stojeći pričao, zato mi nije jasno zašto je danas sedeo. Smatram da svi treba toliko poštovanja i dostojanstva da pokažemo ovoj zgradi, da ustanemo i da se tako obratimo.
U svojoj diskusiji sam najpre želela da sumiram to što smo radili ovih dana, a nažalost bila sam sprečena da prisustvujem raspravi u petak. Mi smo prvo govorili o prvom setu zakona koji se sastojao od sedam predloga zakona, naravno, na temu zaštite životne sredine, odnosno ekologije. Govorili smo o hemikalijama, biocidnim proizvodima, otpadu, ambalaži, uništavanju hemijskog otpada, jonizujućem i nejonizujućem zračenju itd.
Sledećeg dana, juče, ceo dan smo govorili o drugom setu ekoloških zakona koji se sastojao od šest predloga zakona. Između ostalog, to su bili predlozi zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, zaštiti vazduha, prirode, od buke, same životne sredine, znači, krovni zakoni o ribljem fondu itd.
Danas bi trebalo da govorimo o veoma velikom setu, slažem se sa opozicijom, koja sadrži 19 predloga zakona, svi su potvrđivanje raznih međunarodnih konvencija, sporazuma, ugovora, protokola.
Oni koji su detaljnije pogledali i znaju da se ovde radi o nekoliko bilateralnih sporazuma sa zemljama kao što su Rumunija, Španija, Češka, Mađarska, Moldavija, Koreja itd. Uglavnom o oblastima saradnje na poljima kao što su nauka, kultura, obrazovanje.
Pošto pripadam SVM u okviru Poslaničkog kluba Manjina, naravno da bih želela najpre u svom uvodu da kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta. Najpre, s jedne strane sam veoma razočarana, odnosno svi mi, zato što su pregovori oko ovog sporazuma počeli, a ispravićete me ako nisam precizna, a mislim da jesam, već 2002. godine. On je sam potpisan 2004. godine. Svi smo svesni da je danas početak aprila 2009. godine. Pitamo se, zašto je trebalo da prođe toliko godina da ovako važan Sporazum za sve nas bude potvrđen u Narodnoj skupštini. S druge strane, moramo da se pohvalimo time da čim je ovaj predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma stigao u skupštinsku proceduru, on je stavljen na dnevni red i mi pričamo o njemu.
Mislim da ne treba detaljno da objašnjavam koliko su bitna polja nauke, kulture, obrazovanja za sve nas i da će zapravo sami građani, a naravno za nas je značajno da će građani Mađarske koji pripadaju mađarskoj nacionalnoj manjini imati koristi u našoj zemlji, u Republici Srbiji, od potvrđivanja ovog sporazuma. Isto tako, moramo biti svesni da će srpska nacionalna manjina u Republici Mađarskoj, takođe, imati koristi. U skladu sa temom koja je zapravo bila aktuelna, a moglo bi se reći cele prošle nedelje i juče, sa raspravom koja je proteklih dana tekla u Parlamentu, odlučila sam, kao što sam to spomenula, da govorim o dve konvencije.
Molila bih gospodina ministra da obrati pažnju na raspravu. Mi se zaista trudimo. Nije dovoljno što nemamo sve predstavnike Vlade ovde, a oni koji su tu uopšte ne prate raspravu. Znači, ja sam odlučila da pričam o dve konvencije koje se tiču ekologije, kao što ih je i sam ministar na početku, malopre obrazlagao.
Svi mi znamo da je u Evropi i svetu postignut veoma veliki napredak u konceptu poslovanja i održivog korišćenja prirode i postignute su norme za održivo racionalno upravljanje prirodnim dobrima. Sa svim tim normama bi trebalo i naša zemlja konačno što pre da se usaglasi.
Prva konvencija koja se tiče ekologije jeste Konvencija dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.
To rogobatno zvuči, ona se naziva i Arhuska konvencija, a oni koji imaju najveću korist od nje, zapravo beneficiraju iz nje, jesu sami građani, organizacije i udruženja građana.
Značaj potvrđivanja ove konvencije se može gledati sa više stanovišta. Jedno i možda najznačajnije za nas ovde na Balkanu je da ona predstavlja mogućnost regionalne saradnje u ovoj oblasti, u oblasti životne sredine. U samom obrazloženju ovog predloga zakona, koji nam je stigao iz Vlade, možemo videti da je ovu konvenciju do sada ratifikovalo više od 40 zemalja, među kojima su skoro svi naši susedi, što je veoma značajno. Kao što sam već spomenula, a želela bih još jednom da naglasim, da potvrđivanje takozvane Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba trebalo bi da bude pretpostavka i garancija poštovanja prava samih građana i njihovih udruženja, i što je jako je bitno, ona treba da garantuje aktivnije učešće, uključivanje građana u donošenje odluka koje se tiču životne sredine.
Druga međunarodna konvencija o čijem potvrđivanju pričamo je Roterdamska konvencija. Njen naziv je Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Njena suština, te Roterdamske konvencije, jeste podela odgovornosti i saradnje u međunarodnoj trgovini određenim opasnim hemikalijama, a sve zbog zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Ono što je značajno, odnosno zašto treba potvrditi ovu konvenciju je – velika ušteda putem razmene informacija o svojstvima raznih hemikalija, što bi trebalo da doprinese lakšem donošenju odluka u vezi sa njihovim uvozom.
Ona je zaista bitna, a naročito za zemlje kao što je naša. Bitna je zbog zaštite od nepravilne upotrebe hemikalija. Jer, na primer, u Republici Srbiji, nažalost, i u mnogim drugim manje razvijenim zemljama nije u dovoljnoj meri razvijena svest javnosti o svim opasnostima koje može da izazove prekomerno korišćenje ili neadekvatno korišćenje hemikalija, a posebno pesticida.
Kao što smo čuli iz pomenute rasprave prethodnih dana o mnogim ekološkim zakonima, jedan od mnogih uslova pridruživanja EU, kojoj svi mi težimo, jeste poštovanje propisa, odnosno usklađivanje propisa sa zahtevima, između ostalog i iz oblasti zaštite životne sredine. Sve ovo bi trebalo da doprinese uvođenju čistih tehnologija, regulisanju više puta spomenute potrošnje energije.
Koristiću vreme za ovlašćenog predstavnika. Tako smo se juče dogovorili. Završavam, još samo nekoliko rečenica. Izvinjavam se, tako je juče bila praksa.
Odnosno, povećaće se energetska efikasnost i trebalo bi konačno planski da se odredimo prema ostalim vrednostima. Pošto sam ovde iznenađena i nestalo mi je vreme, samo ću reći sledeće.
Ministar nam je lepo objasnio šta znači usvajanje amandmana na Aneks B Kjoto protokola, ali moja završna reč je zapravo sledeće – polazeći od toga da je Savez vojvođanskih Mađara stranka koja je za pristupanje EU, glasanje za ovaj set zakona o potvrđivanju međunarodnih konvencija, sporazuma itd. biće još jedan dokaz da se mi zaista zalažemo za savremene evropske vrednosti, kako u oblasti životne sredina tako i u svim ostalim oblastima. Hvala na pažnji. Ja se izvinjavam. (Aplauz.)

Poštovani gospodine ministre, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Poslaničkog kluba manjina, a naročito poslanici SVM, prošle nedelje su se više puta oglasili povodom skandaloznog povlačenja iz skupštinske procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije.
Smatrali smo tada, kao što to i sada tvrdimo, da to nije trebalo učiniti. Naročito ne kada znamo da je organizovana javna rasprava, da je ona završena i znamo da je Predlog zakona, koji se nalazi pred nama, da je njegov tekst usaglašen sa međunarodnim pravilima, usaglašen je sa standardima Saveta Evrope, UN, EU, a što je mnogo značajno, dobio je ovaj predlog zakona pozitivno mišljenje i od strane Venecijanske komisije Saveta Evrope. Poslanici Poslaničkog kluba manjina će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o kojem trenutno govorimo. Najjači razlog zbog koga ćemo glasati za ovaj zakon je to, o čemu smo danas veoma malo pričali, da je on jedan jedini preostali zakon koji nam nedostaje u tom ispunjavanju pravnih, odnosno zakonskih uslova za stavljanje naše zemlje na belu šengen listu.
Drugi veoma veliki značajan razlog podržavanja ovog zakona je što se mi zalažemo za jednakost, bez obzira na nacionalnu pripadnost ili etničko poreklo, kulturu, jezik, verska ubeđenja, pol, zdravstveno stanje, invaliditet, starosno doba ili druga lična svojstva. Želela sam da naglasim ovo svojstvo, ako ima reč u ovom zakonu, zato što smatram da javno mnjenje, da svi mi danas previše pažnje posvećujemo samo jednom veoma malom delu zakona. Ovaj zakon je mnogo više od diskriminacije osoba određene seksualne orijentacije i on je zbog toga mnogo značajan.
Mene lično, kao ženu, veoma raduje donošenje krovnog zakona o zabrani diskriminacije, baš zbog toga što smo ga godinama dugo, dugo čekali i nadam se da će u bliskoj budućnosti stići u skupštinsku proceduru i određeni zakoni koji regulišu specifične oblasti, pre svega mislim na regulisanje oblasti rodne ravnopravnosti itd.
Kao što svi znamo, zaštita od svih oblika diskriminacije predstavlja jednu od osnovnih obaveza naše zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Još jednom bih želela da naglasim da se ovim predlogom zakona o zabrani diskriminacije zabranjuje svaka povreda, diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza viktimizacije, bilo kakav govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće ponašanje.
Smatram da smo danas veoma malo pričali o određenim delovima ovog zakona, pa bih želela ukratko da ih nabrojim. Prvo u zakonu se spominje da svako treba, a što mi svakako podržavamo i smatramo, svako treba da bude zaštićen od svih oblika diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja i svako treba da ima jednaka prava pod jednakim uslovima svih tih prava koja proističu iz rada, radnog odnosa i zapošljavanja.
Ovim predlogom zakona će se zabraniti svako neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema učenicima u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Zapravo će se zabraniti neopravdano pravljenje razlike kad ta deca ili ti mladi ljudi budu tražili prijem u te vaspitno obrazovne ustanove, kao što će se zabraniti isključenje istih iz tih ustanova, na osnovu nekih ličnih svojstava.
Ono što sam spomenula, rodna diskriminacija je veoma značajna i ona živi, prisutna je u praksi u Srbiji. Ona je vezana za još uvek važeće stereotipe, tradicionalna shvatanja uloga muškaraca i žena. Kao što svi znamo, rodna diskriminacija postoji kada se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova u bilo kom aspektu života.
Ovim predlogom zakona će se zabraniti fizička i druga vrsta nasilja, omalovažavanje, ucenjivanje, uznemiravanje obzirom na pol, ali i javno zagovaranje i postupanje u skladu sa predrasudama i običajima koji su zasnovani još uvek na ideji podređenosti ženskog pola u našoj zemlji, odnosno baš na tim stereotipnim ulogama polova.
Nažalost, kod nas u praksi se javljaju i druge vrste diskriminacija. One su uglavnom u odnosu na starosno doba, uglavnom prema starijim ljudima, bolesnima, koje se nekad ogleda u tome da se ne želi pružiti adekvatno lečenje određenim bolesnim ili starim osobama.
Želela bih da spomenem i zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji je jedan od dobrih primera kako mogu određene oblasti, odnosno određene ranjive grupe, kako može ta oblast da se reši nekim specifičnim zakonima.
Još jednom bih želela da naglasim da je ovaj predlog zakona koji se nalazi pred nama obuhvata više grupa. Ono zbog čega mi najviše podržavamo ovaj zakon je što je po njemu zabranjena i diskriminacija nacionalnih manjina i svih pripadnika raznih nacionalnih manjina na osnovu njihove pripadnosti baš toj nacionalnoj manjini, odnosno njihovog etničkog porekla, jezika kojim govore, verskih uverenja itd.
Ovaj krovni antidiskriminacioni zakon koji se nalazi pred nama uređuje zabranu te diskriminacije mnogih. Spomenula sam neke manjine, invalide, ali ne samo ranjive grupe, već i sve zaposlene, odnosno one ljude koji traže zaposlenje, koji su pacijenti u nekim bolnicama, odnosno bilo koga ko traži, bilo na nekim javnim mestima, svoj prostor ili pristup.
Da zaključim i da još jednom naglasim, zakon o zabrani diskriminacije je jedini preostali zakon čije prihvatanje je značajno za stavljanje naše zemlje na belu šengen listu. To je zakonski, odnosno pravni uslov. Ali, ovaj krovni zakon zabranjuje diskriminaciju u oblastima kao što su obrazovanje, što je mnogo značajno za decu i omladinu, zapošljavanje, ali i pristup raznim javnim objektima, javnim mestima, i njegovo donošenje je jedini način postizanja pune zaštite za sve ugrožene kategorije u društvu.
Poslanici Poslaničkog kluba manjina smatraju da se moramo svi zajedno boriti protiv svih mogućih oblika diskriminacije u društvu koje postoji. Moramo zajednički, ne samo žene, već i muškarci, promovisati ravnopravnost polova, solidarnost raznih generacija međusobno, moramo zajedno raditi na zaštiti prava deteta, želim da naglasim da je formirana radna grupa za prava deteta koja ima velike planove, da pomognemo osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama.
Osnovni cilj SVM je poboljšanje uslova života i rada svih, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva, i izgradnja takvog društva u kome će svi građani imati šanse za napredak. Sprovođenjem ovog zakona koji ćemo, nadam se, usvojiti za par dana, omogućićemo ravnopravne uslove za sve građane naše zemlje, što je u skladu sa smernicama savremenog evropskog društva, za šta se svi mi zalažemo. Hvala na pažnji.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću ispred Poslaničkog kluba manjina i izneću najviše stavove SVM. Mi iz SVM smo vrlo svesni dostignuća u oblasti ljudskih i manjinskih prava do kojih su EU i čovečanstvo došli i svi težimo ka njima. Zalažemo se za donošenje propisa, kao i za potvrđivanje raznih međunarodnih ugovora i akata, a sve to u cilju što skorijeg punopravnog članstva naše zemlje u EU.
Kao što ste čuli, želela bih da pojasnim, radi javnosti, da se danas na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine nalazi sedam predloga zakona o potvrđivanju raznih međunarodnih akata, uglavnom Saveta Evrope. Tačnije, reč je o četiri konvencije, dva protokola i jednom sporazumu između naše zemlje i Kraljevine Danske. Planirala sam da ukratko objasnim na šta se svi ovi dokumenti odnose i zašto će u danu za glasanje poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina glasati za usvajanje predloga zakona o potvrđivanju.
Svi smo vrlo svesni dostignuća koja je donela digitalizacija i globalizacija računarskih mreža.
Međutim, nažalost, svi smo svedoci da se računarske mreže i elektronske informacije u mnogim slučajevima koriste i za izvršenje krivičnih dela. Cilj prve konvencije o visokotehnološkom kriminalu, tzv. sajber konvencije, jeste upravo sprečavanje ovih dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema mreža i podataka, kao i sprečavanje raznih zloupotreba.
Drugi dokument, koji je zapravo protokol, dodatak uz ovu konvenciju, odnosi se na kažnjavanje akata koji se tiču rasizma i ksenofobije učinjenih upravo preko kompjuterskih sistema. On je donet zbog velikog rizika od zloupotrebe i nenamenskog korišćenja kompjuterskih sistema radi širenja dela koja se, kao što sam spomenula, tiču rasizma i ksenofobije. Dakle, ovaj drugi dokument, protokol predstavlja dopunu odredaba konvencije o sajber kriminalu i predviđa krivično gonjenje, odnosno kažnjavanje tih dela koja su rasistička, ksenofobična ili slično, dela koja se tiču takvih problema, a učinjena su upravo preko kompjutera.
U ovom protokolu stoji da svaka zemlja ugovornica, svaka zemlja članica koja ga potvrdi treba da utvrdi u svom nacionalnom zakonodavstvu zakonodavne i druge mere da bi se, kao što sam spomenula, ova dela u domaćem zakonodavstvu propisala kao krivična kada su učinjena sa namerom. To su, na primer: širenje rasističkog i ksenofobičnog materijala, bilo kakvog, preko kompjuterskih sistema; kada su na ovaj način motivisane razne pretnje, uvrede, poricanje, odnosno očigledno umanjivanje, odobravanje ili opravdavanje genocida ili krivičnih dela protiv čovečnosti, kao i pomaganje i podstrekavanje na vršenje ovih dela.
To bi zapravo konkretno značilo da se krivičnim delom smatra sve, svako širenje pisanog materijala, slike ili bilo kakvog drugačijeg materijala, kao i predstavljanje ideja, teorija koje zagovaraju, promovišu i podstrekavaju bilo kakvu mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo koje osobe, pojedinca, raznih grupa, koje je zasnovano na rasi, boji kože i, što je za nas najstrašnije, nacionalnom i etničkom poreklu, kao i veri. Dakle, nalaže se svakoj državi članici, a samim tim i našoj, da u svom nacionalnom zakonodavstvu navedene radnje predvidi kao krivična dela i, naravno, da ih kazni na odgovarajući način, što SVM svakako podržava.
Sledeća konvencija koja se nalazi na dnevnom redu je Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Njen cilj je, naravno – kao što smo juče čuli u delu rasprave o zakonu koje se bavi sličnom tematikom, sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugih oblika kriminala – da se prihod koji je stečen na osnovu raznih kriminalnih radnji jednostavno oduzme.
U ovoj konvenciji stoji da strane ugovornice koje je potvrde treba zapravo najpre da nađu, identifikuju, zaplene i svakako konfiskuju svu imovinu koja je stečena raznim kriminalnim radnjama, koja je korišćena ili planira da se koristi u navedenu svrhu. Naravno, zemlje koje pristupe ovim konvencijama treba da ubrzaju međunarodnu saradnju u vezi sa ovim ciljevima.
Sledeća konvencija, a to je jedna od najznačajnijih, jeste konvencija Saveta Evrope o trgovini ljudima. Ako može tako da se kaže, trgovina ljudima predstavlja najveće kršenje ljudskih prava i povredu dostojanstva integriteta svakog čoveka. Cilj ove konvencije koju je doneo Savet Evrope je da se smanji, odnosno, ako je ikako moguće, da se spreči, da nestane trgovina ljudima. Naravno, ono čemu se uvek teži je da se zaštite ljudska prava, pruži sva moguća vrsta zaštite i pomoći i žrtvama trgovine ljudima, ali i samim svedocima, da se obezbedi efikasna istraga i krivično gonjenje, kao i, ponovo naglašavam, međunarodna saradnja u ovoj oblasti.
Kada neka zemlja potvrdi ovu konvenciju u njoj je neophodno uspostaviti delotvorne mere i programe za sprečavanje trgovine ljudima, kao što su istraživanje, ali najznačajnije je informisanje i podizanje svesti javnosti o ovom problemu, edukacija, razne vrste obuke itd.
Naglasila bih kao izuzetno značajno da se predlaže utvrđivanje posebnih mera u cilju smanjenja izloženosti mladih ljudi, odnosno dece trgovini ljudima, usvajanje raznih zakonskih i drugih mera koje su potrebne da se pruži pomoć žrtvama radi njihovog oporavka i za obezbeđenje njihove dalje sigurnosti, odnosno zaštite.
Ovom konvencijom Saveta Evrope o trgovini ljudima predlaže se, što SVM svakako podržava, krivično gonjenje i kažnjavanje trgovine ljudima veoma visokim kaznama, koje su efikasnije, i, što je najbitnije, kaznama koje će odvratiti od vršenja takvih radnji.
Sledeća je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Njen cilj je, kao i cilj samog zakona o sprečavanju terorizma, da se pojačaju napori u sprečavanju terorizma i njegovih negativnih posledica po uživanje osnovnih ljudskih prava. U ovom slučaju u našoj zemlji je potrebno pojačati svest javnosti o postojanju i o ozbiljnosti pretnji koje predstavljaju krivična dela terorizma.
Ovom konvencijom se pozivaju sve strane ugovornice da preduzmu odgovarajuće mere, a posebno, još jednom naglašavam, u oblastima obuke, obrazovanja, kulture, informisanja. Najznačajnija je uloga medija, da bi se na taj način pojačala svest javnosti u cilju sprečavanja svih dela terorizma.
Uz ovu konvenciju takođe ćemo potvrditi i protokol, koji je dodatak i zapravo predstavlja izmene Evropske konvencije o suzbijanju terorizma.
On je donet zbog potrebe jačanja borbe protiv terorizma, uz poštovanje osnovnih ljudskih prava. Ovim dodatnim protokolom je propisano da su države ugovornice obavezne da sve, pokušaj, saučesništvo, organizovanje, izvršenje i navođenje drugih na izvršenje sličnih dela, propišu kao krivično delo.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da je prvi konkretan veliki korak ka uspostavljanju bezviznog režima naše zemlje olakšanje direktnih kontakata između ljudi, što je veoma važan uslov za stalan razvoj novih vrsta veza, kao što su ekonomske, humanitarne, kulturne, naučne itd.
Kao što je to svima nama dobro poznato, u cilju liberalizacije viznog režima EU prema državljanima naše zemlje, početkom prošle 2008. godine je stupio na snagu jedinstveni sporazum sa EU o olakšanoj proceduri za izdavanje viza. U skladu sa odredbama tog dodatnog sporazuma, početkom prošle godine naša zemlja, Republika Srbija je počela sa aktivnostima na zaključivanju bilateralnih sporazuma sa nekoliko zemalja. Sada se na dnevnom redu nalazi jedan takav bilateralni sporazum sa Kraljevinom Danskom, a u toku su pregovori sa drugim evropskim zemljama koje zapravo ne primenjuju "šengen", odnosno nisu obuhvaćene pomenutim sporazumom, a to su Velika Britanija, Irska, Island, Norveška, Lihtenštajn i Švajcarska.
Pošto mi vreme još malo dozvoljava, želela bih da izrazim svoju ličnu veliku žalost što smo sada kada govorimo o predlozima zakona o potvrđivanju sedam međunarodnih konvencija, protokola, raznih akata, s jedne strane, još uvek u proceduri bez zakona protiv diskriminacije, koji očekujemo vrlo skoro.
S druge strane, kao član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja moram da naglasim da se nadamo da ćemo što pre, možda sledeće nedelje, da pričamo o veoma značajnom međunarodnom dokumentu kojim je revidirana Evropska socijalna povelja. To je osnovni dokument Saveta Evrope u oblasti radnih i socijalnih prava i zapravo najvažniji dokument ove značajne institucije, odmah posle Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Potvrđivanje revidirane Evropske socijalne povelje se poklapa i sa našom obavezom usklađivanja sa propisima EU koji regulišu oblast socijalne, radnopravne i zdravstvene zaštite. U izveštaju monitoring misije Saveta Evrope 2008. godine je naznačeno da ovaj dokument zbog veoma velikog značaja koji ima u oblasti ljudskih prava treba potvrditi među prvima, prioritetno.
Kao što sam na početku naglasila, usvajanje svih ovih predloga zakona, odnosno potvrđivanje svih ovih međunarodnih dokumenata, konvencija, protokola i ovog jednog bilateralnog sporazuma će ispuniti samo deo neophodnih uslova u procesu pridruživanja EU i zbog toga će poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona. Hvala na pažnji.

Poštovana gospođo ministarko, gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SVM se zalažemo za donošenje propisa i svih ostalih mera u cilju što bržeg otklanjanja nama nametnutih viza od strane EU.
Donošenjem ova tri predloga zakona koja se nalaze pred nama, ali odmah na početku moram da izrazim svoje veliko žaljenje što četvrti zakon koji je bio planiran, da o njemu diskutujemo danas, Predlog zakona o zabrani diskriminacije, nije ovde i što je povučen iz procedure, mi se protivimo tome, kao što smo čuli, reč je o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i krivičnim stvarima, o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i o najkonkretnijem, koji naše građane najviše zanima, Predlogu zakona o matičnim knjigama, dakle, njima će se ispuniti neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU i nadamo se da ćemo uskoro usvojiti i zakon o zabrani diskriminacija.
Ukratko ću pričati o prva dva predloga zakona, samo da bih, od strane vladajuće većine, odnosno od strane onih koji podržavaju donošenje ovih zakona, objasnila o čemu se u njima radi. Donošenjem prvog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima će se urediti postupak pružanja međunarodne pravne pomoći, unaprediće se saradnja naše zemlje, Republike Srbije, sa drugim državama u krivičnim stvarima i na ovaj način će se omogućiti, odnosno ubrzati krivični postupci koji se vode za veoma značajna, velika krivična dela organizovanog kriminala. Kao punopravna članica UN Republika Srbija je u obavezi da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama ove i ostalih međunarodnih organizacija, kao što su Savet Evrope itd.
Još jednom naglašavam, stranka kojoj pripadam, SVM se zalaže za punopravno članstvo naše zemlje u EU i poslanici SVM i Poslanička grupa manjina će uvek glasati za usaglašavanje i prilagođavanje zakonskih propisa sa standardima EU.
Cilj drugog zakona, zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jeste unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i opet usaglašavanje sa međunarodnim normama u ovoj oblasti.
Još jednom bih da naglasim da je donošenje ovih zakona o kojima danas diskutujemo jedan od preduslova i prioriteta da bi se ukinuo vizni režim od strane EU.
Najduže bih ipak želela da se osvrnem na Predlog zakona o matičnim knjigama, pošto su najverovatnije naši građani su najviše zainteresovani za uređenje oblasti matičnih knjiga. Za sve nas je bitno konačno određivanje jednoobraznosti i autentičnosti matičnih knjiga, zbog traženja izvoda iz istih.
Jedna od novina, koja se nalazi u ovom predlogu zakona o matičnim knjigama, jeste da se ovim predlogom propisuje upotreba jezika i pisma u postupku upisa podataka u matične knjige i to, ono što se nas najviše tiče, jeste upis ličnog imena na jeziku, prema pravopisu pripadnika nacionalnih manjina. U svom izlaganju je, šef Poslaničke grupe manjina, gospodin Balint Pastor, pomenuo da smo mi zajedno predložili amandman i jako mi je žao što gospodin ministar trenutno nije u sali. Nadamo se da će on imati sluha za naš amandman, kojim želimo da izbegnemo negativnu praksu, odnosno ono što se dešava u praksi, da bude konkretna odredba zakona prema kojoj će se imena lica koja to žele moći upisivati na njihovom jeziku, prema pravopisu te nacionalne manjine, naravno, pored toga i ćirilicom, ali treba naglasiti, da ne bi došlo do raznih zagrada, odnosno nerazumevanja, kako zapravo primeniti taj član.
Sa druge strane, tu postoji još nekoliko novina koje je nekoliko govornika već danas pomenulo. Želim da naglasim da SVM pozdravlja vođenje tog pomenutog drugog primerka matične knjige, primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka, baš zbog toga što je ovo konačno u skladu sa razvojem informacionog sistema i informacionog društva i sve ovo predstavlja jedan veoma važan korak u korenitoj promeni tog starog, tradicionalnog obavljanja administrativnih procedura. Svakako će se ubrzati izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i mnogo olakšati posao, a i zahtevi svih građana.
Tendencija je da se formira baza podataka, od ovih matičnih knjiga u elektronskom obliku, što bi značilo, to smo nekoliko puta čuli, planira se umrežavanje organa, što će konačno obezbediti da se izdavanje izvoda iz matičnih knjiga ne ograđuje samo na jedan organ. Znači, bez obzira gde budemo tražili izvod, bez obzira gde smo se rodili, venčali itd. dobićemo izvod tamo gde tražimo. Ovo će svakako olakšati život naših građana i zbog toga podržavamo ovu odredbu.
Druga stvar koja nije bila nikako regulisana, ali nekako je i u praksi zaživela, da su se smatrali važećim samo izvodi iz matičnih knjiga koji nisu bili stariji od šest meseci, to su neki tražili, neki ne. Sada se konačno, ovim novim zakonom, izričito određuje da izvodi iz matičnih knjiga nemaju rok važenja, što znači da se ne moraju tražiti novi. Naravno, ako dođe do nekih promena u međuvremenu i ako se u pravni saobraćaj puste izvodi koji ne sadrže izmenjene podatke, onda će osoba koja je odgovorna za to što ne koristi novi izvod smatrati odgovornom u ovom slučaju.
U obrazloženju na kraju ovih predloga zakona stoji da će biti potrebno dosta vremena da se završi sve što je planirano, da se ovi elektronski sistemi obrade podataka izgrade, da se umreže itd. Ipak se nadamo da će se ovo desiti u bliskoj budućnosti, da nećemo morati čekati godinama da građani zaista osete efekte ovog novog zakona.
Još jednom naglašavam, poslanici SVM će glasati za predloge zakona, najpre zbog toga što ćemo zahvaljujući njima stići što pre na belu šengen listu, a s druge strane, zato što smatramo da konačno treba regulisati matične knjige na ovaj način. Još jednom se nadam da će Vlada imati sluha za naš amandman. Hvala na pažnji.

Poštovana potpredsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedna, tačnije prva na listi govornika o ovoj prvoj tački dnevnog reda i govoriću kada konačno počnemo raspravu. Sada sam se javila za povredu Poslovnika, član 104.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Savez vojvođanskih Mađara ranije, a sada Mađarska koalicija, u prethodnom sazivu Narodne skupštine je imala tri poslanika, a sada četiri. Andrea Galgo-Ferenci od 18. jula 2007. godine nije poslanik i negde u septembru iste te godine 2007, promenjen je sastav ove delegacije, pa smatram da ja kao zamenik člana u toj delegaciji, u kojoj sam zaista radila, nadam da ću i u budućnosti imati prilike da radim i u ovoj delegaciji, pošto se nalazim u predlozima, ne mogu da kažem da zahtevam izvinjenje, ali vam predlažem da pre nego što pročitate ko su članovi delegacija da proverite da li se možda u međuvremenu sastav te delegacije nije još menjao.
Povodom ove rasprave, ne želim da stojim ni na čijoj strani, smešno je što se i u medijima a i ovde, stekao utisak da postoji narodnjačka strana i vladajuća većina, da postoje dva bloka koja diskutuju. Kasno je, prekasno je da tek sada diskutujemo o ovoj temi. Kasnije, kada budem pričala baš o tački dnevnog reda, detaljnije ću obrazlagati zašto je kasno. Samo želim da objasnim da je besmisleno što pričamo o tome zašto je sada ova stara delegacija, da li je legalna, legitimna, jeste, nije.
Zaista je gospodin Ivica Dačić bio član delegacije, ali u pravu su oni koji kažu, svi građani, a i svi mi, a ja sam malopre proverila na sajtu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, čiji su potencijali, odnosno akreditacije danas odobrene, na tom spisku baš zbog toga što oni nisu više poslanici se ne nalazi ime Ivice Dačića, kao što se ne nalazi ni gospodina Albijanića, koji je u međuvremenu postao direktor javnog preduzeća, ali ostali interesenti, dakle, a sve su akreditacije odobrene, sada su narodni poslanici, i svi, većina njih, sem Donke Banović, nalaze se u predlogu za novu delegaciju.
Zato smatramo da je rešenje da niko nije otputovao juče, odnosno danas da niko ne prisustvuje zasedanju, zaista ne bih želela da koristim reč "skandalozno", ali nikako nije korisno za ovu zemlju i SVM nikako ne podržava to što mi danas nemamo predstavnika u Strazburu.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dugo sam razmišljala, imala sam vremena od 10.00 sati jutros pa do 16.15 koliko je sada, kako obrazložiti zašto mi danas nemamo predstavnike Skupštine Srbije u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Šta reći sa tog stanovišta da Savez vojvođanskih Mađara i skoro ceo Poslanički klub manjina podržava ovu vladu, ne uvrediti nikog, a ipak objasniti građanima Srbije zašto je do ovoga došlo.
Poštovani građani, bez obzira što smo danas takoreći radili mimo dnevnog reda, odnosno uglavnom su se poslanici javljali po povredama Poslovnika, čuli smo jako puno argumenata i sa jedne i sa druge strane zašto je do svega toga došlo.
Kao neko ko je bio i u prethodnom sazivu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, odnosno u Delegaciji Skupštine Srbije, nadam se i u uskoro novoizabranoj, najpre želim da apelujem na sve vas da ne tražimo krivce jedni u drugima zašto je do svega ovoga došlo. Tužna je činjenica da je do toga došlo, da sada kada traje zimsko zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, mi nismo tamo i očigledno nećemo ni otići.
Želela bih samo da objasnim nekoliko poluistina, možda je jaka reč čak i poluistina, ali nekoliko nesporazuma oko toga šta se sve dešavalo sa našom delegacijom, odnosno šta se dešava sa našim delegacijama. Kao što svi znamo, izbori na svim nivoima, između ostalog i parlamentarni izbori, bili su održani 11. maja 2008. godine, 16. juna su verifikovani mandati i novi saziv Narodne skupštine je počeo svoj rad.
Činjenica da je početkom septembra došlo do raspada jedne od najvećih opozicionih stranaka na našoj sceni i ne želim da me iko pogrešno protumači, ali nažalost tu su nastali problemi. Želim da se ogradim od toga da ovo nije problem. Jednostavno, Skupština Srbije je ranije uspevala da i odbore i delegacije koje bira dogovora na tzv. konsultacijama šefova poslaničkih grupa sa predsednicom iliti predsednikom Skupštine i jednostavno smo do tih radnih tela odbora – delegacija dolazili tzv. konsenzusom, kompromisom, uglavnom su za to svi glasali, bez obzira da li pripadaju opozicionim partijama ili vladajućoj većini. Sećam se kada je došlo do spomenute izmene delegacija u kojoj sam ja izabrana, pošto je došlo do promene narodnih poslanika, ja sam naknadno u prethodnom sazivu postala poslanik, 212 poslanika je glasalo za to, zato što je tada postojao dogovor.
Sada je predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, probala da sa šefovima dođe do kompromisnog rešenja izbora delegacija i članova RIK, koja je druga tačka ovog vanrednog zasedanja, to odlaganje je trajalo sve do tada dok smo se nadali, dok se smatralo da je moguće doći do kompromisnog rešenja. Nažalost, do ovoga nije došlo.
Još jednom naglašavam, ne želim da prebacujem krivicu ni na koga, ali smatram da smo i ranije znali da do tog kompromisa neće ni doći. Sada smo u situaciji i nadamo se da ćemo konačno izabrati te delegacije, da će najverovatnije za te nove delegacije glasati isključivo vladajuća većina ili još određene opozicione stranke, sigurno neće glasati svi poslanici. Ova tačka dnevnog reda je mogla da bude stavljena na dnevni red mnogo ranije.
Meni je ovo trebalo da bude šesti put da idem u Strazbur, ne želim da bude ovo lična promocija, ali Poslanički klub manjina je nastao prvi put u prethodnom sazivu Skupštine. SVM jedno vreme nije imao svoje poslanike i nikada nije bio u prilici da dobije mesto u ovako bitnoj delegaciji.
Sada smo ga dobili i lično sam svoj posao shvatala veoma ozbiljno, jer sam svaki put kada su bila ta zasedanja, zimsko, prolećno, letnje i jesenje, od prvog dana do poslednjeg prisustvovala svim sednicama, odnosno sednicama odbora kojima pripadam. Nažalost, već tokom letnjeg zasedanja te pomenute Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u junu je došlo do problema za koji svi znamo, i javnost i novinari su to ispratili – da smo otputovali u Strazbur, bili smo u Strazburu svega jedan dan i onda smo morali da se vratimo.
Znači, opet je došlo do loše koordinacije, delegacija je poslata u Strazbur, pa je jednostavno morala da se vrati. Znači, već tokom letnjeg zasedanja nismo mogli da radimo ozbiljno. Jesenje zasedanje je prošlo, bez obzira što je tada već bio konstituisan novi saziv bili smo u Strazburu, ali stara delegacija. Tada je trebalo ozbiljnije da razmislimo i da vidimo da smo u vremenskom škripcu, da je trebalo do januara definitivno izglasati nove delegacije, makar za njih glasala samo ova vladajuća većina, međutim, to nismo uspeli.
Prošle nedelje je bio jedan zakasneli pokušaj da izaberemo novu delegaciju, ali proverila sam, po Poslovniku, ta nova delegacija je trebalo da se prijavi nedelju dana ranije. Znači, svakako bismo zakasnili sa njom.
Pomenula sam da nije problem u osobama, jer se nova i stara delegacija možda u više od 80% imena tih poslanika poklapaju, radi se o skoro istim ljudima. Sada je mogao bar neko da otputuje.
Zaista sam bila tužna jer smatram da je to za Srbiju i za građane Srbije, koji su 11. maja pokazali da su se zaista opredelili za evropske integracije, nečuveno i poražavajuće da naša zemlja i da ovako bitna institucija kao što je Narodna skupština Republike Srbije jednostavno ne pokazuje da zaista želi da sarađuje sa poslanicima iz evropskih zemalja, da želi da učestvuje u radu tako bitnih institucija. Jednostavno, nismo pokazali dobru volju i nismo uspeli da pokažemo da smo ozbiljni.
Sada se u novinama pojavljuju izjave da će se do marta rešiti problem, ne znam tačno, ali ostale delegacije imaju nekoliko zasedanja u toku godine, ne znam kada je sledeće. Što se tiče ove famozne, koju danas najviše spominjemo, sledeće zasedanje je u aprilu. Iskreno se nadam da ćemo do tada naći rešenje.
Apelujem na sve vas, bez obzira na međustranačke probleme, da jednostavno smognemo snage da pokažemo dobru volju našim građanima, da nam je zaista stalo da našu politiku proširimo na inostrana polja, na Evropu, da želimo da sarađujemo sa svima, pokažemo dobru volju i izaberemo svoje delegacije. Proporcije uopšte nisu problem. Svaki poslanički klub je po tačno izračunatoj matematici dobio svoje poslanike.
Pošto se nekoliko puta spomenula rodna ravnopravnost, naravno da ima manje žena u ovoj delegaciji i među članovima čak i nema žena, one su uglavnom zamenice članova, želim samo da objasnim da skoro nema nikakvih razlika između prava članova i zamenika članova odbora i da je još uvek, na šta sam delimično ponosna, naša delegacija jedna od boljih, ovako sa sedam plus sedam, od koga su samo četiri žene, jer mnoge zemlje što se tiče rodne ravnopravnosti čak i nemaju poslanice, imaju manji broj poslanica.
U svakom slučaju, apelujem na sve vas da pokažemo dobru volju, SVM i Poslanički klub manjina se zalaže za to da se otklone sve prepreke u radu Narodne skupštine Republike Srbije i da konačno sva radna tela, odbori i strane delegacije budu konstituisane. Hvala na pažnji.