Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato u cilju jačanja poverenja investitora u domaće tržište i privlačenja stranih investitora izmenjen je Zakon o tržištu kapitala još 2016. godine, ako gledamo samo nekoliko godina unazad.
Sa tim izmena, dakle iz 2016. godine, je izvršeno dodatno usklađivanje sa propisima EU koje uređuju zloupotrebe na tržištu, kao i sankcionisanje tih istih zloupotreba.
U okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i dve pregovaračke pozicije, pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 – finansijske usluge, kao i za Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, Republika Srbija je, između ostalog, preuzela obavezu da izvrši potpuno usklađivanje Zakona o tržištu kapitala kako sa direktivama EU, tako i sa direktivama evropske zajednice kojima se, naravno, uređuje ova tematika, trgovina hartija od vrednosti.
Poslednjom revizijom nacionalnog tzv. NPI-a iliti Nacionalnog plana programa za usvajanje pravnih tekovina EU koji je detaljan, višegodišnji plan i program usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Rok koji je Republika Srbija preuzela na sebe, dakle rok za potpuno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU na ovom polju je sada samo što nije istekao iliti je kraj 2021. godine.
Mora se naglasiti da je ovaj predlog iliti donošenje ovog Zakona o tržištu kapitala predviđeno i Strategijom za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine. Strategiju je, naravno, donela Vlada Republike Srbije.
Kao što smo to čuli u izlaganju uvaženog gospodina ministra, odredbama novog Zakona o tržištu kapitala doprinosi se unapređenju efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, većoj transparentnosti, izuzetno značajnoj pravnoj sigurnosti učesnika na tržištu, a pre svega domaćih i stranih investitora. Pojednostavljuje se pristup izvorima kapitala, prvenstveno malim i srednjim privrednim društvima, smanjuje sistemski rizik na tržištu kapitala. Posebno su značajna nova načela i pravila o prospektu koje je potrebno sastaviti, odobriti i objaviti prilikom javne ponude HOV.
Pored toga, uvodi se i odredba o založnom pravu na finansijskim instrumentima, propisana je i obaveza investicionog društva da kada pruža usluge davanja investicionog saveta izvrši procenu podobnosti klijenta i primerenosti investicione usluge. Proširuju se i obaveze i ovlašćenja Komisije za HOV prilikom izveštavanja i vršenja nadzora. Ono što je svima jasno da je jedan od osnovnih ciljeva ovog Predloga zakona da se poveća učešće tržišta kapitala u finansijskom sektoru koje trenutno iznosi svega 10%.
Spomenula sam dve pregovaračke pozicije u procesu pristupanja Republike Srbije EU za Poglavlje 9 i Poglavlje 6. Kada pogledamo poslednje izveštaje Evropske komisije, koji je kao što znamo objavljen sredinom oktobra ove godine, pročitamo detaljno deo izveštaja koji se odnosi upravo na ove dve pregovaračke pozicije, jasno je da poslednje izveštaje Evropske komisije prepoznaje da je tada već bio u izradi ovaj Zakon o tržištu kapitala koji se nalazi pred nama i da je cilj potpuno usklađivanje sa direktivom o transparentnosti za listirana društva. Izveštaj takođe kaže da je Komisija za HOV zvanično imenovan mehanizam.
Sa druge strane, izveštaj Evropske komisije naglašava da je u pogledu tržišta HOV investicionih usluga još uvek nije sprovedeno planirano usvajanje izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala, koje bi uskladile ovaj zakon sa direktivama o tržištu finansijskih instrumenata i direktivom o konačnosti saldiranja u platnim sistemima i sistemima za saldiranje HOV.
Takođe se naglašava da su poslednje izmene Zakona o tržištu kapitala, koje su usvojene krajem prošle godine, konkretno 17. decembra 2020. godine, da se ona ne odnose na EU, na bilo kakvo usklađivanje, već se tiču pravila u jedinstvenom prospektu koja se odnose na dužničke HOV.
Stoga, kao što smo to naglasili na samom Odboru za evropske integracije, sa stanovišta usklađivanja, mi svakako podržavamo ovaj Predlog. Zahvaljujem.