Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, prvi potpredsedniče i potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nesporan je značaj koji EU pridaje očuvanju kulturnog nasleđa, budući da se već u članu 3. stav 3. Ugovora o Evropskoj uniji navodi: „Unija poštuje svoju bogatu kulturnu i jezičku raznolikost i stara se o očuvanju i razvoju evropskog kulturnog nasleđa“. Član 167. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, koji se odnosi na kulturu, između ostalog, naglašava da će zajednica doprinositi unapređivanju poznavanja i širenju kulture i istorije evropskih naroda u cilju čuvanja i zaštite kulturnog nasleđa od evropskog značaja.
Pored svega što smo čuli u uvodnom izlaganju uvažene ministarke, jedan od razloga donošenja novog zakona je i usklađivanje sa pravnim tekovinama iz Poglavlja 29 – Carinska unija, koji se odnose na uvoz i unošenje, na izvoz i iznošenje kulturnih dobara, odnosno povraćaj kulturnih predmeta, nezakonito iznesenih sa teritorije država članica Evropske unije. U tom smislu Predlog zakona reguliše implementaciju nekoliko direktiva EU, kao što su: transponovanje uredbe 2019-880 Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije iz 2019. godine, 17. aprila doneta, o unosu i uvozu kulturnih dobara; NADA je uredba Saveta broj 116-2009 iz 18. decembra 2008. godine o izvozu kulturnih dobara; NADA je sprovedbena uredba Komisije 1081-2012. doneta 9. novembra 2012. godine; za potrebe Uredbe Saveta 116-2009 o izvozu kulturnih dobara i Direktiva 2014 broj 60 Evropskog parlamenta i Saveta koja je doneta 15. maja 2014. godine, a odnosi se na povraćaj kulturnih predmeta nezakonito iznesenih s teritorije država članica.
Konkretno je propisano da države članice Evropske unije u postupku povraćaja kulturnih predmeta nezakonito iznesenih sa njihovih teritorija mogu tražiti povraćaj kulturnog predmeta koji je nezakonito iznesen posle 1. januara 1993. godine. Postupak se na osnovu ovog predloga može pokrenuti i u roku od tri godine od kada je država članica Evropske unije saznala za mesto na kojem se kulturni predmet nalazi ili za identitet lica koje poseduje taj predmet, a najkasnije u roku od 30 godina od dana kada je kulturni predmet nezakonito iznesen.
Predlog zakona o kulturnom nasleđu se nadalje usklađuje sa međunarodnim standardima zaštite kulturnog nasleđa, pa se tako, između ostalog, usvaja definicija nematerijalnog nasleđa iz UNESKO Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine iz 2003. godine i kaže se da je to nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju, zajednice i grupe ga iznova stvaraju u zavisnosti od okruženja, njihove interakcije sa prirodom i istorije pružajući im osećaj identiteta i kontinuiteta. Na taj način promoviše se izuzetno značajno poštovanje kulturne raznolikosti, ljudske kreativnosti, regionalnih integracija, zajednički običaji itd.
U smislu promocije i poštovanja regionalnih integracija i zajedničke baštine, Predlog zakona o kulturnom nasleđu predviđa da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalnih samouprava podstiču saradnju ustanova zaštite kulturnog nasleđa sa obrazovnim ustanovama na realizaciji projekata, programa, aktivnosti u oblasti zaštite očuvanja kulturnog nasleđa, a da se projekti međunarodne saradnje u oblasti zaštite, očuvanja kulturnog nasleđa realizuju na osnovu međunarodnih sporazuma i potpisanih ugovora.
Zajedničko kulturno nasleđe nas vezuje sa tekovinama evropske istorije, tradicije i kulture i u tom smislu ni jedan, pa ni najbolji mogući Predlog zakona o zaštiti kulturnog nasleđa ne može da zameni onu zaštitu koju stvara činjenično znanje da su naš jezik, naši običaji, narodno graditeljstvo deo jedinstvenog evropskog kulturnog prostora. Zahvaljujem.