Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Moje pitanje upućeno je Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se da dobijem odgovor od njih, kada je poslednji put rađena rekonstrukcija ili uvećanje kapaciteta niskonaponske mreže „Elektrodistribucije“ na području teritorija grada Novog Pazara, Tutina, Sjenice? Jer, imamo velike probleme zato što verovatno poslednje tri do četiri decenije nije ulagano u proširenje kapaciteta niskonaposke električne mreže, a veliki je broj novoizgrađenih stambenih objekata, posebno zgrada i imamo situacije, recimo, da oni koji su kupili stanove ne mogu godinu, dve ili tri dobiti priključak na električnu mrežu i tada ulaze u jedan začarani krug.

Zato je moje pitanje upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike, da li je planirano uopšte da se radi na tome da se uvećaju kapaciteti elektromrežnih postrojenja niskonaponske mreže u gradovima? Dodatan problem jeste i jačina električnog priključka u visokim zonama, odnosno u planinskim predelima, konkretno Pešteru i drugim mestima. Ne možemo očekivati da samo kada dođe predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić na Pešter, pa mu se požale građani, on urgira, pa onda ti građani dobijaju ili trafostanicu ili uvećanje električnog priključka.

To je nešto što bi trebalo raditi konstantno, temeljito i što postaje realna opasnost da dođe do kolapsa, s obzirom da, recimo, u ovom trenutku u samom Novom Pazaru imamo, verovatno, po slobodnoj proceni nekih 50 do 80 zgrada koje se prave, između dve do tri hiljade stanova koje u narednom periodu treba priključiti na elektromrežu. Međutim, to je skoro pa i nemoguće. Onda su na gubitku i investitori koji moraju plaćati penale kupcima stanova, a isto tako su i oni koji su kupili stanove na velikom gubitku, jer moraju čekati godinu, dve ili tri da uđu svoj unapred kupljeni stan.

Zato je ovo veoma veliki problem koji ugrožava i stanare, ali ugrožava uopšte i industriju kao ključni motor razvitka i ključni motor obezbeđivanja prosperiteta stanovništva ovog kraja, jer je građevinarstvo u izuzetnom usponu.

Međutim, ovo je nešto što i pored poskupljenja svih mogućih materijala dodatno ugrožava i bojim se, ukoliko se nešto ne uradi po ovom pitanju u kratkom vremenskom periodu, da može opasno ugroziti sve one koji se bave ovom privrednom granom, a sledstveno tome može dovesti do toga da mnogi koji su godinama ili decenijama štedeli da bi kupili stan sebi i svojoj porodici, na to moraju ni krivi ni dužni pričekati. Uz to dosta njih je ušlo u kreditna zaduženja kod banaka i sledstveno tome imaćemo problem kod velikog broja porodica.

Apelujem na ministarstvo i na sve nadležne da učine sve kod „Elektroprivrede Srbije“ da se ovaj program uvrsti po hitnom postupku, kako ne bismo imali posledice koje mogu koštati i građane i industriju, a na koncu, mogu dovesti i do velikih problema i socijalne ugroženosti svih mogućih kategorija građana. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici predlagača, zaista danas imamo pred sobom izuzetno ozbiljne predloge zakona i izveštaje i u skladu sa tim jako je važno da ozbiljno pristupimo i ovim temama i raspravama, da ne koristimo i ne zloupotrebljavamo ovu govornicu i minute koje imamo za nešto drugo, već da se fokusiramo na ono što je suština nas narodnih poslanika, a to je da radimo na poboljšanju zakona i odluka u korist građana Republike Srbije.

Obzirom da je zaista obiman dnevni red, ja ću se fokusirati na nekolicinu predloga o kojima želim nešto više kazati. Prvi od njih je ovaj sporazum između BiH i Republike Srbije, mislim da je jako važno da imamo što više ovakvih sporazuma koji idu u pravcu zajedničkog delovanja rešavanju onih problema koji opterećuju celokupan naš balkanski prostor, posebno jer se ovde radi o tome da će se ovim sporazumom krenuti u rešavanje onoga što su problemi životne sredine, zaštite životne sredine itd. Time se pokazuje spremnost obeju država da zaštite svoje građane i širi region od onoga što može biti štetno po njihov život. U tom duhu je jako važno da podržimo ovaj predlog zakona, kao i sve ostale.

Dodatno, čini mi se da ovakvi predlozi pozitivnih zakona doprinose da razbijamo strahove, da razbijamo barijere i da u stvari se okrećemo jedni drugima kao jedino mogućem rešenju da celi ovaj balkanski prostor prebrodi ono u čemu se nalazi celi svet. Takođe, veoma su nam važni zakoni koji se tiču železnice. Jako je važno da se železnica što je moguće više unapređuje, da vidimo konačno posle 30,40 godina dolazi do rekonstrukcije i izgradnje novih delova železnice itd. ali taj predlog ima jednu manu. Mi smo ovde mnogo puta govorili o tome, žao mi je što je ministar Vesić izašao, ima manu jer je u celom tom predlogu moglo i trebalo i moralo biti tih još 25 kilometara železnice od Raške do Novog Pazara. Posebno, zato što je ovim predlogom predloženo za Stalać, Kraljevo itd. da se odrađuje. Mislim da je trebalo odraditi da Novi Pazar posle 150 godina od uvođenja železnice na ovom prostoru dobije svoj železnički krak. Zato bih apelovao na ministra, kao što je do sada izlazio u susret građanima i potrebama građana da porazmisle o tome i da konačno dobijemo taj krak moderne i savremene železnice koji će ići ka Novom Pazaru i ka ostalim gradovima Sandžaka.

Takođe, vrlo mi je važno ovde spomenuti ove sporazume koji se tiču izuzetno razvijene saradnje i vojske, na kraju krajeva, ali onako odmereno, civilizovano i u korist građana Republike Srbije. Kao građanin one regije koja je skoro bila poplavljena, osetio sam i svi smo mi osetili šta znači pomoć i MUP i Vojske Republike Srbije koja je prva došla u pomoć građanima, koja je sprečila možda da neke veće nesreće ne daj Bože dosegnu do tog kraja i građani su osetili zaista tu pomoć i podršku u pravom trenutku.

Isto tako veoma sam sretan što je spasilački tim naše države učestvovao u traganju za stradalima u zemljotresu u Republici Turskoj i time smo pokazali zaista da imamo kapaciteta da ono u šta se ulaže koristimo u neke najhumanije, najpotrebnije svrhe.

Meni kao muslimanu, kao Bošnjaku u ovoj državi jako je stalo do toga i jako sam bio srećan kada sam među svim ostalim državama koje su poslale svoje timove, našao i tim iz Republike Srbije i koji je dao sve od sebe da pomogne građanima Republike Turske. To je onaj način kako trebamo koristiti sve ostalo.

Međutim, ono što takođe, evo danas, ali na jedan drugačiji način u odnosu na populizam svedočimo, jeste neslavne godišnjice, pa i ova današnja neslavna godišnjica. Moram da iskoristim priliku da iskomentarišem to ukratko. Potrebu ima za tim.

Skoro sam analizirao nešto što se dešava između Rusije i Ukrajine i vrlo me podsetilo prema kontekstu na ono što se 80-tih godina događalo između Iraka i Irana. Znate, dve države koje su slične kulture, tradicije, porekla naroda, deset godina se međusobno samouništavale. Rezultat toga je bio preko milion žrtava sa obe strane i na kraju je došlo do toga da su sporazumom morali da rešavaju te probleme.

Taj rat je opet doneo neke promene na geopolitičkoj sceni, kao što će verovatno i ovaj. U tim promenama opet stradaju oni maleni narodi, malene države, malene multikulturalni prostori, kao što je naš Balkan. Zaista je važno da mudrom, odgovornom, kvalitetnom politikom ne dozvolimo da ovoga puta kada je celi svet na ivici, kako čusmo, trećeg svetskog rata, na bilo način mi budemo kusur za igre velikih sila, kao što smo bili možda nekada u prošlosti, već da radimo, da igramo za sebe, za svoj narod, za svoje narode, za građane i Republike Srbije i celoga Balkana.

U tom duhu jako je važno da se nastavi sa svim ovim što se radi, da se sve učini da dođemo do mira i da ne dozvolimo da se taj plamen otuda ne daj bože na bilo koji način preseli ovde, kao što su nažalost pokušavali i možda pokušavaju i dan danas neki drugi ljudi koji ne žele dobro ni građanima Republike Srbije, ni ovome narodu. Tu je odgovornost kako Ministarstva odbrane i ministra, tako i predsednika države, ogromna. Verujem da je njihova dosadašnja politika učinila jako puno da građani Republike Srbije se osećaju sigurnim u svojoj državi.

Kada vas pogodi elementarna nepogoda u kojoj umiru građani, stradaju građani vašeg naroda, prvi koji vam dođu jesu ministar odbrane, ministar policije, ministarstva razna da pritrče u pomoć građanima, da im pomognu, a ne radi jeftinih političkih poena, onda to obavezuje. Obavezuje nas i kao odgovorne predstavnike svog naroda, ali obavezuje i sve građane ove države. Zato treba u svakom smislu to podržati.

Takođe, iskoristiću priliku, s obzirom da zaista posle ovoga što sam danas čuo, skrenem pažnju i na još jednu stvar, a vezana je opet pomalo za Vojsku, a pomalo za zaštitnika i poverenika.

Evo, mi ćemo za par dana imati 30 godina od zločina u Štrpcima. Tada su pored Bošnjaka, oteti i neki ne Bošnjaci, među njima i Buzov Tomo, umirovljeni general Vojske Republike Srbije koji je išao u posetu svom sinu koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Podgorici. Skoro je bilo suđenje koje je zaista sramotno. Mi poretestvujemo protiv toga. Svi koji su građane i Republike Srbije i Crne Gore kao državljane tadašnje države oteli, svirepo ubili, itd, svega su osuđeni na 35 godina. To nije baš dobra poruka.

Ako znamo da je to nešto što je urađeno, eto čak i protiv građana Republike Srbije, ali i protiv onih časnih i poštenih oficira i vojnika ove države onda je to sramotno i mislim da tu treba zaista da se reaguje, jednostavno prema pravdi i prema onome što su potrebe i kako zakon definiše da se to u ovom momentu kada još tužilaštvo može reagovati, pre nego ta tužba bude pravosnažna, ponovi.

Takođe, govorim to zato što je u Beogradu, koliko je meni poznato, kako sam čitao, bila upravo zbog toga jedna spomen ploča na stanu gospodina, velikog junaka, patriotu, ali čoveka koji je podigao glas protiv zločina, uz to je bio oficir, iako umirovljeni Vojske. Neko je zbog nečega, kako sam pročitao, pre mesec dana skinuo tu ploču sa te zgrade gde je živeo pokojni, veliki Buzov. To upravo govori o tome da moramo što više negovati takve stvari kako bi iz iskustva kog smo stekli nažalost na gorak način s prošlosti mogli da naučimo radi budućnosti.

Takođe, voleo bih da kažem za poverenicu ovo što se upravo u ovom duhu tiče ove situacije oko aerodroma. Jako je važno da ste na vreme reagovali, jako je važno što se institucionalno rešavaju ti problemi. Koliko sam video predstavnici islamske zajednicu su vam danas pozitivno odgovorili i naveli su zaista taj problem kao jedan od problema koji nije problem društva, već neodgovornih pojedinaca koji rade na tim aerodromima.

Evo na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu ni jedna žena muslimanka sa hidžabom nema nikada nikakvog problema, već se s poštovanjem i uvažavanjem odnose prema njoj. Ovo što se dogodilo ili događalo u kontinuitetu u Kraljevu i u Nišu, jeste, bojim se, zloupotreba položaja ili vlasti koje imaju oni ljudi koji to rade i tu treba reagovati na taj način, kao što se uvek reaguje da bi se zaštitile slobode, ljudska prava svakog građanina i na kraju svakog čoveka, posebno što je tu reč o međunarodnim letovima, što je tu reč verovatno o građanima i drugih država. To je poruka koja može da našteti i državi Srbiji.

Naravno, i svi ostali predlozi zakona su izuzetno kvalitetni, izveštaji izuzetno iscrpni. Mi ćemo kao narodni poslanici, kao klub za pomirenje podržati sve ove predloge i uvek apelovati da u ovim nezahvalnim vremenima, teškim vremenima svi zajedno uradimo što je moguće više i preko toga što možemo da se sačuva mir, stabilnost, bezbednost i suživot među svim narodima Balkana. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Ja razumem kada izgubite svaku ideologiju, pa onda hoćete preko drugih da ostvarujete jeftine političke poene.

Ono što je govornica izrekla, prvo, mora naučiti da pročita Ustav Republike Srbije. U tom Ustavu su ravnopravni svi jezici građana Republike Srbije, da je upoznam da se po tom Ustavu odvija školstvo u ovoj državi i to nikome ne smeta.

Takođe, neka nauči kako se koji narod zove i kako se čiji jezik zove ako hoće uopšte da diskutuje ozbiljno na ove teme. Sve ostalo što je rekla jeste notorna neistina, besmisao, kojim želi da unese nemir u građane Republike Srbije.

Mi ovih dana, nažalost, imamo sa svih strana one koji hoće da raspiruju mržnju, netrpeljivost, koji slute na zlo, a hvala bogu, takvih je mnogo malo, takvih je sve manje i takvi hoće za račun drugih država, za račun drugih politika da unose nemir među građanima Republike Srbije.

Zato sam ja danas u onom obraćanju govorio o dobrim stvarima, o pozitivnim stvarima kako se menja odnos prema građanima ove države u ovom periodu od 10 godina i kako je to politika partnerstva, a ne politika mržnje, politika zla, politika koja nikome neće, niti je donela ikada dobro.

Zato vas molim da svaki put kada dotični na sličan način pokušaju da uvuku građane ove države koji žele dobro ovoj državi, ali pre svega svom narodu i svojim susednim narodima, reagujete na taj način da joj kažete da uopšte ne poštuje Ustav ove države, da ga verovatno nije ni pročitala, jer tamo stoji da je ovo država građana Republike Srbije, među kojima su Bošnjaci i da je ovo država, završavam, gde su jezici svih pripadnika svih naroda priznati, a među kojima i bosanski jezik, jezik Bošnjaka, a sve ostalo jeftina politika koja ne donosi dobro ni Srbima, ni Bošnjacima, i koju neko hoće na taj način da zapali ono što je građeno na polju mira, suživota prethodnih godina. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Član 27. stav 1. Ne znam da li Poslovnik određuje decibale, ali zaista ovo ovde kako sedimo, ali jako je teško da uopšte ostanemo zdravi zbog vike koja dolazi sa one strane. Molim vas, ne znam, to Poslovnik ne određuje visinu decibala, ali stavite se malo u naše položaje ovde. Ne želim da idem kod specijaliste za uho, grlo i nos, ali ako se ovako nastavi moraćemo svi izgleda sa ove strane da idemo, a ne znam ko će snositi troškove svega toga. Zamolite poslanike, dovoljno je da se čujemo normalno, ne mora da se dere, možda vi to ne osećate, ali mi ovde stvarno smo na ivici da nam puknu bubne opne. Hvala vam.

Od vremena ovlašćenog, ako mogu.

Nije svaka puška ubojita, pa nije ni ovaj narodni poslanik nikakva puška već obična puškica onako, praćkica u stvari koja ne može ni vrapce da pogodi, a kamoli šta drugo. Pokušao je sada da insinuira nešto što nije istina, što je jednostavno ono kada mrzite pa u toj svojoj mržnji želite drugome da imputirate nešto što nije istina. Da je slušao šta sam ja tog dana govorio čuo bi da sam kazao – o obzirom da znam da će biti zloupotrebe i ovih predloga zakona, želim da kažem to i to.

Od vremena ovlašćenog po amandmanu.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Pošto ne verujem da su me čuli pre, samo ću ponoviti neke osnovne stvari koje sam rekao. Nije svaka puška ubojita, neka je praćkica, neka je puškica, a neko ne zna ni klikerima da se igra. A eto, ipak je doživeo da dođe do ovoga mesta. Nije dobro da se raspaljuju vatre i nije nikako dobro da ovde pokazujemo bilo kakve patriotizme. To koliko mi Bošnjaci vodimo računa o ovoj državi pokazali smo onog dana i dajući punu podršku izveštaju i razgovorima i težnji da se dođe do mira, da se na najmirniji i najbolji način spreči sve ono što bi neki želeli, i odavde i odande. To što je mene kao Bošnjaka onog dana bilo sramota ponašanja pojedinih poslanika većinskog naroda u ovoj Skupštini je druga priča. Bilo me je sramota kao građanina Republike Srbije, bilo me je sramota kao nekoga ko deli zajednički životni prostor sa svim građanima Republike Srbije. To što ti ljudi ne znaju za sramotu i ne znaju na to kako se ponaša kod ozbiljnih stvari je njihov problem, ali biće problem svih nas ukoliko tu svoju mržnju, tu svoju netrpeljivost prema svakome ko je drugačiji od njih, ko razmišlja drugačije, žele da postave kao narativ koji je opšteprihvaćen u ovoj državi.

Hvala bogu, ovde sam sedam godina u ovoj Skupštini i nisam doživeo ni od jednog narodnog poslanika da na taj način iskazuje mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima drugih naroda. Zapravo, svedočim da sam ovde uvek mogao da se osećam kao ono što jesam i nikada nisam imao problem zbog toga, već samo poštovanje, uvažavanje i jedan korektan odnos.

E sada, ako neko drugi želi to da poremeti, siguran sam, ubeđen sam da ne može, zato što verujem i da na ovoj strani i da na onoj strani ima ljudi koji vole i pre svega cene ljude. Zato je ovo što se pokušava uraditi jedan čist izliv mržnje, netrpeljivosti i onoga što nije dobro za građane Srbije. Podsetiću da sam i tog dana govorio da je najbitnije da se ne pale požari, misleći na sve nas, primarno govoreći zato što se osećalo u atmosferi da će se nešto ovde dogoditi poslanicima većinskog naroda, ali isto tako govoreći poslanicima manjina i moga naroda. Oni koji su otišli tamo gde su otišli najpre su napravili sebi štetu, a onda mom i njihovom narodu, pa možda tek na trećem mestu Republici Srbiji. Bošnjaci iz Sandžaka su poslednji koji žele bilo kakav rat i sukob na Balkanu, a poslednji koji žele bilo šta što može ugroziti put prosperiteta i put mira, stabilnosti i bezbednosti.

To što ja nikada neću biti ni veliko Srbin, ni veliko Albanac i od Boga. Bog me stvorio Bošnjakom, Bog me stvorio takvim kakav jesam, ni velikim, ni malim, ali dovoljno ponosnim da kažem ono što jesam, da sam Bošnjak, da sam Musliman i da ću se u ovoj državi boriti za prava svog naroda u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonima ove države, kao što sam i tog dana rekao, ponovivši onu politiku sa kojom sam došao, politiku ideje u ovaj parlament, pre sedam godina, zajedno sa osnivačem i liderom moje partije rahmetli akademikom Muftijom Zukorlićem.

Nisam to ja prvi put rekao, govorili smo o tome ovde mnogo puta i rahmetli Zukorlić i ja i nećemo odustati od toga da se borimo legalnim putem za ono što su naša prava i što osećamo. Sada ako neko hoće to da izokrene, ako neko hoće to da zloupotrebi može kratkoročno, možete vi da zapalite internet, možete da uradite šta god hoćete, ali ne možete posvađati bošnjački i srpski narod. Ne možete, to niko vekovima nije uradio osim onda kada je dolazilo spolja. Ne možete zato što mi živimo vekovima na ovim prostorima, isto kao što ne možete posvađati bošnjački i albanski narod, jer i tu živimo vekovima spojeni i nećemo mi Bošnjaci da se mešamo u ono što su problemi dva najveća naroda Balkana, ali hoćemo uvek da imamo svoj stav, a naš stav je da se na svaki mogući način sačuva mir, sačuva stabilnost i sačuva bezbednost.

Ovo što vi radite i što ste onog dana radili u ovoj Skupštini ne vodi tome, već raspaljuje mržnju, raspaljuje zlo i neće izaći na dobro. Hvala Bogu, većinska Srbija, većinski građani Republike Srbije nisu za tu priču koju vi zagovarate. To je negde ostalo u 19. veku i hvala Bogu što je za to. Većinski građani Republike Srbije su za mir, za stabilnost, za bezbednost, za radna mesta, zato da mi svi živimo u harmoniji, zato da svi zajedno se borimo za ono što mi jesmo. Da poštujemo svoje, da volimo svoje, da poštujemo različito i različite ljude i da u sadejstvu, u toj harmoniji, sada živimo onako kao su živeli vekovima pre nas naši preci. Da ne smeta ni meni zvono, kao što mi ne smeta, ali da ne smeta ni vama ezar kao što ne smeta većini građana Republike Srbije. Da ne smeta nikom kada ja kažem da sam Bošnjak, da sam Musliman, ali i da sam građanin Republike Srbije, da sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da sam se zakleo na Ustav ove države, ali da smatram da taj Ustav treba promeniti, poboljšati i u onim segmentima koji će ići u korist svih građana Republike Srbije. To je moje pravo kao građanina ove države, kao narodnog poslanika i nikakva retrogradna, nikakva huškačka, nikakva politika koja je prošlost neće mi to sprečiti ni meni ni nikome drugom narodnom poslaniku.

Isto tako, kako srpskim narodnim poslanicima imamo u politici takve huškačke politike imamo i kod drugih naroda. Imamo i kod Bošnjaka, ali oprostite ja ne pripadam takvoj politici, nikada joj nisam propadao. Pripadam politici ideje, politici partnerstva, ne primitivizma, ne poltronstva, ne polu sveta, ne populizma, ne ničega što može naškoditi bilo kome, a uvek najviše može naškoditi mome narodu.

Zato bilo kakve praćke, bilo kakve puškice, bilo kakvi klikeri, ne mogu to ni na koji način sprečiti, jer smo pokazali, dokazali i stekli poverenje da želimo samo dobro za svoj narod i za Republike Srbiju i za sve građane Republike Srbije. Ne može meni i mom narodu biti dobro, a da ne bude dobro i ostalim građanima Republike Srbije.

Isto tako ne može drugim narodima biti dobro, a da ne bude meni. To je politika i-i nama ne treba politika ili, ili. Dosta je bilo politike NDH, politike ratova, politike mržnje, politike zla, politike mitologije. Nama treba politika budućnosti, politika koja će ceo naš narod, sve građane Republike Srbije, pa i celog Balkana voditi onim putem koji nam obezbeđuje sigurnost, bezbednost, stabilnost, ekonomski prosperitet.

Treba nam politika puteva, treba nam politika auto-puteva, mostova, treba nam politika nauke, politika naučnih centara, treba nam politika koja će nas povesti tamo gde će se dogoditi da jednostavno živimo u harmoniji i miru.

Vidite ovo što se dogodilo u Turskoj. Sve to što su oni godinama pravili, politike ove, politike one, sve ono za šta su živeli srušilo se za jednu minutu. Pa, zar je vredno bilo šta, bilo kako raditi, kada Bog dragi sve uređuje. Vidite, one zgrade, videli ste, sve se to srušilo za manje od jedne minute. Sve ono što su oni možda jedni o drugima, ovo spominjem zato što se to dogodilo tamo na onom delu gde najviše žive Kurdi, sve ono što su Turci i Kurdi godinama pravili antagonizme međusobno, sve to je palo u vodu prema božijoj odredbi da u jednoj minuti sve to postane bezvredno, besmisleno.

Da ono što je u suštini na kraju svega i na početku svega, jeste li čovek ili niste čovek. Jeste li čovek do te mere da poštujete, da možete da istrpite, da ima u ovoj sali neko ko je drugačiji od vas. Da neko ko je drugačiji od vas poštuje ovu državu. Da neko ko je drugačiji od vas živi u ovoj državi i da se bori za njen boljitak. Ako to ne možete onda ste promašili sve u životu. Ako to ne možete onda vi u stvari takvom politikom samo ćete sebi zagarantovati da ćete jednostavno na sledećim izborima biti pometeni. Narod Srbije to ne voli. Narodu Srbije je dosta toga, dosta mu je kovčega, dosta je majki u crnom i srpskih i bošnjačkih i albanskih i hrvatskih i crnogorskih, kakvih god hoćete, majka je majka. To što vi zagovarate i što zagovaraju drugi na sličnu temu, put je koji ide ka tome.

Zato nećemo to dozvoliti, ni ja, a verujem ni većina narodnih poslanika, a pre ostalog narod Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovane ministarke sa svojim saradnicima, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, evo danas u mnogo boljoj atmosferi nego prethodna dva dana radimo i svedočimo da se može i na drugačiji način, normalniji način raditi u ovoj Skupštini. Ono od prethodna dva dana što smo doživljavali ovde kao narodni poslanici najviše mi je ličilo na onu poslovicu – Huka na vuka, a lisice meso jedu.

Dakle, pred nama je izuzetno važan deo zakonskih predloga. Jedan koji se odnosi na pravosuđe i u čijem donošenju smo učestvovali u prethodnom periodu još od vremena Venecijanske inicijative, u razgovorima sa njima, pa onda ustavnih promena. Onda smo se i na onim javnim slušanjima mogli upoznati detaljno, ko je hteo od narodnih poslanika, o svim ovim sadržajima predloga i u stvari došli do toga da imamo jedan ozbiljan set zakonskih predloga koji u mnogome čine da pravosudni sistem bude efikasniji, da pravosudni sistem bude nezavisniji, samostalniji. U suštini ono što su bile zamerke opozicije vidi da nije bila dobra namera jer nije ono što je bila intencija tih zamerki bilo da se poboljša nezavisnost sudstva, već da se ostvari nekakav uticaj na sudstvo, ali i na tužilaštvo, dok smo mi kao Skupština u suštini preneli deo ovlašćenja nas kao narodnih poslanika ovim institucijama. Bar da se pokaže i dokaže da jednostavno nije onako kako su drugi hteli da iskoriste, jednostavno, situaciju ne bi li na taj način nekako profitirali.

Neophodnost nezavisnosti sudstva, neophodnost toga da nam i tužilaštva budu nezavisna je osnovni uslov jednog stabilnog društva i države koja počiva na pravu i na pravdi. E, sada, vrlo je važno da se uvrstilo i ovo što je ministarka spomenula, jako bitna stavka da će se raditi na poboljšanju statusa, finansijskog statusa sudija i tužioca, jer bez toga je veoma teško biti nezavistan, bez toga je veoma teško pasti pod uticaj bilo koga i zaista je važno da imamo taj dobar status i sudija i tužioca.

Imam veliki broj prijatelja u ovom sektoru i mnogi od njih kažu da im je mnogo isplativije danas da se bave advokaturom nego da budu sudije ili tužioci, prosto, biraju tu opciju jer sa mnogo manje odgovornosti, sa mnogo manje predanosti određenom poslu ili predmetu budu mnogo bolje finansijski obezbeđeni. To je nešto na šta bi možda država trebala posebno da ima jedan posebno važan senzor uključen. Bojim se da ako se to ne poboljša da ćemo imati problem sa onima koji žele da budu sudije i tužioci, jer njihov status nije onakav kakav bi trebao da bude da bi u potpunosti mogli biti samostalni, nezavisni i kako bi u potpunosti mogli svoju funkciju i svoj posao obavljati dostojanstveno, čestito i na korist svih građana.

Takođe, ako se to bude nastavilo možemo biti u prilici da imamo veliki broj nagomilanih procesa, kao što smo imali u prethodnim godinama i da dođe do određenih blokada. Zato je veoma važno da se na tome insistira.

Kao što je za nas veoma važno ovo što je ministarka takođe istakla kao pozitivnu stvar, da će voditi računa prilikom upošljavanja sudija i tužioca i svih, i administrativnog osoblja u sudovima o nacionalnoj pripadnosti, o tome da ne bude diskriminacije, o tome da u sudovima u mestima gde pripadnici određenih zajednica čine značajan postotak, budu zastupljeni i sudije i tužioci i administrativno osoblje u sudovima skladno onom njihovom broju.

Mi smo u prethodnom periodu u sandžačkim gradovima imali takvih situacija, ali zaista se to popravlja i polako se u sudstvu, u sudovima u osnovnom sudu, u višem sudu, dolazi postepeno do proporcije. To nimalo ni lako ni jednostavno, zato što pored toga što ste pripadnik jednog ili drugog naroda, morate imati i određene akademsku referencu, kompetencije, jel tako, i morate ispunjavati sve one uslove koji su neophodni da biste bili izabrani na takvu poziciju. To je jako dobro da se takođe promišlja. Zato smo mi od samog početka podržavali ove ustavne promene i kao politička partija i zato ćemo i podržati sve ove predloge zakona.

Takođe, znam da ovde imamo usaglašavanje ovih pravnih odredaba sa velikim brojem zakona i da će verovatno među ovim amandmanima koji su podneti biti i oni koji će pokušati da opet skrenu pažnju na ono što nisu amandmanske promene, a tiče se grba, himne itd. da bi se stekli možda neki jeftiniji politički poeni. Podsetiću da to nisu bile odredbe koje su se ticale onog referenduma o ustavnim promenama, da svakako ni mi nismo zadovoljni trenutnom himnom i da ćemo se boriti da se svim legalnim stvarima to promeni, da u njoj budu prepoznati svi narodi koji žive u Republici Srbiji, ali nećemo to raditi na populistički i na jeftin način, već onako kako to predviđaju zakoni ove države.

Jako je dobro što ćemo konačno imati i veliki broj onih usklađivanja sa svim ovim pravnim promenama zakona koji su neophodni za efikasno sudstvo.

Takođe, u predloženim tačkama jeste i Predlog odluke novom sazivu Republičke izborne komisije. To treba naglasiti da su se za taj saziv usaglasili svi narodni poslanici, odnosno, svi šefovi poslaničkih grupa i da on jednostavno reprezentira volju građana Republike Srbije, da reprezentira sastav ove Skupštine i ovog saziva i da jednostavno, čak postojala je dobra volja većine da se jednostavno odrekne nekih svojih pozicija, kako bi onim narodnim poslanicima koji nisu imali prema onom matematičkom broju, jel tako, imali mogućnost da imaju svoje predstavnike u RIK-u, omogući da imaju svoje predstavnike u RIK-u.

Pravo da vam kažem to je nešto što je izuzetno demokratski velika stvar, posebno ukoliko se radi o tome da tu poziciju dobiju i oni koji uvek napadaju vladajuću većinu za nemogućnost za razne stvari, bez pokrića itd.

Na taj način je i nekoliko manjinskih partija opozicije dobilo mogućnost da ima svoga člana u RIK-u, što mi pohvaljujemo i što smatramo jednom od značajnijih odluka ove skupštinske većine, ali to treba istaći na tome čestitati, to ne treba prećutkivati, i to ne treba napadati. Zato to treba ceniti onda kada se to bude trebalo ceniti. Zašto ovo govorim? Zato što svakog puta kada ulazimo u neke izborne radnje onda dolazimo do zloupotreba svih ovih mogućnosti.

Prosto, važno je da se ovo napomene jer je to odlika demokratska dobro osmišljena i jedan potez koji jednostavno oslikava sve ono što jeste suština politike i vladajuće partije i vladajuće koalicije.

Takođe, meni je veliko zadovoljstvo što danas imamo pred sobom i dva zakona koji se tiču nauke, koji se tiču obrazovanja i koji u stvari u najpozitivnijem svetlu dovode i predstavljaju ono što je najbolje u Republici Srbiji. Projekt Erazmus plus, je nešto što je donelo nešto u prošlosti velikog dobra i Republici Srbiji, a posebno ljudima koji se bave naukom i onima koji će tek trebati da se bave naukom, a tu pre ostalog, mislim na studente, koji su imali prilike boraviti u velikom broju zemalja EU, a čini mi se i izvan EU, i profesora koji su mogli da osete atmosferu predavanja, da osete atmosferu rada na velikim univerzitetima i da uporede to sa onim što je prisutno kod nas u Republici Srbiji.

Ja sam bio jedan od tih koji je koristio taj projekt i tu mogućnost Erasmus plusa i pravo da vam kažem ono što sam tamo video me je samo još više učvrstilo da ipak najbolje obrazovanje i najkvalitetnije obrazovanje studenti mogu dobiti u Republici Srbiji na našim univerzitetima.

To me je i okuražilo, kao i mnoge moje kolege, da dobijemo još više samopouzdanja, da vidimo da ti ljudi koji predaju po univerzitetima u Evropi nisu nimalo kvalitetni, niti imaju neka veća naučna dostignuća od naučnika sa naših prostora iz naše države. To je jedna od dobrih, hajde da kažemo, stvari ovog projekta pored svega onog ostalog što je prof. Atlagić govorio i što je ministarka govorila i što mi svi isto tako dobro znamo.

Zato je jako važno i da se ovaj projekat nastavi i mi ga zdušno podržavamo i želimo da se njime okoristi što veći broj naučnih radnika, što veći broj studenata i još jedna dobra stvar koju sam dobio kao refleksiju od tih studenata koji su išli na ove razmere preko Erasmusa da i oni koji su imali želju da nakon studija napuste državu, posle ovih iskustava se uglavnom odlučili da se vrate i da svoju karijeru naučnu nastave u Republici Srbiji, što je isto tako jedan od benefita ovog programa. Mi ga naravno podržavamo i želimo da bude još maksimalnije iskorišćen, da jednostavno što više benefita ove vrste dobijemo u povratnom tom nekom fid beku.

Takođe, i program Horizont je nešto što je veoma važno, posebno za ljude koji se bave naukom, koji otvara velike mogućnosti da se na međunarodnom planu pokaže i dokaže ono što mi u stvari sve znamo i o čemu sa prethodno govorio, da u Republici Srbiji, ali isto tako na prostoru cele bivše Jugoslavije zaista postoje ljudi koji su vrh u svetskoj nauci, da oni rezultati koji su postizani u prošlosti su samo sada nastavljeni i to je kontinuitet koji će trajati. Da se ovim resursima koje omogućava Horizont sve veći broj naših naučnika etablira na međunarodnoj sceni i dobija onu poziciju, ono mesto koje im pripada.

Isto je tako je dobra mogućnost što smo jutros čuli od ministarke da se ovim programima daje velika šansa kako državnim institucijama tako i privatnom sektoru i na taj način u stvari dolazimo do onoga što jeste suština do javno-privatnog partnerstva, do toga da iskoristimo sve moguće mehanizme kako bismo doneli bolje rezultate i kako bismo doneli bolju sliku svih nas ovde u ovoj državi da u svet ne odlaze slike koje su bile ovde pre dva dana. Da u svet odlaze slike o vrhunskim ostvarenjima naučnim, o vrhunskim ostvarenjima u umetnosti, u kulturi u tome da mi imamo šta ponuditi svetu, da imamo mi one vrednosti koje su autentične, naše i da sve to dobije onu poziciju koja i treba da bude kod našeg naroda. I što da ne, da svet možda sa ovog prostora dobije i nekog novog Nikolu Teslu i nekog novog Pupina i neke nove velikane koji će biti blagorodni za celo čovečanstvo.

Zato mi podržavamo sve ove predloge zakona i naša poslanička grupa će glasati za sve njih. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, …

(Aleksandar Jovanović: Pominjete me, imam pravo.)

Ja ću zamoliti kolege da budu pristojni, da nama dozvole da se obratimo.

Ja ću pokušati, ali stvarno nema smisla, kolege.

Nema smisla, stvarno. Zaštoa uvek kada govore poslanici manjina dolaze ovakve stvari? Zašto to ne ostavite kada govore poslanici većine? Nije u redu. Ja protestujem. Poštovani predsedavajući, ovo nije prvi put. Kada god poslanici manjina govore, mi imamo ovakve situacije. To nije u redu. To nije pošteno. Molim vas, kolege, ostavite to za malo kasnije.

(Aleksandar Jovanović: Neću, rekli su da nemam pravo na repliku. Hoću pravo na repliku. Imam pravo na repliku, vi mene pominjete.)

Ali vi to ostavite za posle, stvarno. Nije u redu.

Hvala.

Zamoliću vas samo da mi se uvaži da imam vreme od početka.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Republike Srbije, ja sam nekoliko puta prisustvovao razgovorima koje ste vodili sa rahmetli akademikom muftijom Zukorlićem. Sećam se, svakog puta ste spominjali rečenicu „stavite se u moje cipele“. Iskren da budem, ne bi se mogao danas staviti u vaše cipele, a verujem da se ne bi mogao staviti niko od narodnih poslanika koji danas ovde prisustvuju, ni pozicije, ni opozicije zato što ste vi danas u jednom od najtežih momenata i situacije u kojoj se može naći bilo koji čovek, a posebno državnik, jer rešavate stvari koje su nasleđeni tereti, koje nisu uzrok onoga što ste samo vi delovali, već što je nasleđe generacija.

Isto tako, voleo bih da se narodni poslanici većine srpskog naroda ponekad stave u cipele nas manjinskih naroda i poslanika manjinskih naroda i da poštuju kada govorimo, jer svakog puta kada mi počnemo govoriti dešavaju se ovakvi performansi.

Ono pitanje koje je pred nama danas je jedno od najozbiljnijih pitanja s kojima suočavaju narodi Balkana. Ja ću reći narodi Balkana. Jeste ovo primarno pitanje koje se tiče najviše srpskog i albanskog naroda, ali svesni smo istorije i situacije da to ipak jeste „balkanski čvor“ i da sve ono kako se god odradi može imati veoma velike posledice na celi Balkan.

Zato nas ohrabruje što ste ostali dosledni, što ono što ste nam rekli prethodni put kada ste bili ovde, da nikada nećete vraćati majkama ni albanske ni srpske nacionalnosti decu u kovčezima, i dalje je kontinuitet delovanja i strategije i zato nas ohrabruje ovo što je prva tačka strategija, tj. sačuvati mir, stabilnost i bezbednost građana. To je suština.

Mi kao manjinski narodi, kao manjinski poslanici, ne možemo mnogo uticati na odluku većine u ovom parlamentu, ali zato možemo biti kao onaj mrav iz priče o Abrahamu, odnosno Ibrahimu Alej Selamu koji je video požar, pa je krenuo da gasi taj požar. Kada su ga pitali: „Dobro kako ti malehan tako, šta ti možeš poneti vode“, on je rekao: „Moje je da ja uradim što je do mene, da ja krenem da gasim požar, a božije je da ocenio to“. Mi kao poslanici bošnjačkog naroda, koji realno u ovom parlamentu nemamo većinu, kao što vi rekoste, ne može ni Srbija sprečiti ako većina hoće da prihvati u NATO, u UN itd. Kosovo, nemamo moć da presudimo.

Imamo moć da kažemo svoj stav i da pozovemo i poslanike pozicije i opozicije, pre svega srpskog naroda, kao njihove sugrađane, da se krajnje ozbiljno odnose prema ovoj temi.

Nisu oni odgovorni samo za srpski narod, odgovorni su i za manjinske narode u ovoj državi, odgovorni su za svakog građanina ove države i zato smatramo i dajemo sebi za pravo da kažemo da ne sme biti politikanstva na ovim temama, da ne sme biti jeftinih političkih poena na ovim temama. Vi ste gospodo i pozicija i opozicija odgovorni i za vaš narod i za naše narode. Zašto? Zato što ste većina, zato što ćete vi ili gasiti požare ili ćete ih potpaljivati.

Mi smo ti koji ćemo možda najviše snositi posledice. Kad kažem „mi“, mislim na sve građane Republike Srbije. Mislim tu i na srpski narod, mislim i na Bošnjake, mislim i na Rome, mislim i na Aškalije, Egipćane i na sve manjine. Posebno spominjem i Egipćane, Gorance i Aškalije zato što i oni žive na Kosovu pored albanskog i srpskog naroda.

Trebamo promišljati zaista odgovorno jer ovo pitanje nije pitanje koje samo mi rešavamo, koje se samo tiče nas i zato zaista je odgovorno i važno da se ovome krajnje principijelno odnosimo, da ne razmišljamo emocijama, već zdravorazumski. Da ne razmišljamo onako ako bi možda bi u određenim situacijama uradili, a da ne razmišljamo o posledicama tih situacija. Zato ovako temeljito, kako ste nam obrazložili šta mogu biti posledice jedne i druge situacije zaista je važno da čujemo i mi i da čuju i građani Republike Srbije.

Onaj ko je spreman da na sebe, na svoje breme, natovari krv nevino stradalih ljudi ako krene da se raspaljuje požar, mora snositi posledice. Ja ću podsetiti na još jednu univerzalnu maksimu, iako je ona iz Kurana, koja kaže: „Ko ubije jednog nevinog čoveka, kao da je ubio celo čovečanstvo. Isto tako, ko spasi jednog nevinog čoveka, kao da je spasio celo čovečanstvo“.

Zato, drage kolege poslanici, mi ovde i ovih dana smo najodgovorniji da li ćemo spašavati ljudske živote ili ćemo ih gurati u propast, u ono što smo preživljavali devedesetih godina. To nije ni malo laka odluka, to nije ni malo jednostavna odluka, ali je pre svega važno da se imaju odluke. Ovo što smo čuli o celom procesu i ono što smo pročitali u Izveštaju svedoči o tome da se jako puno radilo, da se jako puno delovalo i da se iz nemoguće situacije vadilo apsolutno ono što je najviše moglo da se uradi u tom trenutku i da je cela poenta u tome da se sačuva mir, da sačuva stabilnost, da se nastavi sa prosperitetom, ekonomskom stabilnošću, da se ne dogodi generacijama naše dece da pokušavaju nekako doći za vizu da odu u neku zemlju EU, a da ne mogu. Da se ne dešava da čekamo u redovima za hleb i ulje kako se dešavalo devedesetih godina, da se ne dešava da se masovno otpuštaju radnici sa poslova i da ne znamo kako ćemo preživeti. To su odluke koje zdravorazumski trebamo donositi.

Naravno, ja ću na kraju samo citirati samo još jednu misao Napoleona Bonaparte, koji je rekao: „Sa bajonetima možete učiniti sve, osim da sednete na njega“. Dakle, na kraju dana, koliko god mi govorili, pokušavali sa bajonetima, opet se mora sesti za pregovarački sto, opet se mora nešto dogovarati. E sada, bolje je i pametnije i mudrije dogovarati pre nego ti bajoneti budu na nekom megdanu, na nekom bojištu. To može najviše doprineti i doneti dobra građanima Republike Srbije.

Zato ćemo mi kao Poslanički klub stranke „Pravde i pomirenja“ – Ujedinjene seljačke stranke – Vojvođanskih Hrvata podržati ovaj izveštaj i napore koji idu prema miru, prema stabilnosti, bezbednosti i prosperitetu Republike Srbije. Hvala.

Reklamiram član 108.

Prosto, izrečena je jedna neistinita stvar. Samo radi ispravke, možda kolega nju ni ne zna, u vreme pandemije, nastavu na bosanskom jeziku organizovalo je Ministarstvo obrazovanja, zajedno sa Maticom bošnjačkom, a u realizaciji sa Sandžak televizijom, tako da je snimana celokupna nastava za obrazovanje na bosanskom jeziku.

To je bio jedan ozbiljan projekat u kojem su bili učesnici svi u obrazovnom procesu i ne stoji jednostavno da nisu učenici imali nastavu, kao i svi ostali učenici, ali jeste realizovano od strane Ministarstva i Matice bošnjačke i Sandžak televizije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, Poslanički klub za pomirenje podržaće predloge koji su danas na dnevnom redu, a isto tako i prilika da kažemo neke stavove o određenim temama koje su za nas jako važne kada je u pitanju javni servis i dobro je što imamo ove javne rasprave u okviru RTS o programskoj šemi, koja, eto, i danas je tamo da je važno da se čuje glas građana i da je važno da čuju ono što su predlozi građana.

Koliko sam pročitao, na toj prethodnoj javnoj raspravi jedan od zaključaka je bio da je pohvaljen u dobroj meri sadržaj, ali da je bilo zamerki na ponekad jednostani kulturni i etnički sadržaj. To je ono što mi vrlo često isto tako govorimo, da treba više zaista sadržaja manjinskih naroda i zajednica na javnom servisu.

Koliko je meni poznato, osim Emisije „Građanin“ nijedna druga emisija ne tretira u najvećoj meri pripadnike manjinskih zajednica i njihove, jednostavno, probleme, ali i pozitivne priče, posebno kulturne događaje, kulturne sadržaje, a svaka od tih zajednica i te kako ima šta kvalitetno da ponudi u sadržajnom smislu i svim građanima Republike Srbije, a to u krajnosti dovodi do toga da se mi u stvari još više i još bolje i još kvalitetnije upoznajemo i da na taj način dovodimo i pravu sliku Republike Srbije kao multietničke i multikulturalne države svih građana na ovom prostoru.

Takođe, mnogo puta smo govorili do sada o neophodnosti formiranja redakcija na jezicima manjina, manjinskih naroda i ja ću iskoristiti ovu priliku da još jednom podsetim da je nama kao Bošnjacima jako važno da se formira redakcija na bosanskom jeziku. U prethodnom periodu nije imalo baš sluha za tako nešto. Čak su bile različite vrste razgovora, dogovora, pa onda i osporavanja i svašta nešto, a evo, s obzirom da se vodi javna rasprava i o javnom servisu, mislim da je ovo prilika da se formira redakcija na bosanskom jeziku, a što da ne i na jezicima drugih manjinskih naroda. Kao pozitivan primer nečega takvog možemo stvarno navesti RTV koja emituje program na prilično značajnom broju manjinskih jezika.

Isto tako, veoma bi nam bilo važno ono što je danas aktuelno spomenuti da se malo više uvrsti taj sadržaj javnog servisa odgojno obrazovnih sadržaja. Nekada su se naše generacije odgajale na takvim sadržajima obrazovnog programa, vaspitnog programa posebno kada imamo sve ove izazove sa kojima se susrećemo i u školstvu i uopšte sa odgojem naših generacija.

Međutim, ovo nije samo obaveza RTS, već i svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Nažalost mi nemamo na ostalim televizijama skoro nikakvog obrazovnog i naučnog programa. Tu dolazim do ovoga što je bilo juče na sednici Odbora za kulturu, do rasprave o REM-u, koji takođe, odmah da kažem, podržavam i osuđujem, zaista pritiske na REM, osuđujem i kao čovek i kao narodni poslanik pokušaje fašističkih simbola, iscrtavanja na objektima, na kućama pojedinih rukovodioca REM-a i hajku koja se sprovodi.

Isto tako mislim da to REM-u može biti od koristi, ta hajka. Zašto? Zato što se sada stavljaju u kožu svih nas javnih funkcionera koji smo vrlo često izloženi hajci u raznim vrstama medijama. REM je tada trebao reagovati i treba reagovati kako bi sačuvao dostojanstvo svakoga čoveka, posebno javnog funkcionera.

Nije to bilo tako davno. Ja ću podsetiti na 2016. godinu kada su upravo ti pojedini mediji sprovodili jednu strašnu medijsku hajku protiv stranke „Pravde i pomirenja“ i rahmetli akademika muftije Muamera Zukorlića, kada su pozivali da se država obračuna sa Zukorlićem i sa nama, da se šalje žandarmerija, da se šalje policija na Novi Pazar, itd, i tako redom. Nije tada, nažalost REM imao sluša da to prekine, već je to uradio predsednik države Aleksandar Vučić koji je rekao tada, i na tome su mu Bošnjaci zahvalni – hoćete vi da mi šaljemo vojsku u Novi Pazar, pa da Zukorlić prikuplja svoje ljude, pa da onda izazivamo krvoproliće.

Nažalost, ovo govorim samo da trebamo imati jednake aršine, da svaku hajku na svakog čoveka, posebnog javnog funkcionera trebamo osuđivati i zaštititi slobodu medija. Ovo što je govoreno, da u Republici Srbiji mediji jesu slobodni da govore i da pišu i da imitiraju sve što žele, je istina. Međutim, i to što žele mora imati svoje granice. Ne smeju udarati na dostojanstvo, ne smeju udarati na porodične vrednosti, ne sme nanositi štetu sa spinovima, sa lažima, sa raznim vrstama udara na svakoga od javnih funkcionera, od javnih ličnosti, itd, koji posle toga tužite te medije na sudu, dobijete ih i oni imaju obavezu samo da naprave neki demanti. Ono štetu koju su vam nanosili mesecima, pa i godinama, jednostavno samo vi trpite ili vaša porodica, ili vaš narod, vaše udruženje, itd.

Zato je dobra prilika da ljudi iz REM-a, zaista i ovo što su oni preživeli od hajke, razumeju, da razumeju sada javne funkcionere kako se osećaju i da na taj način uvek podgovore kada su napadi na bilo kog funkcionera.

Takođe, ono što je za nas važno, jesu i ovi projekti, odnosno sporazumi sa Emiratima. Smatramo da su to veliki prijatelji naše države, isto tako spona između hrišćanskog i muslimanskog sveta. Emirati za nas Bošnjake i za nas u Sandžaku uradili neke važne projekte, kao i za celu državu, Republiku Srbiju, i svaki vid novog dubokog vezivanja sa njima, posebno kroz ove zajedničke sporazume, itd, može doneti dobro i državi Srbiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a onda i svakome od nas koji smo građani Republike Srbije.

Dolazim i do sudija. Danas se biraju troje sudija iz Novog Pazara, dva pripadnika bošnjačkog naroda i jedan pripadnik srpskog naroda. Ono što je ministar pitao, ja ću potvrditi da su svi ovi ljudi konkretni, kvalitetni i nisu pripadnici ni jedne političke partije, posebno ne SNS. Vrlo je važno ovo što se događa. Ono što smo godinama pre upozoravali da se treba voditi računa o zastupljenosti u javnim institucijama. Evo, i ovim se pokazuje da se poštiva procenat pripadnika bošnjačkog naroda. To je slučaj u sudstvu.

Nažalost, to nije slučaj u svim ostalim institucijama, a smatramo da i to treba poboljšavati. Verujem da tu treba, kada je u pitanju Ministarstvo pravde, malo više poraditi na tužilaštvu, jer nam je tu situacija još uvek neravnomerna, ali kada su u pitanju sudije, to je počelo u zadnje vreme da se popravlja.

Ono što je najvažnije. Sudije koje su birane u prethodnom periodu, kao i ove danas, za koje smo čuli samo dobre karakteristike, raspitujući se i u narodu, daju nam nadu da će se sudstvo osloboditi određenih sprega koje su ranije, nažalost, imale između pojedinih delova kriminala, tužilaštva, sudstva itd. To je dobar put koji se izlečuje naše sudstvo, i to je dobar put kojem mi trebamo težiti.

U svakom slučaju mi kao poslanici Kluba za pomirenje, sačinjenog od predstavnika različitih nacija, različitih vera, svedočimo da dobrim, konkretnim dijalogom, dobrim, konkretnim predlozima možemo svi zajedno učiniti da Republika Srbija bude zemlja svih njenih građana, da poverenje građana u naše institucije jača i da na svaki mogući način svi zajedno radimo kako bismo obezbedili kvalitetan život za sve naše građane, a posebno kako bismo ostavili kvalitetne uslove života budućim generacijama. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, zahvaljujem se na ovom vremenu. Evo, kolega Imamović je upravo meni doneo ovaj njegov predlog, ali ovo je još jedan od performansa koji uporno rade.

Ja ću ga podsetiti da znam kako je biti samostalni poslanik. Od 2016. do 2020. godine sam isto tako bio samostalni poslanik i znam kako se oseća. Prosto, da bi ste mogli da se prijavite za reč, morate biti vredni, morate doći u Narodnu skupštinu, morate prisustvovati ove u plenumu, morate biti aktivni. Ne možete očekivati da iz Novog Pazara klikom se prijavite za reč za govorenje u plenumu.

Isto tako, kolega je juče govorio na jednom onom presu, pa smo mu mi odgovorili i dobro je što me je poslušao kada sam mu kazao da ima pravo da iskoristi ovih pet minuta po amandmanu, da mu niti mi kao poslanici, niti vi kao predsedavajući ne možete to sprečiti. Dobro je što je došao pomalo pameti, pa je iskoristio ovih pet minuta, ali nije dobro što je na ovaj način jer ja smatram da ne trebamo mi na ovaj način zloupotrebljavati ovo vreme i prosto sam prinuđen.

Žao mi je što kolega ne vidi da u ovoj Skupštini ima osam narodnih poslanika Bošnjaka. Nije samo dva, nije samo pet, već osam i svi se oni trude da se bore za prava svog naroda, za dobrobit svojih krajeva odakle dolaze, za dobrobit Sandžaka, za dobrobit građana Republike Srbije i trude se da to urade na onaj način kako su to njihove politike pripremile.

Žao mi je što se na ovaj način ovde koristi ova govornica, da se kaže – ovaj je režimski, onaj je režimski, a pri tome se dobija amnezija.

Evo da podsetim Imamovića, on je u koaliciji sa tom vladajućom partijom i u Tutinu i u Priboju, pa tamo nisu režimski ili jesu režimski, a bio je deo i ovih republičkih vlasti isto sa SNS ovde, pa kako tada nije govorio o režimskim i nerežimskim Bošnjacima.

Protiv sam bilo kojih podela, postoje dobri i loši ljudi, postoje pripadnici jednog ili drugog naroda, postoje pre svega građani Republike Srbije koji su nas ovde delegirali, da se borimo za njihova prava, da se borimo da njima bude bolje i da se borimo da ostvarimo ono što je Ustavom i zakonima zagarantovano, a ne da manipuliramo, a ne da se bavimo populizmom, a ne da zloupotrebljavamo ovu govornicu kako bismo jednostavno zaradili neke jeftine političke poene.

Ne vodi to ni čemu. To nije dobro. To nikako ne vodi onome čemu bismo trebali da svi težimo, a to je da radimo za dobrobit građana Republike Srbije i da radimo isključivo za dobrobit Bošnjaka.

Sad, vi ne budete ni na jednom zasedanju, nema vas ovde u plenumu nikako. Odradite neku konferenciju tamo, napadnete svoje kolege i svog rada i svog naroda i onda time želite da pravite neke performanse. Zašto? Zato što niste deo vlasti koje ste nekada bili. Ja znam da je to teško. Znam da nije lako kada padnete sa jedne velike pozicije na neku manju, ali to je politika. Oni su u toj politici 30 godina, trebali su naučiti kako je i kada ste vlast i kada ste opozicija. Trebali su naučiti kako se i u jednom i u drugom slučaju morate dostojanstveno ponašati i boriti za interese svoga naroda.

Mi iz Stranke Pravde i pomirenja smo baštinili, baštinimo i baštinićemo isključivo politiku partnerstva, ne poltronstva, politiku i i , politiku koja traži i teži dobru i Bošnjacima i Srbima i svim drugim građanima Republike Srbije.

Evo ovde imaju poslanika iz Priboja, koga pri tome i ne uračunavaju u Bošnjake u ovoj njihovoj podeli, koji je isto tako iz tog bošnjačkog korpusa i koji zna najbolje kako je taj program od te 2011. godine do sada korišćen, nekorišćen, upotrebljavan i zloupotrebljavan.

Mi se borimo za suštinski za taj narod u Priboju, kao što smo stali onoga trenutka kada su se desile one nemile scene prošle godine i doveli do toga da tom politikom pomirenja i predsednik Aleksandar Vučić dođe u Priboj i da se zaustave sve one ludarije, sve one gluposti, da jednostavno težimo tome da živimo onako kako treba, kako je časno, kako je dostojanstveno i da ih podsetim da ćemo mi kao poslanici podržati ovaj amandman, jer je u interesu građana Tutina, kao što ćemo podržati amandmane i kolega drugih poslaničkih partija koji su u interesu građana Novoga Pazara, ne zbog njih, ne zbog njihovih politika, već isključivo zbog građana Pazara, Tutina, Priboja i svih drugih gradova i zbog građana i Bošnjaka, Srba i svih ostalih.