Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od amandmana koji je obrazlagao gospodin Zoran Krasić, amandman koji sam podnela na član 6. Predloga zakona, koji se odnosi na tarifni broj 8, jeste nešto sasvim novo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama, potpuno neprimereno. Ovo će dovesti do još većeg protesta i ogorčenja građana Srbije, a i kada vama budem krenula, gospodo poslanici, da obrazlažem o kojim pozicijama se radi, videćete da to ima veze sa nekim zakonima koje ste doneli u Skupštini, a ne možete ni da se setite koji su to zakoni, zato što je iz pojedinih odredaba tih zakona izvučeno da se uvede jedan potpuno novi tarifni broj 8, a da se prethodni izbriše.
Kako je to do sada bilo u Zakonu o republičkim administrativnim taksama? Kada je u pitanju tarifni broj 8, on se odnosio, a postojala je samo jedna vrsta zahteva, na zahtev za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu. Dakle, za obavljanje neke delatnosti i kakav je njen uticaj na životnu sredinu administrativna taksa je bila 760 dinara.
Možemo da raspravljamo o tome, a o tome smo govorili kada je bila pre dve godine izmena te takse, ali sada sa aspekta pomeranja, što se tiče tog odnosa i neformalne devalvacije dinara, da li je to mnogo ili malo, ali ovde se sada to više ne čini. Ovde se ta pozicija briše.
Taj tarifni broj 8. je potpuno poprimio novi karakter, tako što su u njega uključene odredbe iz nekoliko zakona koje ste vi doneli, a protiv kojih je bila Srpska radikalna stranka. Radi se o zakonima koji se tiču zaštite životne sredine, Zakonu o energetici, Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Dakle, to su sve zakoni koje je donela ova nova vlast, odnosno vi kao većina u Skupštini, na predlog resornih ministara, otkako je Vojislav Koštunica premijer.
Potpuno sam uverena da je on i ovo obrazloženje kao premijer Republičke vlade potpisao i da ne zna o čemu se radi i na koji se način ustanovljavaju novi razdeli. Mlađan Dinkić zna da njegova stranka nema apsolutno nikakvog uticaja u biračkom telu i da je to ono – daj šta daš, sada da pokupi šta može u jednom sazivu, u jednom mandatu. Koštunica bi kao političar, koji je sada igrom nekog slučaja i premijer, koji je prisutan od obnavljanja višestranačja na političkoj sceni Srbije morao da zna, to je neka elementarna logika, da svaki novi namet, a ovde je on u tarifnom sistemu 8. sadržan u mnogo pozicija, i sada ću vam nešto više reći o tome, jeste nešto što će automatski da naiđe na veliko negodovanje kod građana.
Umesto tog sasvim jednostavnog zahteva za analizu uticaja delatnosti na životnu sredinu, zbog usvajanja svih ovih pobrojanih zakona, protiv kojih smo mi srpski radikali bili, kao razlog za donošenje novog tarifnog broja 8. predlagač, a u to obrazloženje je uključen sada i premijer, jer je potpisao u ime Vlade da se ne slaže sa ovim mojim amandmanom, nam predlaže da se uvedu sasvim nove pozicije.
Kaže – zahtev za odlučivanje o potrebi izrade procene uticaja, a samo piše "procena uticaja", pa sada vi, da vam ovo nisam objasnila a niste imali pred sobom zakon ili ne znate o čemu se radi, ne biste znali da je to procena uticaja na životnu sredinu; mogli ste da mislite da je procena uticaja ne znam čega, uticaja raznih faktora na ne znam šta. Ne, nije, nego procena uticaja na životnu sredinu kada je u pitanju nova delatnost. Sada umesto onih 760 dinara za taj zahtev treba da se da 1.000, ali on se sada drugačije zove.
To vam je kao kada podnosite zahtev za legalizaciju po onom Šumarčevom zakonu, pa vam u startu treba sto evra, pa tek onda da uđete u proces legalizacije. Tako vam je isto i kada dođete na šalter radi procene uticaja, a ovde je to i nedorečeno, na životnu sredinu, šta vam dalje treba – prvo, ovih 1.000 dinara.
Dalje se kaže, za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja, ali postavlja se pitanje kolika je ta studija, da li ima dve, tri ili 50 strana, to treba da odluče po vašem zahtevu ovi iz organa za naplatu republičke administrativne takse, pa oni kažu – još 1.000 dinara.
Dakle, kad ponesete zahtev pa vidite koliki je obim studije dolazite do toga da podnosite zahtev za davanje saglasnosti na tu studiju, koja je ili dobra ili nije. Ako je ona prošla, onda se kaže: do sto metara kvadratnih – 20.000 dinara. Ako neko želi da osnuje, recimo, farmu pilića, teorijski je moguće da to uradi i na sto metara kvadratnih, da nešto počne, uzme malo živine, nešto mora da radi, a to je vrsta proizvodnje, mada sve vam govorim po primerima kakvi će se desiti u praksi jer je ovo samo jedan u nizu.
Ili, da instalira u okviru svog imanja, ako ima prostora, neki rasadnik ili da se bavi proizvodnjom nekog bilja, znači, zbog raznih preparata, pesticida, ovde zbog prehrane stoke ili zbog raznih drugih zaštitnih elemenata koji moraju tu da se uključe, mora da izvrši procenu uticaja i da uradi studiju o tome da li se uklapa u okruženje, odnosno u životnu sredinu. Nemoguće je da neko to radi u urbanom naselju, mada ima i takvih slučajeva.
U Kragujevcu postoji jedan deo grada, koji je u međuvremenu prerastao u jako lepo naselje. Nekada je to bila periferija. Bilo je seosko područje. Okolo su sve velelepna zdanja, lepe kuće, uređene, a jedan čovek je ostao sa svojom delatnošću, koju je verovatno započeo pre 20 godina, kada tu nije bilo tih kuća, i on uzgaja koze. Neko mora da izvrši procenu da li je to što on radi pogubno po životnu sredinu i okruženje, a ima takvih slučajevima i u drugim gradovima, na obodu grada.
Ako je do sto kvadratnih metara, striktno po ovom tarifnom broju mora da se meri, jer ako pređe sto metara kvadratnih, a to je raspon deset puta, do hiljadu metara ne plaća 20.000 nego 39.000 dinara, i one 2.000 kod podnošenja zahteva, znači 41.000.
Ako pređe hiljadu kvadratnih metara, to je 30 puta 30, ako je u pitanju neka druga farma sa nekim drugim životinjama, ako nisu u pitanju pilići gde treba manje prostora, ako su u pitanju ovce, koze, nije važno šta, a hoćete da podstičete ljude da otvaraju te farme i da se bave tom proizvodnjom, po novom treba da plati 64.000 dinara, jer opet mora da izradi studiju, ustanovljava farmu, i da izvrši procenu uticaja na sredinu.
Dalje se kaže – zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja zatečenog stanja. To je kod onih koji već imaju to isto, kao što je ovaj jedan primer koji sam navela, a takvih ima ko zna koliko. Oni moraju da izvrše, za bilo koju proizvodnju koja se tiče zaštite životne sredine, odnosno uticaja, legalizaciju tog posla po ovom novom tarifnom broju 8. Moraju da plate, ako je do sto metara kvadratnih, 10.000 dinara; od sto do hiljadu metara raspon je deset puta.
To je kao kada je Dinkić rekao – oni koji imaju do 45 godina navodno će od septembra moći da uzimaju stambene kredite sa 4,5% efektivne kamate, a zamislite, neko napuni 45 godina ne znam kog septembra i sledećeg dana ima 45 godina i jedan dan i on ne može da podnese zahtev i mora da plaća kamatu od 15% ili od 11%. Isti vam je slučaj i ovde – ima sto jedan kvadrat, mora da plati duplo više. To je neverovatna logika.
Gde je tu Koštuničina logika da potpiše ovako nešto i da da mogućnost da se pravi ovakav tarifni broj? Ako hoćete da legalizujete tu delatnost, od sto do hiljadu kvadratnih metara morate platiti 20.000 da se izvrši procena uticaja, a preko hiljadu metara 32.000.
Sada ima nešto novo. To je verovatno u tom modernom evropskom duhu procesa integracije i svega ostalog. Nije dovoljno što ima zahtev i legalizaciju zatečenog stanja nego se pojavljuje – zamislite kako je to lepo sročeno da se opljačkaju ljudima džepovi, da se uzimaju tolike pare – za ažuriranje studije o proceni uticaja. Dakle, vrši se ažuriranje studije.
Kaže – za zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja. Sve ovo građani slušaju i valjda razumeju o čemu se radi, jer kad dođe na šalter, on to mora da plati. Zaista, sada je već kasno, ali kada ste već rešili da ovako ogulite kožu narodu, bar da napišete kojeg je uticaja, a ne da budete ovako nedorečeni, kao – piše tamo u nekim drugim zakonima. Kada je već pljačka, neka bude skroz definisana, a ne ovako nedorečena.
Da biste uzeli samo taj zahtev, da biste ažurirali procenu studije potrebno je pet hiljada dinara, a onda posle toga ide: do 100 metara, od 100 do 1.000, i preko 1.000, pa novih pet hiljada, pa 10 hiljada, pa 20 hiljada. Tako vam je to u tarifnom broju osam. Sve ove ovolike hiljade, koje se množe u zavisnosti od toga šta želite da radite i kakva delatnost je u pitanju, a svaka proizvodna delatnost, uzela sam stočarstvo kao primer, neka nova tehnologija, nije važno, proizvodnja bilo čega što može da ima uticaja na životnu sredinu zahteva ovakvu vrstu procena.
Umesto onog jednog jedinog zahteva od 760 dinara, ovoliki iznos, sa ovolikim novim razdelima – ako to možete da opravdate i sve da do kraja ništa ne pričate, ne izlazite ni na jednu repliku, jer šta biste rekli posle ovoga. Ovo je očigledna pljačka ljudi.
Bolje je da niste pisali ovakvo obrazloženje i da premijer nije stao iza tog obrazloženja da kaže – zbog ovih prethodnih zakona moramo da ustanovimo ovakav novi tarifni broj osam. Onda nije trebalo da donosite te prethodne zakone. Koštali ste državu, iscrpljivali nas ovde da vam objašnjavamo da su ti zakoni pogubni i u svim tim segmentima, kada su donošeni ti zakoni, produkovali su mnoge nevolje. Ako su vama napisali ovi iz EU da morate na ovakav način, sa ovakvim tarifama da pljačkate građane Srbije, od jednog pileta, preko jednog jagnjeta i redom.
Juče smo videli carinske tarife. Sklona sam tome da mislim da mnogi od vas ne mogu to da opravdaju ni pred samim sobom, a kamoli da odu u narod. Ali, vi ste slepi poslušnici. U petak ste zakazali dan za glasanje, na zeleno pritiskate i tarifni broj osam i sve nove namete i onda ćete da vidite kako će narod zbog toga da vas kazni.