Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9607">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo poslanici, meni je zaista kao poslaniku SRS žao što je zbog opravdane sprečenosti kolega Buha u nemogućnosti da ovo obrazloži, zato što je i ovo jedan strukovni problem, o čemu bi on imao mnogo toga da kaže iz iskustva.
Ovde se radi o ključnoj stvari koju mi potenciramo od početka rasprave o amandmanima, a to su sredstva za osnivanje agencije za promociju izvoza. To je iznos od 25 miliona evra. Došli smo do saznanja, i to je nepobitno tako i potvrđeno kasnijom proverom, da ovih 12,5 miliona evra koji su potrebni za prvu fazu punjenja ovog fonda nema trenutno u budžetu Republike Srbije.
Dakle, očigledno imate nameru da usvojite ovaj set zakona za koje mi predlažemo da se brišu i da u okviru budžetskog rebalansa obezbedite ovih 12,5 miliona evra, što je skandalozno, naročito kada se ima u vidu da već postoji, a o tome je jutros govorio kolega Arsić, Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, koji je svoj inicijalni kapital dobio od Svetske banke, u iznosu od 11,5 miliona evra, i koji posluje na određenim tržišnim i ugovornim principima koje je taj fond sam definisao.
Da preračunate svi koliko je to 12,5 miliona, to je prva faza i to je ono što mora odmah da se izdvoji iz budžeta, a tek 25 miliona evra u dinarima, zavrteće vam se u glavi i doći ćete do neverovatne cifre, mnogo veće nego što je ona koju je Vlada Republike Srbije odobrila kao nekakav poseban program za oporavak Kragujevca, Bora i Vranja.
Postavlja se pitanje da li je nama agencija potrebna, sa tim početnim kapitalom. Znamo da krajnji korisnik i potencijalni izvoznik neće moći uvek i u svakoj prilici da koristi sredstva i da će to da ide kroz protežiranje određenih firmi.
Postavlja se pitanje da li je nama ta agencija potrebna i šta su radili izvoznici u Srbiji, kakva je bila struktura izvoza pre dolaska dosmanlija na vlast, odnosno tog kontinuiteta politike i šta smo mi kao zemlja sa oznakom "made in Serbia" mogli da izvezemo. To su uglavnom bile sirovine, poluproizvodi, proizvodi koji su zahtevali tzv. niski stepen obrade.
Ako dođete do nekog pregleda trenutnog stanja u privredi Srbije, videćete da i tih sirovina uglavnom nema ili se ne eksploatišu. Najočitiji primer za to vam je okupirani rudnik Trepča na području naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
Moram da vas podsetim na nešto o čemu je i ranijih godina često govorio, a naročito u prvim godinama okupacije, kolega Ljubomir Kragović, da u to srećno vreme kada je Trepča bila pod patronatom Republike Srbije, kada tamo nisu bili okupatori, Londonska berza je svoju trgovinu metalima usmeravala kroz proizvodnju, odnosno rad dimnjaka u Trepči. Danas je taj rudnik i ta eksploatacija pod okupacijom jedne američke firme.
U ukupnoj strukturi izvoza, primera radi govorim o tome, iako je to teško za svakog srpskog patriotu, naročito za nas radikale, ali i sve dobronamerne političare i ljude da govore o tome, Trepča je imala veoma značajnu ulogu zato što je izvozila i prerađene metale, akumulatore, izrađeni nakit i bukvalno nije postojalo mesto na kugli zemaljskoj gde taj proizvod nije mogao da se plasira.
Ako je privreda Srbije u užasnoj situaciji zbog nebrige, pre svega zbog one prethodne dosovske vlasti, onakve politike kakvu je vodio Aleksandar Vlahović, kao i ministar Đelić, jedan pa drugi premijer, ako vam je jasno da je naša tehnologija u najvećem delu za ono za šta smo mi bili neprikosnoveni na pojedinim delovima tržišta sada zastarela, onda je neverovatno da vi ne usmeravate 25 miliona evra u poboljšanje proizvodnih kapaciteta i u pokretanje proizvodnje nego u stimulaciju izvoza.
Već sam vam rekla da postoji fond koji se time bavi i zainteresovani privredni subjekti koji žele da plasiraju svoje proizvode na inostranom tržištu, ako nisu u mogućnosti da to sami urade, da promovišu i dođu do potencijalnog kupca, to svakako mogu da urade preko ovog fonda ili nekog drugog budućeg koji će time da se bavi.
Otvoreno vam se onda postavlja pitanje – čemu vam služe privredne komore? Vraćamo se na onu radikalsku tezu da su i one nepotrebne, i regionalne i Privredna komora Srbije, koja po prirodi stvari mora da promoviše privredne subjekte i da obezbeđuje taj plasman.
U celoj toj strukturi izvoza trenutno uglavnom dominiraju sirovine. Ove godine će biti, kakav je takav je, na najnižim mogućim granama, izvoz u procentima, a došli smo do tog saznanja koje se objavljuje i u Republičkom zavodu za statistiku, a i vi znate da je enormno visok spoljnotrgovinski deficit zbog tog lobija, zbog nemogućnosti da privreda posluje, radi. I ove godine će sa sirovinama da ide mnogo teško. Imali smo primer naših domaćih poljoprivrednih proizvoda. Sada su ovog leta poljoprivredni proizvođači destimulisani da izvoze svoje proizvode.
Ako govorite o činjenici da je ove godine i te kako podbacila poljoprivredna proizvodnja i o podatku da je 14% manje zasejano pšenice nego što je učinjeno prošle godine, ako vidite da su nezadovoljni poljoprivrednici i oni u metalskom kompleksu i oni nekada zdravi privredni sektori koji su sami mogli ostatak tih svojih proizvoda da izvezu...
A, spletom okolnosti ja sam jedan deo svog radnog perioda provela skoro tri godine u sektoru "Zastava izvoz". Reći ću vam podatak da je 1989. godine taj moj bivši radni sektor, odnosno nekada ″Zastavin″ OUR izvezao iz ″Zastavinog″ programa kao sektor izvoza ostalih proizvoda na tržište, što evropsko, što američko, za 9 miliona dolara profita.
Ako pronađete sada jednu firmu ili dođete do podatka da je neko preduzeće u Srbiji toliko prihodovalo od izvoza, svakako da tome treba da se oda priznanje. Ali, u Srbiji toga nažalost nema, zato što je politika deviznog kursa s jedne strane destimulativna za izvoznike, a sa druge strane, opšti ambijent i nemogućnost da dobiju povoljne kredite da bi izvršili plasmane, a samo osnivanje ove agencije, sa nama nepoznatim akcionarima i ukupnim kapitalom koji će da poseduje (o tome govori član 7), nisu garancija da će to da se desi.
Potreban je potpuno drugačiji pristup ovoj stvari u okviru kreiranja kompletne makroekonomske politike od strane jedne vlade da bi se došlo do pozitivnih efekata. Ova agencija, sa trošenjem ovolikih para, to neće, nažalost, potencijalnim izvoznicima da omogući i samim tim nećemo prihodovati sa ove izvozne strane, već će se enormni uvoz nastaviti, kao što je to bilo svih ovih proteklih godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Vladimirović je kao član Odbora za privatizaciju i te kako upoznat sa problemima koji sada muče srpsku privredu i u kraju odakle on dolazi, a tako je i u celoj Srbiji.
Kada je govorio o predlogu da se briše član 9, koji govori o tome da će učešće Republike Srbije biti u iznosu od 51 posto od ukupnog akcionarskog kapitala agencije, i rekao da hipotetički može da se desi da kasnije, iako je definisano da je u vlasništvu Republike Srbije 51 posto, kapital pređe u ruke nekih drugih akcionara, imao je u vidu sve ono što se desilo sa ″Mobtelom″.
Ma koliko puta da su i poslanici SRS postavili pitanje, a ovi ministri, nekada veliki kritičari srpskog tajkuna Bogoljuba Karića, zaćutali, poput Velimira Ilića, jer je u međuvremenu napravio sa njim koaliciju, ni dan-danas se ne zna šta je čije u celom tom zamešateljstvu koje se zove ″Mobtel Srbija″ i samo je jasno da su oštećeni građani, oštećena je država. Karić se enormno obogatio i profitirao.
Ovo je iznos od 25 miliona evra početnog kapitala. Vidite da su oni koji su se osilili i koji su skloni kriminalu najvišeg ranga pustili pipke i, naravno, ništa im nije sveto; očigledno su bliski strukturama koje vladaju, naročito u oblasti finansija, i s pravom je takva bojazan ovde izražena.
Kada čovek pogleda član 9. i ceo zakon i poslove kojima će agencija da se bavi i obrazloženje koje je predlagač napisao, uz ovu kuknjavu da nam nikako ne ide što se tiče spoljne trgovine sa drugom državom članicom – pa, takva vam je Ustavna povelja i tako ste definisali odnose i opet vam je Marović predsednik državne zajednice, pa ste sa njima u koaliciji u Savetu ministara – jasno se vidi da je intencija predlagača da od Republike Srbije, u pravom smislu reči, kroz ovu agenciju napravi jedan vid poslovne banke.
Ako želite da Vlada Republike Srbije, a samim tim i Srbija bude neko ko će da se bavi tom vrstom posla, onda ne da ste promašili nego zaista su očigledne namere pojedinaca da u tome prigrabe što je moguće više kapitala za sebe u budućnosti. I da nam lepo objasnite, da ste to već ilustrovali primerima, ali nema ko, ministra Dinkića nema ovde, čovek ima preča posla, šta ga briga za tričavih 25 miliona evra za ovu agenciju, na koji način će da se vrši plasman tih kredita, iako je to pro forme ovde definisano.
Zna se da i sada u bankama, koje drže monopol u svom poslovanju, i kod bankara, koji su i te kako vezani tom finansijskom osovinom za Dinkića i za Jelašića, kredite za proizvodnju ne mogu da dobiju svi. Ko je konkurisao kod bivših dosovskih vlastodržaca, dok je Srbijom harala Demokratska stranka, za kredite iz Fonda za razvoj – Rašetin svekar. Ko je dobijao te kredite – oni koji su bili bliski vlasti Demokratske stranke i ministara koji su tada upravljali zemljom. Ko su oni koji će u budućnosti da dobijaju kredite za proizvodnju i da vrše plasman svojih proizvoda? Takođe oni koji su bliski sadašnjim strukturama vlasti.
Da vi ubedite sada srpske seljake da će oni, a taj prelazak iz tog društvenog modela privređivanja, kroz ugašeno zadrugarstvo, do ukrupnjavanja privatnih poseda kod proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, jeste jedan proces koji traje i koji je na štetu poljoprivrednika, ali da ih ubedite, da li su u pitanju oni koji proizvode žito, voće, povrće.
Da će ova agencija da im omogući siguran plasman i da će unapred znati za godinu dana, kroz dobru cenu i kroz plasman na neko tržište da će da prihoduju i da ne rade za džabe, niko neće da vam poveruje. To zbog toga što ste sve to obećavali prošle godine.
Pre neki dan se pojavi jedan od najvećih proizvođača malina, čovek kaže da ima tri hektara poseda, vredno je radio, a to je poljoprivredni proizvod koji ima i te kako prođu na zapadnom tržištu i gde god je želeo da ga plasira to je i mogao, ali je rekao da ove godine ne može samo da isplati 1000 nadnica koliko ljudima treba da oberu te maline, koliko je uložio, gde će da se nađe sa tri hektara, sa toliko uloženog kapitala, a nije ni na pozitivnoj nuli.
Mogu da vas podsetim na period tog leta i jeseni uoči pada dosovskog režima, a to će i vas da zadesi, kada je sa skupštinske govornice Čedomir Jovanović rekao da je bolji krompir koji je uvezen iz Holandije, nego onaj iz Prilika kod Ivanjice. Iste greške ponavljate.
Beskrupulozan je Vlahović kada izađe i ovde drži pridike, zato što je on to započeo, Demokratska stranka sa njim, on kao ministar i bivši premijeri iz redova Demokratske stranke. Na isti način se ponašate i zato ćete na isti način i da dobijete odgovor od građana. To će biti mnogo pre nego što je Dinkić zamislio i tako se izjašnjavao pred nekim stranim novinarima – u redu je, stabilno je, premošćavamo nekako, misli paket po paket zakona a vreme prolazi.
Ne mogu ni seljaci, ni radnici, ni penzioneri, ni nezaposleni, nemaju oni više šta da čekaju. Ista priča, iste laži, iste obmane, a ovo je juli mesec 2005. godine, zapamtite, narod nema više vremena ni za obmane, ni za prevare, niti da čeka da će od danas do sutra da mu bude bolje. Ništa se suštinski nije promenilo. Ista politika se vodi.
Ne mogu da razumem poslanike iz vladajućih struktura da na bilo koji način osporavaju argumente koje iznosi SRS, jer je očigledno da je sve što govorimo istina. Oni su navodno uvređeni zbog toga što govorimo na taj način, ali isključivo argumentovano kritikujemo i ovaj zakon i takvu politiku koju vodi Vlada, naročito u odnosu na srpskog seljaka.
Oni su to isto pričali, ali iz neke kvaziopozicije, oponirajući Živkoviću i pre toga Đinđiću i celoj Demokratskoj stranci. Gde je tu princip? Da li se zalažete za iste pomake? Ne govorim o onima koji tada nisu bili u parlamentu, jednokratno su ovde bili, prošli i više neće da se pojave, nego o vama koji ste deo i suštinski podržavate sve ono što se radi, a vidite da ne ide u koriste ni seljaka, ni srpske poljoprivrede i uopšte onih koji nešto rade i privređuju u ovoj zemlji.
Dame i gospodo narodni poslanici, kako odmiče rasprava u pojedinostima o zakonu za osnivanje agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, mogli bismo neku reč da progovorimo o onome kako trenutnu situaciju vide vaši "partneri" iz Evropske unije.
Oni čije izveštaje vi kao vladajuća struktura očekujete kada je u pitanju tzv. ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, zato što se oni nisu pozitivno izjasnili zbog politike bivše DOS-ovske vlasti koju ste nasledili prošle godine u junu mesecu kada smo mi narodni poslanici dobili taj izveštaj.
Neverovatno je zaista i nedopustivo da niko iz Ministarstva finansija nije ovde prisutan, a trebalo bi da bude ministar koji nam je ovo predložio, da nam da odgovore na neka pitanja. Mi sve vreme govorimo ovde, ovaj član 11. gde je doktor primarijus Milivoje Vuković tražio da se član zakona briše, govori upravo o tome na kakvim načelima će agencija da posluje, da bude likvidna, sigurna, rentabilna, što znači da samo sa sigurnim partnerima za plasman hoće i želi da posluje, sa onima koji mogu da omoguće obim proizvodnje, kvalitet proizvoda i koji imaju određenu ugovornu obavezu, likvidni i sposobni da kroz eventualni kreditni aranžman koji dobiju od ove agencije, a koja je zapravo jedna vrsta banke, to urade.
Opet dolazimo do onoga o čemu je govorio gospodin Momir Marković – šta mi to možemo da izvezemo i da li Srbija ove godine, ako to već nije mogla 2003. i 2004. godine, može da plasira žitarice ili, recimo, sirovu kožu na svetsko tržište, to je ono sa čime su se hvalili ovi prethodnici iz DOS-ovske vlasti, ili tekstilne proizvode, i kakav je odnos Evropske unije, odnosno asocijacije koja je navodno pratila šta se ovde dešava kada su u pitanju ti ekvivalenti i pod kojim uslovima mi možemo tamo da izvezemo.
Nejasno je za nas da li su te carine, kada su u pitanju žitarice, kojih ove godine nema dovoljno ni za naše tržište, jer je 14% manje pšenice zasejano, ili recimo sirova koža, da li su te dažbine koje su uvedene od strane Demokratske stranke i bivše vlasti ukinute. U svojim istupanjima u medijima pojedini poslanici koji su ulazili u ovu oblast, a i ministri su naročito skloni tome da kažu – mi ćemo da liberalizujemo našu privredu, mi nećemo da vodimo nikakvu protekcionističku politiku. Vi ste se mnogo zaleteli kada je u pitanju stanje u našoj privredi, jer kako da ne štitite ono jedino što je ostalo zdravo i što može da privređuje.
Politika deviznog kursa nije stimulativna za izvoznike, ali sa druge strane, ovaj uvoznički lobi radi ovde šta hoće. Sve i da hoćete, a očigledno je da nećete, svojim merama da zaštitite srpskog seljaka i poljoprivredne proizvode, opasnost da će preko tog uvozničkog lobija iz druge republike članice da dođe nekonkurentna roba našoj poljoprivredi postoji, zbog toga što ni ova sadašnja vlada, baš kao ni prethodna, kada je to krenuo da radi onaj neuki Čedomir Jovanović u ime Demokratske stranke, nije do kraja izvršila harmonizaciju kada je u pitanju carina na poljoprivredne proizvode.
Bilo ih je nekoliko stotina, on je to radio mesecima kao ekspert Demokratske stranke, a kako su radili vidimo dokle su nas doveli i vi ste nastavili sa tom politikom. To sada je jedna velika opasnost.
Takvo ponašanje i nepostojanje pre svega unutrašnjeg tržišta, a da ne govorim o jedinstvenom spoljnotrgovinskom, omogućava da se na takav način ponaša Milo Đukanović, koji je pre nekoliko dana, a o tome sam jutros pričala, jednostavno jednostranom odlukom rekao da voda iz Srbije ne može u Crnu Goru.
Onda dolazimo do toga kako oni vas vide, mnogo se hvalite, pa mi smo ravnopravni partneri, a vraćamo se na priču gospodina Tomislava Nikolića i SRS iz predizborne kampanje; šta je to za šta su oni zainteresovani i šta je to što od nas hoće da kupe?
Primetno je u ovom uvozničkom lobiju, u strukturi tog uvoza koji pravi ogroman spoljnotrgovinski deficit da se uvozi sve i svašta, a naročito prehrambeni proizvodi i sistematski se uništava prehrambena industrija ovde kod nas, kako mesna prerađivačka, a to vidimo na primeru "Crvene zvezde" iz Kragujevca, nekada najpoznatije i najbolje mesne industrije u onoj bivšoj Jugoslaviji, tako i sve druge.
Hemijski proizvodi – pogledajte kako je zasuto naše tržište, a da se ništa ne radi na tome da se oni drugi delovi hemijske industrije koji nisu privatizovani dobro privatizuju i da mi krenemo da proizvodimo sve to što se uvozi kod nas i da time uposlimo ljude.
Pogledajte za šta su oni zainteresovani. Tek pre 15 dana ratifikovan je sporazum o izvozu tekstila i vi ste videli da poslanici SRS-a nisu želeli protiv toga da glasaju, jer mi smo pobornici da treba da se oživi tekstilna industrija u našoj zemlji.
U tekstilnoj industriji, pored toga što je među zaposlenima najveći broj žena koje su sada ostale bez posla, a to su nečije majke, sestre, supruge, postoji mogućnost, zbog izuzetno kvalifikovanog kadra koji smo negovali u proteklim decenijama kada je tekstilna industrija u pitanju, da ta privredna grana doživi prosperitet.
Da li je posle potpisivanja, odnosno ratifikovanja tog sporazuma u ovoj skupštini neko od vas čuo da je naglo neka fabrika krenula sa oživljavanjem proizvodnje, da je država pomogla, da je ugovorila neki izvozni posao? Nažalost, nije.
Sve su to stvari koje su prisutne i koje su velika brana za mogućnost da se izvoz poboljša. Zabeležen je pad izvoza u odnosu na prošlu godinu, a od prošle godine u odnosu na 2004. godinu takođe za nekoliko procenata.
U ukupnom obimu on je bio veoma mali. I, opet vam ponavljam, šta smo mi samo izvozili, od toga sada nema ništa.
Prema tome, da je jedan deo od ovih 25 miliona evra, primera radi, a evo kroz izvesno vreme, veoma brzo, za nepunih mesec dana, posle rebalansa i stupanja na snagu ovog zakona, 12,5 miliona evra odmah će iz budžeta, tako stoji u članu 7. ovog zakona, da bude prebačeno kao fond agencije, a da je tih 12,5 miliona direktno kroz investicije otišlo u srpsku tekstilnu industriju, svanulo bi mnogima u Srbiji, mnogim gradovima, a ti ljudi bi sutra, a pretežno žene, uglavnom imali posla. Ovako, čemu oni da se nadaju?
Ili da ste investirali u srpsku poljoprivredu, da ste omogućili siguran plasman srpskim voćarima, a njih je zaista mnogo. Sada su aktuelne maline i višnje, to je stvarno ispod svakog nivoa koje su otkupne cene. A zašto da ne govorimo i o jabukama, breskvama i drugim proizvodima koje se u tonama i tonama proizvode ovde u Srbiji.
Nije dobra ovakva politika i ovakvo bahato razbacivanje parama svih obveznika, građana Srbije, koji moraju da pune budžet i zbog takvih poreskih zakona jedva izmiruju obaveze i sve teže i teže žive. Zato u danu za glasanje, ma kada on bio, prihvatite amandmane SRS i ovaj kolege dr Vukovića i sve prethodne i ne dozvolite da se osnivanjem ovakve agencije uzalud troše pare koje mogu i te kako da budu racionalnije i bolje upotrebljene, direktno u proizvodnji i da se taj efekat vidi za veoma kratko vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik gospodin Tomislav Penezić, ceo zakon, a naročito ovaj član, ne samo da treba da se briše iz svih ovih opravdanih razloga koje je gospodin Penezić izrekao, nego zato što će u pravnom smislu donošenje ovakvog zakona sa ovakvim članom da predstavlja presedan, do sada neviđen u našoj praksi kada je u pitanju odnos jedne institucije koja sebi daje neograničena ovlašćenja, odnosno dobila je, kao što je Narodna banka Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci i po Zakonu o bankama.
Ovim Narodna banka Srbije još više učvršćuje svoju poziciju, a time i aktuelni guverner Radovan Jelašić. Sudbina svih bankara u Srbiji je donošenjem jednog ovakvog zakona ne neizvesna, nego, kako mi Srbi kažemo, nož i pogača su u rukama jednog čoveka koji vlada Narodnom bankom Srbije i kontroliše sve finansijske tokove. Baš kao što je koleginica potvrdila, u jednom izlaganju je rekla – ne, mi to ne radimo, a onda posle 20 minuta se ispravila i rekla ono što je zaista tačno.
Vidite šta kaže član 4. Kaže – na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije (dakle, to je to što je potencirao gospodin Penezić) odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Drugi stav kaže – Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti (uvek čitaj: Jelašić i Dinkić, to je taj dvojac kada kažemo Narodna banka) uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
O tome smo govorili kada je u pitanju sam postupak stečaja, to je član 2. I, kaže, što je zaista presedan – rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Tek u članu 5, o kome ćemo kasnije da govorimo, kaže se da protiv tog rešenja može da se pokrene upravni spor pred nadležnim sudom. Gde ovo ima i gde ovo postoji, da organu koji vam je izrekao ovakvu kaznenu meru, zapravo rekao vam da vas više nema, odnosno odlučili Jelašić, Dinkić, Labus da je gotova ta banka, nestaje, ne možete da izrazite nikakvu žalbu protiv tog rešenja?
Moram da vas podsetim na vaše famozne povike, naravno neutemeljene, bile su produkt jedne političke hajke na neistomišljenike i nisu bile potkrepljene nikakvim argumentima u to vreme, moram da vas podsetim na ono o čemu ste govorili kada je gospodin Vučić bio ministar za informisanje i kada je tada bio važeći Zakon o informisanju.
Mediji su (a to danas rade bez ikakve kaznene odredbe, naročito B92 koji se upleo u ono banditsko kolo Nataše Kandić) imali rok od 24 sata da objave demanti svakog od vas za stvari koje su se ticale vašeg privatnog života, pre svega onoga što niste uradili; dakle, mediji koji su blatili porodice pojedinih ljudi.
A, ovde ne postoji jedan jedini minut, nego kaže – ako je prvog radnog dan u nedelji, ponedeljak, doneto rešenje, overio ga guverner, nemate kome više da se žalite.
Ono je konačno, pa izvolite pokrećite spor pred sudom. Pred kojim sudovima? Pred sudovima u kojima su pojedini čelnici tih pravosudnih institucija postavljeni u DOS-ovsko vreme, ljudi koji ne da su politički obojeni nego i te kako služe i izuzetno su povezani sa finansijskim lobijem u ovoj zemlji.
Ako mislite da donesete ovakav Predlog zakona, kao i Predlog zakona o finansijskom lizingu, gde se takođe neograničena ovlašćenja daju Narodnoj banci Srbije, koja bi trebalo naravno da kontroliše poslovanje svih onih koji imaju mogućnost davanja lizinga, onda želite da kroz takvo ponašanje, koje je izraženo od perioda kada je Dinkić upao u Narodnu banku tada Jugoslavije, preko njegovog ministrovanja i sada ovakvog Jelašićevog rada, zaista dovedete Srbiju na najniže moguće grane, da jedna šačica ljudi odlučuje o svemu, da se poigravaju sudbinama zaposlenih i ljudi koji su komitenti tih banaka i da oni procenjuju kada je sazreo taj uslov, a to im daje mogućnost iz člana 3. ovog zakona, da se izvrši prinudna likvidacija.
Kao što je rekao kolega Krasić, ako nas nema, a uskoro će nas biti 126 najmanje u skupštinskim klupama, jer srpskih radikala je toliko minimalno potrebno da bi se Srbija okrenula jednom boljem, normalnom pravcu svog razvoja i da bi građani imali bilo kakvu sigurnost, koju sada uopšte nemaju, pa i oni koji su u ovim bankama, mi moramo da govorimo i da poručimo i tim ljudima, jer svakom je mač nad glavom, i građanima Srbije da to tako ne ide i ne može.
Ovakve zakonske odredbe, osim što predstavljaju presedan u pravnom smislu, zaista predstavljaju veliku opasnost za budućnost Srbije i mogućnost da se šačica ljudi enormno bogati i da uzima u pravom smislu reči reket od onih kojima želi da upravlja i na način na koji to želi da radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, reklamiram povredu Poslovnika od strane tvorca novog poslovnika. Trenutno mi je okrenuo leđa, doduše razgovara u klupi, ali nema problema, čuće gospodin Marković šta nije naučio iz svog sopstvenog poslovnika. Gospodine Predraže Markoviću, rekao je kolega Momir Marković... Da se ne bi unela zabuna, ja znam, kolega Momire Markoviću, da vi odlično poznajete Poslovnik, za razliku od predsednika Skupštine koji ga je predložio i lobirao većinu da se donese, ali radi se o članu 85. i onome što vam je malopre predsednik Skupštine rekao.
Naime, on nije imao pravo po Poslovniku, koji sada svojevoljno tumači onako kako mu se prohte, da obavesti sve nas da ćemo da nastavimo rad posle 18,00 časova po tački dnevnog reda koja tada bude bila na dnevnom redu. Prvo, on nije vrač ovde da bi gledao šta ćemo mi da radimo posle 18,00 časova, koja će tačka da bude. On ne može da gleda u staklenu kuglu ili da mu se priviđaju neke stvari. On je samo dužan da tumači Poslovnik, a Poslovnik je jasan, s tim što se ja, kao i celokupna javnost i poslanici SRS, ne slažem sa odredbama ovog poslovnika, ali ako je već napisano, a vi sa ove strane usvojili, onda poštujte ono za šta ste glasali, protiv čega smo mi bili.
Kaže da izuzetno predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Nijedan ni opravdan ni neopravdan razlog nam nije saopštio, naročito ovaj opravdani ne može da pronađe, jer toliko su katastrofalni ovi zakoni koji su na dnevnom redu da niko ne može da opravda to činjenicom da je neophodno da se usvoji takav neki zakon.
Onda sledeći stav lepo kaže, a to je ono što nije naučio Predrag Marković, da predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima o započetoj tački dnevnog reda. Ako mi znamo šta smo započeli i na kom smo zakonu, ne može onda predsednik Skupštine da nam kaže – radićemo sve dotle dok se ne završi tačka koja bude bila u 18,00 časova na dnevnom redu.
Ako je već odlučio, bez postojanja opravdanih razloga, jer ne može da pronađe nijedan razlog, da produži rad, onda je lepo trebalo da kaže, ako je to već želeo – radićemo do završetka rasprave o pojedinostima o tački koja je sad na dnevnom redu. Da on špekuliše i da razmišlja koja će tačka da bude, govorim principijelno, ne samo danas, nego bilo kog drugog dana, to neće moći, jer ako je već doneo ovakav poslovnik moraće da ga se pridržava.
Pošto to ne čini, već svakog dana napravi neku povredu, verujem, gospodine Zankov, jer i vi ste jedan od pobornika demokratskih procesa u ovoj skupštini, za razliku od predsednika Narodne skupštine, da ćete da podržite ovakav moj stav, da nećete ni da mi odgovarate na ovu povredu, jer se nije odnosila na vas.
Da se vi pitate i SRS, nikada ne bi bio ovakav katastrofalni Poslovnik ovde primenjiv, pa zato tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković danas povredio član 85. stav 4. i 5. Poslovnika, i posle očigledne povrede verujem da ćete primereno da kaznite predsednika, a on će verovatno da pribegne starom metodu i da podnese ostavku, pa da je povuče.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 21, za koji sam, u ime poslaničke grupe SRS, predložila da se briše, dokaz je da je ovaj zakon u mnogim svojim odredbama kontradiktoran. Ovaj član 21. je, u bukvalnom smislu reči, izmiksovan i napravljen od četiri zakona: od Zakona o agencijama, Zakona o stečaju, Zakona o privrednim društvima i ovog novog o kome sada raspravljamo.
Moram ponovo da se vratim na priču od pre podne i na član 3. i videćete koliko to jedno sa drugim nema veze. Juče sam vam rekla, i danas smo pričali mnogo o tome, da je NBS sebi dala širok spektar zadataka kada je u pitanju likvidacija jedne banke. Pitanje je koliko njih će u budućnosti opstati na tržištu. Zaista je neverovatno, a pitam se, a i sve vas, ako uopšte pratite, šta se ovim članom 21. uređuje i ovim zakonom uopšte?
Ako NBS ima tolika ovlašćenja, ako već postoji zakon o njoj, o Agenciji za sanaciju banaka, Zakon o stečaju, Zakon o privrednim društvima, koji se sada spominje u članu 21, onda je neverovatno da nam je i ovaj član potreban i ovaj zakon kao zakon koji će da reguliše ovu oblast. Mi pokušavamo da vas ubedimo i zato smo napisali, od prvog do poslednjeg, da se svaki od tih članova briše, da je potpuno bespotrebno da oni postoje.
Ministru finansija gospodinu Dinkiću, koji je došao popodne da prati naš rad, bilo bi bolje da se pozabavi jednim ključnim pitanjem; ako je to motiv zašto donosi ovaj zakon, onda mu je bolje da krene od uzroka, odnosno od posledica zašto je to stanje takvo i da se pozabavi pitanjem odnosa banaka prema prezaduženoj srpskoj privredi.
Da li će pojedine banke, a neke od njih sam spominjala juče, to nisu ove strane banke, one rade u mnogo manjem obimu sa privredom, ove koje postoje, tzv. domaće banke koje već godinama rade sa srpskom privredom, kakvom-takvom, da dožive tu sudbinu zbog toga što je privreda nelikvidna, samim tim i one.
Činjenica je, a to je podatak koji niko od vas ne spominje, a najmanje vi, gospodine Dinkiću, na svojim konferencijama za novinare i nastupima, jer to nije sada za vas popularno, i Republički zavod za statistiku je zabeležio da je pad industrijske proizvodnje za maj 2005. godine u odnosu na maj 2004. godine za tri, pet posto. Kako je takva situacija u Kragujevcu u kome ja živim, a vi ste neki jadni program osmislili za Kragujevac, Bor i Vranje od svega 800 miliona dinara, takva vam je situacija i u celoj Srbiji.
Mi imamo nekoliko takvih banaka. Jedna je ta koja posluje dugi niz godina i prinuđena je bila na neku vrstu integrisanja, na regionalnom nivou ili malo šire, sa srpskom privredom. U pitanju je i njihova dalja sudbina, jer ako su se one, a veoma malo rade sa stanovništvom, vezale za privredu, a privreda je u očajnoj situaciji (da ne govorim o "Agrobanci", "Niškoj banci" itd, a vi znate da ima mnogo takvih banaka koje su tog uskog regionalnog karaktera), onda će one sve doći pod udar ovog zakona i upravo ovog člana. Ko će da im određuje da li će da se vodi postupak prinudne ili dobrovoljne likvidacije – NBS, jer je sebi dala to ovlašćenje u članu 3.
Dakle, umesto da se zaista pozabavite tim stvarima i da vidite – naročito u kontekstu daljeg upravljanja javnim finansijama sa vaše strane, a nadam se da će to biti još veoma kratko – kakva će vam generalna odluka biti kada je u pitanju taj za vas nerešivi problem zadužene privrede, a morate time da se bavite, sa jedne strane, i takvih banaka koje postoje, vi nam nudite potpuno besmislene zakone.
Vi morate u okviru svog ministarstva, a to nije gospodin Anđelić, već morate da imate druga lica koja bi vam pomogla u tome, nekog pravnog stručnjaka da vam pomogne da pravno uobličite ovaj zakon, nekog kome ćete da verujete. Ako ste poveravali ovakvom timu pravnika koji su vam napisali član 21, onda ste vi (a i inače jeste) na izuzetno lošem putu.
Sve je to opet moralo da prođe republičkog sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo, koji pledira da bude, navodno, dobar pravnik; ne znam kako je uopšte pustio u proceduru ovakav zakon sa ovim članom 21. i sa mnogima pre toga, a naročito onaj koji se tiče konačne odluke Narodne banke i eventualnog pokretanja upravnog spora.
Sve to je ponovo moralo da dođe, kad je već u skupštinskoj proceduri, pred Zakonodavni odbor. Živo me interesuje gde je onaj "pravni stručnjak" Aligrudić, da nam objasni kako je mogao da ovakav predlog zakona pusti i da kaže da je pravno moguć. Tu je gospodin Aligrudić, ali dok on nađe koji član, koji zakon, nije to tako jednostavno.
Nemoguće je da se primeni u praksi, gospodine Dinkiću, ceo ovaj zakon, a naročito ovaj član 21.
Pošto su tu sada i ove sve prozvane kolege, neka lepo izađu i neka kažu kako je moguće da ovakav član postoji, a onaj Balinovac, kada se sledeći put pojavi, valjda će da odgovori na ovo isto pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vaš motiv za predlog ovog zakona donekle mogu da razumem, zbog toga što vi niste čovek koji treba da barata oblašću finansija na jedan direktan, izvorni način.
Vi ste čuli od gospodina Krasića i kada smo govorili u načelnoj raspravi, ako se neko od kolega seća, a pretpostavljam da vi morate, jer to vam je delokrug posla, o čemu smo pričali pre 10 dana kada smo govorili (takav je sada sistem po novom Poslovniku) o ovom paketu zakona. Mi smo vam tada rekli da ne možemo nikako da opravdamo povećanje bilo kojih cena za bilo šta u državi Srbiji, u ovom trenutku, kada ljudi gladuju, kada nemaju posla i kada nemaju mogućnosti da razmišljaju o tome da li će da prime i one zaostale plate i da li će da im stignu penzije i kada, a sada i sa novim umanjenjem koje je predvideo ministar Lalović na način obračuna penzija.
Jednostavno, neprihvatljivo je i nemoralno, visoko nemoralno, danas u Srbiji da se bilo ko zalaže za povećanje cena bilo čega, a naročito kada su u pitanju sudske takse, kao što reče kolega Krasić, koje treba da pomognu građaninu Srbije da završi neki posao u nadležnom sudu.
Ovaj moj amandman se odnosi na uknjižbu, pa je data vrednost od-do, od najniže do najviše, gde je povećanje sudske takse za takve slučajeve (u članu 14.) predviđeno od 30%. Meni je jasno kako se pišu ovi zakoni, kada je u pitanju stav da nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta, u formalno-pravno smislu to kod nekog drugog zakona treba da stoji. Ovde je to malo degutantno, jer već u poslednjem stavu obrazloženja vi kažete – jeste, nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za sprovođenje ovog zakona, ali će i te kako u budžetu biti korisno, jer će on biti napunjen sa ovim novim sudskim taksama.
Sada je pitanje, pre svega, za ministra finansija Mlađana Dinkića, pošto je on taj koji rukovodi javnim finansijama u našoj zemlji, zašto predlaže narodnim poslanicima kroz budžetske stavke stranu prihoda i stranu rashoda, kada je zaista očigledno da je neophodno da se poboljšaju uslovi rada i plate zaposlenih u pravosuđu. Zašto pribegava ovoj metodi koja je otpočela u vreme Đelića i Batića, a ne ide se na racionalizaciju postojećih sredstava, odnosno uštedu kojom se on hvali ovih dana.
Ako je neverovatno veliko zahvatanje od stupanja na snagu poreza na dodatu vrednost i ako je ministar izašao sa podatkom da je očigledan suficit u budžetu Republike Srbije, ako je najavio da će koliko ovih dana, dakle, (poslovnički je moguće da se to uradi i prekidom ove sednice, ali verovatno ćete vi ići na to kada se ova završi) da utvrdite rebalans budžeta, protiv koga će svakako biti SRS, ali sve, i da je obećao nosiocima pravosudnih funkcija da će da im poveća plate, taj novac je trebalo da se budžetskim rebalansom usmeri sa one strane gde je navodno izvršena neka racionalizacija, da se tamo usmeri ušteda.
Ovako, vi pribegavate nečemu što je zaista neprihvatljivo za građane Srbije, a o tome govori član 14. i amandman koji sam ja podnela. Tražimo da ostanu takse na ovom nivou.
One su visoke, iako u nominalnom iznosu vama poslanicima može da se učini da to nije neki iznos, ali, verujte mi, ovakvi zahtevi po članu 14. su najčešći, a zbog čega? Zbog toga što je u svakom gradu u kome vi živite, u kome ja živim, najmanje 50% (ja smem da tvrdim da je u Kragujevcu možda i 70 ili 80%,) objekata neuknjiženo. To je zaista jedan problem i nasleđe iz jednog višedecenijskog perioda sa kojim se sada susreće i sa kojim problem ima svaka nova lokalna samouprava.
Neka je sposobna to efikasnije da reši, neka nije, a nekada ne zavisi od nje. Naravno, jer se stvari prepliću od lokalne samouprave do Republike, preko nadležnih sudova, pa sporovi koji se vode i tako dalje.
Prema tome, ne da nije popularno, nego je neverovatno da se za ono za šta je najveći broj građana Srbije najviše zainteresovan, da taj proces reši, proces koji mora da se sprovodi narednih ko zna koliko godina – da uknjiže ono što je njihovo, bez obzira na vrednost, jer je ovde to propisano kako ide od najniže do najviše, da se povećavaju sudske takse.
Vi ste ovakvu meru, odnosno razdele pravdali činjenicom da takse nisu povećavane dve godine i da je u to ukalkulisana inflacija. Sve je to relativna stvar, kolika je zaista prava inflacija, jer ona se prikazuje na način na koji obradu podataka vrši Republički zavod za statistiku. On ne uzima u obzir da su troškovi života i komunalije i struja, koja je poskupela, (pa će nas sačekati još jedan strujni udar), da su tu u pitanju drugi troškovi života, a ne samo hleb, mleko, meso na grame, kako je to precizirano po tom šablonu za jednu prosečnu srpsku porodicu. I vi sada vidite da ovaj razlog ne može da se prihvati kao valjana argumentacija, zato što ni sami nosioci javnih funkcija koji su zaduženi za javne finansije nisu sigurni kolika će inflacija da usledi do kraja ove godine.
Ne može to da bude osnov da se od građana uzme istom merom, jer ako je inflacija u državi prisutna, nisu građani koji hoće da uknjiže svoje zemljište i objekte krivi zbog toga. Jer oni sa druge strane nemaju povećanu platu, penziju, milion njih nema posao, a zamislite samo koliko je zainteresovanih lica, građana Srbije, koji hoće da uknjiže nešto, a koji su ili sa minimalnim penzijama, (ako su to ljudi iz naše najstarije populacije) ili su možda zemljoradnici sa najmizernijim poljoprivrednim penzijama, koje se ne isplaćuju preko godinu i po dana.
Sada oni treba da dođu, da uknjiže nešto čija je vrednost 5.000 dinara, a treba iz svog sela, (pitanje je koji mu je nadležni sud,) da krene u opštinski sud, recimo, iz nekog kragujevačkog ili čačanskog sela; ne samo da dođe tamo i da plati ovu taksu, nego da krene, pa mora da se pripremi za to, da zatraži određenu pravnu pomoć, da plati troškove da ode tamo, pa možda neće iz prvog puta da završi i sve to kada se sabere, dolazite do toga da ljudi nemaju para i da je nemoguće da se traži jedan jedini dinar više od građana koji nemaju odakle da daju.
Znate onu staru srpsku poslovicu koja lepo kaže da, "onaj ko nema ništa na sebi, ne može ni da svuče".
Prema tome, ne možete od građana da tražite da se opruže više nego što je njihov guber, jer on se toliko smanjio i toliko su tanki mesečni prihodi prosečnog stanovnika u Srbiji da ispod ovoga nema više. Gde god da žive, u gradu, u selu, para nema. Prisutna je opšta besparica i zbog toga smo mi izrazito protiv ovog zakona i povećanja bilo koje takse za jedan jedini dinar, a ovde su rasponi veliki od par stotina dinara do nekoliko hiljada.
Dame i gospodo narodni poslanici, besmisleno je da Skupština usvaja ovaj zakon, koji se sada ne zove, posle mišljenja Odbora, mada je na Skupštini da se o tome se izjasni, ali očigledno je da se stvorila većina, da se prihvati ovaj amandman koleginice Gavrilović, pa će zakon da se zove: zakon o suzbijanju visokotehnološkog, umesto visokotehničkog kriminala. Rekli bi Srbi: "nije šija nego vrat".
Ali, koga to interesuje kada je samo jedan podatak ovde važan za građane, da zakon u budžetu zahteva 50 miliona za svoje sprovođenje, da je potpuno besmislen, nepotreban i da sve ove odredbe zakona, pa i ova odredba koja je definisana članom 4, za koji predlažemo u ime SRS, da se briše, već postoje na ovaj ili onaj način u Krivičnom zakoniku.
Ako ne postoji kroz eventualne izmene tog zakonika, može da se inkorporira i krivično delo, vezano za ovo što ste vi sada nazvali, odnosno imate nameru da nazovete – visokotehnološki kriminal.
Ako ste već pristupili izradi jednog ovakvog zakona, potpuno je besmisleno da se ne obazirete na nešto što, takođe, može pod to da se svrsta, a opet nam ne treba ovakav poseban zakon, ni posebno tužilaštvo, što predlaže ministar Stojković u članu 4, već da obratite pažnju i na ono pored navedenih dela i onoga šta to zapravo jesu, visokotehnički kriminal u smislu ovog zakona.
Niste obratili pažnju na činjenicu da je visokotehnički ili visokotehnološki kriminal odavno zastupljen u svim strukturama našeg društva. Po sadašnjim i te kako važećim pozitivnim zakonskim propisima, treba da odgovaraju oni koji su počinili ta dela, kao što je slučaj Perišića i visokosofisticirane veleizdaje, jer znate kada je Nejboru predao dokumenta, vezana za vojnu i državnu tajnu Srbije i Crne Gore, nije to doneo napisano na nekim papirićima, već na uredno narezanim kompakt diskovima. Ne da niste reagovali, nego vam je to bila zadnja rupa na sviralu, što bi nekad Koštunica rekao.
Što se tiče sadašnje visokosofisticirane dezintegracije onoga što je naša država, što je naš prostor i ono što se dešava poslednjih dana, bolje bi vam bilo, a i okružnom i Republičkom javnom tužiocu, da obratite pažnju na ono što predstavlja zaista opasnost za državu i društvo, a to je poslovanje i delovanje pojedinih tzv. nevladinih organizacija.
Zar vam treba veći argument i bolji primer od činjenice da je, predvodnik jedne takve organizovane i u svakom smislu visokosofisticirane banke, ona narkomanka Nataša Kandić pokrenula jednu hajku i harangu protiv čestitog srpskog domaćina, danas najuglednijeg političara, i u tome joj visokosofisiticirano i visokotehnološki brižno pomogli B-92 i ostali koje su upregli u to kolo!
Umesto da ste, ako ste već nešto želeli, pokušali da reagujete na taj način i da kažete: ljudi, u pitanju su država i narod, mi nismo genocidni narod, mi smo pripadnici srpskog naroda koji je i te kako postradao, koji se i te kako grčevito borio da sačuva samo ono što je njegovo, svoja ognjišta, svoju zemlji, vi se, blago rečeno, zamajavate i zamlaćujete sa nekim tačkama zakona koji ništa ne znači i uvodite, a to predviđa član 4. posebno tužilaštvo.
Mislite da ćete na taj način, dajući tome takav značaj i kroz organizovanje jednog takvog posebnog tužilaštva da sprečite raznorazne "Čede" i "Bebe" i "Janjuševiće" i koga sve još da imaju prislušne uređaje, da rade šta god hoće, da raznorazne kuće koje se bave kablovsko-distributivnim sistemom ili su uključene u to, na isti način, postoje indicije, vrše prisluškivanje određenih lica.
Ovaj zakon je na jedan, za naše pravosuđe i za naš MUP, neprimeren način, jer mi imamo jedan uspostavljeni sistem koji ne funkcioniše, prepisan ili dobijen od onih koji od vas traže da to uradite, nešto što u pravnoj praksi, što u MUP-u, kao što je malopre rekao gospodin Krasić, neće imati primenu ako se ozbiljno ne radi na svim, naročito ovim slučajevima koje sam navela.
Vi ste videli da nam je u petak, jer je sednica bila otvorena za javnost, direktor BIA rekao da u našoj zemlji postoje pojedinci koji svojim prislušnim uređajima, a to je bilo pitanje nekog od kolega poslanika, mogu to da rade, odnosno to čine, a da je za to predviđena gotovo nikakva kazna, na nivou prekršaja. O čemu mi onda pričamo, kada je ovaj zakon, u odnosu na takve stvari i na takve pojave, smešan.
U odnosu na činjenicu da vođa bande Nataša Kandić i njoj slični, upregnuti u to da nas proglase genocidnim narodom, da učine da generacije i generacije posle nas ispaštaju zbog toga i zbog nečega što ne da nismo uradili, nego smo zaista, kao narod, a i stotine hiljada ljudi, propatili zbog činjenice da smo želeli da branimo ono što je naše.
Vi se danas, koliko vas ima petnaestoro, dvadesetoro vas iz vladajuće koalicije, (dobro, da se ne prebrojavamo, ali ovako odokativno vas je toliko, a radikala najmanje pet puta više sa ove strane) dakle, vi se zamajavate sa nečim što u pravom smislu reči ne može ni da se primeni, niti nam je potrebno, a još će građane da košta.
Kad oni ljudi koji ževe na Pešteru i koji uzgajaju ona stada ovaca, koji gledaju da prežive i koji uveče jedva da u pola osam, eventualno u 11, ako imaju struju i ako imaju TV u svojoj kući, u toj kolibi, uključe i gledaju šta se to u državi radi, preko nacionalne televizije, koja svakako nije to u pravom smislu reči, jer ne reprezentuje ono što govori većina pripadnika naroda, a to smo mi radikali.
Ali, i sve da oni to pogledaju posle celog napornog dana, znate koliko ćete njega da zaintrigirate da glasa ili da vam podrži nameru da izglasate zakon, od 50 miliona dinara, o visokotehnološkom kriminalu.
Njemu da obeležite jedno jagnje ili jednu ovcu, da mora da se registruje, da to proda, da napuni budžetsku kasu, a vi ćete, kao i te kako moderni ljudi, "visokosofisticirani", da se zalažete za to da imamo jedan zakon koji će državu da košta još 50 miliona.
Bilo je ovde raznih predloga i raznoraznih entuzijasta u državi Srbiji, u kojoj narod nema hleba da jede. Tako je jedna koleginica došla na ideju, kao da je standard ljudi takav, pa takav treba da bude i ovde u Skupštini, da imaju par hiljada evra platu, a vidim koliko se vi mučite, ne znate ni koji su zakoni ni amandmani na dnevnom redu.
Ona je tako predložila, (inače iz jedne stranke iz vlasti) da Narodna skupština za potrebe poslanika pribavi po jedan laptop, znate, to je visokotehnološki prihvatljivo, da ne moraju "jadni poslanici", a naročito oni koji su na vlasti, da se muče, nego pritisnu dugmence i vide koji je zakon i kažu: ovo je predložio Stojković odličan zakon; ovi Dinkićevi, pa nema ništa bolje od ovoga; pa pritisne drugo dugme i kaže - vidi radikalski amandmani, to ništa ne valja.
Ako je to vaš cilj i ako vi tako gledate na budućnost Srbije, ako mislite da ćete ovom besmislicom koja se naziva zakon, da sprečite sve one ljude koji, pre svega, žele ne da nanesu štetu samo privrednim subjektima – a bilo je i toga i u procesu privatizacije i raznih umešanih stranih obaveštajnih službi, o tome će istorija da sudi, umešanih u proces privatizacije, ako vi mislite da ćete na takav način da ubedite građane da činite ispravnu stvar, onda ste vi na pogrešnom putu. To nije rešenje.
Rešenje je da u državi i na mestu predsednika i na mestu premijera i na mestu ljudi koji su, pre sveg,a odgovorni da na svaki mogući način spreče organizovani kriminal i korupciju, budu odlučni ljudi koji će znati tome da se suprotstave i da svako odgovara za delo koje je učinio, da li iz ove oblasti ili iz bilo koje druge. Uostalom, na primeru gospodina Tomislava Nikolića, a to je moja poruka Repulbičkom javnom tužiocu, ne da postavlja ove posebne tužioce, nego da se time bavi, na prošlonedeljnom primeru, kada je podneo krivičnu prijavu protiv one zlobe i one nesreće koja se zove Nataša Kandić, vidite kako se reaguje i kako se štiti istina, pravda i pravičnost.
Naravno, mi sada očekujemo da će ona da radi u skladu sa onim za šta je i izabran i celo tužilaštvo; kao i u slučajevima koji su vam poznati od ranije, kada je takođe gospodin Nikolić, još prošle godine Republičkom javnom tužiocu predao krivične prijave protiv Hamovića, Lazarevića, Davinića, Paskaša i svih ostalih, da ih ne nabrajam sada, a ne da kroz ovakav jedan besmisleni zakon sebi daje neke nepotrebne nadležnosti, a pune su mu ruke posla. Bolje bi mu bilo da ovaj jedan po jedna slučaj rešava. Neka krene od Kandićke, pa redom.
Dame i gospodo narodni poslanici, u mojoj desetogodišnjoj poslaničkoj praksi svašta sam imala u rukama i mogla da vidim – raznorazne odgovore raznih vlada, ali ovo je vrhunac bezobrazluka i drskosti.

Prvo, da konstatujem da smo mi u jednoj vrsti vremeplova. Ono o čemu ste razmišljali i što ste imali prilike da čujete od ministra Dinkića pre sedam ili više dana, sada se ponovo vraća na dnevni red. Sve je isto, ali Dinkića ovde nema.

Ovo obrazloženje, koje je pod indigo napisano za sve poslanike SRS je vrhunac bezobrazluka ovog ministra i ove vlade. To je nešto s čim se do sada nisam suočila, jer ovakva drskost nije ni jednom prethodniku pala na pamet. Moram to zbog građana Srbije da pročitam, pa onda da vam objasnim šta znače poslovi u članu 5. za koji sam predložila, u ime poslaničke grupe SRS, da se briše.

Dakle, govorim pre svega građanima Srbije, jer oni koji su sazvali na ovakav način sednicu, nemaju grižu savesti. Sednica je sazvana sa obimnim dnevnim redom od 45 tačaka i setom ovih zakona od 9. do 16. na najekspresniji mogući način. Vama je dobro poznata činjenica da je SRS u danu kada smo govorili o zakonu u načelu rekla da je potpuno bespotrebno da Skupština zaseda jedan jedini minut sa ovakvim predlozima zakona. Zato smo, da bismo onemogućili donošenje ovakvih zakona, napisali amandmane, u kojima tražimo da se svaki od predloženih članova briše, uz argumentaciju koju vam dajem.

Kako je svaki od poslanika SRS, počev od Stefana Zankova na član 1. pa do ovog mog amandmana na član 5. i tako redom, dao svoj predlog Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini, pre svega, da ovaj zakon ne bude donet, Vlada je, pazite koja je to drskost, uz takvo sazivanje sednice, uz zakone koji uopšte nisu potrebni i koji neće doprineti ni boljem standardu, poslovanje banaka, već kao mogućnost da se institucionalno još jedna grupa ili jedna grupa jednih te istih ljudi, stavi u kontrolu bankarskog i finansijskog sistema.

Zamislite vi kakvo je obrazloženje na amandman na član 5. član 1, i tako redom. Sada oni kažu: "Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana". Prvo, ne u tekstu amandmana, jer tu piše: "Briše se", šta ćete, za normalnog čoveka i za onoga ko hoće da shvati da je zakon bespotreban, ako piše nešto, briše se, znači nema ga, bolje obrazloženje od toga vam ne treba.

Ne, vi ste hteli na jedan, mislili ste perfidan, način da se poigravate sa poslanicima SRS na taj način što dajete ovakva obrazloženja. Upućujete nas na to, eto, kako ste vi mogli nama da date amandmane, gde se brišu ti članovi, mi vama dajemo ovakav odgovor. Naš zahtev da se izbriše član 5. koji kaže, što sam ja predložila u svom amandmanu da Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena, nije isti, kao i vaše obrazloženje. Jer, ako vam predložim da se član 5. briše, to temeljim na sledećim argumentima:

Prvo, regulatorna i nadzorna kontrola nad domaćim bankarskim sistemom, (ako u ove domaće računate i ove strane banke, koje postaju kao domaće) je i te kako pojačana i podignuta na najviši mogući nivo još 2003. godine kada su doneti zakoni o bankama i Zakon o Narodnoj banci Srbije.

Drugo, u tom širokom spektru zadataka koje sada pod svojom šapom ima Radovan Jelašić, kao guverner, znači onaj koji upravlja centralnom bankom, data je i mogućnost da se ona u slučaju bankrotstva jedne banke pojavljuje u tom regulatornom smislu i da vodi tu intervencionističku politiku.

Što se tiče početka osnivanja agencija, problem je nastao onog trenutka, a onda je usledio sunovrat srpskog bankarstva kada je usvojena Agencija za sanaciju banaka. Vi sada meni, dame i gospodo koji podržavate ovaj zakon, recite kako je moguće da glasate za nešto ovako, iza koga sledi Agencija za osiguranje depozita, kada znate da ova agencija za sanaciju banaka ne samo da nije spasila domaće banke, odnosno srpske banke koje su imale tzv. deo društvenog kapitala, već je potpuno ugasila nacionalne banke i ljude izbacila na ulice. Na mala vrata uvela one koji ne razmišljaju u odnosu prema srpskoj privredi na način kako da joj pomognu, nego su svoje poslovanje bazirali, pre svega, na sektor stanovništva. Taj odnos je otprilike 80 prema 20 u korist stanovništva.

Zašto? O tome je govorio kolega Arsić. Zato što su ti krediti za široku potrošnju, (a to je ono što je građanima najneophodnije) mamac za ljude, ne mislim lakoverne ljude, nego ljude prinuđene da uzimaju takve kredite, tako skupe kredite, sa bukvalno lihvarskim kamatama, zato što nemaju osnovne prihode, fabrike ne rade, nemaju posla, plate male. Odakle da kupe frižider, detetu kompjuter, šporet, sve što mu treba. Mnogi ljudi se zadužuju i uzimaju te kredite sa obaveznim depozitom od 20% od januara meseca ove godine da plate račune za struju.

Da li je to vama nešto strano? Vi ne živite u državi Srbiji iako je Dinkić izopšten iz tih događanja, da li vi znate kako ljudi teško žive, da nemaju od čega da školuju decu.

S druge strane, ni oni kojima ste po tim zakonima koje sam spomenula, a koje drže tu centralističku regulatornu politiku od strane guvernera i ministra, s jedne strane prema bankarskom sektoru, čak i oni nisu zadovoljni vašim ponašanjem. Oni vam poručuju i kažu – nećete da slušate nas, konkretno kada je u pitanju Zakon o finansijskom lizingu, o čemu ćemo da govorimo kasnije, imaju i te kako velike primedbe na vaše zakonske projekte i na ono što su, pre svega, ovi eksperti Dinkić i Jelašić zamislili.

Tu je i dopis gde su se jasno potpisali, naveli sve svoje primedbe zbog toga što, i ono što se pokazalo kao neispravno u hodu od momenta kada je stupio na snagu, taj zakon nije primenljiv u praksi.

Taj manir da vi, evo, članom 5. to pokušavate da regulišete, kažete – agencija će da donosi propise utvrđene zakonom, sami vršite destrukciju izvornog zakona time što dajete mogućnost Agenciji da donosi neograničeni broj propisa, ne da sami sebi uskačete u usta, nego budućoj grupi ljudi, direktoru te Agencije, koji će da bude iz iste klike, upravnom odboru i svima onima kojima država mora da da novac za početni fond poslovanja.

Kažete – izvolite, radite šta hoćete, a država, odnosno Republika Srbija i građani Srbije će za to da jemči, samim tim, jer pare, koje su početak ovog fonda, su pare koje idu iz budžeta, znači, od svih građana.

Neverovatno je da se vi ne bavite onim što je danas najveći problem u Srbiji, a to je bankarski sektor, ovaj kakav su ga zamislili i postavili na noge Jelašić i Dinkić, sa jedne strane, a sa druge strane prezadužena srpska privreda.

Kako vam nije palo na pamet da u tom pravcu razmišljate i da donesete neki zakon kojim će da se omogući tim privrednim subjektima da kroz mogućnost da dobiju kredite sa povoljnim periodima vraćanja, sa grejs – periodima koji bi bili dobri za srpsku privredu, sa povoljnim kamatnim stopama, da se oživi proizvodnja. Prosto neverovatno da znate da je to tako, ako uopšte znate, a pokazatelji su, matematika je surova, veoma jasni.

Samo u maju mesecu u odnosu na prošlu godinu je skoro 5% pad industrijske proizvodnje. Hvalite se time da vam je Buš dao na blanko da izvozite 4.000 proizvoda u Ameriku. Ubiše se svih ovih dana vajni stručnjaci za eksport, nabrajaše, nabrajaše, i ovaj ministar Parivodić i ostali i dođeše do pet artikala, dalje nema ništa. Nema više ničega odavde da se izveze, bilo gde.

Zato je neprihvatljivo da nam predlažete ovakve zakone. Pošto ministra ovde nema, vi mu prenesite, pre svega vi iz stranke čiji je on član, da je krajnje nemoralno i cinično da se ovakva obrazloženja daju narodnim poslanicima – da mi nismo dovoljno utemeljili naše razloge u amandmanu, gde tražimo da taj zakon ne postoji i da se član briše, pa zbog toga on nama daje ovakve odgovore.

Ovo će sve jednog dana, onima koji su predlagali da izađe na nos, a to što ćete svi vi zajedno da snosite, zbog glasanja za ovakve zakone, političku osudu građana na izborima i nije neka šteta. Jer dolazimo mi koji smo mnogo bolji, pametniji, vispreniji, pre svega, pošteni da upravljamo bankarskim sektorom.

Ali nažalost, dotle će građani da stradaju, jer i za ovo, kao i za ono jutros, za sve to sutra i prekosutra što je na dnevnom redu, za fondove, za agencije, za raznorazne direktorčiće i upravne odbore pare uzimate od građana. Samo im tražite pare, dajte pare i tako svakog dana, a ljudi sve gladniji i sve siromašniji.
Simptomatično je da pomoćnik ministra stalno kada ja izađem za govornicu izađe na vrata, jer zna da su moji argumenti ubojiti i da ću da nastavim tamo gde je kolega Arsić stao, a to je krucijelno pitanje za građane Srbije, gde su pare sa Kipra. To je što se tiče šlagvorta za priču dalje.
A sada, što se tiče amandmana na član koji je podneo gospodin Petar Jojić na Predlog zakona za osiguranje depozita – to je još jedna protivrečnost prisutna. I jedno pitanje za sve vas koji raspravljate na 9. tački dnevnog reda o Predloga zakona o osiguranju depozita, a sledeća tačka je Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
Malo logike unesite u to svoje umno razmišljanje i u činjenicu kakva je danas ekonomska situacija u zemlji. Ako vam je Zakon o osiguranju depozita 99% onoga što će da radi Agencija za osiguranje depozita, ja vas lepo, dame i gospodo, pitam, pošto smo na tački 9. gde vam je Agencija? Kako je moguće da vi tako umno i tako dobro razmišljate i znate da će i ovaj zakon, o kome tek treba da se raspravlja po amandmanima biti donet, a sada sve ono što treba da radi ta agencija, inkorporirate u Zakon o osiguranju depozita. To je prosto neverovatno.
Ako ste već nešto hteli, a besmisleno je da izmišljate ovakvu agenciju koja će da košta, dakle, ona mora da ima svoj početni fond i ovde se lepo kaže na koji će način da se finansira, jer imate agenciju za sanaciju i likvidaciju banaka.
Znači, to je nešto protiv čega je bila SRS, a što već postoji, a i ovaj član na koji je gospodin Jojić podneo amandman potvrđuje da sam ja bila u pravu. Jer, vidite šta taj član kaže – "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". Normalno je da će da razmenjuju informacije kada je Zakonom o NBS ta regulatorna politika centralizovana na nivo Narodne banke i onda je i stav 2, kao što je malopre gospodin Buha objašnjavao, potpuno nesuvisan i bespredmetan.
Kažete – "Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka". Šta će vam agencija, da bi je Narodna banka obavestila da vrši posao koji joj je zakon dao, ovo je prosto neverovatno. Ako to treba da bude posao agencije, ako to treba da bude preslikana ili produžena ruka NBS, onda je to nešto što je bespredmetno. Nema uopšte razgovora na tu temu nekim valjanim argumentima.
Dakle, to je jedan sasvim novi organ sa direktorom, sa upravnim odborom, sa sredstvima, sa svojim sedištem i sa poslovanjem koje već u svojoj izvornoj delatnosti ima NBS. To je ono što mi hoćemo da vam kažemo i da vas ubedimo da je ispravan naš stav. Uostalom, ako vas ne možemo da ubedimo, to građani vrlo dobro vide.
Jedan milion ovde, dva tamo, 10 tamo ili ovamo, znate, lako je gađati se sa ciframa kada raspolažete budžetom. Vi mislite da ste najpametniji i da ste ga najbolje smislili i da građani imaju koristi od toga.
Stigao je izveštaj od Komisije do koje je vama jako mnogo stalo, a tiče se procene svih onih tranzicionih procesa u zemlji, pa i u bankarskom sektoru. Nisu vam baš tako pozitivna mišljenja za prethodnu 2004. godinu, a preuzeli ste vlast u martu mesecu 2004. godine.
Naprotiv, oni kažu da su od vas očekivali mnogo više. Dakle, da poslujete po njihovim pravilima, a inače ako se okrenete i pogledate bilo koji bilbord ili ste prinuđeni da aplicirate za bilo koji kredit u bilo kojoj banci, jer to uglavnom rade ove strane koje posluju kao domaće, dolazite do neverovatne istine koja je surova – da vam je to potrebno i da to morate da uradite, mislim na veliki broj građana Srbije, ali ste svesni toga da su te kamatne stope nepodnošljive za džep koji građani Srbije imaju.
Te kamatne stope ne postoje nigde u Evropi gde takve banke imaju svoje poslovanje. Navedite mi jednu zemlju u Evropi gde se bilo koja pozajmica na neki kraći vremenski rok odobrava, pod uslovom da nema depozita sa efektivnom godišnjom kamatom od 12 do 16%. Kako je moguće onda da hvalite takav bankarski sektor i te navodne reforme, kada za to isto što vi dajete tim bankama, dobijete manje od 5% na godišnjem nivou. Kojih 5%, – i to ako vam se posreći i to je za neke određene iznose, kažu, minimum osam hiljada evra, pa dalje. I o čemu onda mi pričamo?
Vraćeno je poverenje, ma nije moguće, u te banke, a ljudi se namame tako što moraju, pre svega, da kupuju robu široke potrošnje. Samo je dovoljno da pogledate gde ide novac običnog građanina Srbije i da vidite kod onih koji imaju neku minimalnu kreditnu liniju da se zaduže, videćete da je to uglavnom za robu koja ima neku minimalnu vrednost. Nisu u pitanju ni kuće, ni stanovi, jer je nemoguće da bilo ko konkuriše po ovakvim uslovima za takve kredite, jer je mali broj onih, a to znate i sami, da je minimalna neka rata od 300 i nešto evra,, a kolika je prosečna plata? Dakle, surova je stvarnost i činjenice su takve i to govori zvanična statistika, kada je u pitanju odnos banaka prema građanima i ono što građani moraju da vam daju.
Dok dođe to vreme o kome vi pričate, da banke mogu tako srdačno da izlaze u susret građanima, da Srbijom poteče med i mleko, ko će više u to da veruje i sve to nam je obećano, u stvari, građanima koji su vama poverovali 2000. godine. I možda se ponadali ljudi, hajde, biće 2001. šest milijardi bespovratna pomoć, dobri krediti, novi stanovi, kuće, letovanja, inostranstva, deca se školuju, novi automobili, a sada kada pogledate pobunili se protiv vas i ovi iz lizing asocijacije, dakle, šest ili sedam tih vodećih banaka kojima ste dali mogućnost da posluju ovde.
Dakle, nije ružičasto, taman posla da je tako. Bilo bi dobro da jeste zbog građana Srbije, ali nije, to je pogrešna politika. Ovaj izveštaj, do koga je vama stalo, a što smo mi imali prilike kao poslanici da dobijemo od onih koji vas kontrolišu, što se tiče tog međunarodnog domaćeg sektora poslovanja, govori sasvim drugačije.
Pogledajte kakva je politika deviznog kursa i taj fluktuirajući devizni kurs i odnos evra prema dinaru, da li je to stvarno i da li je u mogućnosti onaj koji je danas proizveo, ali ne sa jedne strane, hendikepiran neverovatnom niskom otkupnom cenom, jer nemojte da me ubeđujete da je isto 80 dinara prošle godine i 40 dinara ove godine. Prvo, nije, znate, to je duplo manja para u odnosu na prošlu godinu.
Prosto je neverovatno da nas ubeđujete da ljudi imaju mogućnosti da bolje žive i da su te banke tako predusretljive kada su u pitanju potrebe građana. Oni rade svoj posao, data im je mogućnost, cenzus je toliki, uklapaju se u ove uslove koji su propisani – izvolite, ponuđen ili počašćen, to je tako, ali ljudi moraju to da uzimaju, a sa druge strane, veliku sumu plaćaju i o tome mi ovde govorimo.
Dakle, neumoljive su brojke koje govore u prilog našoj tvrdnji da je nepotrebno ovo i sve da postoje neusaglašenosti, dakle, sa jedne strane poslovanja tih banaka koje se pojave kod nas na tržištu i koje opstaju u odnosu na propise i politiku koju vodi NBS. Ona ima sasvim dovoljno mogućnosti po zakonu koji joj je to dao da interveniše i da radi poslove iz svoje nadležnosti, tako da ova agencija apsolutno nije potrebna. To ne da nije gubljenje vremena, nego je to jedini racionalan pristup ovoj stvari, ali vi to ne želite da shvatite. Kada shvatite biće kasno po vas, ali to će biti opet na sreću građana Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onoga što nije strukturni problem u državi Srbiji kada su u pitanju finansijski tokovi, nego nezaposlenost koja je sve veća. Ako hoćete na ovakav način da se bavite bankarskim sektorom, ajde onda da vidimo šta to predviđa član 10.
Opet vam ponavljam: mi sada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona, pod 9. tačkom dnevnog reda. Tek sledeći zakon ustanovljava agenciju za depozit. Ako govorite o ovome i o članu 10, gde je gospodin Krajinović, poslanik SRS, tražio njegovo brisanje, doćićete do argumentacije SRS i onoga što je govorio kolega Arsić i ja u svim onim raspravama od početka i do člana 10, jer član 10. kaže: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodna banka Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Sva besmislenost ustanovljavanja agencije i ovog zakona, (koji je samo prateći do ovog člana 10) ogleda se u članu 10. ovog zakona. Zašto? Zato što je NBS već ta, po zakonu koji postoji od 2003. godine, koja izdaje dozvole za rad, koja je zadužena za praćenje poslovanja poslovnih banaka i koja, kako to ovde kaže, oduzima dozvolu za rad toj banci kada se steknu zakonom propisani uslovi.
Sada dolazimo do pozicije domaćih banaka ili onih koji su to nekada bile u ovom novom bankarskom sistemu i ovoj novoj mreži bankarskog poslovanja. Gde su one, zašto su sistematski uništavane i šta će biti sa ovih nekoliko koje su preostale domaće banke do momenta dok ih Dinkić i Jelašić ne privatizuju. To je važno pitanje, zato što neću navesti ime te banke, zbog toga da ne shvatite ni kao reklamu, a i da vam ne bih otkrila izvor tih podataka koji su autentični.
Domaće banke sa ovdašnjim kapitalom, koje posluju na našem tržištu, a kojima će ovako za tren oka, netrepnuvši, ili Jelašić ili Dinkić oduzmu dozvolu zato što nisu u sistemu još uvek ta jedna konkretno o kojoj govorim, pod direktnom kontrolom i palicom tog dvojca ili nekog ko je uz njih je banka koja posluje sa privredom i to je njena osnovna delatnost od 1984, 1985. godine.
U svim tim fazama, a naročito u godinama nezapamćenih sankcija prema našoj privredi i prema građanima, ta jedna od banaka, koja još uvek nije privatizovana, ali koje će na kraju morati zbog toga što ne mogu da izdrže nikakav pritisak i pre svega zbog, s jedne strane, nelojalne konkurencije od ovih stranih koje posluju kao domaće, i dalje želi, to je njena intencija da posluju isključivo sa privredom, jer ima drugih koje posluju sa stanovništvom i to je odnos od 80 prema 20 u korist ovih stranih, kada je u pitanju sektor stanovništva.
Vidite šta se dešava. Osim što im se preti da će da im se zbog neverovatno visokih cenzusa koji se stalno menjaju i one su prinuđene da idu u neke integracije, jer se te male "male", ali nisu po volji guverneru i ministru finansija guše, njima se poslovni subjekti koji su u kategoriji ili u rangu A, u najvišem rangu poslovanja u ovoj ovakvoj privredi rangiraju kada im se određuju poeni za poslovanje i sve ono što oni treba da dobiju kao bonitet, rangiraju na četvrto, peto mesto, odnosno u prvu grupu.
Kada bih vam rekla o kojoj se domaćoj firmi radi, jer je u pitanju nešto što je potrebno svakom stanovniku ili za rehabilitaciju ili za lečenje, videli biste da nikako ta firma ne može da bude ni kao distributivna mreža, ni kao proizvođačka delatnost u rangu V ili G. Ona se svesno tako rangira zato što je deponent ove banke, koja nije pod Dinkićevom kontrolom – gde je tu tržišno poslovanje, gde je tu nemogućnost i suzbijanje monopola?
Naravno da toga u ovoj državi nema i ovim članom 10. i svim onim mogućnostima koje ima guverner lično i Narodna banka Srbije, guši se svaka mogućnost da neka banka, koja se opire takvoj monopolističkoj politici koja se vodi sa te strane ili iz tog moćnog lobi-finansijskog centra, od strane onih, koje su za njih male i sitne. To su ljudi koji su i te kako imali sluha za naše privredne subjekte i pomagali im za vreme sankcija da opstaju i da posluju mnogo bolje, nego od kada su ove vaše famozne reforme došle u državu, od kojih ni privreda ni građani nemaju nikakve koristi.
Zato mi ne želimo da govorimo u retrogradnom kontekstu i da vraćamo na nešto što je vreme odavno pregazilo, ali iz iskustva tih privrednih subjekata i tih iskusnih bankara i privrednika morate da izvučete nešto, jer oni kroz ovakvo poslovanje i kroz ovakav uticaj centralne banke na bankarski sistem u našoj zemlji trpe samo štetu.
Ne mogu ni oni da imaju korist, a ne može ni da ima privreda sa kojom oni posluju, jer se sistematski uništava. Da su Hamović, Lazarević ili neki drugi bliski prijatelji i kumovi ministra ti poslovni činioci ili faktori, druga bi pesma bila. Ovako to su ljudi koji ne žele da se stave i koji se opiru moćnim finansijskim lobijima, ne žele da ulaze u neke sumnjive poslove, niti da rade nešto što nikada nisu želeli da rade, već misle da još uvek mogu da se bore za svoje mesto, ali nemoguće je zato što je nemilosrdno tržište na kome se brišu jednim potezom pera ili gumicom, od strane guvernera ili ministra, svi oni koji nisu po volji.
Dame i gospodo narodni poslanici, od nedavnog momenta usvajanja Zakona o radu, dakle i onih amandmana koji su usvojeni voljom poslanika u Skupštini Srbije, ministar Lalović sada traži izmene.
On ne samo da je bio izrazito ciničan i bahat u svojim izjavama na račun radnika u Srbiji, već je ovim predlogom zakona, potpuno nemoralnim predlogom, pokazao da mu moral nije jača strana u odnosu prema ljudima koji traže zaštitu, od vas pre svega, zato što su amandmani usvojeni i vraćena su neka prava radnicima.
A išao je korak i dva dalje kroz posetu Kragujevcu, kada je radnicima u fabrici oružja "Zastava - Namenski proizvodi" po fazama nudio otpremninu, pa je tako rekao ko se prijavi u tom i tom roku dobiće veću otpremninu, a kako dani budu prolazili ona će se smanjivati.
Napravio je spisak koliko ljudi treba da se otpusti i to je zaista jedan šibicarski manir, to moram da kažem, koji ministar ima kod sebe. On možda može sa svojim bivšim i propalim sindikalcima tako da razgovara, ali radnici u Srbiji, uz zaštitu od strane poslanika SRS, ne žele sa njim na taj način da razgovaraju.
Ovi amandmani koji su usvojeni u februaru, a kojima su neka prava radnicima vraćena, sada se anuliraju kroz izmene i dopune zakona koje nam je odsutan ministar poslanik predložio. Tek toliko da vas podsetim, vas koji možda to ne znate, a i javnost, da je ministar u isto vreme i narodni poslanik i zaista se ne čudim, nego sam zgranuta nad ponašanjem, pre svega, DSS, koja ima svog premijera i koja je okosnica ove vlade, da nemo posmatra da sve ovo radnicima i zaposlenima u Srbiji radi jedan ministar poslanik koji ima strančicu od tri poslanika.
Ako ste vi spremni to da trpite, da vas on ucenjuje, da vam donosi zakone i predlog ovakvog zakona, nad čijim članovima su se neki od vas malopre, dok je gospodin Nikolić govorio, otvoreno zgražavali, onda je to vaša stvar i na vašoj savesti.
Mi hoćemo u danu za glasanje povodom ovog zakona i amandmana, a mi srpski radikali smo predložili da se svaki od ovih članova briše, da izrazimo svoj jasni protest i da pokušamo da zaštitimo ionako nemoćne radnike danas u Srbiji, kojima poslodavci, ne svi naravno, ali pojedini, deru kožu.
Ovaj prvi član, odnosno brisanje stava 3. u članu 62. postojećeg zakona, dovoljno govori u prilog ovome što sam do sada govorila. Postoje poslodavci u Srbiji, a to je izraženo i kod zaposlenih u "C marketu", a znate kakva je afera taj "C market", gde nisu u mogućnosti tzv. mali akcionari i zaposleni da ostvare svoja prava, da se ne poštuje ni radno vreme, ni slobodni dani, ni godišnji odmori.
Videli ste koliko je samo zaposlenih u "Soko Štarku", zbog najnovije afere oko "Soko Štarka", tražilo zaštitu od nas, srpskih radikala. To su stvari koje se u ove vrele letnje dane ponavljaju iz dana u dan. Sasvim je očigledno da će ljudi, radnici zaposleni u Srbiji, dodatno biti obespravljeni i da će mnogi od njih dobiti otkaze.
Jer ste poslodavcima, takvim nesavesnim i onima koji su se obogatili na brzinu i stekli enormni kapital u mutnim poslovima – jedan takav tipičan primer vam je Bogoljub Karić, na koga se takođe žale zaposleni u toj televiziji i u drugim njegovim kompanija, da im ne isplaćuje na vreme zarade – dali mogućnost da oni prevaziđu nadležnosti sudskog organa i da ne moraju zaposlenog, iako je sud to utvrdio kroz nepobitne činjenice da je zaposleni dobio neopravdano otkaz, da vrate na posao, nego mu daju tamo neku bednu otpremninu.
Šta će vama onda i Skupština kao zakonodavna vlast, ako se vi ovde ništa ne pitate i ako vi, kao poslanici, a mislim na vas iz vladajućih struktura, pristajete na ovakve očigledne ucene koje vam postavlja Lalović, koji ne preza ni od čega, da se tako obraća radnicima i da vam u lice kaže da ste i vi deo nekog zločina.
Setite se samo šta je rekao poslaničkoj većini, svima nama koji smo u tom trenutku činili većinu da izglasamo one amandmane, da smo doneli, kako se on izrazio, zločinački Zakon o radu. Gde ćete veći zločin od strane jednog ministra, nosioca izvršne vlasti, nego da u članu 2, a o tome se danas dosta govorilo, dobrovoljnim davaocima krvi da mogućnost da koriste samo jedan dan, zato što su učinili to jedno od najhumanijih dela.
Ne, najbolje bi bilo da Lalović, a za koga otvoreno sumnjam da je ikada u životu dobrovoljno dao krv, kao i mnogi od vas – za razliku od vas, jesam pripadnik, uslovno rečeno, nežnijeg pola, ali sam kroz akcije SRS koristila tu mogućnost da svojim primerom pokažem kako može da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija – još samo napiše da svi ti radnici i oni koji rade na putevima, koji kopaju rovove, koji rade najgore poslove, u rudnicima, posle tri sata od davanja krvi treba da ustanu, hitri, veseli i čili da idu, siđu u kop i rade zaista te najteže poslove.
Većeg cinika u Vladi Vojislava Koštunice trenutno od ministra Lalovića nema, zato što on svojim stavovima i ovakvim skandaloznim predlogom izmenama i dopuna Zakona o radu želi ne samo da ponizi zaposlene, nego i vas koji ćete svesno, jer ste verovatno svesni toga kakva je posledica ovog izglasavanja, učiniti da se zaposleni u Srbiji nađu još u bednijem, još u gorem položaju. A pitanje za vas, da li može biti gore od ovoga što je u Srbiji, kroz situaciju koju imamo, prisutnu od severa do juga Srbije, svugde je crno, svuda su radnici nezadovoljni i traže i vape da ostvare svoja prava.
Uz sve ono što je rekao akademik profesor Nikola Milošević vezano za predvodnika bande izdajnika u našoj zemlji – Natašu Kandić, mogu samo da dodam da lepota, pamet i znanje svakako jesu preduslovi da bi neko govorio o onome šta smo mi, kao država i narod.
Ali, osnovno je da neko ima osećaj pripadnosti svom narodu, što ta pomenuta spodoba, inače jedna od vođa narko-mafije, povezana sa šiptarskom narko-mafijom, naravno nema.
Kako je radila i šta je govorila, uz pomoć Verana Matića i medija koji su protežirali tu nebuloznu priču, tako će i da odgovara; nadam se da će da je stigne određena kazna za sve ono što je iznela, a što je apsolutna laž i besmislica.
Što se tiče paketa zakona koji dalje uređuju fiskalnu politiku u našoj zemlji, i to je ono što najviše zabrinjava i interesuje građane Srbije danas, kako one koji su zaposleni, tako i onih 980.000 ili preko milion nezaposlenih, mi srpski radikali imamo velike primedbe na način na koji se ta fiskalna politika vodi od strane aktuelnog ministra Mlađana Dinkića.
Uz moj oštri protest kao poslanika SRS-a što ministar nijednog dana u načelnoj raspravi o setu zakona ne želi da prisustvuje do kraja, obično boravi sat ili dva vremena ili se vrati pred kraj zasedanja. Izneću nešto od onoga, jer zaista je vreme kratko, sa čime se ne slažemo i time reprezentujemo izrazito neslaganje ogromnog broja građana Srbije zbog toga što oni nisu u situaciji da, kroz ovakvu fiskalnu politiku koju sprovodi Mlađan Dinkić i Republička vlada, žive normalno. Ne mogu da zadovolje osnovne uslove za egzistenciju, pa je tako četvrtina ukupne srpske populacije ispod donjeg praga siromaštva.
Zbog toga što ministar Dinkić nije mogao da odgovori na pravilan način na primedbe koje je izneo zamenik šefa naše poslaničke grupe gospodin Aleksandar Vučić, ja ću (iako on nije prisutan, verovatno će mu preneti njegovi saradnici ili njegove stranačke kolege) u prilog tim tvrdnjama gospodina Vučića dodati još nešto.
Kada je u pitanju prosečna potrošnja električne energije u Srbiji, ona je i dalje na srednjem ili visokom nivou, iz prostog razloga što ljudi, a naročito u zimskim danima, nisu u situaciji da se, zbog toga što nemaju novac za osnovnu egzistenciju i zbog nebrige mnogobrojnih lokalnih samouprava, preusmere na neki drugi vid grejanja. Tako je u Kragujevcu gotovo jedna trećina mojih sugrađana, a verujem da je tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, osim u Vojvodini gde je možda ta situacija drugačija, prinuđena da električnu energiju koristi kao sredstvo za grejanje domaćinstva.
Porez na dodatu vrednost od 18% na električnu energiju, koja se protivustavno tarifira u tri kategorije, o čemu smo mnogo govorili, uz konstantno poskupljenje, najpre velike udare u Đelićevo i DOS-ovsko vreme, 2001, 2002. godine, kada je to poskupljenje čak dostiglo, zavisi od toga u kojoj ste zoni, odnosno tarifi, i neverovatnih 500%, do najnovijih poskupljenja koja nam se najavljuju za juli mesec od 15%, jeste nešto što opterećuje građane.
Naročito one koji bi želeli da se kod njih izvrši gasifikacija i da se priključe na toplovod, ali nemaju finansije za to i nemaju kreditnu liniju da za to od banaka uzmu kredit.
Dakle, dolazimo do neverovatne cifre kod prosečnog duga domaćinstva, to će vam reći svako iz bilo kog centra elektrodistribucije u Srbiji, da li je to Kraljevo, Kragujevac, Beograd ili Vranje, i taj prosečni dug je oko 20.000 dinara, s tim što je u mnogim slučajevima, kao što je to primer grada Kragujevca, taj prosek mnogo veći, iz prostog razloga što imate ljude koji su ostali bez posla, isterani su na ulicu iz fabrike "Zastava" ili neke druge, treće, a nemaju novac da plate električnu energiju, jer nemaju nikakve prihode. Čak se dešavalo da se kompletna naselja isključuju sa mreže zbog neplaćanja.
U izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost nema onoga što je zapravo srž problema za svakog stanovnika naše zemlje, a to su osnovne životne namirnice. Kada govorite o potrošačkoj korpi, o prosečnoj zaradi u Srbiji, o onome šta, kako i na koji način prikazuje Republički zavod za statistiku, kao osnov za sve to uzimate osnovne životne namirnice koje su u određenim količinama potrebne za jedno tročlano ili četvoročlano domaćinstvo.
Ako je sada namera Mlađana Dinkića i aktuelne Vlade da maše posebnom stopom od 8% na te proizvode kao veliki dobitkom, varaju se, jer je očigledno, na osnovu svih dosadašnjih iskustava, da smanjenja u tom smislu neće biti. I, očigledno je da građani Srbije ne mogu ni tih 8% da izdrže, iz prostog razloga što je, pod pritiskom srpskih radikala, porez na promet na sve te navedene namirnice bio ukinut do stupanja na snagu novog Zakona o PDV-u.
Mi sada smatramo da ovi nabrojani proizvodi, a njih je zaista mnogo, uz dečiju odeću i obuću, hleb, mleko, meso i sve ono što je potrebno jednom prosečnom stanovniku, treba da bude oporezovano po drugoj posebnoj stopi, a trećoj u postojanju ovog zakona, a to je 1%.
Porez na dodatu vrednost je, uz neverovatno oporezivanje onoga što je bitno za egzistenciju građana, uz neverovatnu fiskalnu represiju koja se sprovodi na veoma često neprimereni način i kod onih koji nisu veliki obveznici, već ljudi koji pokušavaju da obezbede egzistenciju za svoje članove porodice, u velikom stepenu izvršenja. To je ono čime se Mlađan Dinkić hvali kao velikim uspehom njega lično i ministarstva koje on predvodi, pa je tako izražen budžetski suficit.
Međutim, nikako da nam kaže kako je onda moguće da uz takvo "racionalno" poslovanje, a ono zaista to nije kada je upravljanje javnim finansijama u pitanju, ogroman broj građana Srbije nema socijalnu pomoć koju traži.
Nema nacionalne strategije u definisanju onoga što je osnovni socijalni zahtev za one koji su nezaposleni, za samohrane roditelje, za lica sa posebnim potrebama, za invalide, za sve one kojima (i to samo kroz neke mrvice, zavisi gde, u Kragujevcu je to najniži mogući stepen) pomaže lokalna samouprava, ali država ne vodi sistematsku i kontinuiranu brigu o tim ljudima.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iz svih amandmana koje su podneli srpski radikali, gde je ono što vas najviše nervira, naročito vas koje uopšte ne zanimaju ovi zakoni, ima vas svega 20-tak u sali, zato je kamera i fiksirana samo na onoga koji govori i na predsedavajućeg, možete da vidite da ingerencije iz oblasti pravosuđa na sebe preuzima izvršni organ vlasti, odnosno ministar, na neprimeren način i na način na koji će još više da se destimulišu i guše poreski obveznici.
Obe prisutne dame, gospođe iz Ministarstva finansija nemaju mogućnost, u odsustvu gospodina Dinkića, koji je pobegao posle sat vremena, da mi odgovore, a Dinkić to nije učinio za sve vreme svog ministrovanja. Evo, danas po ko zna koji put pitam, kada su u pitanju zakoni iz oblasti poreske politike – po kojim kamatnim stopama se obračunava neplaćeni porez za poreskog obveznika?
Veoma bih volela da izađe ministar Dinkić i da nam to kaže, zato što pouzdano tvrdim da se naplata kamata za neplaćene dospele dažbine, odnosno poreze, ne vrši po zakonom utvrđenoj stopi i da je to sve relativno od grada do grada, odnosno od jednog do drugog centra poreske uprave.
Neka izađe ministar da me demantuje, a ja ću njega sa podacima, kao i sa činjenicom da još imamo onaj Đelićev zakon koji u jednom delu kaže da su od poreza na imovinu oslobođena u jednom delu lica preko 65 godina. To niko ne poštuje, bar ne u gradu u kome živim. Zbog toga su svakodnevne pritužbe građana, pa i neke krivične prijave podnete su protiv načelnika Poreske uprave u mom gradu i njegovih saradnika.
Što se tiče Zakona o Carinskoj tarifi, nomenklature, usklađivanja i harmonizacije sa onim što od aktuelne vlade traži EU, niste to morali da unesete kao glavni razlog u obrazloženju, zato što je to nešto što se radilo i u vreme postojanja one bivše SFRJ i SRJ, samo što je to tada rađeno na nivou Savezne skupštine, jednog i drugog veća.
Ovde je druga stvar u pitanju: kako je moguće da do sada ova vlada i sam ministar finansija nisu u situaciji da nam objasne zašto nije izvršena potpuna harmonizacija između dve države članice kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Mislim da taj posao nije završen, odnosno jedinstveni carinski režim za oko 50 poljoprivrednih proizvoda.
I, da prokomentariše aktuelnu situaciju u odnosu druge države članice prema nama, gde uveliko hara, to već znate godinama, kriminalno separatističko rukovodstvo na čelu sa Milom Đukanovićem, sada premijerom Crne Gore, kada je u pitanju najnoviji slučaj zabrane uvoza, kako to oni kažu, odnosno prometa mineralnih voda iz Srbije prema Crnoj Gori.
Harmonizaciju tih carinskih stopa je vršio, zamislite ko, u vreme DOS-ovske vladavine – Čedomir Jovanović, koji nije znao da nam objasni kakva je razlika između različite carinske tarife za jedan isti muški kaput u Crnoj Gori i u Srbiji. Isto tako, i kod tih poljoprivrednih proizvoda.
Ali, nama nije jasno kako je Vlada koju sada predvodi Koštunica, sa navodno novim ministrom finansija, koji ništa ne radi drugačije od Božidara Đelića, već samo nastavlja kontinuitet te iste politike, u stanju da tako nešto toleriše i da propušta mogućnost da se ta harmonizacija izvrši, zbog čega je nesposobna to da uradi, a ako jeste neka nam to prizna.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, naša osnovna primedba se odnosi na član 5. predloženog zakona, odnosno član 27. postojećeg zakona, stav 2. koji glasi: ″Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.″
Smatramo da u takvim slučajevima uopšte ne treba da se vrši utvrđivanje osnovice, zbog toga što su već poljoprivredni proizvođači uslovljeni da plaćaju obavezno penzijsko osiguranje. Penzije poljoprivrednicima kasne skoro dve godine. Oni se nalaze u veoma lošoj poziciji, jer nema nikakvih subvencija od strane države, zbog prisutnog uvozničkog lobija kada je u pitanju proizvodnja povrća i voća, oni jedva pokrivaju svoje troškove, neki čak možda posluju i sa gubitkom.
Ljudi moraju to da rade, to je nešto što oni imaju i u svojoj porodičnoj tradiciji i uopšte je karakteristično za ovo podneblje; oni su prinuđeni da pokušaju da žive od toga, ali iz dana u dan sve je gore i gore.
Ako krenete Srbijom, počev od severa prema jugu, i da razgovarate sa ljudima, bez obzira na to kojom se delatnošću oni bave – naravno, to su sve pošteni ljudi, koje možda vi ne srećete, ali koji se nama obraćaju, vape za pomoć i traže od nas da utičemo kroz ovakve amandmane da se ove poreske dažbine plate – videćete da je iz dana u dan situacija sve gora i gora.
Besparica je toliko prisutna da ljudi razmišljaju kako će da prežive, kako da dočekaju sledeću zimu, jer para niotkuda nema; penzioneri su ojađeni sa penzijama koje uporno kasne, a ministar se hvali suficitom; postoji najava da će im se kroz novi način obračuna smanjiti za 40%, a ionako su smanjene od 2003. godine, od kada je uveden ovaj model indeksiranja koji je još uvek na snazi.
Sve ovo su dovoljni razlozi da ne prihvatimo predložene zakonske projekte i da pokušamo (ko zna kada će to biti, po ovom novom Poslovniku) da vas ubedimo za sve naše amandmane, kako bi se građani doveli u bar malo povoljniji položaj, nego što sada jesu.
Dame i gospodo poslanici, razumem zašto se Dinkiću žuri – zato što mi post festum donosimo, odnosno vi ćete glasati za kontragarancije i za zakon o javnom dugu, za novac u iznosu od 700 miliona evra, o čemu je govorio kolega Ilić, koji je već potrošen.
I, da ne misle građani Srbije da vas dvadesetak, koliko vas ima sa ove strane, zato kamera i ne šeta po sali, a duplo je više radikala trenutno, ovde donosite neke značajne odluke, u smislu da ćete da doprinesete da se kapital države uveća; zaboravila sam, tu su i dva predstavnika iz Ministarstva finansija, ostali su da slušaju ovo, pošto je ministar žurio. Dakle, danas treba da legalizujemo pljačku koju su izvršili Dinkić i kompanija i prethodnici DOS-ovske garniture.
Kontragarancije, koje su danas na dnevnom redu i o kojima se govori po sektorima kako je novac predviđen, a naročito za ovaj kumovski mafijaški lobi – Hamović i Lazarević, i za EPS, u iznosu od 45 miliona dolara, to je novac koji je otišao, kao i što se tiče kontragarancije za izgradnju puteva u Srbiji, kod ljudi koji nikako nisu smeli da preuzmu državne funkcije u svoje ruke, upravljanje javnim sektorom, finansije, upravljanje tzv. investicijama.
Jer, pokazalo se (a to vam govore ovi vaši mentori u radnom dokumentu izveštaja o stabilizaciji i pridruživanju, pošto ste to ponovo aktuelizovali ovih dana za 2004. godinu), da ste od dolaska na vlast, mislim na vas koji sprovodite kontinuitet Đinđićeve, Živkovićeve, a sada to radi i Koštuničina Vlada, dodatno zadužili državu Srbiju za još tri milijarde evra.
Ako oni ekonomski "pravi stručnjaci" (procenite sami) koji su bliski, pre svega, DSS-u, i koji su bili aktivno uključeni u kampanju Maršićanina i kasnije Koštunice, na parlamentarnim izborima, govore da je trenutno spoljni dug Srbije prema svima onima kod kojih se država zadužila 14 miliona evra, onda možete da vidite gde se mi kao država nalazimo i šta dalje treba da radimo, a da ne donosimo ovakve odluke koje idu na štetu svih građana.
Postavlja se pitanje za svakog srpskog seljaka koji danas mora da crnči od jutra do mraka i da zaradi koru hleba, a Dinkić ga naravno ne vidi, već, kao što reče juče gospodin Nikolić, kroz registraciju poljoprivrednih domaćinstava, kroz registrovanje jednog jagnjeta ili, nažalost, samo jedne ili eventualno dve krave koje danas ima prosečni srpski domaćin.
Dakle, vi želite tim ljudima i budućim generacijama dodatni namet kroz politiku daljeg zaduživanja i kroz projekte kojima ćete, navodno, da investirate nešto u Srbiji, a zapravo jedna mala grupa ljudi vrši pranje tolikog novca, enormno pljačka građane Srbije, bogati se na račun svih nas.
To smo najbolje mogli da vidimo kroz primer ove dvojice koji haraju Elektroprivredom Srbije – Hamovića i Lazarevića, i kroz ono što će građani (da bi ova dvojica siromašnih milijardera mogla dodatno da uvećaju kapital) da vide u julu mesecu kada dođe do novog poskupljenja struje.
Sve vreme, svih ovih dana, kroz antisrpsku histeriju koja se širi preko medija koji su pod direktnom ili indirektnom kontrolom nekih od vladajućih stranaka, želite da vratite pažnju građana na neki period koji ovog trenutka ne da njih ne zanima i ne da imaju ispravne stavove i da veruju samo onome što govori SRS, kada je u pitanju taj nacionalni državni segment i ono što smo morali da radimo kao država i narod – da se branimo i da odbranimo, odnosno da pokušamo da odbranimo, ali nažalost danas u Srbiji ima preko milion prognanih Srba. Ali, vi sve vreme govorite o nečemu što nema veze sa današnjicom.
Današnji dan – Vidovdan, u Srbiji je obeležen tako što su ljudi gladni, poljoprivrednici ne vide šta više da rade i ko njima da pomogne kroz, pre svega, poresku politiku koju sprovodi Dinkić i ova vlada, kroz činjenicu da nemaju nikakvu mogućnost da poboljšaju svoj proces proizvodnje.
Poniženi su svi oni koji su se dali u proizvodnju zdrave hrane u Srbiji, a hvalili smo se time, i dan-danas, naravno, mi srpski radikali tvrdimo da imamo potencijala u tom smislu – da možemo da proizvedemo i da izvozimo zdravu hranu.
Ali, kome to da pričamo kada ovde nema ministra, nijednog člana Vlade, u situaciji kada nam nudite da glasamo za kontragarancije kojima je zemlja zadužena, kroz kredite koje će neko morati da vrati.
Ako bi neko od vas iz vladajuće garniture bio spreman i došao da kaže pred skupštinskom govornicom, da odgovorno tvrdi da je svaki dinar, odnosno svaki evro iz ovih zaduženja namenski potrošen, taj bi morao da bude ili toliko drzak ili bezobrazan, ili da ima smelosti da obmanjuje sve nas sa ove druge strane i građane Srbije, koji znaju da do krajnjeg korisnika ta navodna pomoć, odnosno kredit, nikada ne stigne.
Setite se samo šta je obećao ministar finansija pre dva meseca i ministar za rad i zapošljavanje – da će, u kontekstu nove politike Vlade, u procesu zapošljavanja, svaki nezaposleni građanin Srbije (a njih je skoro milion, kaže se 980.000, a ima ih mnogo više) moći na birou rada, odnosno agenciji za zapošljavanje, da dobije kredit u iznosu od 5 do 20 hiljada evra da započne neku proizvodnju.
Čak će i oni koji nikada nisu bili prijavljeni na birou za zapošljavanje, koji, navodno, nemaju registrovanu bilo kakvu delatnost moći da dobiju taj kredit sa velikim grejs-periodom, sa dugim rokom otplate, kako bi nešto krenuli da rade.
Pohitali ljudi, što iz sela, što iz grada, niko ih ne vidi, čude se tamo i kažu da tih kredita nema, da niko nije spreman to da finansira, naravno. Vi samo zamajavate ove ljude i, pre svega, ojađene građane Srbije, da ih sa vama i takvom politikom koju vodite čeka neka bolja budućnost.
Upravo ovaj izveštaj, taj radni dokument od prošle godine, a kako stvari stoje i od ove godine, jer vama je to mnogo važno, pre svega vama koji lobirate za ovu "Igmansku inicijativu", gde se provlači sve ono što je protiv Srbije i srpskog naroda, uz takve izjave onoga koga takođe podržavate, a to je aktuelni predsednik državne zajednice.
Vama je mnogo stalo do toga šta će da vam kažu MMF i Svetska banka, da li će Evropska banka za obnovu i razvoj, čije su kontragarancije na dnevnom redu, da vam da zeleno svetlo, da li ćete da donesete na papiru neki projekat koji, naravno, nikada nije do kraja sproveden u delo, a sa druge strane ne mislite na ljude kojima ste obećali konkretan iznos i konkretnu ponudu. Zašto tih kredita nema ako oni žele da se zaduže po tako fantastičnim uslovima?
Naravno, to je ona ista priča Dinkića od juče – krediti od 4% za stambenu izgradnju samo što nisu stigli, subvencije za poljoprivrednike, sve će da bude lepo, obnovićemo Kragujevac, Bor i Vranje, proradiće automobilska industrija. Naravno da od toga nema ništa. Ljudi posle ovog vrelog leta, kako stoje vremenske prilike, a pre svega glad u Srbiji uveliko vlada, očekuju da se nešto konkretno desi.
Pretpostavljam da nemate ni smelosti ni hrabrosti, zbog toga što vam svi ovi izveštaji koji vam stižu od raznoraznih lažnih i autentičnih agencija govore da vam se rejting stranaka iz dana u dan ruši, da odete i razgovarate sa ljudima, suočite se sa njima, da vam kažu dokle ih vodi ovakva politika, koja je u ekonomskom i socijalnom smislu samo nastavak onoga što je radila prethodna DOS-ovska garnitura.
Da je to tako vidi se iz kontragarancija, koje su na dnevnom redu, koje Republika Srbija treba da da državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za projekte sačinjene još pre dve ili tri godine. Zaista mi nije jasna ta vaša licemernost, pre svega kod onih koji negiraju mogućnost funkcionisanja ovakve državne zajednice Srbije i Crne Gore, kada sa jedne strane kažete: ne, to ne funkcioniše.
Ali, vi to govorite sada, a mi smo govorili u početku, kada je Labus zajedno sa Đinđićem i Koštunicom potpisivao tzv. Beogradski sporazum, pa Ustavnu povelju. Znate da je državna zajednica nešto izmišljeno, neka nova tvorevina – nije ni konfederacija, ni realna unija, nema ni sopstveni budžet, ni jedinstveno tržište, ne vodi ni jedinstvenu monetarnu politiku.
Sada nam nudite kontragarancije prema takvoj državnoj zajednici, za neverovatan iznos za koji se Srbija zadužila. Samo što još niste toliko drski u svom nastupu, da nam kažete: hajde da damo još i kontragaranciju za Milov mafijaški plan, separatistički, pa da i njihove dugove preuzme Srbija na svoja pleća.
Naravno, to građani Srbije sve vide i znaju da jedan radni dan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bez obzira na to što se izričito ne slažemo sa ovakvim pogubnim odlukama, nije izgubljen samo ako u tom radnom danu njima govore i sa ove govornice se obraćaju jedino oni koji im iskreno misle, a to su predstavnici SRS.
Da je to tako govori opet, treći put ponavljam, i ovaj izveštaj, koji su napravili oni do čijeg mišljenja vam je veoma stalo, gde tačno po segmentima možete da vidite u kakvoj katastrofi se nalazi Srbija danas, tako zadužena, u nemogućnosti da to vrati, jer nema nikakvih privrednih tokova koji su pokrenuti u poslednjih godinu i po dana, a da ne govorim o onom periodu pre tri godine.
Jedina mogućnost i jedini način da se oni reše ovog balasta, a naravno preuzete dugove i obaveze će generacije zbog vas da plaćaju, da stopiraju dalje zaduživanje Srbije jeste da imaju nove izbore i da drugi ljudi, odnosno srpski radikali preuzmu vlast u svoje ruke i da kažu šta je ono što mi možemo iz realnih izvora, šta je ono što smo mi sposobni kao država da uradimo.
Ali, pre toga da se oštro obračunamo, uz bedu i siromaštvo sa najvećom boljkom danas – a to su kriminal i korupcija, koji su uveliko pustili pipke u svim privrednim granama i svim segmentima našeg društva. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, predlogom novog Poslovnika Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine, i vi koji ste za njega glasali i vi koji niste glasali, ali bili ste tu prisutni, a mislim na vas iz DS-a, obesmislili ste parlamentarni život u Srbiji, jer za ne znam koju nagradu da postavim pitanje predsedavajućem, predsedniku Skupštine da mi nabroji sada tečno, jasno (kao što to ume kada želi da replicira nekome ili da se obrati poslaniku) koji su zakoni na dnevnom redu, znači sve od tačke 9. do 16, naravno da ne bi znao da mi kaže. Zato što je novi Poslovnik, a to govorim zbog građana Srbije, takav.
Čujem danas da su i neki poslanici iz vladajućih struktura tek saznali kako će da se radi, tako da ćete na Visoki savet pravosuđa i na set, recimo, pravosudnih zakona i na razmatranje zakona u pojedinostima da se vratite ne znam kada i kog dana, a o tome smo razgovarali juče.
Ovo o čemu sada govorimo, ovo su sve, kao što to normalno savesni poslanici rade, to sam ja uradila, uredno složeni amandmani za tačke dnevnog reda o kojima sada govorimo i koje nije razmatrao nadležni Odbor za finansije, zato što je takav novi Poslovnik.
Videla sam danas i shvatila iz diskusije pojedinih poslanika Demokratske stranke Srbije da oni imaju primedbe na račun ministra Dinkića i na pojedine članove su podneli amandmane. Sada oni hipotetički razmišljaju i kažu – pa, evo, videćemo kada dođe taj dan za glasanje, a to može da bude i dvadeset i neki juli, razmislićemo o tome da li ćemo da podržimo i u kom delu ove Dinkićeve zakone.
Mi nećemo da ih podržimo uopšte, zato što su ovi zakoni katastrofalni i zato što su u direktnoj suprotnosti sa interesima svih pravnih subjekata koji se tiču i građana Srbije.
Naravno, zbog dužine vremena koje mi je na raspolaganju, a kao što je to danas gospodin Nikolić rekao, besmisleno je da raspravljamo o svakom od ovih zakona pojedinačno; jedan od njih mi je privukao posebno pažnju, a to je agencija koja ubuduće treba navodno da se bavi osiguranjem i finansiranjem izvoza Republike Srbije.
Generalno, ovi zakoni se nadovezuju na jednu nepodnošljivu fiskalnu politiku koju imamo u Srbiji preko politike koju vodi ministar Dinkić sada, a započeo je njegov prethodnik Božidar Đelić, preko politike koju vodi Ministarstvo za privredu i privatizaciju, preko politike koju vodi vodeća finansijska institucija u našoj zemlji, a to je Narodna banka Srbije, koju je slavodobitno nasledio Jelašić, istomišljenik, odnosno partijski prijatelj i drug, kako li se već oslovljavaju, Mlađana Dinkića.
Ono što je zapanjujuće jeste da ministar, koji je došao danas iz Vlade Srbije ovde da nam promoviše ovih sedam zakona, kada je recimo reč o privrednim tokovima i o onome šta banke treba da rade kako bi urušenu srpsku privredu stimulisale sa nekim povoljnim kreditima koji se i ne naziru i neće ih biti, zaista ne zna u kakvom svetu živi; ili je potpuno iracionalan ili nije suočen sa problemima koje danas imaju i privreda i građani.
Vi znate, kao što znaju i građani Srbije, da sam poslanik iz Kragujevca i da su mi tamošnje privredne prilike i te kako poznate. U ovoj strukturi od 800 miliona, sa kojima se danas hvali Mlađan Dinkić, da će biti upućeno Kragujevcu, Boru i Vranju, Kragujevac je dobio kap u moru, a naravno i lažna obećanja kada je u pitanju Fabrika automobila "Zastava", jer uz ovu promociju programa koju je Dinkić plasirao Koštunici da danas obrazloži, za oporavak privrede ova tri grada, ne samo da su kontradiktorne izjave čelnih ljudi iz "Zastave", sa jedne strane, Dinkića, Koštunice i Velimira Ilića, sa druge strane, nego radnici zaista ne vide kada će i koji to strateški partner doći u "Zastavu".
Kolega, vama je to možda smešno, ali nije smešno, kao što ne verujem ni da ministar Dinkić mnogo žali za prvom nagradom Budvanskog festivala, koju nije osvojio. Evo, gospodine Dinkiću, niste uspeli ovoga puta, to je vaš prvenac.
Što se tiče voznog parka i onoga čime vi raspolažete, ovaj "folksvagen polo", koji je bio prva nagrada, koju ovaj vaš Keba nije dobio, nije ništa za vas, jer "audi" je vama ministrima primereniji, a i Tadiću, kome odobravate budžetska sredstva da povećava svoj vozni park, kao što je to slučaj sa skorašnjom kupovinom dva nova "audija" za predsednika Republike, o čemu je govorio gospodin Vučić.
O vlasničkoj strukturi bankarskog sistema mi smo u Srbiji mnogo više počeli da pričamo i građani Srbije da se time bave od trenutka kada su uništene vodeće nacionalne banke. Ne samo da su se oglašavali ekonomski stručnjaci, poput gospođe Vučić, preko onih iz redova Srpske radikalne stranke, o tome je u najnovijem broju našeg stranačkog lista "Velika Srbija", a tu zaista mnogo pametnih stvari imate da pročitate, pisala i mr Jorgovanka Tabaković, već je svaki građanin Srbije bio prinuđen na to da se bavi time koje su te strane banke koje posluju po ovim domaćim uslovima, kakav je njihov odnos prema privredi Srbije.
Sada smo suočeni sa time da ovo malo tzv. domaćih banaka koje su ostale i koje nameravaju da privatizuju u skorije vreme uglavnom posluju, jer su to i ranije radile, sa srpskom privredom, a ove strane, poput svih ovih koje se promovišu sa beogradskih i drugih bilborda, to ne rade, već je obim njihovog poslovanja sa domaćinstvima oko 80 - 90%.
One stiču ogromnu dobit, naročito u ekspanziji svog poslovanja sa tzv. kratkoročnim potrošačkim kreditima koje su građani Srbije zbog veoma lošeg standarda prinuđeni da uzimaju pod tim lihvarskim uslovima, sa neverovatnim kamatama od 16% – 17%, zbog toga što nemaju uslova i mogućnosti da dođu kod neke domaće preostale banke, jer i te banke jedva posluju.
U tim bankama sa tzv. društvenim kapitalom, koje nisu privatizovane u ovom čuvenom procesu tranzicije, sede ljudi koji su nekada bili i na rukovodećim mestima u Narodnoj banci ondašnje savezne države ili federacije, zgranuti činjenicom da sve ovo što se dešava u bankarskom sektoru nemo posmatraju svi oni koji danas čine vlast u Srbiji, a pre svega stranka koja je okosnica Vlade Republike Srbije.
Zašto? Zato što nijedan od tzv. privrednih subjekata ne može, kako vi to volite da kažete, da aplicira za neki povoljan kredit, a da nije miljenik vlasti ili ministra Dinkića.
Cela ova kampanja i promovisanje oporavka sa ovih bednih 800 miliona dinara za pomenuta tri grada, među kojima je i Kragujevac, zaista je bledi pokušaj da se neki kredibilitet Vlade Republike Srbije i tih resornih ministara uključenih u taj projekat povrati.
Prosto je neverovatno da ste vi to predvideli za ljude u Kragujevcu, a tamo ima 40.000 nezaposlenih i 3.000 onih koji nisu uspeli da se nađu na spisku da prime pomoć koja im je upućena od Vlade Republike Srbije, koji ništa ne veruju ni gospodinu Dinkiću, ni tim praznim obećanjima.
Dakle, prihod tih banaka koje danas haraju Srbijom i koje, u to budite sigurni, veoma dugo vremena neće odobravati povoljne kredite, kako stambene, o kojima je govorio i gospodin Dinkić, tako ni one druge, zasniva se na toj enormnoj razlici u kamatama, od štednje po viđenju, preko ovih kamata o kojima sam govorila, a koje se daju za ove potrošačke, odnosno namenske kredite.
Veliki je problem za građane Srbije i odluka Narodne banke Srbije sa početka januara, koju je podržao ministar Dinkić, da se uvede obavezni depozit od 20%, što mnogi građani naravno ne mogu da izdrže, jer su i pod takvim nenormalnim kamatama morali, bili prinuđeni, kao što su i danas...
Pogledajte, gospodine ministre, kakvi su redovi građana u tim tzv. stranim bankama, kod potražnje kredita za raznoraznu kupovinu onoga što im je potrebno.
Dakle, ta odluka od januara meseca je dodatno pogoršala ionako težak položaj stanovnika, a privreda zaista ništa neće dobiti osnivanjem ove agencije za podsticanje izvoza.
Danas sam, pripremajući se za ovu sednicu, a naročito za taj zakon koji me je zainteresovao možda malo više nego ostali, pokušala da pronađem podatke i analize koje su uradili ne ljudi koji su bili u bankarskom sektoru, već ljudi iz ekonomske struke, konkretno sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, gde su pravili analizu bankarskog sektora u odnosu na tadašnju jugoslovensku privredu i na izvozni potencijal.
Pošto ste vi počeli da se hvalite, i vi kada ste upali u Narodnu banku Jugoslavije i svi vaši koalicioni, i ondašnji i sadašnji, partneri, da smo mi sada otvorena zemlja, evo stranih ulaganja, pa ste održali onaj pompezni bankarski seminar pre nešto više od mesec dana u Beogradu, onda nam lepo objasnite gde su ti investitori i koliko su oni do dana današnjeg (recite nam u milionima evra, a bilo bi dobro da su milijarde u pitanju, ali nisu) uložili u srpsku privredu. Dokle ćete više da obmanjujete i te ljude, a naročito poljoprivrednike?
Ako ste danas rekli da vi, prateći sektor bankarskog poslovanja, kroz promovisanje zakona koji je uveliko na snazi, o državnoj korporaciji za osiguranje kredita, za dugoročne stambene kredite, zagovarate (i to ste rekli kao ministar u Vladi Republike Srbije) tezu da je moguće da po kamatnim stopama od 4% kredite dobijaju građani, zamislite, do 45 godina, dakle, onaj ko ima 45 godina i jedan dan starosti ili neki dan više, ne ulazi u tu grupu, ne samo da kršite važeći Ustav Republike Srbije, nego otvoreno podržavate te tzv. strane banke da se upuštaju u nešto što nije dozvoljeno po našem Ustavu i po drugim zakonskim pozitivnim propisima i na taj način stvarate diskriminaciju kod građana Srbije.
To je ono što je nepodnošljivo i nepodnošljivo je da nam o podsticanju izvoza pričate, i to baš danas. Što ne preskočiste današnji dan, kada ionako retko svraćate ovde, što niste došli sutra, nego baš danas kada malinari ne mogu da shvate da je utvrđena otkupna cena, ona najniža, od 40, a najviša (to je pitanje kada se izvrši klasifikacija ovogodišnjeg roda) od 60 dinara.
Vi vrlo dobro znate, kao ekonomista, da je politika deviznog kursa ona koja uslovljava izvoz i da nije dovoljno da donesete ovakav zakon, a pre toga treba da kažete, i ja ću da ponovim sa govornice, da će Vlada Republike Srbije da izdvoji 12,5 miliona evra za osnivanje jedne agencije koja ni u kvalitativnom ni u kvantitativnom smislu neće doneti ništa da bi se poboljšao izvoz u Republici.
Ako u odnosu na prošlogodišnju cenu imate pad otkupne cene maline skoro 50%, ako imate veoma veliki skok evra u odnosu na dinar od prošle do ove godine, kako ćete onda ljude koji su spremni da izvoze da stimulišete kada vodite takvu politiku u sektoru deviznog poslovanja?
A da ne govorimo o tome šta se radi na tržištu kada je u pitanju uvoznički lobi i kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit, koji je u nominalnom iznosu smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali je on u milijardama evra – sedam milijardi, i to je nepodnošljivo za srpsku privredu.
Ono što ne možemo da ne spomenemo jesu zakoni koji se tiču oblasti osiguranja i izmene i dopune Zakona o osiguranju. Podneli smo amandmane, a ključni su oni na član 35. i 36, gde vas upozoravamo da su predložena rešenja u direktnoj suprotnosti sa važećim Zakonom o privatizaciji, protiv koga je inače bila Srpska radikalna stranka, tj. izmena i dopuna tog zakona.
Mene ne čudi što vas Aleksandar Vlahović podržava, jer vi se poštujete i volite kao da ste braća rođena, iako je on u Demokratskoj stranci, a vi u G17, jer ste na istoj liniji kada je u pitanju ekonomska politika zemlje, i on koji nas je upropaštavao one tri godine i vi koji ste to nastavili. Ali, kada već želite da uvedete neke novine i kada želite toliko da pomažete bankarskom sektoru, mislim na te vaše lažne namere što se tiče ovih preostalih srpskih banaka, onda im malo pomozite da se uključe u ove svetske trendove koje vi promovišete, a tiču se dilersko-brokerskih poslova, jer naravno da nisu uključeni.
Da ne bude zabune, nisu u pitanju dilerski poslovi u koje je uključeno ono đubre Nataša Kandić, koja je povezana sa šiptarskom mafijom i sa narkodilerima; u pitanju su poslovi koji se tiču srpskih banaka, kako bi pomogle srpskoj privredi. Ali, na osnovu ovih zakona koje imamo pred sobom i svih ovih amandmana na koje odgovore nemamo zbog Predraga Markovića i novog Poslovnika, jer Vlada nije u obavezi da nam daje odgovore pre početka, mi ne možemo da glasamo, oštro ćemo da vas kritikujemo i znamo da će oni dodatno pogoršati sveukupnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji.