Dame i gospodo narodni poslanici, zbog hronologije moram da ispričam kako je tekla cela stvar u vezi sa ovim amandmanom na član 60. Predloga zakona.
Dakle, nesporno je da mora da se izvrši ovakav vid licenciranja turističkih agencija, sa A i B licencom, i da moraju da postoje neki ne rigorozni, nego objektivni uslovi da bi neko dobio licencu za jedno ili drugo obavljanje agencijskog posla.
Kada je usledio prvi predlog zakona o turizmu podnosilac amandmana ispred poslaničke grupe SPO-NS bio je Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine, ovaj koji je sada u zavadi sa Vukom Draškovićem. Pretpostavljam da taj čovek, za razliku od gospođe Čeković, koja je donekle iz ove oblasti, bavi se ekonomijom, uopšte nije znao o čemu se tu radi. Dao mu je tada ministar, odnosno Vlada, pošto je pretrpela određene kritike turističkih poslenika, amandman, da ga podnese kao poslanik te tada jedinstvene grupacije.
U međuvremenu je došlo do toga da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure i onda se sasvim legitimno grupa poslanika SPO-a, na čelu sa gospođom Čeković, pojavila sa ovim amandmanom.
Mislim da taj amandman nije dobar u jednom svom delu i da je Vlada Republike Srbije – a pre svega, ministar i njegovi saradnici su i te kako upoznati sa svim sporenjima oko ovoga, koja su imali i kolege iz JUTE i iz drugih turističkih agencija – trebalo da podnese amandman na sopstveni predlog zakona ili da nas pozove, i mene kao podnosioca ovog amandmana i gospođu Čeković, odnosno grupu poslanika, na usaglašavanje svih stavova oko člana 60. Predloga zakona.
Jer, zaista je nemoguće da se ovakav stav prihvati, a pre svega, pošto je gospodin Marković malopre saopštio da je Vlada prihvatila amandman pomenutih poslanika, jer je nesprovodiv. Već sada turističke agencije u Pirotu, Vranju, Nišu, Kragujevcu, Čačku i u svim drugim gradovima, osim možda u Beogradu, ali tu će biti velika bitka i veliki problem, osim možda u pojedinim mestima u Vojvodini, odgovorno vam tvrdim, neće moći da sprovedu stav dodat amandmanom grupe poslanika SPO-a, koji je prihvaćen.
Zašto? Zato što su oni tražili i prihvaćeno je da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: "Organizator putovanja koji je ispunio uslove za licencu kategorije A dužan je da godinu dana od dana izdavanja licence, svake godine u periodu važenja licence, dostavlja dokaz ministarstvu da je od ukupno organizovanih turističkih putovanja ostvario najmanje 10% prometa po osnovu organizovanih turističkih putovanja inostranih turista na teritoriji Republike Srbije."
Da li je to vama prihvatljivo? Možda vama jeste, ali nije nikome od vlasnika turističkih agencija, oni već sada znaju da mogu da se oproste od A licence. Evo, konkretno u Kragujevcu teško da će neko moći, pa i ona koja je najbolja turistička agencija ili najbolje među njima, da ne favorizujem samo jednu, da ispuni taj uslov.
Ako je ukupan ostvareni promet, u proseku, za jednu agenciju u jednoj takvoj sredini, koja bolje posluje, 10.000, a to je zaista minimum, uz kvalitetne aranžmane, uslove plaćanja, ponudu koju neko pruža, ali optimalno da bude, evo, u jednom takvom gradu u centralnoj Srbiji, na jugu, istoku ili zapadu Srbije, 10.000 noćenja, znači, taj mora da dovede 1.000 inostranih gostiju, odnosno turista, da to bude taj reciprocitet, odnosno da preko agencije ostvari taj promet. Objasnite mi kojih su to 1.000 potencijalnih turista na 10.000 noćenja u zemlji i inostranstvu ukupnog prometa, koji treba da ostvari ...
Gospodine ministre, nemojte da me ometate i da se sa gospodinom Markovićem, kome je pantomima jača strana, dogovarate dok ja govorim o ovoj ozbiljnoj stvari.
Dakle, 1.000 inostranih turista u Kragujevcu! Pa, ne dolaze ni oni navodni strateški partneri za "Zastavu". Otera novi gradonačelnik sa svojom ekipom "Šefenaher" iz Kragujevca. Dolaze raznorazni, ali to nisu turisti. Imali bi oni šta i da vide. Pa, u Vrnjačku Banju... Gospodine ministre, prekjuče ste bili na turističkoj berzi; ako vam je neko od tih ljudi rekao da je tamo bilo 1.000 inostranih turista iz bilo koje zemlje, zaista ne znam o čemu mi pričamo. Od 10.000 turista koji su boravili za vreme vaskršnjih praznika na Zlatiboru, možda nije bilo ni 50 ili 100 inostranih turista. To je žalosno.
(Predsednik: Vreme.)
Sada se postavlja drugo pitanje – zašto se favorizuju samo neki koji su u stanju to da urade i njima se daje primat u poslovima tog tur-operaterstva. Mnogo je toga "zašto", a ima i odgovor na to. Bili bi možda sposobni, ali sveukupni ambijent ...
Sada ministar da mi objasni ovo što se domunđavao sa gospodinom Markovićem.

Gospodine Markoviću, u međuvremenu su se na Kopaoniku smenila tri godišnja doba, da vam kažem, niste informisani, to je vaša omiljena planina; od jutros je bila i susnežica, padala je kiša i ogrejalo je sunce. Šta je bilo u međuvremenu, neću da špekulišem za govornicom Narodne skupštine.
Smatram da je amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i to u oktobru prošle godine, trebalo da bude prihvaćen. Očigledno je da je to neki animozitet ili odbijanje ministra da prihvati bilo koji amandman Srpske radikalne stranke.
A on je pravovremeno napravljen, pre svega u dogovoru sa vlasnicima turističkih agencija koji su to od mene tražili.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet se vraćamo na onu temu šta je posao ministra, a šta ministarstva. Dakle, mi smo i rekli da je ministar ad personam promenljiva kategorija.
A što se tiče Ministarstva, ono mora, a sada je to nadležno ministarstvo koje obavlja poslove i za turizam, a to je ovo spojeno – trgovine i turizma, da vodi računa o prekršajima koje će eventualno da naprave vlasnici, odnosno imaoci licence, na način na koji je izvršeno licenciranje ovim zakonom.
Opet dolazimo do onoga što je sa pozicije pravne struke jutros govorio gospodin Zoran Krasić. Mislimo da to nije dobra praksa i da iza svih podzakonskih akata i iza svih odluka ne treba da stoji ministar, on je na čelu tog izvršnog organa vlasti, a u ovom slučaju Ministarstva trgovine i turizma.
Kao što ste videli, nismo reagovali kada je u pitanju ovakav način sankcija i konsekvenci koje treba da snose oni koji su prekršioci kod ovih striktno propisanih normi. Nema ni razloga. Zbog toga smo vas ubeđivali da ipak prihvatite amandmane na one ranije članove, kako bi sve to bilo zaokruženo i kompletno, jer smatramo da svi oni koji su u određenom trenutku dobili A ili B licencu za obavljanje poslova iz oblasti turističkih agencija moraju toga striktno i da se pridržavaju. To je nešto što je novina u ovom zakonu, ali što je za nas kao SRS prihvatljivo.
Međutim, nije prihvatljivo, a to smo vam objašnjavali i na mnogobrojnim primerima poreskih i nekih drugih zakona, da u striktnoj nadležnosti ministra kao organa izvršne vlasti to bude posao i njegov zadatak.
Ministar za trgovinu i turizam je u ovom slučaju gospodin Dimitrijević, u izvesnom smislu reči raspolućena ličnost. Nemojte bukvalno da me shvatite, gospodine Dimitrijeviću, vi sada ne znate gde ćete pre i na koju ćete stranu, jer nema više dva ministarstva, posebno za trgovinu, a posebno za turizam.
Naša turistička privreda je opterećena mnogobrojnim problemima, o kojima smo dosta govorili i u načelnoj raspravi i u pojedinostima i o kojima možemo još danima da raspravljamo. Svi ti poslovi ili neki od njih su usko vezani za resor trgovine, jer skok cena na malo, poremećaj na tržištu, poremećaj kursa evra u odnosu na dinar, odnosno obrnuto, nedostatak finansijske potpore, nedostatak povoljnih kredita, spoljnotrgovinski deficit i oslonjenost naše privrede, nažalost, na 65% uvoza je takođe nešto što se direktno negativno reflektuje na turističku privredu. Jer, hotelijeri su, kao i svi drugi koji prate lanac tog posla, u nemogućnosti da na našem tržištu nabave određene kvalitetne proizvode za dobru ponudu, već su prinuđeni da to uvoze iz drugih zemalja.
Dakle, kada je u pitanju licenciranje i eventualni gubitak licence zbog prekršaja koji su navedeni i u članu 62. i u članu 63, tu su dobro postavljeni kriterijumi, sankcije koje treba da uslede.
Smatramo da akt, odnosno ukaz o tome ne treba da donosi ministar, već ministarstvo, koje je osposobljeno, odnosno taj deo koji vodi turizam, tako bi trebalo da bude. To su stručni i kvalifikovani ljudi koji treba da sagledaju ko je prekršilac, kada su se, pod kojim okolnostima i u kom trenutku desili propusti koji nisu dozvoljeni za nosioce jedne ili druge licence po ovom zakonu koji nameravate da usvojite.
Svi ključni amandmani Srpske radikalne stranke, odnosno primedbe koje su iznete do sada nas onemogućavaju da zbog neprihvatanja, i delimično, a kamoli u potpunosti, to vam nije palo na pamet, svega onoga što smo vam mi predložili, glasamo za ovaj predlog zakona.

Evo, vi ste upravo, gospodine Anđelkoviću, pretpostavljam da nemate sve sada, da sagledate sve te elemente podnetih amandmana, predsedavajući, odnosno predsednik vam je ustupio mesto. Radi se o tome da je amandman na član 64. podneo gospodin Zoran Krasić u ime poslaničke grupe SRS, opet se vraćam na period od prošle jeseni, u oktobru mesecu prošle godine. Radi se o članu koji na način na koji je to potrebno, ali uz ovu jednu suvišnu odredbu za koju smo mi tražili da se briše, reguliše čega je sve dužan da se pridržava organizator putovanja.
Mnogobrojne su zloupotrebe u ovom smislu već viđene i svi vi možda imate negativno iskustvo, ili bar neki od vas, ili ste čuli, vaši rođaci, vaši prijatelji i vaša deca. To je pojava koja se tolerisala kroz nedovoljnu ažurnost pojedinih inspektora, ne svuda, naravno, nego negde gde je izražen možda i stepen korupcije, i stvorila se jedna slika, zbog sada već čuvenih primera, da su sve turističke agencije latentna opasnost za tako nešto.
To nije tako i zbog toga one i treba da ispune sve ove kriterijume, da se svrstaju u kategoriju licence A i B, ali predlagač se odlučio da prihvati amandman gospođe Čeković i grupe poslanika iz SPO-a samo zato što su oni ostali lojalni Vuku Draškoviću i što su sada oni SPO, odnosno deo onoga što predstavlja gospodin ministar. Mislim da to nije dobro i nije korektno, osim sa te uskostranačke strane, zbog toga što je gospodin Zoran Krasić gotovo identični amandman podneo nekoliko meseci ranije.
Dakle, slobodna je volja ministra da prihvati amandman vladajuće grupacije, ali ja ovde govorim o principu. Dakle, nije postojala dobra volja da se prihvati amandman kolege koji je, iako iz opozicije, uočio da bi to bio veliki propust i da bi ometalo turističke agencije u realizaciji njihovog programa. O čemu se tu radi?
Organizator putovanja sa naznačenom licencom, kao što je to slučaj na jednom od aranžmana, gde stoji (evo, ja imam jedan program ispred sebe) – atraktivna destinacija za London sa posetom nekoliko gradova, u šta je uključen takođe i Pariz.
Taj polazak je planiran iz odredišta u Srbiji u četiri sata po ponoći. U ovom članu zakona piše da uz ovaj program ili neki sličan, kada uplatite aranžman, uz opšte uzanse, ugovor koji ste potpisali sa turističkom agencijom, organizator mora da se pridržava svega onoga što ovde stoji. Naravno, i to niko ne spori.
Svako ko želi da sledeći put privuče nekog turistu, odnosno potencijalnog putnika, ići će do kraja u ispunjavanju svih onih obećanih uslova, odnosno programskih detalja u pomenutom aranžmanu. U ovom ili nekom sličnom. Ali, u pitanju je, u ovom konkretnom slučaju, autobuski prevoz. A može da bude i redovan prevoz, našom nacionalnom ili nekom drugom kompanijom, ili čarter, i može da dođe do kašnjenja, ne greškom ili namerom organizatora putovanja, već avio-kompanije ili prevoznika, autobuskog ili železnice, već znate kakvi su problemi i inače kada koristite redovan saobraćaj.
U tom smislu, ne može da stoji ovaj deo, što je tražio gospodin Krasić, gde kaže "da ih se pridržava", jer ne mogu turističke agencije, odnosno tur-operatori da znaju unapred da će takva greška, odnosno situacija da se desi. Ona je zaista moguća. Ko vama garantuje da ćete vi svakoga dana do nekog odredišta da dođete redovnim prevozom; ili zakasni autobus, ili neka, ne daj bože, elementarna nepogoda, a ovde su uslovi koji se traže rigorozni. Ali, samo kada bi se ovo otklonilo, što je učinila gospođa Čeković svojim amandmanom, koji je po suštini gotovo istovetan amandmanu gospodina Krasića, stvara se ipak mogućnost da se turistička agencija ogradi od toga.
Neprihvatljivo je da vas neko smesti u hotel sa nižom kategorijom. Neprihvatljivo je da vam neko obeća... Evo, u ovom aranžmanu lepo je napisano da uz boravak u hotelu te i te kategorije, koji se nalazi u uskom centru Londona, vi posećujete sve te znamenitosti, imate uključene ulaznice za neke od lokacija, a lepo piše šta ne treba da platite. I, tu nema spora, odmah treba da se ide na oduzimanje licence agencijama koje zloupotrebljavaju i ne ispunjavaju dogovoreni aranžman, jer je to neko morao da plati, od prvog do poslednjeg dinara.
Ali, da vi špekulišete time da li će čarter avion da krene na vreme, da li će da zakasni autoprevoznik, da li će u povratku nešto u tom smislu da se desi, da špekulišete time koliko će biti zadržavanje na granici... Evo, konkretno u ovom aranžmanu, koji traje 12 dana, to se nije desilo, jer je on pre nekoliko dana završen, ali može da se desi, zbog prelaska pet graničnih prelaza, da bude zastoja, ne voljom turističke agencije i visokoprofesionalne organizacije, ni turističkog vodiča, već višom silom, kako mi to imamo običaj da kažemo.
Prema tome, greška je svakako ispravljena amandmanom pomenute grupe poslanika i ovde se samo radi o jednom vidu neprincipijelnosti.
Jer, gospodin Zoran Krasić mnogo ranije podneo je amandman sagledavši sve ovo o čemu sam govorila. To je samo deo nečega što može da se desi u situaciji kada se traži striktno, a to dakle podrazumeva i tu satnicu koja mora da bude naglašena, u jednom ovako opsežnom i detaljnom programu. Zbog toga je...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, sedam i po minuta je.)
... upućen moj protest ministru i Srpske radikalne stranke u celini, zbog takvog odnosa prema nečemu što je svakako uticalo ili bi trebalo da utiče da se poboljša kvalitet zakona. Hvala vam, gospodine Anđelkoviću. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije moguće da i najprofesionalnija turistička agencija, koja je spremna da prizna propust turističkog vodiča, onoga ko je organizator putovanja, sagleda za ovo predviđeno vreme prekršaje i propuste koji su se desili i zahtevi pre svega vlasnika turističkih agencija su da taj rok bude produžen sa 15 na 30 dana.
Neko će reći – pa, evo, putnik koji je nezadovoljan zbog toga što nije ispunjeno sve ono što je navedeno u ponuđenom aranžmanu ima rok od osam dana, pa pretpostavlja da će taj da uloži prigovor prvog dana. Moguće je da se desi da neko od putnika, a toga ima uvek, i kada je sve perfektno, a to sve zavisi od prirode osobe, uloži prigovor na nešto prilikom samog dolaska na destinaciju. Reći će – mislio sam da taj hotel, navedeno je da ima tri ili četiri zvezdice, ima tu i tu uslugu, izgleda tako, a nije to baš.
Neko može da očekuje ne znam šta, kule i gradove, ali ljudi profesionalci će da ponude aranžman, ponudiće video zapis, prospekt sa fotografijama i taj neko će da zna šta ga čeka i kakav mu je prevoz, da su to moderni turistički autobusi, ako je navedena klasa na letu avio-kompanije i sve ono što predstavlja određene detalje. Ali, obično kada se dese propusti, i to je ono na šta se najviše žale putnici, to je neizvršena usluga obuhvaćena programom turističkog putovanja.
Najčešće se dešavaju propusti na odredištu, odnosno na toj centralnoj ili usputnim destinacijama, kada turistički vodiči ne ispunjavaju obaveze iz programa koji je napisan ili kada zloupotrebljavaju to što putnici, to nije baš pravilo, ali 80% njih koji kreću na turističko putovanje idu prvi put da vide tu lokaciju, naravno, ne znaju šta je sve moguće, a šta nije, a neko sa time eventualno špekuliše, i to u najvećem broju slučajeva mogu da budu baš turistički vodiči ili pratioci grupe.
To je svakako nedopustivo i zaista je kvalitet u ponuđenom programu kod svakog vodiča da učini još više od onoga što je napisano i da pruži mogućnost da ti ljudi koji su izdvojili novac za to putovanje, neko lakše, neko teže, naročito kada su u pitanju dečije ekskurzije, kako ovde kod nas, tako i u inostranstvu, dobiju kvalitetan program i program koji su oni videli, odnosno za koji su potpisali ugovor.
Vlasnik jedne turističke agencije zbog takvih propusta svojih saradnika nalazi se na muci. Putnik ili putnici, ako ih je više, podnose prigovor i lepo stav 1. kaže – u roku od osam dana. Mogu da se pojave u poslednjem trenutku, dolaze osmog dana od završetka te usluge. Dešava se, i to je zaista tako, da je putnik iz Vranja, a sedište turističke agencije u Beogradu, Kragujevcu ili Čačku i sada ostaje rok od 15 dana da se za neizvršeni program putovanja agencija obaveže, odnosno zakon je obavezuje da obešteti putnika. To je kratak rok.
Zašto vam to kažem? Kada se ima u vidu da je očigledno propust napravljen, to samo možda u vašoj vlasti i u onoj prethodnoj ne postoji onaj ko je krivac, krivac mora da postoji. Neko ko je rukovodilac negde, bilo gde, a naravno još ako je ministar, mora da snosi odgovornost za svoje propuste.
Tako isto odgovorni ljudi, koji imaju ili pretpostavljaju da imaju odgovorne saradnike, treba da imaju određeni period vremena da vide ko je to, kada i zbog čega napravio propust, da li je to bila slučajna ili namerna greška, da li je nesavesnost u poslu, da li su se desile neke okolnosti koje su onemogućile u konkretnom slučaju turističkog vodiča na određenoj destinaciji to da uradi, da li je došlo do propusta od strane hotelijera.
Da li će vlasnik, odnosno onaj ko je ugovorio aranžman tako brzo da dođe do sporazuma sa hotelijerom, recimo, zbog prebukiranosti, zbog ponuđene usluge koja je niže kategorije? Kako će taj spor da se završi? Ovde je sve na turističkoj agenciji, da u roku od 15 dana uradi.
I uz ove i uz druge razloge koje smo izneli još prošle godine u oktobru ministar je bez ikakvih problema prihvatio da taj rok bude produžen, jer je on zaista 30 dana. Ne može da bude 38 dana, jer od poslednjeg dana predviđenog roka u prvom stavu, dakle, može da dođe putnik i da se žali na očigledno načinjenu mu nepravdu. Zbog toga smatram, a svako će na kraju morati da plati to što je obećao, a nije ispunio, da to ipak treba da bude 30 dana, zbog svih formalnosti i zbog toga što pre svega treba da se vidi ko je kriv, zašto program nije realizovan i pod kojim okolnostima su se svi ti propusti desili.
Zato mislim da ministar treba da shvati da mu se desio propust i da se u onom štancovanju novih amandmana i povlačenju zakona, do ulaska ovog novog odnosno starog u proceduru, desilo da ovaj amandman nije prošao, a ako ne, pošto vidite da je u pitanju nesmotrenost ministra – verujem da je on ubeđen u ono što ja pričam, ali sada možda ne želi da kaže da je napravio propust kada je sagledao sve to – da u danu za glasanje pomognete i da produžite ovaj rok za turističke agencije sa 15 na 30 dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem ove dogovore ostatka Srpskog pokreta obnove, gospodina ministra i gospođe Čeković u tom smislu da oni imaju sinhronizovane aktivnosti, ali ne razumem gospođu Čeković i ova tri poslanika koji su ostali uz Vuka Draškovića što su povukli amandman koji je smislen i koji zaista omogućava da se zloupotreba spreči.
Znate, svi mi smo odrastali u jednom sistemu koji je na određen način širio smisao nekog organizovanja takmičenja, aktivnosti i tog zajedničkog delovanja i niko ne može da kaže da je tu bilo ružnih stvari, osim zloupotreba.
Znate, ako je produkt tog i takvog vremena, gde nije bilo tržišne konkurencije i gde nisu mogli svi pojedinci koji imaju kvalifikacije i znanja da dođu do izražaja, da se pod sindikalne organizacije, kulturno-umetnička društva, sportske klubove i sve ostale koji su navedeni u ovom članu da mogu da organizuju ta putovanja, bez sticanja dobiti, podvuče sve ono što je nekima donosilo enormnu korist, a da oni nisu turistička agencija, onda ne razumem gospodina ministra zašto nije prihvatio amandman kolege Nemanje Šarovića i zašto je gospođa Čeković sa grupom svojih poslanika povukla ovaj amandman, koji je zaista jedini koji onemogućava da se dese zloupotrebe u tom smislu.
Mi smo tražili, odnosno kolega Nemanja Šarović, da udruženja mogu da organizuju turističko putovanje iz stava 1. tako da uključuje najviše jedno noćenje. Ono što nije turističko putovanje, to je boravak u nekom od objekata i to ne može da bude isto.
Ovde se radi o mogućnosti da neko kompletno razrađenu destinaciju, uključujući sve ono što je sadržaj turističkog aranžmana, o čemu smo govorili malopre, podvede pod sindikalnu, sportsku ili neku drugu organizaciju, jer nije nikakav problem da svi vi ovde u sali dobijete sada članske karte nekog udruženja ili neke sportske organizacije i putujete pod tim beneficiranim uslovima. Stvara se nelojalna konkurencija, sada zakonski zaštićena konkurencija, turističkim agencijama.
Niko ne spori da oni treba da imaju mogućnost da to rade, bez sticanja dobiti, kako i stoji u ovom stavu, ali ovde se radi o tome da će da dođe do sticanja dobiti u jednom takvom aranžmanu koji organizuje neformalna ili formalna grupa ljudi; u formalnom smislu oni su navedeni kao nešto, ali su neformalno obično grupa koja traži od udruženja penzionera, od nekog sportskog kluba da to uradi i ne podleže zakonskim obavezama kao što podleže turistička agencija i može da stekne enormnu dobit.
Podele fantastične dnevnice između sebe, rasporede gratise koliko im je potrebno i stiču dobit, a u stvari je ne stiču. To zna ministar i to znaju njegovi saradnici.
Međutim, oni su se odlučili na ovo što je predložio gospodin Anđelković, odnosno nešto je malo postojeći član izmenjen.
Mislim da je amandman kolege Šarovića, a amandman u istovetnom tekstu je podnela grupa na čelu sa gospođom Čeković, trebalo da bude prihvaćen. Oni su kasnije odustali od njega, a to je jedini način da se spreče zloupotrebe. Sa druge strane, da je on prihvaćen, ne bi bile sve ove navedene organizacije u nemogućnosti da organizuju putovanja bez sticanja dobiti. Ovako, otvara se jedan široki prostor i stvara se, u najmanju ruku, nelojalna konkurencija.
Kada su u pitanju autentični članovi i ljudi te starosne dobi, ljudi koji su sportisti ili aktivisti tog udruženja, zaista mi to razumemo, ali, znate, da neko ko nije u životu potrčao za loptom ili se nije sportom bavio dođe sa članskom kartom ili se podvede pod neko sportsko udruženje pa dobije mogućnost da na takav način koristi aranžman, a moguće su razne zloupotrebe u tom smislu, ja to ne mogu da prihvatim, a ni naša poslanička grupa. Zbog toga ćemo takođe glasati da se ovaj amandman gospodina Šarovića prihvati, a protiv amandmana gospodina Anđelkovića.

Vi znate da je gospodin Momir Marković poznati srpski aforističar i on nikada ništa ne govori uvredljivo sa govornice, već se trudi da u svom duhovitom maniru ponekad kada govori o ovako ozbiljnim temama predoči dodatne argumente da bi se usvojio u konkretnom slučaju ovaj amandman podnet u ime poslaničke grupe SRS.
Svakako će javnost i, pre svega, korisnici usluga da pozdrave ovo što je u zakonu definisano, a zove se turistički animator. To nije zanimanje koje je nepoznato nama ovde u Srbiji, ali do sada nije zakonski definisano šta je to, koji su uslovi; i, ostalo je nejasno, a to će uraditi Turistička organizacija Srbije i nadležno ministarstvo, o načinu i sadržaju ispita koji će budući animatori da polažu kako bi stekli kvalifikaciju za to zanimanje.
Svakako nije dovoljno, pogotovo što je u pitanju novo zanimanje, sada u institucionalnom smislu novo, da budući animatori ne budu kažnjeni i ne snose odgovornost za onaj deo posla koji nisu uradili kako je to propisano ovim zakonom.
Moguće je da je ministru u pravno-formalnom smislu, ili njegovim saradnicima, pre bih rekla, zasmetala formulacija kada je u pitanju ovaj amandman. To svakako kroz eventualnu pravno-tehničku redakciju, a ne onako kao što je to bilo u Zakonu o radu, i može da se ispravi, ali namera je bila odlična i namera je bila prava, zbog toga što u lancu odgovornosti za pružanje usluga u oblasti turizma i budući animatori, koji će imati jedan zahvalan i interesantan, ali odgovoran posao, treba da snose odgovornost za eventualno neispunjavanje uslova, odnosno prekršaje iz ovog člana.
Postojanje turističkih animatora, a naročito u turističkim centrima, svakako je važno, i kada su u pitanju deca i odrasli, jer nije retkost da turisti koji dođu na određeno mesto, odnosno u neki centar nemaju dovoljno informacija o tome šta je to što još treba da ih očekuje i koji su to još sadržaji. I sami hotelijeri, nekada zbog nedostatka sredstava, a nekada zbog toga što nisu na pravilan način osmislili taj program (a sada će to svakako moći uz turističke animatore), ne pružaju dovoljno atraktivan sadržaj svojim gostima.
Zaista su turistički animatori nešto što je poznato u svim razvijenim turističkim zemljama i centrima. Tek, mogu da primetim, od pre nekoliko godina, ali ne svuda, nažalost, u Crnoj Gori određeni hotelijeri su angažovali ovu vrstu kadra da bi poboljšali kvalitet usluge.
Međutim, kod nas u Srbiji, a naročito u banjskim i planinskim centrima, oni će doprineti da aranžman i sam boravak gosta bude i kvalitetniji, i atraktivan i zanimljiviji, da ih pozovu, na kraju krajeva, da se ponovo tu vrate ako su zadovoljni svim onim što im je pruženo, da nema nekog vakuum perioda, odnosno da je svaki trenutak za one koji to žele, a ponuđeno im je, ispunjen kvalitetnim i atraktivnim programom.
Ti budući animatori, kako je to predloženo amandmanom, trebalo bi da snose odgovornost za neizvršeni posao, odnosno za prekršaje predviđene zakonom, jer se oni tek sada ustanovljavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, namera gospodina Milovana Radovanovića, podnosioca amandmana u ime poslaničke grupe SRS, bila je veoma jasna i odgovorna. Ne razumem zašto Ministarstvo beži od toga da se uključi u donošenje podzakonskih akata kada je u pitanju svaka od ovih specifičnih ali veoma važnih grana turizma koje je gospodin Radovanović naveo.
Dakle, dobro je što je u zakonu sada definisano, kroz ovaj kratak opis, ali negde je sadržajan a negde i nije, baš kao što kolega Radovanović i reče, šta su usluge u lovnom turizmu, kongresnom, dečijem, omladinskom, seoskom turizmu. Namera gospodina Radovanovića, koji je inače po struci pravnik, a vodio je i jedan ministarski resor, kada je SRS jedno vreme bila u Vladi Republike Srbije, bila je da se ministarstvo nadležno za poslove turizma detaljnije ovim pozabavi.
U pitanju su ozbiljne stvari. U pitanju je nešto što nije dovoljno stimulisano, svako od ovih pojedinačno, ne baš svako u istoj meri, ali, recimo, kod lovnog turizma, kao što je rekao gospodin Radovanović, naše mogućnosti su neiskorišćene i mnogo veće i brojni su primeri.
Evo, reći ću vam samo za primer Ečke i Carske bare. Izuzetno dobar smeštajni kapacitet u hotelu "Sibila" je nedovoljan da bi prihvatio, kao i svi smeštajni kapaciteti okolo, i kapaciteti samog Zrenjanina, sve one potencijalne strane turiste. Obično su to Italijani i britanski turisti, zainteresovani za, naravno pod propisanim uslovima, lovni turizam.
Nije to onaj lovni turizam, kao što reče kolega Radovanović, kada je nekoliko desetina hiljada retkih ptica u našoj zemlji, iz Zapadnobačkog okruga, u jednom kriminalnom ″poslu″, potpuno kriminalnoj radnji, istrebio, odnosno izvezao u inostranstvo bivši ministar Dragan Veselinov, već je zaista reč o nečemu što treba da nam bude imperativ, kao i sam kongresni turizam.
Ovde među poslanicima ima mnogo stručnjaka iz raznoraznih oblasti, u redovima Srpske radikalne stranke, lekara, uglednih privrednika, stručnjaka iz oblasti poljoprivrede; svi ti ljudi su, baš kao možda i neki od vas, bili u prilici da posete neki od kongresnih centara i da se uključe u neku stručnu raspravu. I, vi ste videli koliko razvijene zemlje u oblasti turizma tome pridaju značaj. Ništa nije prepušteno slučaju i zaista se o najsitnijim detaljima vodi računa. Nije svaka od tih zemalja kvalifikovana, niti svaki od tih gradova, da organizuje kongres za datu temu ili za neku stručno-naučnu sesiju, zbog toga što su potrebni određeni preduslovi.
Ako smo mi zemlja, a hvala bogu jesmo, koja, opet ponavljam, ima atraktivnosti u turističkoj ponudi, izuzetno gostoljubiv narod i stručne i kvalifikovane ljude (uz nedostatak novca, koji može da se obezbedi kroz direktne strane investicije), onda bi i naši kongresni centri trebalo da budu mesto okupljanja za stručnjake iz raznoraznih oblasti. Ali, potrebno je da ljudi koji su dobili mogućnost da organizuju ove vidove turizma, specijalizovane grane turističke ponude, dobiju detaljnija uputstva, odnosno propise o načinu i uslovima i svemu onome što je njima potrebno da bi im se pomoglo.
Namera predlagača gospodina Radovanovića ovde nije bila, kao što to stoji u odgovoru Vlade, koji je za mene neprihvatljiv, da se nekom dodatnom megalomanskom administracijom otežava ministarstvu. Možda je sada otežano zbog toga što su spojeni ministarstvo trgovine i turizma, pa oni to smatraju kao dodatni ili veći balast, ako bi se prihvatio ovaj amandman kolege Radovanovića, ali ne treba tek tako da preletimo preko ovoga što je sada definisano, jer lepo piše da su to specifične usluge posebnih vidova turizma.
One to i jesu i one kroz direktno korišćenje tih usluga, a i kroz indirektni povraćaj, kroz neke druge privredne grane koje su ovde uključene, omogućuju da se ostvari veći prihod. Nije nikakav problem, ako je ministarstvo odgovorno, ako ima kvalifikovane i stručne ljude, da se bliže odrede uslovi i propisi za ove specifične grane turizma, što bi svakako svaki ministar iz redova Srpske radikalne stranke uradio da bi pomogao onima koji možda tek imaju nameru prvi put da se uključe u to i da se ozbiljno bave nekom od ovih turističkih grana.
To je bila namera kolege Radovanovića i zaista je neshvatljiv odgovor koji je ovde pružen, nije zadovoljavajući ni za koga u ovoj sali. Pretpostavljam da su kolege čitale, jer ako se vi hvalite uspesima Vlade i ako je svako od ovih poslanika iz vladajuće grupacije spreman da do kraja brani jedno po jedno ministarstvo, onda je za svakog odgovornog političara i poslanika neprihvatljivo ovo što je ovde napisano – da je to dodatna, nametnuta ili bi bila nametnuta obaveza ministarstvu.
Mi smo odgovorni ljudi, mi srpski radikali, i smatramo da bi jedan ministar tako trebalo da radi i da bi kroz ova dodatna uputstva i propise morao da pomogne onima koji imaju nameru da se bave ovim i da time stiču prihod i za sebe i za državu.

Opet se vraćamo na ministra kao nosioca tog dela izvršne vlasti, odnosno rukovodioca organa Ministarstva za trgovinu i turizam, i naše neslaganje, ne samo kod ovog zakona, nego kod svih zakonskih propisa, da ministar propisuje uslove (a ovde se radi o određivanju kategorije) za uređenje i opremanje, posebne standarde i sadržaje usluga, kao i način određivanja kategorije ugostiteljskih objekata. Mi smatramo da to treba da radi ministarstvo.
Ministarstvo nam kaže, odnosno vlada da je to povezano sa drugim pratećim zakonima. Mislimo da i njih treba promeniti, ali to je opet posao za nas, odnosno za SRS, kada budemo, a to će se desiti vrlo brzo, u prilici da ceo taj set zakona promenimo. Tada ćemo vam reći koje su nam zamerke, a reći ćemo mnogo toga i o Vladi Republike Srbije, čiju smenu tražimo, a to kada dođe sledeća tačka na dnevni red. Zakon o ministarstvima smo najoštrije kritikovali i podneli mnogobrojne amandmane.
Htela sam da iskoristim priliku da kažem nešto o čemu je bilo reči na sednici Odbora u septembru, kada je došao Nacrt zakona o turizmu; da li zato što je bila na izmaku turistička sezona ili što je tog dana bilo atraktivno pojedinim kolegama poslanicima, mislim na ove iz vladajuće strukture, da dođu i da prozbore koju reč o tome, ali na tome se i završilo.
Evo, vidim, iako oni podržavaju ovaj predlog zakona, nije bilo mnogo diskusija, a problemi su uočeni; svako ko ima bilo kakvu mogućnost da se kreće, a poslanici su ti koji od Narodne skupštine idu prema mestu svog stanovanja, u prilici je da vidi da nam ugostiteljstvo na magistralnim putevima, na našem autoputu i na svim drugim lokalitetima nije u najsjajnijoj poziciji. Ne zato što ljudi koji su zaposleni u tim preduzećima nisu kvalifikovani da rade, rekla sam u uvodnom izlaganju da za većinu poslova koji se tiču lokalnog i regionalnog turizma nije potrebna visoka kvalifikacija i da je najveći broj, po statističkom prikazu, baš kada je ugostiteljstvo u pitanju, zaposlenih ženska radna snaga.
To bi moglo da bude mnogo više i mnogo bolje, a naročito na delu autoputa od Beograda do Niša i od Beograda do Novog Sada, kada bi se vodilo računa o tome da je Ministarstvo za kapitalne investicije to koje treba da bude pokretač za projekte u turizmu.
Jer, bez razvijene infrastrukture, bez tzv. zelenih puteva, bez pratećih objekata, a ovde se govori o ugostiteljskim objektima, nije moguće da očekujemo da će taj kvalitet usluge da bude bolji, a to je ono sa čime mi ne možemo u potpunosti da se hvalimo. Još su mnogobrojni podsticaji potrebni da bi se napravio napredak u tom smislu.
Nekoliko puta je od strane ranijih čelnika ministarstava napravljena akcija posećivanja tih objekata koji se nalaze uz autoput, motela i ugostiteljskih objekata. U nekima su uočene određene greške, neki su u međuvremenu privatizovani, ali nema ih ni dovoljno.
Kroz ovakav pristup u regulisanju ove oblasti u zakonu, što ne možemo da sporimo u ovom članu 100. da to treba da se radi (samo ne ministar, nego ministarstvo), i uz sve drugo što treba da se uradi, a misli se pre svega na finansijska sredstva, treba očekivati, jer ima potencijala, i to je mogućnost za zapošljavanje velikog broja ženske i muške radne snage, da se u tom smislu nešto pokrene nabolje. Jer, svakako, ljudi koji su se odlučili za taj vid usluge i za pružanje ugostiteljskih usluga, u situaciji kada imaju konkurentno i razvijeno tržište, trudiće se da pruže što bolji kvalitet.
Pitanje je da li su svi oni koji su dobili dozvolu da rade do sada taj posao radili kvalitetno ili su to radili neko vreme, a kvalitet je kasnije opadao, ali na krajnjim korisnicima usluga je da to procene. A, kasnije ćemo, pred kraj rasprave o pojedinostima, koja očigledno neće biti danas, da govorimo i o kaznenim odredbama kada je ugostiteljstvo u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 26. je nešto oko čega smo se u više navrata sporili mi poslanici SRS i moja malenkost i resorni ministar, ali ne samo mi, već i predstavnici struke iz asocijacije turističkih agencija, udruženja agencija u našoj zemlji. To u pravom smislu reči u turizmu predstavlja svojevrsnu instituciju i to nije tako samo kod nas, već i u bilo kojoj razvijenoj zemlji u Evropi, u zemlji koja ima kvalitetnu i razvijenu turističku ponudu.
Dakle, nacionalna asocijacija koja okuplja turističke agencije je asocijacija, konkretno u Grčkoj, Španiji, gde god želite, koja se pita kada je u pitanju oblast turizma, zbog toga što su ljudi koji zastupaju poslovanje turističkih agencija merodavni i kompetentni da uzmu aktivnu ulogu i u kreiranju zakonodavne oblasti, ne na direktan način, jer oni nisu političari, nisu poslanici, ali ako se pojedina ministarstva u više navrata pozivaju na struku i na to šta su primedbe onih koji imaju određene probleme, onda je za mene bilo neshvatljivo da to pravo da zastupaju u upravnom odboru Turističke organizacije Srbije nemaju kolege iz pomenute asocijacije, i ja sam to upravo tražila amandmanom na član 26. zakona.
Dakle, to nije ključni razlog zbog čega nećemo da prihvatimo ovakav predlog zakona, ali je to zaista nešto što ja nisam, ni kao poslanik, ni kao bivši kolega tih ljudi, mogla da razumem.
A naročito, na veoma neprijatnom sastanku, odnosno na prvoj sednici kada je razmatran nacrt zakona u septembru, jedan rigidan stav ministra, pre svega prema direktoru te asocijacije, a zatim i prema prisutnim kolegama, koje su činile sve, za vreme sankcija i u periodu posle toga, u ovom periodu tzv. tranzicije, da svojim kvalitetnom radom doprinesu da oblast turizma bude unapređena.
Nisu sve turističke agencije članovi JUTE. Postoji jedna nova asocijacija koja je počela sa poslovanjem pre nekoliko godina, koja želi da bude pandan ovoj koja već ima dugogodišnju tradiciju. Nisam upoznata sa brojem agencija, odnosno sa tim udruženjem i njegovim poslovanjem, ali veoma odgovorno mogu da tvrdim da JUTA, kao nacionalna organizacija koja je asocijacija za turističke agencije u našoj zemlji, veoma kvalitetno radi svoj posao u uslovima i mogućnostima koje joj to dozvoljavaju, ne zbog toga što ljudi, odnosno vlasnici, naročito privatni agenti, članovi tog udruženja, imaju neke smetnje, već zbog toga što se, sa sredstvima kojima raspolažu, i sa ljudstvom i sa kadrom, trude da budu u tom smislu reprezentativni i imaju sluha za probleme koje imaju turističke agencije.
Vi sada ne možete kao individualni turista da dođete, primera radi, u grčku ambasadu; npr. ne može neko od vas kolega ko hoće da putuje na letovanje sa porodicom da tamo pokuca na vrata, uzme obrazac i da kaže – hoću da idem sa svojom porodicom i na moj pasoš mi treba individualna turistička viza za Grčku, da posetim neku destinaciju. Potrebno je da imate autentični vaučer za boravak u nekom od letovališta u Grčkoj od agencije koja ima ugovor sa grčkom ambasadom za određene kapacitete i određene termine polaska.
Ako ste vi kao potencijalni putnik rezervisali jedan takav aranžman (a zaista je mali broj građana Srbije koji mogu sebi to da priušte, iako kažu da ima i nekih povoljnijih aranžmana, ništa nije povoljno u zemlji koja ima 980.000 nezaposlenih ljudi) i ako se desi da skupite taj novac i da vam agencija da povoljnu ponudu, imate vaučer, a agencija nije u situaciji i nema direktni prolaz u ambasadi, to možete da uradite preko ove asocijacije kao što je JUTA.
Dakle, nisu tačni komentari da nije potrebno da ti ljudi, sa onim što rade, budu uključeni, odnosno ta asocijacija kao takva, u upravni odbor Turističke organizacije Srbije. Svojim amandmanom sam upravo to potencirala, a i kolege koje su bile prisutne na tom prvom sastanku su razmišljale u tom pravcu, dakle, članovi JUTE i sam direktor smatraju da je to potrebno.
Ministarstvo to nije htelo da prihvati, mi ćemo to da promenimo kada budemo u prilici da menjamo zakonsku regulativu i da intervenišemo u svim oblastima u našoj privredi, pa i u zakonu o turizmu.
Treba da se poštuje ono što je zaista dokazani kvalitet i agencije moraju da prođu kroz određene restriktivne, da kažem, filtere, da bi u pravom smislu reči zaslužile taj epitet reprezentativne agencije ili da dođu u situaciju da, po kadrovskoj osposobljenosti, po onome što mogu da ponude i po solventnosti, uđu u ovu grupu kako je sada izvršeno licenciranje agencija, da budu ti koji organizuju putovanje u zemlji i inostranstvu, posreduju, a subagenti, odnosno ova druga grupa su oni koji naravno ne spadaju u drugu kategoriju ljudi koji se bave ovim poslom, ali još nisu na tom nivou da mogu tako kvalitetno da rade i da pruže kvalitetnu ponudu.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je u ime svoje poslaničke grupe podnela gospođa Leila Ruždić-Trifunović je smislenog karaktera, iz prostog razloga što se za neprofitne organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove u oblasti turizma, koje definiše član 34, ovako kako je napisan, kaže da turističke organizacije, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, mogu, sa preduzećima, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobraćaja, turizma itd. da ih osnivaju i da sklapaju takve aranžmane.
Juče sam navela jedan frapantan primer kada je u pitanju Turistička organizacija grada Kragujevca i žao mi je što ni danas ovde nije gradonačelnik, koga inače nema u poslednje vreme zbog problema koje ima sa svojom sada već bivšom strankom, Veroljub Stevanović, da mi odgovori na pitanje zašto se Turistička organizacija grada Kragujevca ni jednim jedinim dinarom ne finansira iz budžeta grada, koji iznosi 2,5 milijardi dinara.
Da li je normalno da jedan takav grad, sa takvom kulturom, tradicijom, sa takvim mogućnostima koje može da ponudi u svom okruženju, ima takav odnos prema ljudima koji se nalaze u Turističkoj organizaciji grada Kragujevca?
Neverovatno je, posle ovog člana 26. i amandmana koji Ministarstvo nije htelo da prihvati – a baš sam govorila o onim ljudima iz asocijacije, nekada je nazvano tako i ostao je taj naziv, Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, koji nisu uključeni u upravni organ TOS-a – da se, sa druge strane, nudi mogućnost da turističke organizacije obavljaju ovakve poslove.
JUTA je sve vreme svog postojanja na reprezentativan način predstavljala turističke agencije i sve one koji su imali ponudu na turističkom tržištu. Odbijena je mogućnost da oni budu zastupljeni, a ovde se stvara jedan novi metod – da turističke organizacije obavljaju te poslove, što je apsolutno neprihvatljivo, kao što je i podnosilac amandmana rekao.
Dosta kontradiktornosti ima u tome da se, prihvatanjem pojedinih amandmanskih rešenja, zadovoljavaju neki zahtevi koji su poznati samo ministru i koji su usko vezani sa strankom kojoj on pripada, a sa druge strane, nije se vodilo računa o tome da se ispune zahtevi koje ljudi traže, kada je u pitanju stvaranje ovog novog zakona, koji bez usvajanja ovih amandmana koje su podneli srpski radikali nema nikakve svrhe, jer je onda i onaj postojeći zakon, koji je usvojen 2000. godine, korektan. Mogli smo da idemo na izmenu i dopunu, eventualno, tog zakona, kroz nekoliko članova.
Za nas je apsolutno nerazumljivo da govorite o tome da je ovo sasvim nov, sistemski zakon, usklađen sa evropskim standardima, a da se ne prihvataju ova rešenja koja su odraz naše realnosti i potrebe ljudi koji se bave ovim poslom. Zbog toga je za nas neprihvatljivo da glasamo za ovakav zakon, bez usvajanja tih amandmana.

Gospodine Markoviću, ovde se govori o turističkoj signalizaciji, nama uopšte nije potrebno da vi nama budete signal i da signalizirate šta smo mi hteli da kažemo i da nam to objašnjavate posle svakog amandmana. Zaista je besmislena svaka ta vaša upadica. Juče ste gospodinu Nikoliću govorili, kada je bio ministar Tomica Milosavljević u sali, a gospodin Nikolić je u međuvremenu izašao, da on nije bio četiri godine ministar, nego neko kraće vreme.

Dajete netačna objašnjenja. Vaše ponašanje i vaši komentari, koji su verovatno proizvod vaše dosade na tom mestu, kada se razgovara o nekim projektima nemaju nikakvog smisla i u najmanju ruku su neukusni.
Pustite vi poslanike, vi ste sada na mestu spikera, jer predsedavate kao prvi među jednakima. Kad bude došlo vreme za odlučivanje, vi dajete negativan primer ministru, on je prvi put ovde i može da pomisli da to treba da bude parlamentarna praksa da se tako predsednik Skupštine ponaša.
Govori se o turističkoj signalizaciji i članu 35. Objašnjavala sam i na Odboru da to nije samo kod ovog zakona, gospodine Dimitrijeviću, nego kod svih zakonskih projekata koji su usvajani od 2000. godine naovamo. Srpska radikalna stranka je uvek reagovala amandmanima i videćete da ima više takvih amandmana. Ovde je u pitanju turistička signalizacija. Dakle, i kod drugih poslova, za koje je ovde, po predlogu zakona, zadužen ministar, i kada su u pitanju poreski zakoni, zakoni iz oblasti pravosuđa, poljoprivrede, uvek reagujemo tako jer smatramo da ministarstvo treba da propisuje određene podzakonske akte, obrasce ili sve ono što pojedini zakoni predviđaju, a ne da ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije.
Znate, na delu autoputa kod isključenja od Mladenovca prema Beogradu, odnosno na potezu od Vlaškog Polja, tog mesta blizu Mladenovca, prema Beogradu, istaknuto je nešto što nije turistička signalizacija, a što biste vi možda, kao ministar iz Srpskog pokreta obnove, prihvatili, ali je potpuno besmisleno. Tamo piše, i to je ispisano na više saobraćajnih znakova – jedino Vuk zna put. Skoro svakog dana prolazim tim putem. Neko ko bi došao sa strane, neki stranac, recimo, koji bi pogledao to gde piše – jedino Vuk zna put (to su ispisali aktivisti vaše stranke), mogao bi da pomisli, a zna da ide u pravcu Beograda, da je pošao u Paraćin ili u Leskovac, jer on navodno ne zna put, a jedino Vuk Drašković zna put.
Kako vi sada na sebe da preuzmete, gospodine ministre, toliku odgovornost da propisujete turističku signalizaciju, kada vidite da ovde dolazi do očiglednog neslaganja onoga što su napisali vaši aktivisti sa zdravim razumom i sa onim što mi vidimo kada znamo da krećemo u pravcu Beograda. On hoće da kaže da ne znam koji mi je put, a ja to vrlo dobro znam, i SRS i milioni građana koji nas podržavaju.
Zato smatram da vi ne treba na sebe da preuzmete ovoliku i ovakvu odgovornost i da se bavite turističkom signalizacijom, jer vidite da vi u stranci imate te probleme i neslaganja oko toga. Ne rešava se jednostavno, gospodine ministre, zato što Vuk Drašković ima put koji nije dobar ni za građane Srbije, ni za ono što građani očekuju od predstavnika vlasti.
Pošto je on sebi dao za pravo, odnosno vidim da vi to velikodušno odobravate, da nam kaže da jedino on zna put, znate, vi još da određujete turističku signalizaciju.
To može da piše, recimo, na orašačkom putu; neko krene u čuveno mesto gde je Karađorđe podigao ustanak i tamo piše – jedino Vuk zna put, znači, mi ne znamo gde smo krenuli, ili na putu prema Kragujevcu.
To je bila mala šala, ali zaista je (a videćete kasnije i kroz amandmane) neprimereno, i nije u skladu sa onim što ministar treba da radi kao nosilac tog resora, organa izvršne vlasti, da ministar propisuje turističku signalizaciju ili da se bavi nekim drugim poslovima.
Mi kao stranka smatramo – rekla sam, to nije slučaj samo sa ovim zakonom nego i sa svim zakonima, kada je u pitanju bio onaj paket Đelićevih zakona iz 2001. godine, a to je kasnije nastavio i Dinkić – da ministar ne treba da bude taj koji to propisuje, već ministarstvo. Zato predlažem da se amandman uvaženog kolege Veroljuba Arsića prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je potrebno da se u našu turističku delatnost, u hotelijerstvo, ugostiteljstvo i u jedan nacionalni proizvod koji Srbija može da ponudi, investira mnogo više sredstava nego što je to danas slučaj.
Juče je ministar u Vrnjačkoj Banji izneo podatak da je prošle godine naša turistička delatnost ostvarila prihod od 220 miliona dolara. To je u ukupnom bilansu ostvarenog prihoda u privredi jedan iznos koji nije potpuno zanemarljiv, ali je svakako nedovoljan.
Ono što je kod nas prisutno jeste da smo imali jedan period ne stagnacije nego političkog urušavanja turističke privrede, u smislu odvlačenja određenog broja inostranih gostiju, koji je trebalo da dođu u Srbiju i da koriste sve lepote koje, hvala Bogu, naša zemlja ima. Ovde su kolege srpski radikali, svako sa svog područja, promovisali ono što smatraju da je nedovoljno razvijeno u tom kraju.
Ali, ne politička nestabilnost nego, naprotiv, stvaranje slike od strane vas koji danas činite vlast i od strane one prethodne DOS-ovske garniture, u periodu kada smo bili pod sankcijama tzv. međunarodne zajednice, da smo mi rizično područje, što u turističkoj oblasti svakako nismo bili, zapravo je dovelo do potpune stagnacije razvoja hotelijerstva, ugostiteljstva. U to vreme su se ljudi koji su apsolutno bili predani i odani onome što rade dugi niz godina dovijali na raznorazne načine da održe kakav-takav kvalitet turističke ponude.
Danas smo suočeni sa situacijom da zbog takvog dugogodišnjeg urušavanja i neulaganja u turizam Srbije, a pre svega kada je u pitanju banjski turizam, opet ponavljam - još uvek nemamo zakon o banjama...
Imamo prirodne lepote, sve ono što možemo kao država da ponudimo, uz sva naša kulturna i etno obeležja; kada je pravljena jedna studija krajem 90-tih godina, od strane ekspertskog tima iz oblasti turizma sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, oni su to istakli kao našu prednost, a naravno, kao najveći nedostatak, i upravo o ovome i govori taj amandman o osnivanju fonda za razvoj turizma, izneli su nedostatak sredstava.
Ali, šta je ono što nas, uz ove prirodne lepote koje imamo i geografski atraktivno podneblje, krasi – to je izuzetna gostoljubivost nas Srba. To su istakli na prvo mesto, kao naš glavni adut, kada je u pitanju ono što imamo da ponudimo. I u tim skromnim uslovima, u smeštajnim kapacitetima koji su daleko ispod zadovoljavajućih, trudili smo se da ugostimo sve one koji su želeli da dođu, dakle, ne samo domaće goste, nego i one iz inostranstva.
Ali, potpuna je stagnacija u razvoju, pre svega, banjskog turizma. Još početkom devedesetih godina, kada su mnogi gradovi u Srbiji, a među njima i Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, imali tendenciju da sklapaju tzv. ugovore o bratimljenju sa pojedinim gradovima iz Evrope i sveta uopšte, svi su kao glavnu turističku ponudu i atrakciju isticali naše planine, jezera i banjski turizam, koji je danas zaista u nezavidnom položaju i na najgorem mogućem nivou razvoja uopšte.
Ovde nam se daje mogućnost da se, kako je to nama predlagač obrazložio još pre više meseci, osnuje fond za razvoj turizma. Rekli smo vam da SRS apsolutno ne može da podrži ovakav fond i ovakav način njegovog poslovanja, zato što smo mi ne skeptični nego apsolutno nemamo poverenja, jer nas gorko iskustvo uči tome, kada je u pitanju bilo kakav od tih tzv. razvojnih fondova, i od strane prethodne DOS-ovske vlasti i od ove sada.
Juče sam vam na primeru osnivanja Fonda za pomoć, danas najugroženijima, a to su ....
(Predsednik: Vreme.)
... Srbi na Kosovu i Metohiji, rekla da je za nas sada, u ovakvoj situaciji, za naš narod dole, jedino moguće rešenje bilo da mi kroz pomoć koju možemo da izdvojimo kao stranka i kroz direktno prosleđivanje krajnjem korisniku to učinimo. Zaista ne možemo da imamo poverenja u ovu i ovakvu vladu i u raspolaganje sredstvima....
(Predsednik: Vreme.)
... jer smo ubeđeni, evo završavam, da od svih onih koji konkurišu, kao što je to prisutno danas u celoj privredi, posle usvajanja zakona koji bi trebalo na najbolji način da reguliše tu oblast, poslove dobijaju samo oni koji su tzv. srpski tajkuni, koji su bliski vladajućoj garnituri.
Tako je u zdravstvu, privredi, komunalnoj infrastrukturi; tako će isto biti, kroz ustanovljavanje ovog fonda, u oblasti turizma i zbog toga, jer je to takođe još jedan poligon za korupciju, mi ne želimo da podržimo osnivanje jednog takvog fonda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Todorović je izneo svoje mišljenje, ali prevashodno njegov zadatak nije da ovde puno misli, nego da podržava Vladu Vojislava Koštunice, jer tako se opredelila njegova poslanička grupa.
Ne da mislim, nego apsolutno odgovorno tvrdim da bi otvaranje ovakvog fonda za razvoj turizma dovelo do mnogobrojnih zloupotreba. Već imamo takvo iskustvo i kod Fonda za razvoj Srbije. A kada već spomenuste to, moram da vas podsetim na aferu sa bivšim ministrom Marijom Rašetom-Vukosavljević. Njenom svekru su odobrena sredstva za neke navodne razvojne poljoprivredne projekte, a zapravo je napravljen jedan objekat, odnosno nešto što je, u najmanju ruku, mesto za okupljanje ljudi sumnjivog morala ili, da ne kažem, žena.
Zaista je neshvatljivo da vi nama sugerišete da nešto što je naš stav nije u redu. Vi imate pravo da iznesete svoje mišljenje, imate pravo da branite ovo što zagovara Vlada Republike Srbije, ali moram da vam kažem da u zemljama u Evropi gde je turistička delatnost i ponuda veoma razvijena i gde je prihod od turizma u bruto nacionalnom dohotku mnogo veći od 0,4%, kao što je slučaj u Srbiji, zbog sveukupne privredne situacije, tamošnje vlade nisu svuda pribegle tom modelu da osnivaju, odnosno otvaraju fond koji će da utiče na razvoj turističke privrede.
Dakle, to nije jedini način i metod, a ono što mi zagovaramo kao stranka, a spremni smo da vam damo niz argumenata da je to moguće, samo da postoji podrška od strane Ministarstva, Vlade, grada Beograda, kada su u pitanju neki projekti za beogradske opštine, jesu direktne strane investicije zainteresovanih ino-partnera za razvoj turističke privrede.
Veoma je važno da dođemo u situaciju da imamo zakon o banjama, da se, kako vi volite da kažete, mislim na ove DOS-ovce, na transparentniji način izvrši privatizacija, da se ne desi da se izvrši privatizacija najvećeg turističkog operatora "Putnika" onako kako je to uradila Živkovićeva vlada i on lično, zbog toga što je taj kupac "Putnika", izvesni Ilić, njegov školski drug ili prijatelj iz mladosti. Potrebno je definisanje onoga šta je naš nacionalni proizvod, i da se pozovu strani investitori preko poslovnih banaka da ulažu u našu turističku privredu.
Bezbroj je primera u susednoj republici iz naše državne zajednice, u Crnoj Gori, gde je kroz osnivanje jednog takvog fonda došlo do mnogobrojnih zloupotreba. Kolege iz raznoraznih hotelskih kompleksa su se više puta javljale na konkurs zbog pomoći od tog crnogorskog fonda za razvoj turizma i, naravno, uvek je odziv imalo samo jedno preduzeće, a to je preduzeće koje je pod direktnom kontrolom njihove vrhuške, odnosno preduzeće koje je doskoro imalo i ministra turizma, do pre dve godine, čoveka koji je pre toga bio direktor tog hotelskog kompleksa, mislim na Bečiće. Isti će slučaj da se desi ovde.
Mislimo da je pravac i put, a znamo da su sredstva ...
(Predsedavajući: Koleginice, isteklo je vreme za repliku.)
... koja nisu za razvoj turizma ono što je ključni problem, dakle, da se kroz direktne strane investicije, bez novih zaduživanja i bez opterećivanja republičkog budžeta na bilo koji način, dođe do novca koji bi pospešio našu turističku privredu.
Rekli smo vam i juče i danas da su pojedine opštine, kao što je opština Zemun...
(Predsedavajući: Molim vas, hoćete li završiti vašu repliku?)
...gde je na vlasti SRS i gde je predsednik srpski radikal, gospođa Gordana Pop-Lazić, u nemogućnosti da od grada Beograda kao nadležnog dobiju sredstva za promociju turizma. Ali, bez obzira na to, održani su dani Beograda u Zemunu, najbolje su urađeni, mnogo bolje nego centralna manifestacija u Beogradu. Sada su pripremljeni dani Italije, koji će trajati 14 dana u opštini Zemun, zato što je to opština koja zna da iskoristi i ona skromna sredstva; ali, doći će strani investitori, kao, uostalom, svuda gde su radikali na vlasti.