Dame i gospodo narodni poslanici, u tri sata po ponoći mi govorimo o jednoj od najozbiljnijih stvari koja može da se desi jednoj državi. U pitanju je uvođenje vanrednog stanja.
Uz sve ove zaista nerazložne odredbe, ugrađene u stav 1. i 2. predloženog člana, koje traži gospodin Milan Stevović da se promene, i ono što vam je rekao naš šef poslaničke grupe, a to su prenete odredbe Ustava, doduše nespretno i ovde ovako formulisane - moram, dame i gospodo i gospodine ministre, da vas podsetim na nešto što uopšte nije smešno, a ovaj vaš zamenik ministra ne prestaje da se cereka unazad sat vremena.
Moram da vas podsetim na to da je za sedam sati od ovog vremena zakazana sednica Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupština Republike Srbije. Kolege poslanici, članovi i predsednik Odbora, gospodin Milorad Mirčić, kao i mi koji smo članovi tog odbora, a verujem uz prisustvo ministra i ljudi iz MUP-a, usvajaće izveštaj o sprovedenoj akciji "Sablja" 2003. godine, koja je usledila baš za vreme uvođenja vanrednog stanja.
Niko nije do sada spomenuo nešto što moram sa žaljenjem da konstatujem i što mi svi znamo, a to je da mi već, nažalost, na jednom delu naše teritorije imamo svojevrsno vanredno stanje.
Naime, naša južna srpska pokrajina Kosovo i Metohija je okupirana od 1999. godine, protivno volji SRS i uz prihvatanje tada svih političkih činilaca u Narodnoj skupštini da se to dogodi. Sama ta činjenica je otežavajuća okolnost za svakog od nas kada govori o jednoj ovakvoj situaciji.
Kada je u pitanju uvođenje vanrednog stanja, gospodine ministre, znam da ste u to vreme kao naučni radnik bili angažovani na Univerzitetu, odnosno na fakultetu na kome predajete, ali vaši politički istomišljenici i pripadnici vaše političke stranke su na svojoj koži neke od njih osetili, šta to znači kada se jedna takva ustavna odredba zloupotrebi.
Naime, tog dana, iako je to urađeno protivno Ustavu, jer Ustav upravo kaže da samo na delu teritorije to može da se dogodi, Nataša Mićić, koja je tada vršila dužnost predsednika Republike, uvela je vanredno stanje i tada su otpočele zaista prave muke. Dakle, desilo se to da je gotovo 12.000 ljudi na najgori mogući način diskriminisano.
I ne samo to, nego su počinjene zloupotrebe od strane nosilaca pravosudnih funkcija, o tome ćemo sutra detaljno da govorimo. Vidite, gospodine ministre, u ovom članu se kaže, "obrazloženi predlog Vlade".
Mene će najviše sutra da interesuje, a verujem i sve kolege poslanike članove Odbora za odbranu i bezbednost ...

Dakle, nas će najviše sutra da interesuje to kako je tekla sednica Vlade na kojoj je to odlučeno, ko je to predložio i gde je stenogram sa te sednice.
Mi poslanici i vi koji ste bili u izbornoj kampanji 2003. godine, i političkih stranaka koje su tek kasnije ušle u parlament, u novi saziv konstituisan 2004. godine, takođe ste bili gromoglasni u zahtevima da dođete do tih informacija. I sami znate, ne daj bože da se više ikada desi ta mogućnost ili situacija da do toga dođe, koliko je ta stvar sama po sebi opasna i ona inicijalna kapisla za nešto mnogo gore što može da se desi jednom narodu i pojedincima, u ovom slučaju je to 12.000 ljudi.
Uz sva ova objašnjenja i uz način na koji je ta ustavna odredba preneta u zakon, da se nije desilo to što se desilo 2003. godine, ne bih imala potrebu, niti bilo ko od poslanika SRS, da to dodatno objašnjavamo, ali počinjene su velike zloupotrebe.
Sećam se, a na to ću da podsetim i sutra gospodina Jočića, ministra unutrašnjih poslova, koji je tada bio naš kolega, jednog od tih dana kada je protivustavno Nataša Mićić uvela vanredno stanje na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kada je gospodin Jočić zajedno sa gospodinom Mamulom išao u potragu za dvojicom svojih kolega, odnosno saradnika ili kako su se već oni tada odnosili prema njima, za vreme vanrednog stanja.
I oni znaju, i on sada, kao ministar unutrašnjih poslova, da je to nešto najgore što se desilo u novijoj istoriji našeg naroda i uopšte u toj praksi odnosa Vlade prema narodu i njenim građanima. Na najgori mogući način su kršena prava, slobode čoveka i građanina, a njih je 12.000.
Verujem da će vam posle izdatog saopštenja i obraćanja predsednika i nas članova Odbora i pripadnika MUP-a, ne sutra nego već danas, mnogo toga biti jasnije. Ako sutra, posle toliko vremena, mi ne dobijemo odgovore na sva ta pitanja, onda je zaista pogubno da više bilo kada i na bilo koji način razgovaramo o ovoj temi.
Ali, verujem da ćemo mi smoći snage i da ćemo celokupnu srpsku javnost upoznati sa svim tim što su pojedinci radili kršeći Ustav i zakon ove zemlje i na najgori mogući način se odnoseći prema već gotovo 12.000 građana Srbije.

Gospodine predsedavajući, gospodine Mihailoviću, reklamiram povredu člana 1. Poslovnika, koji govori o pravima i obavezama narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, član 28. koji govori o onome koji predsedava. Pronaći ću i taj član koji govori o nemogućnosti da, usled vanrednih okolnosti ili nediscipline narodnih poslanika, omogućite normalne uslove za rad.
Vi ste se verovatno naspavali. Bili ste na visinskim i nekim drugim pripremama, sa Ravne Gore doleteli ovamo, pa išli malo šetali, pa se opet vratili, tri sata na smenu sa predsednikom Skupštine, sa Zoranom Anđelkovićem, zvanim Baki. U takvoj situaciji zaista ne razumem gospodina ministra, računam da ministar treba da bude ozbiljan čovek, ako ima narodnih poslanika koji to ne razumeju i ne žele da se ponašaju u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu, da li je moguće da gospodin ministar, koji je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zna da sada treba da otpočnemo, kao što je i sam rekao, raspravu u pojedinostima o zakonu o državnoj upravi.
I takođe zna da je podneto 43 ili 45 amandmana, nekolicina prihvaćena, pa u 04,10 časova – pošto je kamera, ako uopšte i dalje ima prenosa, fiksirana samo na govornika, ali to je sasvim nebitno, jer to neće da nas osujeti, ako vi nastavite da radite – nastavljamo da se borimo za naše stavove i da branimo amandmane, u atmosferi sa kojom bih volela da javnost bude upoznata, ali cela Srbija sada spava, ili veći deo, o čemu se ovde radi i kako se ponašaju narodni poslanici. Jedni imaju sendviče pod klupom, drugi su naslonjeni, jedan poslanik, koji je nedonošče u jednoj poslaničkoj grupi, non-stop šeta s leva na desno, šef poslaničke grupe urliče, jedan stoji, drugi izlazi pa ulazi. Na šta ovo liči? Šta je ovo, da li je ovo Narodna skupština Republike Srbije?
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, da ovde sa velikim dostojanstvom i sa pažnjom, kada je u pitanju svaki amandman, sede poslanici SRS u 04,10 časova i naš predsednik poslaničke grupe, onaj koji danas ima najveće poverenje kao političar pojedinačno u Srbiji i koji vas upozorava na to da vam ne valja ovaj posao i da to nije dobro. Nije dobro ni za ovu instituciju, nije dobro ni za vas same, koji ćete jednoga dana da shvatite da nisu to prava i obaveze narodnog poslanika po članu 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ako vi mislite da je normalno da se pojedini poslanici ovako ponašaju, uz izvinjenje drugima, ali u prisustvu sada jednog koji se sa moje desne strane, najmanje rečeno, neandertalski ponaša, zaista bih vas zamolila da pokažete ozbiljnost u radu, jer računam da tu ima mnogo ljudi koji shvataju koliko je važna i Skupština i ovaj zakon.
Uvažite svog gospodina ministra, predstavnika izvršne vlasti, čiji zakon dolazi na dnevni red i ponašajte se u skladu sa članom 1. Poslovnika o radu.

Gospodine Mihailoviću, brzo ste se snašli, s Ravne Gore pravo u Skupštinu.
Evo, da kažem o čemu se radi. Dakle, u pitanju je Zakon o Vladi. Zakon je naišao na najoštrije kritike poslanika Srpske radikalne stranke zato što je, uz sve druge nedostatke pravno-formalne prirode, potpuno nepismen. To su izrekle i kolege iz drugih stranaka koje kritikuju Predlog zakona o Vladi.
Pošto je tvorac ovog zakona, ali nije ovlašćen da se javi i da nam nešto kaže, prisutni gospodin Balinovac, pokušao da nam kaže gde to postoji da se u nekom zakonu u Srbiji, koji je bilo kada izglasala Narodna skupština, upotrebljava ovako što, odnosno u prvom stavu člana 5. kaže se: "Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, ako zakonom nije što drugo određeno."
I ispod ono, o čemu je govorio gospodin Tomislav Nikolić, nadzor nad ustavnosti i zakonitosti, ne da nema nikakvu jezičku i suštinsku smisao, nego je neprimereno da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni koji infinitiv imaju u svom naslovu.
Zaista verujem, mada ću to uspeti u toku dana da proverim, da je ovaj zakon samo nevešto preveden iz Hrvatskog sabora ili iz Bosne i Hercegovine, od nekih od tih zemalja u okruženju, koje su na najgori mogući način onemogućile i proterale srpski narod sa tih prostora. Ako je Vlada na poziciji da nam nudi ovakve zakone onda, pored svih ovih problema koje u državi imamo, imamo nesposobnu Vladu i nesposobne zakonopisce.
Ovaj problem koji se pojavljuje zbog mogućeg slobodnog tumačenja drugog stava člana 5, koji je gospođa Radeta juče objasnila i tražila da se briše, jeste nešto što predstavlja latentnu opasnost sve dok su pojedinci, kakvih ima i u ovoj vladi, na vlasti. Ako se kaže: "Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije", a juče su vam i koleginica Radeta i kolega Krasić rekli da je neverovatno da ovakva formulacija bude u zakonu, jer ona, u najširem mogućem smislu, može da se tumači ili, ne daj bože, da se zloupotrebi od strane nekog pojedinca.
Ako predlagač zna da je Vlada kolektivni organ i ako je pokušao u obrazloženju za neprihvatanje amandmana koleginice Radete da nas ubedi da to u stvari nije suština i da smo mi to pogrešno protumačili, zašto se onda dalje, u svom obrazloženju, predlagač upliće u sve to i srlja i kroz samo obrazloženje.
Onda kaže: "Pojedinačni slučajevi raspolaganja u smislu odredbe člana 5. stav 2. Predloga zakona imaju za cilj stvaranje mogućnosti da ovlašćeni član Vlade koji zastupa Vladu može u konkretnom slučaju da raspolaže delom imovine Republike Srbije, na osnovu prethodnog ovlašćenja Vlade. Ovo rešenje proizilazi i iz same prirode stvari, s obzirom na to da je Vlada kolegijalni organ". Kada već sami kažete u drugom stavu obrazloženja da je Vlada kolegijalni organ, kako onda možete da ugradite takvu odredbu i zašto vam je potreban ovaj stav 2. člana 5.
Dakle, i sami vidite iz svog obrazloženja koje ste dali da ste lepo definisali, što je definisao i Ustav, da je Vlada ta koja raspolaže imovinom Republike Srbije. Onda vam je potpuno bespotrebno i sami ste to priznali u obrazloženju za neprihvatanje amandmana da smo mi bili u pravu, odnosno gospođa Radeta kada je to podnela. Sve do kraja kako budemo išli pojavljuju se ovi izrazi primereni onima koji nikada nisu imali svoj jezik, nego su morali srpski da ukradu i da ga unakaze, odnosno da izvrću i izmišljaju neke reči.
Mi ne možemo da prihvatimo da imamo takav zakon i da on uopšte može da bude primenljiv, a naročito zbog ovih potpuno besmislenih i bespotrebnih stvari. Ne daj bože kada bi pojedinci iz Vlade Republike Srbije, kroz nečije široko tumačenje, imali mogućnost da raspolažu imovinom, dokle bi nas to odvelo, jer po mnogobrojnim aferama, njihovim korupcionaškim dosadašnjim potezima, mi vrlo dobro znamo da su imali cilj da samo sebi uvećaju bankovne račune i da učine dobro sebi i članovima svoje porodice, a ništa konkretno i dobro da urade za narod i državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, od jezičkog skandala sada dolazimo do nečega što se zove preuzimanje protivustavne nadležnosti od strane Vlade Republike Srbije.
Moram, gospodine ministre, iskreno da vam kažem da sam više puta sa skupštinske govornice spominjala ime dotičnog i prisutnog gospodina Balinovca, kao preuzetog kadra iz ranijeg režima i strukture koja je bila na vlasti pre 5. oktobra. Više puta sam govorila o njemu i kada je sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo bila supruga Zorana Živkovića, i u kontekstu neprihvatljivih stvari koje su inkorporirane u određen zakon, rekla sam: ovo čak ni Balinovac ne bi uradio.
Ali, on je otišao i pet koraka dalje iznad svojih mogućnosti, pa vam je predložio da Vlada na sebe preuzme nešto što nikako nije definisano Ustavom Republike Srbije, niti će biti definisano na ovaj način na koji je to predloženo u članu 6, koji koleginica Gordana Čomić traži da se briše, zato što vi nećete moći da donesete Ustav, a da ne pitate Srpsku radikalnu stranku.
Vi znate da je potrebna određena procedura da bi se doneo novi Ustav, i koliko god da imate raznih sesija i javnih rasprava, krnjih sastanaka u formalnom smislu, bez poslanika Srpske radikalne stranke – a nas je ovde najviše, a i biračkog tela, koje je sve brojnije u Srbiji, a veruje Srpskoj radikalnoj stranci – promene Ustava nema. Mi ne želimo niti ćemo ikada dopustiti da se na ovakav način Vlada poigrava sa nečim što je ustavna obaveza, pre svega Ustavnog suda Srbije.
Moram da vas podsetim na to, a u tom smislu se, nažalost, situacija nije promenila ni od vašeg dolaska na vlast, da mi godinu i po dana nismo imali Ustavni sud. On je sud sa jednom jasno definisanom političkom strukturom ljudi, počev od predsednika suda, preko onih koji su njegovi članovi i dan-danas Srpska radikalna stranka, kao podnosilac zahteva za ocenu ustavnosti pojedinih zakonskih odredaba, nije bila u prilici da dobije nikakav odgovor, a mnogi koje smo dobili, posle dve i po godine čekanja, nemaju nikakvo utemeljenje racionalno i razložno, nego su, u najmanju ruku, smešni.
Kako je predlagač na sebe preuzeo nešto što je ustavna kategorija i dao tu mogućnost Vladi? Zamislite, u obrazloženju nam je rekao da se odredbom člana 6, koji svakako Narodna skupština odnosno poslanici u danu za glasanje treba da brišu odnosno da prihvate amandman koji je podnela poslanik Gordana Čomić, sprovodi savremeno, zamislite, poimanje načela decentralizacije, prema kome nadzoru od strane centralne izvršne vlasti (Vlade) podležu samo ustavnost i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja itd.
Svega sam se naslušala za ovih skoro 14 godina, od kada pokušavam aktivno da promovišem program Srpske radikalne stranke i ono što mi zastupamo. Naravno, to ima rezultate, zbog toga što preko 400.000 članova Srpske radikalne stranke i milioni glasača veruju toj ideji i tim principima. Ali, ovakvo obrazloženje za decentralizaciju, uz sve one gluposti koje su plasirane i u Kragujevcu i drugim gradovima, gde su raznorazne emisije i u kampanjama i van nje organizovane, ovo je jedna od najvećih gluposti koje sam čula kada je u pitanju pojam decentralizacije.
Zaista je smešno, gospodine Balinovac, možda je vama teško da se identifikujete, da se odvojite od kardeljevštine i od repera koje vučete iz tog perioda, da dođete do poimanja savremene decentralizacije, a savremena decentralizacija i mogućnost da se jedna jedinica lokalne samouprave nesmetano razvija podrazumeva, i to treba da bude zaista jedno opšte načelo svih političkih činilaca u ovoj zemlji, da oni to hoće da razumeju, da jedinica lokalne samouprave može, kroz ekonomske efekte i kroz, pre svega, ostvarenje većih prihoda da se razvija.
Decentralizacija na način koji precizira član 6, koji duboko zadire u ustavnu materiju, ne da nije moguća, nego ako je i od ove vlade i od vas lično, koji ne možete da replicirate, jer vam nije takvo ovlašćenje, praktično ste gost pozvan u ovu skupštinu, zaista je previše.
Bolje bi vam bilo, a ministar to već čini sa grupom svojih saradnika, mada to u mnogim slučajevima ide sporo, da se pozabavite činjenicom da zbog nakaradnog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je za vreme Šabićevog ministrovanja izglasan, danas mnoge jedinice lokalne samouprave, kroz razne hajdučije, odnosno prekomponovanje snaga u opštinskoj skupštini imaju problema, a pre svega izabrani predsednici opština ne mogu da rade svoj posao zato što ih raznorazni "hajduci" u tome blokiraju i zbog toga što oni ne znaju.
Niko nema ništa protiv toga, čak i ja sa izrazito demokratskim ubeđenjima i stranka koju zastupam, da neko napravi novu koaliciju i dođe do novog odnosa snaga. Ali, da svako tumači zakon na način na koji to njemu odgovara i da se bahato ponaša, neprihvatljivo je, a naročito tamo gde su ljudi želeli da neposredno izaberu nosioce izvršne vlasti, predsednike opština.
Od Aranđelovca preko drugih gradova i opština u Vojvodini vi imate te primedbe. Bolje se bavite time, a nemojte da zadirete u ono što su striktne ustavne kategorije i ovlašćenja koja Vlada ima, a pre svega Ustavni sud, a što nikako ne može da bude predmet ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tek smo stigli do ingerencije i onoga šta radi predsednik vlade, član 12, a vi vidite da su se strasti uzburkale i da sa ovim zakonom nešto ne valja, a da ne kažem da ništa ne valja.
Dakle, ne mogu da kažem da je gospođa Čomić na najbolji način formulisala, onako kako bih to uradila ja ili neki član SRS, izmenjeni član 12. o onome šta radi predsednik vlade. Zaista ne mogu da se saglasim ni sa drugim ni sa trećim stavom, kao ni SRS, odnosno njeni poslanici koji će da izađu da govore posle mene, i da prihvatim ovakvu koncepciju uopšte i razmišljanja šta je to što radi predsednik vlade.
Imali smo zaista mnogo opravdanih primedbi na rad prethodne vlade i vi znate da je zbog pokretanja inicijative od strane srpskih radikala došlo do svojevrsnog izglasavanja nepoverenja vladi Zorana Živkovića. On je video da ona više ne može da opstane i da su mnogi, kao i on sam, ministri, a on, pre svega, kao premijer, prekoračili svoja ovlašćenja, svoje nadležnosti.
Država je pretrpela neke mini državne udare i došlo je do vanrednih parlamentarnih izbora i do stvaranja ove ovakve vaše koalicije. Vi ste sada godinu i po dana posle formiranja te i takve koalicije došli do toga, a stalno se Koštunica, ovde se o njemu govori, u svom ekspozeu pozivao na institucije sistema i kako ne treba da budu uređene na drugačiji način, šta treba da radi izvršna vlast u ovoj zemlji, odnosno čovek koji je na njenom čelu.
Stav da predsednik vlade može ostalim članovima vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade, kao i stav da član vlade može zahtevati da vlada odluči da li je pri tom predsednik vlade prekoračio svoja ovlašćenja, očigledno je nepoznavanje, ne mogu da kažem to kada su tu pravni eksperti ili se bar tako nazivaju i promovišu, koji su pisali ovaj zakon, načina izbora vlade i člana vlade, a o čemu vam je govorio juče gospodin Tomislav Nikolić.
Znači, po Ustavom propisanoj proceduri zna se kada se i kome poverava mandat za sastav vlade. On je u nekoliko navrata prekršen, a naročito kada je bilo u pitanju konstituisanje ove nove republičke vlade, jer zna se da se uvek najjačem poverava mandat za sastav vlade i ne može niko, kao što ste radili vi iz tog tzv. demokratskog bloka, pa se ispostavilo da ste skloni nekim drugim metodama koje nemaju veze sa demokratijom, i oni vaši prethodnici da špekulišu time, ko je taj ako je on osvojio voljom naroda najveći broj glasova na izborima, a treba da dobije mandat za sastav vlade. U tom konkretnom slučaju to je trebalo da bude SRS i gospodin Tomislav Nikolić, da li će da obezbedi većinu ili ne.
Videćemo, dame i gospodo poslanici, veoma brzo kako će da vam se održava ova većina koju uopšte imate, jer od prilike do prilike, od ucene do ucene, od transfera do transfera vidi se da je predsednik vlade u nemogućnosti ovo da radi. Kada je konkretan slučaj u pitanju i ovakav način razmišljanja, uz potpuno neslaganje sa drugim i trećim stavom predloženog člana 12, ovaj prvi stav, iako ste možda imali dobru nameru, tako je nespretno i besmisleno formulisan. Moram da ga pročitam zarad javnosti.
Vi kažete: "Predsednik Vlade (pazite) vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade (vidim kako ste inače jedinstveni i kako se to ispoljava otkako je Koštunica premijer), usklađuje rad članova vlade (ma nemojte, molim vas, kao da ga pitaju ovi ministri ili neko pita Koštunicu kako će da se vode finansije zemlje i privreda, i obaveštava ga o tome), predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice".
Ovo jedino vidimo na TV da se sazivaju i da se vode sednice, ali ne dolazi tako često predsednik vlade u parlament. Bio je svega dva puta otkako je izabrana. Neko dobacuje iz klupe dosta, naravno u šali, jer nije poslanik iz vladajuće garniture. Ne da nije dosta, nego je sramota.
Po Poslovniku, na svaku sednicu i svakog radnog dana kada zaseda Narodna skupština Republike Srbije pozvani su predsednik i članovi vlade. Vi koji ste, ali uzalud i bez pravih argumenata, govorili sve i svašta o načinu vršenja vlasti od strane srpskih radikala, pokazalo se da je jedino takvo ponašanje i odgovornost ono što građani cene, a to uostalom i vidite po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja. Ubedljivo smo vodeća stranka u zemlji i bez raspisanih izbora taj rejting je već 33%.
Setite se kako je to izgledalo kada su potpredsednici i ministri bili članovi vlade iz redova SRS.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Nije bilo nijedne sednice Narodne skupštine, a da gotovo svi ministri, a neki su sada poslanici ovde, a daće bog i narodna volja, biće ponovo ministri, nisu prisustvovali sednici.
Zašto niste napisali da je predsednik vlade, umesto ovakvih formulacija, dužan pošto je to poslovnička obaveza da makar jednom u tri meseca podnese izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu.
Ne valja i nije dobar Predlog zakona, iz prostog razloga, što on neće da učini ono što je bio glavni adut i motiv za navodno sastavljanje takve koalicije i gutanja knedli od strane Koštunice. Ispostavilo se da je nastao haos. Normalno funkcionisanje, u ovom slučaju izvršne grane vlasti, po ovakvom predlogu zakona neće biti moguće i zbog toga bi vam bilo najbolje, gospodine ministre, da povučete ovaj zakon iz procedure i da predložite, u skladu sa iznetim diskusijama, bolju formu i tekst zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave o amandmanima na Predlog zakona o turizmu i došli smo do kategorizacije ugostiteljskih objekata, odnosno sa ovog, rekla bih, opšteg dela prešli smo na konkretno pružanje usluga od strane vlasnika ugostiteljskih objekata.
Verovatno zbog svoje skromnosti kolega Radić, koji je podnosilac amandmana u ime poslaničke grupe SRS, nije želeo da vam kaže da je porodična tradicija, u mestu u kome on živi i odakle je poslanik – opština Lapovo, njegove porodice upravo pružanje ovakvih usluga. Meštani te opštine znaju da su se oni, pošto se ta tradicija prenosi kod Radića sa kolena na koleno, rukovodili onim da je za njih najvažnije da korisnik ugostiteljske usluge bude zadovoljan.
Pa je to verovatno i taj kvalitet i sve ono što ide uz pružanje takve usluge razlog zbog koga više decenija i opstaje uspešno ta njihova porodična tradicionalna delatnost.
Ako vam je neko ko je i sam primer dobrog poslovanja predložio da se za nesavesne kolege i vlasnike ugostiteljskih objekata koji ne ispunjavaju zakonske odredbe ili koji se ne pridržavaju propisanih uslova, naročito kada je kategorizacija u pitanju, jedna ovakva mera uvede, onda budite sigurni da će to poboljšati kvalitet ugostiteljske usluge i da će i svi drugi poći dobrim primerom ne samo u ovom konkretnom slučaju podnosioca amandmana Radića, nego svih onih koji se trude da, po dobijanju dozvole za rad, poštuju i cene svaki ostavljeni dinar svog gosta.
To danas, međutim (govorili smo nešto o tome pred kraj rasprave u četvrtak), nije slučaj, naročito kada je u pitanju pružanje usluga na magistralnim putevima, to ne važi za sve, i na autoputu, ne zbog toga što je usluga loša, nego zbog nedostatka objekata kategorisanih za ovu frekvenciju, naročito stranaca koji su u tranzitu; mi kao država generalno imamo problem. Imamo problem zbog toga što strateški turizam i povezanost takve vrste usluga nije usklađena sa onim drugim poslovima koje država treba da radi, a to su kapitalne investicije.
Na početku rasprave u načelu o Predlogu zakona o turizmu rekla sam vam da je najlakše da se kroz usluge poveća broj zaposlenih u Srbiji. Naime, vi znate da je za otvaranje novih radnih mesta u nekoj industrijskoj grani potrebno da postoji mnogo veća akumulacija kapitala, u smislu otvaranja novih proizvodnih pogona, utrkivanja sa novom tehnologijom, sa onim što bi trebalo da bude naš proizvod koji će da konkuriše na inostranom tržištu, ali i kod nas to treba prioritetno da bude briga svake vlade, što nije pokazala ova aktuelna Koštuničina vlada.
Ali, pošto turizam nije grana privrede koja je u svim državama, pa nije ni kod nas, u tom smislu prioritetna, ona kroz ovakve negativne pokazatelje u ugostiteljstvu ispoljava taj, u ekonomskom smislu, depresivni karakter. Opet je sve to uslovljeno opštom situacijom i standardom stanovništva.
Tamo gde postoji zaista kvalitetna usluga i dugogodišnja tradicija u tom poslu ljudi koji to rade ne mogu nemo da posmatraju da neki drugi, koji su s pravom ili iz nekog drugog razloga otpočeli da se bave ugostiteljstvom, na najgori mogući način zloupotrebljavaju dozvolu koju su dobili za vršenje tog posla.
U tom smislu je kolega Radić, opet ponavljam, kao neko ko je autentični predstavnik ove vrste usluga u mestu u kome živi, želeo da vam predloži da prihvatite ovaj amandman.
Neophodno je da u lancu pružanja usluga svi snose odgovornost, odnosno sankcije za neizvršenje zakona i za nepoštovanje, pre svega, dobijene kategorizacije. U određenom periodu se kod nekih (naravno, ne svih, bilo bi strašno kada bi se to dešavalo) pokaže da oni to više ne poštuju, nego jedno vreme na dostojan način obavljaju taj svoj posao, odnosno pružaju tu uslugu, a kasnije se ispostavi da više ne žele da ulažu u to, da im je posustala i radna snaga, da usluga nije više tog tipa.
Nije bilo potrebno da se strogo pravno-formalno gleda ovaj deo amandmana gde se kaže – u skladu sa uzansama i dobrim poslovnim običajima. Možda vam je zasmetala ta formulacija i u odgovoru Vlade stoji da je to termin koji se uglavnom koristi kod privredne komore, odnosno u nekim drugim forumima, ali zaista je to tako. Ako neko gaji dobar poslovni običaj i ako se pridržava toga, za njega nema bojazni da će doći pod udar ovog člana zakona, odnosno ako bi se usvojio ovaj amandman koji je predložio kolega Zlatko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u definisanju strateškog razvoja turizma u Srbiji jedan od osnovnih prioriteta za ovu i za svaku buduću vladu treba da bude razvoj seoskog turizma. Mi smo govorili puno o tome da turizam, sa svojim lokalnim i regionalnim specifičnostima, može u velikoj meri da promeni strukturu zaposlenosti u nekom kraju Srbije, naročito u onim krajevima Srbije gde je izražena mogućnost zbog celokupnog etnosa i, pre svega, geografskog podneblja da se razvija seoski turizam, ali imamo samo obećanja koja predstavljaju mrtvo slovo na papiru i ništa dalje od toga.
Kako sada stvari stoje po pitanju seoskog turizma u Srbiji, kako u Šumadiji, odnosno u kraju koji gravitira, odnosno u selima oko Gružanskog jezera, kako u Kolubarskom, Mačvanskom, Zlatiborskom okrugu, tako je to izraženo svuda zbog nepostojanja konkretnih mera, a pre svega neizvršene kategorizacije smeštaja u seoskim domaćinstvima. Negde je to urađeno, ali veoma loše.
Konkretno, na području Šumadije inspektor za turizam Branislav Dudić je 2001. godine tadašnjem Ministarstvu za trgovinu i turizam, kojim je upravljao ovaj ministar iz ove propale Dos-ovske vlade Milosavljević, podneo zahtev da se izvrši kategorizacija u seoskom turizmu na području Šumadijskog okruga. To je bio njegov zadatak i njegova osnovna zamisao, zato što je čovek, kao inspektor za turizam, obišao sve postojeće i moguće potencijalne kapacitete na selu.
Sada dolazimo do toga da se vraćamo jednim delom na početak priče. Ako nam je za kvalitetan turistički proizvod, a on se tiče hotelskog smeštaja, odnosno nekog modernijeg vida turizma, potrebno mnogo toga, kada je u pitanju seoski turizam nije nam potrebno ništa od onoga o čemu smo govorili u proteklim danima, nego samo da država, odnosno resorno ministarstvo, malo više o tome povede računa.
Jer, i pored toga što je naš narod preživeo ono besomučno bombardovanje od 78 dana, sva istraživanja posle toga su pokazala da, hvala Bogu, imamo i zdravu zemlju i zdrav vazduh i zdravu vodu i, pre svega, gostoljubivost srpskih domaćina, koji su spremni da najbolju moguću uslugu pruže na seoskom području, odnosno u seoskom turizmu, a da te cene zadovoljavaju neki srednji standard potencijalnih turista, a pre svega onih koji nisu imali prilike, odrastajući u urbanim sredinama ili nemaju nikoga na selu, da posete neko od seoskih domaćinstava.
Ako ste nekada bili u prilici da odete u neko od tih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom ili da pogledate na nekoj od televizija kako izgleda, kroz reportažu, jedan dan boravka turista tamo, videli ste da je svako od tih gostiju koji dođe iz bilo kog kraja Srbije, ako ode iz Novog Sada u Kolubarski okrug ili dođe u Borač kod Gruže, oduševljen onim što su im domaćini pružili. Ti ljudi koji su svoje sobe, odnosno domaćinstvo uredili za prihvatanje gostiju u vidu seoskog turizma daju sve od sebe da se ti gosti tamo osećaju najprijatnije i da osete autentičnost tog mesta i da im se pruži kompletno zadovoljstvo.
Kako stvari stoje i kako taj zahtev, koji je podneo gospodin Dudić, kao inspektor nadležan za područje Kragujevca i ovih okolnih pojedinih opština, skuplja prašinu od 2001. godine u Ministarstvu za trgovinu i turizam, nema ništa od toga, a zapravo je suština u tome da se stimulišu ti ljudi koji su ostali na selu i imaju domaćinstva koja mogu da prihvate turiste da taj posao rade.
Mi smo konkretno u Kragujevcu, kada je bila predizborna kampanja i kada je krojen budžet za 2005. godinu, to potencirali, a to rade srpski radikali u svim krajevima. Evo, kada je u pitanju neka od opština u Vojvodini, konkretno opština Kikinda, predsednik opštine dr Branislav Blažić je i te kako stavio akcenat na mogućnost lovnog i svakog drugog vida turizma u njegovoj opštini. Za tu svrhu u opštinskom budžetu je planirana određena suma sredstava, a u planu je i formiranje određenih fondova koji će da baziraju ponudu zdravog proizvoda iz tog kraja, a tiče se zdrave hrane koja može da se plasira kako turistima koji su spremni da dođu u taj kraj, tako i za izvoz.
Mislim da bi to i te kako bilo važno i da bi država morala mnogo više da brine o tome.
Jer povezanost te proizvodnje, neke manufakture bilo koje vrste, sa prihvatanjem turista je jedan koncept o kome bi, u okviru ove generalne strategije za koju su sada određene grupe i pojedinci dobili posao da izrade projekat, trebalo mnogo više da se vodi računa, jer upravo u tome je, pored banjskog turizma, potencijal srpskog turizma danas.

Za razliku od drugih specijalizovanih usluga u oblasti turizma, kao što su lovni turizam, kongresni, sajamski turizam, ovde je kod nautičkog turizma predlagač zakona veću pažnju posvetio ovoj oblasti, ali nije, kao što je to rekao kolega Škrbić, a on je pokušao to da ispravi svojim amandmanom na član 116, precizirano pod kojim uslovima i kada onaj ko poseduje dozvolu za obavljanje ovih poslova može da izgubi licencu, odnosno dozvolu za rad.
Napravljen je propust u ovom delu gde je definisano da će Ministarstvo za trgovinu i turizam sa Ministarstvom za saobraćaj bliže da reguliše pod kojim uslovima može da se dobije dozvola za obavljanje ovog posla.
Ali, sami znate da su pojedini vlasnici objekata koji pružaju usluge u ovom vidu turizma na raznorazne načine zloupotrebljavali dobijene dozvole, naročito zbog nepoštovanja dobijene kategorije, vremena u kojem mogu da rade. A, kod onih (to se dešavalo više puta) koji su organizovali raznorazne manifestacije u oblasti nautičkog turizma bila je prisutna bahatost, iz razloga što su zaštićeni od strane lokalnih moćnika i tu dolazimo do problema o kojem je govorio gospodin Škrbić, a što smo mi spominjali proteklih nekoliko dana.
Da bi neka jedinica lokalne samouprave, koja nije u kontekstu vladajuće strukture istovetna onoj koja je na vlasti u Republici, ove koalicije koja je napravljena, unapredila ili poboljšala uslove za razvoj nautičkog turizma zaista je blokirana, u konkretnom slučaju grada Beograda, od strane gradonačelnika Bogdanovića i te klike na vlasti oko njega iz garniture pre svega Demokratske stranke, jer je taj problem izražen kod opštine Zemun.
Mi smo govorili u prvim satima diskusije o Predlogu zakona u načelu o tome da je malo marina, ili bar onih koje su uređene, na Dunavu. Potrebno je konkretno u Zemunu da se ona uredi, jer zaista postoji mogućnost da se nautički turizam razvija, zbog blizine Velikog ratnog ostrva i zbog zemunskog keja, uopšte zbog prirodnih lepota, zbog samog grada.
Kada se pojavi zainteresovani strani investitor, kao što se pojavio kod predsednika opštine gospođe Pop-Lazić (u pitanju je jedna italijanska korporacija), sa dopisom koji se upućuje gradonačelniku Beograda, sve staje, zato što on beogradske opštine, a naročito one u kojima su radikali na vlasti, tretira kao da je u pitanju gradska kancelarija, a ne opština u pravom smislu reči, koja ima jedan projekat i koja želi da ga razvije i unapredi nautički turizam.
Isti je slučaj i kod kolege Škrbića, kod svih drugih koji ko zna koliko puta podnose zahteve i dolaze na vrata jednog, drugog ministarstva, jer u pitanju je sada ovo famozno za kapitalne investicije, Ministarstvo za trgovinu i turizam. Dokle nas to vodi? Do nebulozne priče pojedinaca kako niko neće da sarađuje, naročito iz inostranstva, sa radikalima gde su na vlasti, što apsolutno nije tačno.
Kroz ovaj i kroz mnogobrojne druge primere se vidi da hoće da sarađuju, da imaju konkretne projekte i da znaju da su ljudi koji su nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave pre svega pošteni, korektni, visokomoralni ljudi, žele sa njima da sarađuju, imaju dobar tim stručnjaka oko sebe, ali jednostavno su blokirani zbog te, kako reče kolega Škrbić, papirologije, a to je opstrukcija u pravom smislu reči.
Ako se tako bude nastavilo, a budite sigurni da srpski radikali dolaskom na vlast na republičkom nivou nikada neće gledati da li je ova ili ona stranka u lokalnoj samoupravi na vlasti, nego da li poštuje zakon i da li ima neki projekat, mi onda ne stižemo nigde.
(Predsednik: Vreme.)
Pogledajte samo ko su u najvećem broju slučajeva, kada je u pitanju atraktivnost lokacija u gradu Beogradu, kako na potezu iza hotela ″Jugoslavija″, tako i u drugim delovima, vlasnici dozvola za rad klubova, odnosno splavova. Mi nemamo ništa protiv ljudi koji regularno i na javnom konkursu dobiju dozvolu i mogućnost za rad, ali stvoreni su lobiji, pre svega od strane Demokratske stranke, koji danas haraju gradom Beogradom; mi smo to i u Novom Sadu zatekli, i to je visoki stepen korupcije, i u toj oblasti to se seče u korenu.
Ali, u Beogradu, sa ovakvim gradonačelnikom i sa ovakvim potezima njegovih saradnika koji ne žele da pogledaju da neki ljudi, konkretno u ovom primeru iz opštine Zemun, ne traže ništa za uzvrat, ne daj bože, nego hoće da stvore neki projekat od koga će opština da ima korist, u nemogućnosti su to da rade. To je jedan od konkretnih primera, a takvih je, nažalost, mnogo u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi znate da je turistička inspekcija formirana pre pet godina. Sada čujem od kolege Srete Perića (a u pitanju je pouzdan radikalski izvor, kao što je to i uvek) da u kraju u kome on živi, a to je Ljubovija, po saznanjima koje ima, postoji indicija da će neki turistički inspektori da dobiju otkaz. Ako ste se posvetili, od kada ste ministar, ovoj privrednoj grani, pošto su vam spojena ministarstva, možete da vidite, jer su neki iz dela tržišne inspekcije krenuli da rade ovaj posao, turističke inspekcije, neki ljudi zaposleni po konkursu koji je Vlada objavljivala, da je nedostatak turističkih inspektora prisutan zaista u Srbiji.
Mi ovde govorimo danima kako treba da donesemo jedan sistemski zakon, definisane su i neke posebne oblasti, odnosno specijalizovane grane turizma. Malopre kada sam govorila o seoskom turizmu rekla sam da tome treba mnogo veća pažnja da se posveti. Generalno je prisutno to da turistički inspektori, u onom broju koji egzistira sada po okruzima u Srbiji, ne mogu ponekad fizički da stignu da obave posao koji ih očekuje. Ne kažem svi, to je prisutno tamo gde je, recimo, teritorija velika, mali je broj inspektora ili jedan čovek treba da stigne danas u tri-četiri opštine po raznim prijavama.
Vi ste želeli ovim zakonom, a ne prihvatajući nijedan od amandmana Srpske radikalne stranke, da povećate disciplinu u oblasti pružanja turističkih, ugostiteljskih i svih drugih usluga. Ako je to tako i ako član 120, na koji je amandman podneo, odnosno na tačku 8), kolega Sreto Perić, precizira koji su to prekršaji i šta to sve turistički inspektor može da zatekne na licu mesta, onda vidite, po svim ovim navedenim tačkama, da on treba da sagleda koji je to prekršaj, što nije nimalo jednostavan posao. Nekada u više navrata u toku dana to treba da uradi samo jedan čovek.
Ako već dođe u situaciju da neki problem uoči i da vidi da je drastično prekršen zakon u smislu nepoštovanja dobijene licence, nepoštovanja kategorije, određenog drugog privrednog prestupa koji se kažnjava ovim zakonom, ipak je potrebno da se po tački 8), a gospodin Sreto Perić vam je to sugerisao, da određeno vreme pružaocu usluge da otkloni taj problem. Nekada on može da bude benigne, kako bi lekari rekli, prirode i da je nastao iz nekog razloga koji ne mora da bude razlog za zatvaranje tog objekta.
Ljudima su zbog jednog fiskalnog računa, navodno neizdatog, za jednu perecu zatvarane pekare. U Aranđelovcu su u jednom danu zatvorene dve pekare. Ne kažemo mi da ne treba da se poštuju poreski zakoni, taman posla, ali uvek je najlakše udariti na onoga ko najmanje prihoduje i ko sa teškom mukom izdržava i sebe i nekog člana porodice ili nekog koga je tamo zaposlio.
Tu dolazim do jednog konkretnog pitanja za vas, gospodine ministre, dva dana su dve grupacije šenlučile na Ravnoj gori. To je mesto na kome već 14 godina pojedini ljudi, koji su predvodnici jagnjećih i prasećih brigada, ispijaju i jedu od jutra do mraka, uz postavljanje privremenih objekata koji služe za tu namenu. Da li ste vi tamo bili sa jednom od ove dve grupe, a pripadate ovoj drugoj, Draškovićevoj, koja je otišla dan kasnije i tako nam je on pokazao u kakvu nas to Evropu kao ministar inostranih poslova vodi, u to neću da ulazim, to je vaš fakultativni program ako ste ga iskoristili ili niste.
Zaista me zanima da li ste na Ravnu goru poslali turističke inspektore i da li su organi poreske uprave poslali poreske inspektore da vide da li tamo ima fiskalnih računa. Ako ste mogli da zatvarate po Srbiji pekare zbog jedne perece ili jedne kifle, onda me zaista živo zanima da li su na Ravnoj gori bili poreski i turistički inspektori da vide šta se tamo radi, koliki je promet novca i da li su učesnici tih fantomskih skupova ispunili prema građanima, odnosno prema državi svoju obavezu koja je utvrđena zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno će rasprava o zakonu u pojedinostima najviše vremena poslanika i njihove pažnje da zadrži na ovom članu 49, baš kao i na prethodnom, jer se radi o osnivanju, odnosno otvaranju fonda za razvoj turizma.
Juče sam, kao i kolege iz SRS-a, iznela principijelno neslaganje sa ovakvim načinom upravljanja i, a to nije nikakva hipoteza, otvorenu sumnju da korisnici koji su stručni i kompetentni, a pre svega ljudi kojima je neophodno da zbog promocije razvoja turizma dobiju ta sredstva, neće biti u prilici, zbog toga što su se mnogobrojne zloupotrebe do sada dešavale.
Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu i pojedinostima, citirajući neke delove rada ekspertske grupe profesora sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca koji su uradili i jednu strategiju razvoja celokupne privrede Srbije još krajem devedesetih godina, tačnije početkom 2000. godine, iznela sam podatke i analize do kojih su oni došli prateći stagnaciju i nemogućnost razvoja turističke grane privrede zbog, pre svega, nezapamćenih sankcija od takozvane međunarodne zajednice.
Kada je uspostavljena dosovska, odnosno dosmanlijska vlast, uz obećanja o milijardama dolara bespovratne pomoći, uz mnogobrojne zloupotrebljene donacije i kredite i uz kasnije projekte i konkurse koje je raspisivalo jedno, drugo i tako redom ministarstvo, mnogi ljudi koji su čitav svoj radni vek tome posvetili, a pre svega naučnici iz oblasti turizma i drugih naučnih grana, možda su pomislili da će konačno doći u priliku, jer eto sankcija više nema, neki novac pristiže na račune pojedinih ministarstava, da realizuju nešto na čemu su istrajno i marljivo radili, kao što je to slučaj sa ovim uvaženim profesorom Univerziteta u Beogradu koji je čitav svoj radni vek posvetio turizmu i razvoju turističke privrede sa aspekta nauke.
Sam gospodin ministar Dimitrijević je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu 13. aprila, rekao da turizam nije njegov fah, kao profesora univerziteta. Ovaj njegov univerzitetski kolega je iz faha turizma i on se time bavio, kao i grupa stručnjaka okupljena oko njega, više decenija. Ne samo da je izdao mnoge univerzitetske udžbenike, publikacije i studije o tome, već je bio spreman da u tim poznim godinama svojim znanjem i iskustvom da nesebičan doprinos upravo onome o čemu mi pričamo po ovom članu, članu 49.
On je uputio javni protest, pre svega ministru Dimitrijeviću, a zatim i svim aktuelnim vlastodršcima danas u Srbiji, koji je prosledio i mojoj malenkosti, odnosno poslaničkoj grupi SRS, znajući da ću ja preuzeti na sebe ovu tačku dnevnog reda kao ovlašćeni predstavnik, 5. maja ove godine.
Uvaženi univerzitetski profesor, o čijem sam naučnom opusu samo nekoliko rečenica rekla, a mogla bih da vam govorim satima, taj javni protest nazvao je – nekorektan postupak ili je možda reč o zloupotrebi položaja ministra za trgovinu i turizam dr Bojana Dimitrijevića.
Pročitaću vam, koliko mi vreme dopušta (imam još jedan minut, ali oprostite, predsedniče, ako malo samo prekoračim to vreme, trudiću se da to bude brzo), samo deo iz ovog protestnog pisma jednog od najboljih eksperata za oblast turizma u Srbiji.
On kaže: "Izradu strategije razvoja turizma u Srbiji ministar Dimitrijević je ustupio Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kojem je i on nastavnik, iako mu turizam nije fah, iako su postojale, prema konkursnim kriterijumima, daleko povoljnije ponude. Na konkursu su učestvovale, pored Ekonomskog fakulteta, tri grupe udruženih naučnih stručnih institucija iz Beograda i Niša, sa pojedinačnim cenama od 3 do 8 miliona dinara.
Umesto da posao ustupi nekome od tih ponuđača, ministar je uvažio ponudu svog fakulteta od 30 miliona dinara. Cena projekta je u pismeno iskazanim kriterijumima vukla oko 50 bodova od 100 mogućih, a ni stručne reference nisu davale prednost odabranom ponuđaču, sem ako nije bilo presudno to što se u konzorcijumu sa Ekonomskim fakultetom nalazi i Horvat konsalting d.o.o. iz Zagreba."
Gospodin profesor protestuje i kaže da se pokazalo da je i sam konkurs bio ujdurma ministra Dimitrijevića, pa bi bilo normalno da se kao takav i poništi.
Ne, on ne protestuje što ga nema u timu koji će da radi ovaj naučni dokument, iako četiri decenije radi na ovoj problematici, tu su posebne knjige, projekti i naučni radovi, već zbog očigledne samovolje ministra Dimitrijevića, koji je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu, kao što sam malopre rekla, priznao da turizam nije njegov naučni fah.
Upravo zbog toga je trebalo pozvati desetak najpoznatijih stručnjaka za turizam iz Srbije i sa njima dogovoriti kako utvrditi koncept strategije razvoja turizma Srbije. Upravo na taj način je urađena strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je veoma dobro prihvaćena od šire javnosti, kako profesor kaže. Međutim, potpisani, on, ispod ovog javnog protesta je uputio ministarstvu predlog za projekat "Elementi i metodologija izrade strategije razvoja turizma u Srbiji" sa cenom, zamislite, od samo 100.000 dinara, uz obavezu da se rezultati analize izlože pred drugim stručnjacima iz ove oblasti i da se dogovorno dođe do projektnih ciljeva i zadataka.
Naravno, odgovor je, sa potpisom Dimitrijevića, bio negativan, uz obrazloženje da ne postoje finansijske mogućnosti da se jedan ovakav kapitalni i strateški važan projekat dozvoli, odnosno odobri. Dakle, bilo je u pitanju samo 100.000 dinara za ovo, o čemu ću kasnije da govorim, pošto mi je profesor dostavio samo konture svoje ekspertize i onoga što je nameravao da sa timom stručnjaka, mislim na Ekonomski fakultet u Beogradu, uradi.
Gospodine Dimitrijeviću, ovo vama treba da služi na čast, vama čiji fah nije turizam, za razliku od uvaženog kolege profesora koji mi je ovo dostavio i uputio vam javni protest, a samim tim me zamolio da sa tim upoznam širu srbijansku javnost, kao i sve narodne poslanike.
Ostaje nam samo da se zapitamo kako ćete da odobravate korišćenje sredstava iz fonda koji osnivate. To je bio osnovni razlog zbog čega je gospođa Vjerica Radeta podnela ovaj amandman, da vam se ne omogući da fond, tako osnovan, dospe u vaše ruke i da vi o bilo čemu odlučujete. Hvala.

Nije vam neka argumentacija, gospodine ministre, to što je konzorcijum iz Zagreba, koji ste uključili u projekat zajedno sa Ekonomskim fakultetom, dobio ovaj strateški važan posao za turizam Srbije, iz prostog razloga što vam je upravo gospodin profesor u ovom protestnom pismu napisao da su taj posao isto tako kvalitetno, sa referencama koje sežu 40 godina unazad, a ja sam samo neke od njih nabrojala, mogli da urade po mnogo povoljnijoj ceni; to je projekat strategije razvoja turizma. I, da uopšte nije postojala i da nema sa vaše strane dobre volje, da li zbog profesorske sujete...
To što sada ne radite već pet meseci na fakultetu, to uopšte ne može da me impresionira i da bude kontraargument zato što ste vi odgovor na dopis za ovu izradu za ekspertizu korišćenja podsticajnih sredstava u oblasti turizma dali 28. jula 2004. godine.
Kasnije je usledio ovaj konkurs, kada je pomenuti Ekonomski fakultet, zajedno sa "Horvat konsaltingom" iz Zagreba, dobio da po najmanje pet puta većoj ceni izradi ovaj projekat.
To zaista govori u prilog tome da vi ne možete i ne želite objektivno da sagledate racionalno korišćenje i trošenje sredstava za ovu namenu. Zato nam to, u najmanju ruku, stvara sumnju kako će se sredstva iz fonda koristiti u budućnosti.
Činjenica je da niste imali dobre volje da za izradu ovakve studije izdvojite 100 hiljada dinara, i ako bih sada krenula da gledam po stavkama rashoda u budžetu u Ministarstvu za trgovinu i turizam, koliko potrošite sredstava na putne troškove ili na neke specijalizovane ugovore, zaista je bilo neprihvatljivo da ovakav odgovor date jednom od najboljih stručnjaka iz ove oblasti, da niste spremni da sa samo 100 hiljada dinara podržite njegovu izradu jednog strateški važnog projekta i dokumenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista je ovaj član – korišćenje sredstava fonda, na koji je amandman podneo kolega Zoran Antić, sve do poslednjeg stava, da će Vlada Republike Srbije bliže da uređuje način korišćenja sredstava fonda, što je, u stvari, najspornije u celoj situaciji, definisao šta su to problemi turizma i šta je neophodno da se uradi u konceptu i strategiji razvoja turizma uopšte.
Međutim, kako su svi problemi nagomilani u našoj zemlji, tako je i problem oko restrukturiranja, odnosno privatizacije, koja nije završena, a naročito kada je u pitanju veliki broj hotelskih kompleksa i hotela u Beogradu i u drugim gradovima, jedan od velikih, ali ne i nepremostivih problema. Na njih treba obratiti pažnju ne samo u okviru vašeg ministarstva, već i u okviru primene Zakona o privatizaciji i ovog kvazizakona o evidentiranju oduzete imovine, zbog same činjenice i onoga što je vama poznato da bivši vlasnici žele da polažu pravo na neke od glavnih hotelskih objekata u glavnom gradu Beogradu.
Kako je proces privatizacije za neka preduzeća iz oblasti ugostiteljstva u najmanju ruku sporan, a naročito su kolega Antić i drugi članovi Odbora za privatizaciju iz redova SRS-a govorili, pa i ovih iz ove, ovakve, vladajuće garniture, da mi imamo loše iskustvo, i sati i sati, i dani i dani su potrošeni u raspravljanju oko nepravilnosti kod privatizacija, a naročito kada su u pitanju "Putnik" i mnogi drugi manji ugostiteljski kompleksi, i što su bivši radnici i oni koji su samo delimično učestvovali u procesu privatizacije, a oštećeni, imali kao problem.
Govorila sam mnogo o tome da je atraktivnost, uz gostoljubivost, koja je nesumnjivo prisutna i kod nas Srba i kod svih pripadnika drugih nacionalnih manjina, koji su lojalni građani Srbije i koji ovde žive i rade, naročito u nacionalno mešovitim sredinama, to je zapravo jedan od najvećih aduta koje mi imamo kao država i kao narod.
Atraktivnost turističkih destinacija je nešto čime možemo da se dičimo i ponosimo svuda u svetu. Ako pogledate ovu monografiju koju je JUTA uradila, sa pregledom razvoja turizma u našoj zemlji od 50 godina unazad, kako se kretao taj razvoj, i kroz ove fantastične slike koje su tu uključene i prikazane, koliko su lepa sva ta mesta kada krenete širom Srbije, a i Crne Gore, vi vidite zapravo da nam ta atraktivnost ne manjka, ali da su neki krajevi, kao što je pribojski kraj i Pribojska banja, o čemu je danas govorio gospodin Penezić, izuzetno zapušteni.
S druge strane, desilo se nešto, i to je verovatno bio odraz jedne takve planske politike koja je vođena u ono vreme komunizma, da neka mesta, ne bih da ih imenujem, ali vi verovatno pretpostavljate, koja samo u sklopu, odnosno pored nekog grada koji ne može da se nazove ni vazdušnom, ni banjom u pravom smislu reči, ima RH zavod, naziva se banjskim mestom, a to je u stvari neki rehabilitacioni ili rekreacioni centar.
U sistemu velike i napredne tehnologije, modernog tržišta, mi moramo da se osvrnemo, kada razgovaramo o ovoj temi dnevnog reda, gospodine Dimitrijeviću, i na ono što je takođe deo vašeg resora. Vi znate, da bi se zadovoljila kvalitetna turistička ponuda, da je potrebno da sve ono što jedan hotelijer i pružalac usluga treba da ponudi kao atraktivni proizvod na tržištu mora da ima i da uključi, od najmanje sitnice, pa do najkrupnije stvari, kao kompletan proizvod.
Mi kao država imamo problem, pa samim tim i naši hotelijeri koji veoma teško rade i koji sada, naročito ovi u Beogradu, imaju problem zbog prebukiranosti, jer je Beograd sada otvoren za raznorazne potencijalne investitore, i za one koji bi želeli da ulažu u našu privredu, ali ne nalaze baš najbolji jezik ili su se opekli zbog korupcije iz prethodne DOS-ovske garniture i ove sada.
Dakle, turizam je usko vezan sa trgovinom i sa činjenicom, iako je svaki normalni građanin pozdravio akciju kupujmo domaće, da to baš nije tako i da je to licemerno sa vaše strane da sprovodite jednu takvu akciju, a u isto vreme ste u Vladi koja nemo posmatra da je spoljnotrgovinski deficit za prošlu godinu sedam milijardi dolara.
Dakle, nemoguće je da se samo jednom kampanjom, koju sprovodi vaše ministarstvo i što treba da bude pozdravljeno, podstiče domaća proizvodnja. Ali, koja proizvodnja, kada je konditorska industrija uništena, kada je poljoprivredna proizvodnja zaista u nemogućnosti da se takmiči sa ovim uvozničkim lobijem.
Sada dolazimo u situaciju da je i turizam usko vezan za taj problem koji Ministarstvo trgovine ima, i Vlada samim tim, i sve privredne grane, zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, koji je čak duplo veći nego za vreme one vlade, DOS-ovske i Živkovića, koju smo oduvali na izborima krajem decembra 2003. godine.
Nije dovoljno da se samo napiše, kao što to stoji u ovom članu 50, šta je to što je potrebno da bi se unapredio turizam u našoj zemlji, jer već i sami vidite, kao što to znaju i svi narodni poslanici, da je to usko vezano sa mnogobrojnim drugim problemima, od privatizacije preko trgovine, preko deviznog kursa, koji u stvarnom, realnom životu i finansijskom tržištu nije ovakav, nego se i dalje drži na veštački način.
Pa je samim tim svako onaj ko je u kontekstu izvorne delatnosti destimulisan da zbog toga izvozi ili ima barijeru od strane države, u nemogućnosti da sa druge strane kao neki kooperativan faktor učestvuje u turističkoj oblasti u našoj zemlji.
To su sve veliki problemi koji se dešavaju pred vašim i našim očima, a koje očigledno ova vlada nije spremna da reši, jer svaki ministar ima svoj resor, kao što vi imate ova dva spojena, nekadašnja razdvojena ministarstva, trgovine i turizma, i vi sada radite onako kako vi mislite da treba, sa raspoloživim kadrom. Tu ima i te kako stručnih ljudi, koji su iz te struke, kao što su vaši saradnici za turizam koji su danas ovde prisutni, ali to su sve veliki problemi nacionalne prirode, koje ne ova vlada, već neka buduća će moći da rešava na pravilan i efikasan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je razlog za odbijanje amandmana koji je na član 53. Zakona podneo gospodin Momir Marković od strane ministra njegovo nerazumevanje za probleme koje ljudi i visoki profesionalci iz turističkih agencija imaju sa onim što se danas na tržištu turističke ponude, u moru raznoraznih kvaziaranžmana i aranžmana, zove svaštarenje.
Jedan od doajena srpskog turizma, poznati stručnjak i turistički radnik, uvaženi gospodin Branko Kažanegra je u jednoj svojevrsnoj molitvi ili zakletvi turističkog radnika, a to je i naša asocijacija JUTA objavila u svojoj monografiji, napisao nešto što ima šaljivu konotaciju, a što je zaista tačno: turistički radnik, ma na kojim poslovima da radi, a naročito u turističkoj agenciji, mora da istrpi sve. Dakle, to mora da bude osoba koja je spremna da u širokom dijapazonu poslova prihvati odgovornost za sve ono što potencijalnom putniku ili korisniku usluge može da se desi, i to bez pardona.
Mi ovde možemo jedni drugima da se obraćamo sa smeškom, sa oštrim replikama ili sa možda malo oštrijim govorom za nečiji ukus, ili ovako ili onako, da pijemo kafu ili da je ne pijemo kada imamo slobodno vreme, ali turistički radnik i neko ko je ponuđač jednog aranžmana u turističkoj agenciji mora da bude osoba koja je spremna da u svakom trenutku sa osmehom i na tolerantniji, ali stručan i kompetentan način predoči onome ko je korisnik usluge, potencijalnom putniku, šta je to što jedan aranžman sadrži.
Pre svega moram da vam kažem da je ovo obrazloženje Vlade neprihvatljivo, jer taj Zakon o preduzećima je zamenjen Zakonom o privrednim društvima, koji je stupio na snagu pre tri meseca, pa se sada preduzeća, odnosno prilikom osnivanja jednog preduzeća, tako nazivaju. Vi znate da svako ko registruje privatno preduzeće u Srbiji ili preduzeće uopšte sebi pored pretežne delatnosti dodaje još niz onih poslova koje navodno želi da obavlja.
Osnovalo se pre, zamislite, dva meseca privredno društvo DOO ″Šumadija sajam″ - Kragujevac; došao na famoznu ideju novi gradonačelnik, koji nije baš u ljubavi sa ministrom Dimitrijevićem i ovom njegovom grupom, je l′ tako.
Zamislite, registrovali su se i za prodaju ″Erbasovih″ aviona, i za golubarstvo, i za prodaju pilića na veliko i malo, evo klima glavom gospodin Radosavljević. Ne mogu da se setim, verujte mi, u pola dva iza ponoći sam čitala po šiframa koje su sve te delatnosti.
Da li je onda normalno da neko ko sebe smatra turističkim radnikom, vlasnikom, a inače sam jedan niz godina, ali teškog rada, provela u prvoj privatnoj turističkoj agenciji u Srbiji koja nikada nije svaštarila... U vreme sankcija neke kolege su pokušavale da preživljavaju na taj način što su organizovale tzv. šverc ture. To nikada nije radila turistička agencija u kojoj sam imala zadovoljstvo i čast da radim.
I ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da sve druge velike turističke agencije i ljudi koji su specijalizovani za neki deo posla u oblasti turističke ponude mogu kvalitetno da rade, nemojte da dozvolimo da ovim poslom ili pravljenjem turističkih aranžmana može da se bavi možda i ″Šumadija sajam″ - Kragujevac. Samo pridodaju tamo i kažu – organizovanje turističkih putovanja, a tamo skupljeni s koca i konopca, ne zna se ko je gori, od tog upravljačkog organa, počev od direktora, pa redom.
Da ne govorimo o tome da, recimo, gumarska industrija ili neka fabrika za promet i proizvodnju guma, koja ima maloprodaju ili trgovinsko preduzeće, može da organizuje turistička putovanja. Onda se dešava ono od čega je samo jedan deo u nizu tih crnih momenata naveo gospodin Momir Marković.
Meni se, recimo, desilo (neću spomenuti ime te turističke agencije, ali neko bi od vas pomislio da su u pitanju možda i visoki profesionalci) da gimnaziju iz Velikog Gradišta i njihove maturante 1994. ili 1995. godine odvedem na maturantsku ekskurziju u Atinu, sa obilaskom svih antičkih lokaliteta. Ta deca koja su krenula sa mnom i profesori iz te škole ne da nisu bili uskraćeni (zato što je takva agencija u kojoj sam bila zaposlena) za sve ono što je navedeno u programu putovanja, nego smo uvek nastojali (a to i danas radi vlasnik te agencije i zaposleni u njoj), kao i mnogi drugi profesionalci, da ponudimo i preko toga što su deca, odnosno putnici platili.
Dolaskom na odredište – kompleks pravoslavnih manastira Meteori, zatičem jednu veliku grupu đaka u organizaciji jedne turističke agencije, a njih je preko 120, koje vodiči koji su krenuli sa decom na put nisu želeli da uvedu da posete ni manastir Metamorfozis, ni drugi u kompleksu, koji su otvoreni za tu đačku ekskurziju, iz razloga što su ih, eto, doveli na odredište, pa šta imaju sada i da ih uvode unutra i bilo šta da im objašnjavaju. To su ljudi koji su neprofesionalci, a njih ima u svakom poslu, pa ih ima i u oblasti turizma.
Ako je ovaj zakon, a to svakako može svako u ovoj sali da pozdravi,...
(Predsednik: Vreme.)
... u jednom delu imao za cilj da profiliše koje su to turističke agencije koje mogu da se bave, pod oznakom, odnosno licencom A, ponudom i prodajom aranžmana u zemlji i u inostranstvu, kadrovski osposobljene, koje imaju sve uslove, odnosno licencu, a ko su oni koji su subagenti, onda je neverovatno da mi ne suzimo na takav način taj krug.
Neka bude u Srbiji, nemam ništa protiv, na hiljade turističkih agencija, a neka se kroz ponudu i tražnju na tržištu i kroz kvalitet oni bore za svoje mesto. U Kragujevcu ih sada ima mnogo više nego što je ova, jedna od najpoznatijih...
(Predsednik: Vreme, gospođice.)
... evo, završavam, agencija, ali ona opstaje zbog toga što svojim kvalitetom putniku, svakom odreda, daje i preko uplaćene cene. A danas je, morate da priznate, dame i gospodo poslanici, prava privilegija da odete na vikend u neku banju u Srbiji, a da ne govorimo o aranžmanima za inostranstvo.
(Predsednik: Hvala, gospođice Jovanović.)
To moraju da rade ljudi koji su visoko i stručno kvalifikovani ili su se svojim radom i dugogodišnjom istrajnošću i učenjem kroz posao kvalifikovali da pružaju kvalitetnu uslugu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo prvi put razgovarali o amandmanima na Predlog zakona o turizmu stekla sam utisak da su i kolege članovi Odbora za trgovinu i turizam saglasni sa ovakvim amandmanom, ali kada je došlo do glasanja Odbor nije glasao u punom sazivu. Kolege poslanici iz DS-a su se uzdržali od glasanja kod ovog amandmana, a ovako su po inerciji poslanici iz vladajuće strukture glasali protiv, ne razmišljajući o tome da je ovaj amandman izuzetno kvalitetan i da će poboljšati član 54. koji definiše šta su to obaveze turističke agencije.
Opet vas pozivam da u danu za glasanje obratite pažnju i da, uz svu argumentaciju, da bismo napravili sada jedan sled i kontinuitet ove priče, glasate za amandman na član 53. gospodina Markovića, a onda, da bi se zaista visoko profesionalizovala oblast ponude i prodaje turističkih aranžmana, da glasate za ovaj amandman kolege Milorada Mirčića da se iza člana 54, na koji nismo vršili intervenciju, jer je relativno korektno urađen, doda član 54a. On treba da omogući ono što je svakom putniku koji je platio aranžman potrebno da bi imao potpunu diskreciju i zaštitu prilikom korišćenja svog aranžmana.
Vi znate da su pojedini državni funkcioneri, u političkom smislu protivnici SRS-a, imali raznorazna iskustva kada je u pitanju obelodanjivanje, odnosno objavljivanje stvari iz njihovog privatnog života. Mi kao stranka nikada nismo – i onda kada su nas mediji zbog Zakona o informisanju, koji je promovisan u vreme dok smo bili na vlasti, najgore optuživali – mogli da opravdamo ono što su radili oni koji su podržavali stranke iz sadašnje opozicije, a kasnije veoma loše vlasti, a to ni dan-danas niko moralan i normalan ne može da podrži, da se stvari iz privatnog života nekog pojedinca, bez obzira da li je on političar ili bilo koja druga javna ličnost, na najgori mogući način zloupotrebljavaju.
Desilo se to i predsedniku Skupštine gospodinu Predragu Markoviću da su mediji preneli kada i u koje vreme se on nalazi na skijanju, da li je poneo džemper, koju ski-stazu koristi, da li ide na letovanje ili ne ide itd., i ne samo njemu, nego i nekim bivšim ministrima. Ali, u pitanju je princip da se turističke agencije obavežu da će u svom poslovanju da se drže visokoprofesionalno onoga što se zove poslovna tajna, odnosno da omoguće svakom korisniku aranžmana da ima u tom smislu potpunu zaštitu. Svakojaki su problemi mogući i bili su u tom smislu, ne samo kod ljudi koji su poznati, nego i u običnim životima.
Ali, ko je taj, a naročito onaj ko prodaje aranžman u turističkoj agenciji, ili vlasnik agencije ili neki komercijalista, ko sme da se drzne i da se usudi da bilo kome da podatak o tome kada je neko došao, sa kim je došao, da li je došao u regularnoj ili neregularnoj pratnji, što ja ne mogu da opravdam kao moralna žena.
Ali mogu da opravdam da visoki profesionalci imaju ulogu da štite svakog pojedinca, pa i onoga ko ulazi u te neke druge forme druženja. To može da se desi i predsedniku Skupštine i svakom pojedincu u ovoj sali. Prema tome, nemojmo da dozvolimo da se na takav način manipuliše.
Sada na kraju svake turističke ponude svaka turistička agencija kaže da se agencija pridržava opštih uslova putovanja i onih normi koje su propisane zakonom, a misli se, kao što je meni Vlada dala odgovor, kao predstavniku, i gospodinu Mirčiću, na Zakon o obligacionim odnosima. Nije to dovoljno.
Onda kažete – ne možemo taj deo Zakona o obligacionim odnosima da inkorporišemo u ovaj zakon. To nije nikakav izgovor. Ako to već postoji, a mnogi zloupotrebljavaju i krše taj zakon i dok to dođe do nadležnog suda neki ljudi, zbog neke bruke i sramote ili zbog bede koja ih je snašla, u tom smislu ne potežu krivične prijave, zašto vam onda smeta da stoji ovakav član 54a.
Ja ću da vam ga pročitam u celosti i da vas pozovem, dame i gospodo poslanici, da ga u danu za glasanju prihvatite. On glasi: "Agencija je u obavljanju poslova organizovanja turističkih putovanja obavezna da: 1) čuva kao poslovnu tajnu (tako je, gospodine Markoviću) sve što je saznala o putniku i bez njegovog odobrenja, osim u zakonom propisanim slučajevima, nikome ne sme saopštiti njegovu adresu, mesto i vreme putovanja, boravka, uplaćenu cenu, kao ni imena njegovih saputnika." Ovo takođe za neke može da bude veoma važno.
″2) ponudi putniku potrebno osiguranje od povreda, bolesti, smrti i gubitka prtljaga za vreme putovanja i boravka″, što je takođe veoma važno, jer to svakome može da se desi, a najčešće se dešava gubljenje prtljaga.
″3) kada pruža usluge turističkog putovanja, izletničkog programa ili transfera putnika da koristi prevozna sredstva u kojima su putnici i prtljag osigurani, kao i ugostiteljske objekte u kojima su korisnici usluga osigurani.
4) prevoz putnika treba da obavlja sopstvenim prevoznim sredstvima, prevoznim sredstvima u vlasništvu drugih pravnih i fizičkih lica koja su u Republici Srbiji registrovana za obavljanje delatnosti prevoza putnika, a uz saglasnost resornih ministarstava za poslove saobraćaja i turizma i u vlasništvu inostranih pravnih i fizičkih lica.
5) u svim štampanim, reklamnim i drugim materijalima, kao i u svim poslovnim dokumentima vidljivo da naznači broj licence agencije″, da je licencirana za taj posao.
″6) za svaku grupu od 15 do 75 putnika, za vreme celog putovanja, angažovati najmanje jednog stručnog radnika, organizatora putovanja koji će pratiti turističku grupu, ako nije angažovala turističkog vodiča″, odnosno ako vodič čeka za određeni lokalitet, ali pratilac svakako mora da bude prisutan.
Predlažem vam, a vi sami vidite, neki od vas su imali možda, ili ne daj Bože da imaju, negativno iskustvo, ali zbog svih drugih građana i korisnika putničkih aranžmana, da prihvatite ovaj amandman kolege Milorada Mirčića.