Čudite se i vi i Martinović kako ja tražim repliku od, nema trenutno našeg ovlašćenog predstavnika, a koleginica Vukojičić je govorila svojim argumentima, pogrešno tumačeći amandman koji je kolega Jojić podneo.
Ali, nema veze. Ja ću nastaviti da govorim i o njegovom amandmanu, a i o svom, jer je otprilike to nastavak onog uvodnog mog današnjeg izlaganja.
Ovde se u ovom članu Zakona propisuju uslovi po kojima će agencija morati sada da radi, ova što iznajmljuje ljude, odnosno krade tuđi rad, ustupa radnike i neće, ostaće to samo slovo na papiru, poštovani sve ovo što vi kažete da će da poštuje, budite u to sigurni.
Taj zaposleni će moći da bude ustupljen nekoj drugoj kompaniji, onda on nije kad odlazi na to radno mesto, jer agencija ga ustupa, izvorno zaposlen tamo, u svakom trenutku po ovom zakonu poslodavac može da kaže da je prestala potreba za tim profilom radnika.
Sad, do čega onda dolazimo? Zakon predviđa da u tom slučaju agencije za zapošljavanje treba sve ove novčane naknade da isplati radniku, jer je ona posrednik u njegovom zapošljavanju ako dođe do tog „peha“, kod tog poslodavca gde ga je uputila.
Vi se sad ovde ovim članom, na koji sam ja podnela amandman, propisali uslove oko polaganja ispita, oko kancelarija, oko broja zaposlenih, ali nigde nema mogućnosti da se taj radnik obešteti, jer u onom prvom članu, o kome je bilo reči pre nešto više od sat vremena, govori se koji su to potrebni akti da bi se osnovala ta agencija. Onda ćemo da dođemo u mnogo goru situaciju, jer ovde je u pitanju život ljudi i onih koji rade preko agencija koje vi hvalite, mnogo gora situacija nego sa turistima.
Vi ste promenili Zakon o turističkim agencijama da se turisti osiguraju polisama osiguranja ako idu preko agencije koja propadne, koja doživi apsolutni bankrot i koja pokrade novac od tih putnika za avansno uplaćene aranžmane. A, ovde gde ljude upućujete, mučenike koji rade za bednu platu, za minimalac i to uglavnom teške poslove po fabrikama ili neke poslove koji su slabo plaćeni, da rade preko agencija, ne dajete im nikakvu sigurnost.
Taj poslodavac, gde ste vi poslali tog radnika, tog mučenika da radi preko agencije u jednom danu može zbog duga prema poveriocima da propadne, da mu se blokira račun. Jel tako, kolega Arsiću? Onda on više nema sredstva. Otkud taj radnik koji je tamo otišao to zna i još se muči i još nema sve te prinadležnosti koje bi imao da je u stalnom radnom odnosu preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Vi kažete – on će imati pravo na bolovanje, na plaćeno odsustvo. On nema isti status kao onaj ko je zaposlen po konkursu, ko je zaposlen preko Nacionalne službe za zapošljavanje. On ne može ni da uzme kredit ni u jednoj banci. On će da radi i tako godinama i godinama u „Leoniju“, u „Fijatu“, kod ovog Milanovića u „Simensu“, preko agencije da se iznajmljuje, da se upućuje na jedno, drugo mesto.
Mladi bračni par, Bog ih pogledao, dobili dete ili blizance, ima i takvih slučajeva, Bogu hvala, sve više u Srbiji među mladima, nema stan, žena nema posao, on preko agencije radi za bedu neku, a ne mogu da odu u banku, da konkurišu, da kupe stan. A, ovamo pričate – mi ćemo za mlade da poboljšamo uslove da oni konkurišu.
Licemerni ste i branite nešto što je neodbranjivo. Poslušajte šta običan radnik kaže i kakve su sve bile kritike od strane vodećih sindikata u Srbiji na predlog i nacrt ovog zakona.
Nešto ste kozmetički promenili, ali znajte, zaključak je jedan i od stručnjaka iz oblasti prava zaposlenih, radnog prava, iz oblasti ekonomije i iz oblasti sindikata, da je ovaj zakon napravljen da se štiti krupni kapital, a sve naravno po nalogu MMF-a, jer im odgovara da takva fluktuacija bude radnika i da tako bude nestabilno da bi oni mogli da dodatno ucenjuju i da drže ljude u latentnom strahu kakva će da bude njihova budućnost sutra.