Gospodine ministre, osim toga treba da se formira grupa koja će da se bavi ne samo u okviru Ministarstva poljoprivrede, već i Ministarstva finansija, pa ako hoćete i vašeg Ministarstva kao resornog za pitanje doprinosa da se doprinosi ubuduće za poljoprivredne penzionere tako obračunavaju na osnovu prihoda i korisne površine zemljišta.

Šta to sad znači da neko ima neko imanje koje jedva i obrađuje, stara mehanizacija, neko poseje nešto, pa da li će da nikne ili neće? Sa druge strane, imate ljude koji su zaista ozbiljno bili u mogućnosti da ulože u poljoprivrednu proizvodnju veći prinosi i tako dalje i normalno je da treba u tom pravcu da razmišljate.

Ovo što ste rekli, lepo ste razdvojili, hvala vam za tu informaciju da ja ne nagađam i ne tražim po nekim sajtovima nešto što nije tačno.

Dakle, sve ovo što se obračunava i što im stoji kao dug i vodi se kao dug za zdravstvo, sve mora da se otpiše, jer verujte, oni tu uslugu nisu koristili. Nemoguće je da nešto plaćaju, i to retroaktivno za nešto što nisu bili u situaciji da koriste. Ako je jedan domaćin jedini osiguranik u porodičnom gazdinstvu, ne samo da on nije mogao da se leči i veći članovi njegove porodice koji preko njega overavaju zdravstvene knjižice.

Tu je bio ministar Lončar, pre par meseci, sad stalno imamo sve ove, kako vi hoćete da kažete te tzv. sistemske zakone, kada smo govorili o Zakonu o zdravstvenom osiguranju on je takođe rekao da on za to nije znao i da je nekorektno da se to plaća. Pa, ako je to tako odmah im to skinite sa ovog duga, neka radi tamo Poreska uprava, neka izdaju nova rešenja, a posle da se vidi i za ovo drugo. Ako se i dalje tako nastavi i u 2020. godini da se gomila, mnogi od njih su i odavno ispunili uslove za penziju, od toga onda nema ništa. Posle su izbori, čeka se sastav nove Vlade, gledajte da to što pre uradite jer to ljudi traže.

Da li mi verujete, gospodine Đorđeviću, imate tu vaše kolege koji su predsednici opština i koji mi u nekim opštinama učestvujemo u vlasti, ljudi poljoprivrednici od samog jutra, kako znaju da će da se otvore vrata opštine, dolaze i pitaju predsednika šta ćemo da radimo sa našim dugovima. Oni znaju za ta vrata gde da kucaju. On tamo kada ode u poresku upravu dođe ili, ne daj Bože, plenidba svega, uzima im kuće i mašinu i opreme.

Ono što je trebalo time da se uradi kada je u pitanju ova pretplata, što se tiče RTS da tačno pogledate koliko je, jer oni mnogo para crpe iz budžeta, a to je neprimereno i taj „leks specijalis“ što je donet i sad sa ovom taksom od 255 dinara, da vi vidite lepo koji je to bezobrazluk i koliko se na objekte koji služe za ishranu, za čuvanje stoke i za druge namene poljoprivrednika naplaćuje taksa za RTS?

To nije moguće, gospodine ministre, zato što je zdravstvena zaštita i ono što treba da koristite u datom trenutku, a što vam je onemogućeno jer ste u tom problemu, da nemate isplaćene sve poreze i doprinose, pa ne možete da overite u Fondu za socijalno osiguranje knjižicu je jedan aspekt.

A ta, vi kažete, štednja za buduće vreme, pa to što vi sada od svih nas koji smo radni angažovani akumulirate i što se uplaćuje kroz poreze i doprinose u penzijski fond je ono što treba da se koristi u budućem vremenu, a ovo sada jednostavno niko nije iskoristio i to je nešto što ne može ni u pravnom smislu da bude naplativo. Na kraju krajeva, o tome smo i razgovarali na tom jednom sastanku koji je bio u Vladi Republike Srbije i došli smo do sličnog zaključka. Sada nije mogao niko da nam kaže jer nije bila kompetentna osoba iz Ministarstva finansija koliki je taj dug za zdravstvo ukupan.

Imate taj problem i kod običnih zanatlija i kod drugih ljudi koji su zbog raznih okolnosti došli u tu situaciju, ali to je nešto što mora posebnim zakonima da se reši, a pre svega pravilnim oporezivanjem poljoprivrednika na osnovu njihove imovine i površine koja je obradiva i na osnovu prinosa koji ostvaruju.

Znate, i u Vojvodini je taj problem mnogo veliki. Kolega Arpad Fremond je o pričao o tome da je nekoliko desetina hiljada takvih u Severno-bačkom okrugu kada smo bili na tom sastanku, tamo gde je veći prinos po hektaru nego u nekoj ruralnoj sredini. Šta da očekuje onaj tamo kod Despotovića, na Jadovniku oko Prijepolja ili oko Bajine Bašte, na Bobiji kod LJubovije. Znate, ja sam prošla uzduž i popreko, a verovatno i vi, celu Srbiju, a čak i u onom periodu kada najviše stoke treba da bude na ispaši, verujte mi, tamo oko Uvca, na Pešterskoj visoravni ako nađete tri, četiri stada, gde najviše stoke treba da bude, a mora da plati porez.

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, već više od 15 godina traje progon i teror Srba od strane mafijaške vlasti Mila Đukanovića u Crnoj Gori. Ova Vlada i kada je Vučić bio premijer, a sad i Ana Brnabić nisu pokrenuli to pitanje institucionalno, da pokušaju da razgovaraju o tome da se Srbima iz Crne Gore omogući, što im omogućava Ustav naše zemlje i ovaj zakon čije izmenu tražimo, da steknu državljanstvo Srbije.

Stvari su postale još mnogo gore. Ne samo da proganjaju sve Srbe za koje saznaju da su dobili državljanstvo Srbije, iako dugo čekaju, izbacuju ih sa posla, maltretiraju članove njihovih porodica, već taj separatistički režim Mila Đukanovića, antisrpski, u svoj toj svojoj histeriji sada nasrće na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Proterali su srpski jezik i pismo iz škola, lektiru su promenili za decu, pa tako srpska deca u Crnoj Gori, a skoro polovina njih se izjašnjava da pripadaju srpskom narodu, ne mogu da uče ništa o Aleksi Šantiću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Desanki Maksimović, Branku Radičeviću. Sve su to oni izbacili iz lektire, iz udžbenika, a uveli su neke njima drage pisce.

Da apsurd bude još veći, dame i gospodo narodni poslanici, taj antisrpski režim dozvoljava svakome u Crnoj Gori da uzme dvojno državljanstvo, ako je u pitanju Albanija, Hrvatska, može i Tajland, može bilo koja druga zemlja, ali ne dozvoljavaju da postanu državljani Republike Srbije ako imaju državljanstvo Crne Gore. Zbog čega? Zbog toga što bi samom mogućnošću da dobiju državljanstvo Srbije Srbi iz Crne Gore to iskazali na takav način i time se povezali sa svojom maticom i odmah bi bio, naravno, ugrožen projekat te njihove države koja je takva kakva jeste i koja služi NATO paktu i zapadnim silama, a naravno i Šiptarima, ali sve protiv Srba.

Zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman, da ubrzamo mogućnost da svi oni koji žele da dobiju državljanstvo Republike Srbije, mnogi od njih, dakle, ne žele ni da ostanu više i da žive sa svojim porodicama u Crnoj Gori, dobiju to u roku od šest meseci. Zašto šest meseci? Šest meseci je sasvim dovoljno da nadležne službe po podnošenju dokumentacije MUP-a Republike Srbije izvrši provere i ako je sve u redu, ako su i uverenje iz matične knjige rođenih i svi drugi papiri i dokumenti koji se prilažu korektno doneti, sa važećim rokom, da država Srbija reaguje u roku od šest meseci.

Gospodine ministre, iskoristiću ovaj amandman da govorim o jednoj nepostojećoj stavci u budžetu koja je neophodna, a složiće se sa tim i ministar Đorđević, koji je bio ministar odbrane, tiče se problema vojnih beskućnika.

U Srbiji je već 25 godina taj problem izuzetno izražen i ja ću da govorim o problemima vojnih beskućnika u Kragujevcu, preko 90 porodica već 25 godina, to su oficiri, pripadnici vojske JNA, koji su došli u moj rodni grad, koji čekaju da im država to reši.

Bilo je raznih obećanja. U nekim gradovima u Srbiji nailazite na neke imovinsko-pravne odnose koji sprečavaju možda da se taj problem efikasno reši, ali to nije opravdanje.

Međutim, u gradu Kragujevcu, uz malo dobre volje, vas lično, ministra odbrane, celokupne Vlade i verujemo buduće neke sposobne vlasti, jer ova sa Radomirom Nikolićem to nije u stanju da uradi, dakle, u sledećoj fiskalnoj godini morate ovo da počnete da rešavate. Ne samo da ćete rešiti problem vojnih beskućnika, već ćete ostvariti mogućnost da grad Kragujevac dobije i dodatne prihode, samim tim što će, ulazeći u aranžman sa Upravom za imovinu Vlade ili Ministarstva odbrane, o otkupu kasarne „Radomir Vojvoda Putnik“, koja je apsolutno neupotrebljiva još od zlikovačkog NATO bombardovanja, gde je nekoliko hektara, više hiljada ari površine koja može da se iskoristi i procenjeno je da ta imovina vredi od 30 do 35 miliona evra.

Možda grad Kragujevac neće biti, sada je, inače, prezadužen zbog ove nesposobne vladavine Nikolića, ali u budućnosti će možda moći da plati nešto nižu cenu, znate kako to ide, kada sednete sa jedne i druge strane da razgovarate. Međutim, u kontekstu nekog javno-privatnog partnerstva, gde može da se napravi takođe neki stambeni blok zgrada, poslovni prostor, izuzetno atraktivna lokacija, u samom jezgru Kragujevca, taj problem može efikasno da se reši i mislim da vi treba kao ministar ozbiljno da se bavite ovim, kao i ministar odbrane.

Doneli smo, narodni poslanici, da vas podsetim, i vas gospodine Martinoviću, kao predsednika poslaničke grupe, Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi. Sećate se toga, to je bilo u ovoj godini.

Međutim, desila se posle toga katastrofa. Ministar kulture je opredelio, kroz projekat za sufinansiranje samo milion i po dinara za ovu ustanovu koja je od kulturnog, nacionalnog, nemerljivog značaja za Srbiju, koja postoji preko 120 godina, čija edicija „Kolo“ ima preko 740 izdanja. I dan danas kada ljudi dođu, kako na neku proslavu ili uopšte uđu u prostorije Srpske književne zadruge, mnogi se i prekrste zbog toga što znaju da su i njihovi preci tu dolazili, da su Srpsku književnu zadrugu osnovali pre svega najveći umovi kako srpske politike, tako i književnosti.

Jednostavno, neverovatno je da sa druge strane, dajete iz budžeta za 2020. godinu, gospodine ministre, 62 miliona dinara za održavanje dvorskog kompleksa na Dedinju. Ovde imate na vašoj listi naprednjaka, poslanike koji kažu – prestolonaslednik, taj i taj. Prvo, mi smo sa republikanskim državnim uređenjem, nikakav prestolonaslednik u Srbiji ne postoji. Taj koji se lažno predstavlja je sin oca koji je izdao Dražu Mihajlovića i koji je pozvao 1943. godine iz Londona pripadnike vojske u otadžbini da izdaju đenerala Dražu i da se priključe, kako je rekao, maršalu Josipu Brozu.

Vi takvima dajete 62 miliona da se baškare, uz to traže kroz proces restitucije, protiv kojeg smo, da im se vrati sva njihova imovina, a ne dajete za Srpsku književnu zadrugu, već bednih milion i po dinara. Ne dajete dovoljno sredstava za Maticu srpsku. Ne dajete, na kraju krajeva, za Vinski festival župe u Aleksandrovcu, za regatu u Bajinoj Bašti, za Sabor trubača u Guči dovoljno sredstava nema, a vi se razbacujete i šakom i kapom nevladinim organizacijama koje imaju špijunsko i protivustavno delovanje u ovoj zemlji.

Blizu 90 miliona evra je Vlada Srbije ovim budžetom opredelila da znaju građani Srbije i građani u južnoj srpskoj pokrajini KiM, za sledeću godinu za sve ono što je potrebno naši sunarodnicima na KiM.

Mi smo ovim amandmanom gospodine ministre, zahtevali od vas kao predlagača da u raspodeli sredstava i kontroli trošenja sredstava na KiM za sve što je potrebno kao pomoć za ostanak i opstanak našeg ugroženog naroda, kontrolu vrši celokupna Vlada Republike Srbije i premijer Ana Brnabić lično, zbog toga što iz ranijih iskustava znamo da kada se to poveri određenom ministarstvu to nije dobro.

Za vreme one Koštuničine vlasti, kada su oni bili veliki branioci Srba na KiM toliko je para opljačkano u južnoj srpskoj pokrajini kroz razne nepostojeće projekte. Mi smo čak hteli i zahtevali da se u Skupštini osnuje anketni odbor, da se utvrde sve te činjenice i okolnosti. Bili su neki poslanici, patriote iz Koštuničine stranke, koji su sebi zgrtali u džep ogromne milione evra, a tamo predstavljali da je izgrađen dom zdravlja, da je položen kamen temeljac za nešto, pa su tu bile stotine i stotine hiljade evra.

Uz to smatramo gospodine Mali, da je još najmanje 20 miliona evra kroz preraspodelu budžetskih sredstava iz drugih razdela moglo da se izdvoji za naše sunarodnike na KiM. Njima je to najpotrebnije, jer neverovatno je da dajete u budžetu za 2020. godinu toliki novac pojedinim nevladinim organizacijama koje direktno deluju protiv ustavnog poretka Srbije i protiv Srba na KiM, koji otvoreno kažu da je za njih Kosovo nekakva tzv. nezavisna država i mi ne možemo da se čudom načudimo, a kako je tek građanima koji žive, Srbima na KiM koji znaju i treba im mnogo više novca, da vi ovako rasipate pare i dajete srpskim izdajnicima.

Tražili smo brisanje ove odredbe i ovog člana, gospodine ministre, i to činimo apsolutno svake godine, nema veze sad samo sa vašim predlogom, kada je nešto ovako navedeno u zakonu o budžetu, jer jednostavno nije mu mesto u ovom zakonu. Zakon o javnom dugu sadrži sve ono što su važeći materijalno-pravni propisi koji regulišu obaveze Republike Srbije.

Ali, kad je već ovaj član u pitanju, možemo da govorimo o dugovima javnih preduzeća u Srbiji i o činjenici, gospodine ministre, da ćete doći u situaciju već u prvom kvartalu sledeće godine, da vam na klackalici bude planirani rast BDP koji ste nam prezentovali tokom ove rasprave o budžetu, jer ćete i te kako ponovo imati problem sa elektroprivredom Srbije, koja je učinila upravo to da zbog smanjene proizvodnje struje u periodu od januara do aprila ove godine ste imali onako nisku stopu rasta BDP.

Zar treba da vas podsećam opet da je Narodna skupština Republike Srbije i u ranijim sazivima, a i u ovom, više puta odobrila da se elektroprivredi Srbije daju pozajmice za opremu, za sve ono što je njima potrebno, za remont, postrojenja, a da ne govorim o onih famoznih 200 miliona evra za proces restruktuiranja. I šta su oni uradili sa tim restruktuiranjem? Apsolutno ništa - loše upravljanje, loš menadžment, veliki gubici, mnogo viši nego što je to prosek, kako u zemljama u okruženju, tako i u zemljama u svetu.

Jednostavno, to je jedan problem o kome ste vi izbegli i tokom ove rasprave o budžetu za 2020. godinu da govorite, ali ne znam kada ćete. Onda ćete posle sledećih izbora vi ili neko drugi koji bude bio, a vi se nadate da ćete biti kao naprednjaci ponovo na vlasti, mi očekujemo da će građani ipak da razmisle, jer ste mnogo obećali. Znate onu narodnu izreku - mnogo hteo, mnogo započeo.

Gospodine ministre, najpre zamerka zato što smo prestali u raspravi u pojedinostima da razgovaramo ozbiljnije o nekim budućim projektima koje ste najavili. Sve imam utisak kao da vi čekate, i vi i vaše kolege iz vladajuće većine, da ova rasprava prođe, da dođe dan za glasanje, ispritiskate na zvonce ove dugmiće, a ne razgovarate ozbiljno o nekim stvarima koje se tiču budućnosti građana Srbije.

Najpre, toliko je pohvala za izbalansiranost ovog budžeta sa ovim minimalnim deficitom. Kao što ste čuli na početku naše rasprave, nije trebalo ni da ga bude, jer toliko ušteda može da se napravi za ovih 20 milijardi kod ovih trošadžija koje ste stavili po razdelima i stavkama, a nemam vremena da ulazim u detalje, da tačno može da se svede sve, da bude jednako na rashodnoj i prihodnoj strani.

Ali, šta nije dobro? Nije dobro što u rashodnoj strani nema ključnih elemenata za bolji položaj Srbije i svih građana u 2020. godini. Kada to kažem, mislim na mnoge infrastrukturne projekte o kojima ste zaobišli i da govorite i vi ovde i premijer Ana Brnabić, a koji se tiču građana Srbije.

Najpre, kako je moguće da očekujete da će samo uz ove planirane projekte auto-puta uz davanja „Behtelu“ zbog dogovora Zorane sa Skotom i te korupcije od 300 miliona evra više i svih onih drugih puteva koje ste namerili da obnovite i da izgradite, sinoć je i Vučić u jednoj emisiji pričao o tome, a da ne gledate da poboljšate infrastrukturu na ključnim područjima gde ste to obećali?

Šta je bilo sa kanalizacionim pojasem oko Vlasinskog jezera? Aleksandar Vučić je bio tamo gost, obišao je građane, razgovarao i sa meštanima Surdulice i od tada ništa. Niti ima izdvojenih sredstava, niti je urađen projekat, nije otpočela eksproprijacija i još se ne zna da li ćete u sledećoj godini da date obećanih, ja mislim, četiri ili pet miliona evra za to?

Napominjem, da znaju građani Srbije, oni koji tamo nikada nisu bili, a treba da odu, da je to jedan od najlepših krajeva, da je to predeo izuzetnih odlika, zaštićeno područje koje tek kada to uradite treba da dobije najviše ekološki i status, dakle, možda u budućnosti i nekog nacionalnog parka.

Drugo, što se tiče „Fijata“, gospodine ministre, niste hteli da priznate, juče kažete – pa, šta da radimo, nećemo valjda da otpustimo te ljude? Pa, ljudi sami odlaze. Kao prvo, treba da znate da u Kragujevcu u fabrici „Fijat automobili Srbija“ ljudi su ove godine radili četiri meseca manje nego što treba. Nije tu ministar Đorđević, a pričaćemo i o tome. Dozvoljeno je da se, dakle, 45 dana radniku u godini napravi pauza zbog smanjenog procesa proizvodnje. „Fijat automobili“ je od vas tražio dozvolu da se to poveća na 90 dana. U tom smislu radnici primaju samo 65% svoje zarade i neizvesno je njihova budućnost.

Kažite mi, molim vas, koliko je bila planirana proizvodnja modela „500 L“ za 2019. godinu, a sa kojim ćete brojem da završite 31. decembra ove godine? Morate da priznate da tu moraju da se pronađu zaista neka druga rešenja. Pustite vi to - obećali su novi model. Otkud mi znamo? Mi ne znamo ni šta u onom desetogodišnjem ugovoru sve piše, a šta će tek da bude, nešto na dugom štapu, gde će terenac da se pravi u mom rodnom gradu, odnosno u toj fabrici. Radnici odlaze, svi koji imaju nešto bolje.

Pravo da vam kažem, niko neće sad da gleda u nebo i da razmišlja da li će nešto da mu padne sa neba, nego hoće da ide u fabriku da radi puno radno vreme, a u „Fijatu“ ne može da radi puno radno vreme jer je katastrofalno niska proizvodnja i to je uticalo i u prvom kvartalu ove godine na BDP ove zemlje.

Imam još amandmana, kao i moje kolege, po drugim članovima. Nastaviću, dakle. Srbija može mnogo bolje. Mi smatramo da ova vlast, pored svega što obećava, nije u stanju da uradi zaista krupne strukturne promene, da ne koristim izraz reforme. Niste se uopšte dotakli problema „Elektroprivrede Srbije“ i proizvodnje koja je mnogo niža nego što bi trebala da bude. Takođe vam je to uticalo u prvom kvartalu ove godine na nisku stope BDP-a, ali razgovaraćemo o svim tim detaljima kasnije po drugim amandmanima.

Gospodine ministre, dobro je što ste takvu vest doneli u Narodnu skupštinu i sada dolazite na pozicije programa SRS.

Dakle, kineske investicije i njihov način poslovanja u Srbiji i do sada uloženih preko 10 milijardi evra su zaista dobro razmišljanje za budućnost, ali pod uslovom da se odreknete EU i da prestanete više da nam govorite kako su subvencije za kompanije koje dolaze iz zemalja sa zapada spas za Srbiju, što zaista nije tačno i ne treba da bude dugoročni ni kratkoročni, nikakav plan za Srbiju u budućnosti.

Vi ste čovek od struke i naravno da kao što mi parlamentarci znamo, vi do detalja znate kako izgleda strategija kineske Vlade za tzv. „Jedan pojas-jedan put“, novi „Put svile“, nazovite ga kako hoćete i kakva je uloga Srbije u tom kontekstu.

Šta je naša prednost kod kineskih investitora? Evo i ovog tehnološkog parka koji ste najavili da će da zaposli toliki broj ljudi sa tolikom investicijom, upravo to što mi nismo u EU, što mi ne moramo još uvek, ali kako stvari stoje vi sve više se povinujete tim pritiscima i ucenama koje vam dolaze od Evropske komisije, mi ne moramo da tražimo kao druge zemlje koje su u EU, sa kojima Kinezi sarađuju, bilo kakve vrste saglasnosti.

Pogledajte samo te kineske investicije za kratko vreme. Dakle, to je sve vrlo lako da se sagleda, koliko su učinile za srpsku privredu pa da možete da se hvalite ovom stopom, koja još nije dovoljna, rasta BDP. Šta bi bilo da mi nismo na vreme alarmirali javnost i da su Amerikanci došli i ponovo oteli fabriku „Železaru Smederevo“, nego su došli kineski investitori, koji su pored uloženog novca napravili sa pet hiljada zaposlenih proizvodnju koju je nekada Srbija imala sa 15 hiljada zaposlenih?

Razmišljajte u tom smislu, ne da vas ucenjuju ovi sa zapada, jer sve je u kineskom načinu planiranja u njihovom menadžmentu. To je ozbiljna zemlja….

Završavam, gospodine Marinkoviću. Verujem da se i vi slažete sa ovim modelom poslovanja.

Koja sve planira na duge staze, 100 godina unapred, a vi od danas do sutra, šta će da nam kaže ovaj ili onaj komesar, neke tamo birokrate iz EU.

Okanite se toga, krenite putem saradnje sa tradicionalnim prijateljima naše zemlje, Kinom, Rusijom, zemljama BRIKS, zemljama Evroazijske unije, da bi nam zaista u privredi bilo bolje.

Ja razumem gospodina Tončeva, SPS je u koaliciji na republičkom nivou sa SNS i normalno je da i vi očekujete, i manjinski ste partner, da dobijete ono što potražujete i ne samo vi, nego i vaše kolege, ali to nije suština moje replike, nego baš da iskoristim vaše izlaganje, kolega Tončev, da uputim generalnu primedbu ministru.

Gospodine ministre, znači, Vlada nije uradila, vi ste uradili jednu fiskalnu strategiju za 2020. godinu, pa revidiranu verziju i sve smo mi to pratili. Tu infrastrukturnu strategiju, bukvalno od opštine do opštine, od jednog do drugog administrativno ovog upravnog okruga. Ako toga nema, mi ne znam šta stvarno možemo da očekujemo.

Opet da se vratim na Kineze, na jednu našu parlamentarnu posetu njima tamo. Ta zemlja, koja ima toliku moć i toliku snagu, celu ekonomsku moć crpi upravo iz infrastrukture koju ima u zemlji i domaće proizvodnje. Opet ponavljam, domaće proizvodnje, kompanija koje su osnovane i koje su izvorno kineske, kao što to treba da budu naše srpske firme, koje treba da imaju mnogo više sredstava i mnogo više pomoći državi.

Nije ovo samo jedan od usporenih projekata. Biće, pa će da krene, pa očekujemo to, nadamo se. To sve treba sad i odmah znate. Ako se nešto kaže, opredeli se država, to mora da se radi. Da li je normalno u 21. veku na ulasku u Prijepolje da imate onakvu deponiju? Ono je neverovatno. Skoro je bila i ova Memedovićeva emisija, da vi vidite one jezive snimke, koliko otpada pluta rekom i kasnije slivom Drine itd.

Znači, sve se to dešava pred našim očima. Šta će sada taj tamo građanin, meštanin Prijepolja ili nekog drugog grada da kaže ili ovaj tamo u Batočini, u Kragujevcu, koji gleda da vi ne možete, nasledili ste ovo sa „Fijatom“ i kažete – eto to je neko drugi uradio? Niste još uradili deo koji spaja autoput sa ovim tzv. putem prvog reda od Batočine do Kragujevca. Stoje mašine. Ova nije obula štiklice, Zorana, od jutros, da tamo ide. Nema blata od jutros, evo, ja sam prošla. Ali, znate, ono je bruka i sramota da se danima ništa ne radi i vi sve tako sporo, sutra ćemo, danas ćemo. Tako zaista ne ide.

Govorio je prof. Stojmirović baš da bi meni dao mogućnost za repliku, tako sam razumela. Možda nije bio dorečen do kraja, ali otprilike je to izgledalo tako. Mi smo posetili jedan od najvećih industrijskih parkova u svetu i u Kini i bili smo u Sudžou i tamo su nam, kako predsednik okruga Sudžoua, tako i privrednici, upravo na taj način prezentovali njihove uspehe. Pokazali su nam močvarna zemljišta, ljude koji su bili siromašni, apsolutno živeli na ivici bede, a onda su zaista krenuli da oporavljaju svoju privredu stvaranjem, za početak, tih malih fabrika, manufaktura, ulaganjem države i subvencijama za te male, kasnije, korporacije i tako korak po korak došlo se do tog nivoa privrednog rasta.

Šta nas razlikuje od njih? Mi još uvek nemamo u državi, profesore Stojmiroviću, a to i ministar zna uređenost, što se tiče državne uprave i kontrole koja mora da postoji na svakom nivou. Još uvek visok nivo korupcije, još uvek visok nivo nerada onih koji treba upravo da pomažu domaćoj privredi. Pa neće ni ministar sam da ide od jednog do drugog grada ili njegovi pomoćnici. To moraju da rade ljudi iz sektora koji strateški upravljaju tim projektima i da pomažu da se oporavi domaća srpska privreda.

Nemaju oni samo proizvodnju onoga što narod u Srbiji poznaje. Njihova prerađivačka industrija je takođe jaka, zato i oni traže sirovine širom sveta. Ne mogu ni dovoljno da proizvedu. To je naša šansa da oporavimo i kraj odakle vi dolazite, Crna Trava i jug Srbije i zapadni deo Srbije, da obnovimo stočni fond, da podignemo cenu poljoprivrednog zemljišta.

Gospodine ministre, problem poljoprivrednih penzija i rešavanje tog i nasleđenog, a i aktuelnog problema ove Vlade i onoga što se dešava unazad od kako je SNS na vlasti je samo da je taj problem poljoprivrednika koji žele da odu u penziju postajao sve veći i veći.

Od ukupno, našla sam baš zvanični podatak, 145 hiljada poljoprivrednih penzija skoro većina i najveći broj onih je koji primaju oko 10 hiljada dinara, a ima i onih koji primaju porodične poljoprivredne penzije i to iznosi oko osam i nešto hiljada dinara. Oni su bukvalno sa takvim penzijama na ivici siromaštva.

Najveći problem je kod onih koji ne mogu da odu u penziju zbog duga koji je nastao kada nisu bili u mogućnosti da uplaćuju poreze i doprinose, a mi smo pokrenuli kao narodni poslanici inicijativu da im se otpiše dug za zdravstveno osiguranje koje nisu uplaćivali jer ga nisu ni koristili. Niko, ni oni, ni članovi njihovih porodica šta god da im se desilo nisu mogli da overe zdravstvene knjižice. Nepravedno je, gospodine ministre, da Poreska uprava od njih traži da plaćaju i taj deo duga, a takođe je nepravedno da onaj ko obrađuje 20 hektara isto plaća u skali poreze i doprinose kao i onaj koji jadan ima možda hektar zemlje ili je registrovao poljoprivredno domaćinstvo zbog neke malih leja nečega zasađenog, neki mali plastenik. To nije u redu.

Zaista je neshvatljivo da se niko ozbiljno nije bavio ovim problemom toliko godina. Jeste da je taj dug veliki i da bi to opteretilo budžet Republike Srbije sa možda, vi znate to tačno verovatno u dinar, jednom milijardom evra, ali verujte da je ovakvo dalje stanje neodrživo.

U pojedinim opštinama u Srbiji poljoprivrednici šta ko radi, oni od ujutru kod predsednika opštine na vrata, kod nadležnih članova opštinskih veća i tamo gde smo mi deo koalicije i tamo gde smo opozicija i traže ljudi rešenje - kako da odu u penziju ako im se ovaj problem ne reši.

Kaže koleginica - vreme, a da vreme je da to rešite.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam i pre nego što ste došli u Narodnu skupštinu sa Predlogom budžeta pratila na pojedinim medijima, na RTS, gde god ste se pojavljivali, vaš stav o ovom budžetu i ono što mi je i tad zasmetalo, a i sad dok izlažete i govorite narodnim poslanicima, stiče se utisak, i ne samo vi, nego juče i premijer, pa i pojedini ministri, kao da je ovo neki novac koji ste vi od negde sakupili, doneli vi ćete sad da ga raspoređujete na način na koji mislite da treba. Nijednom rečju niste rekli da se, a što je naravno opštepoznata stvar, budžet ove države puni iz džepova naših građana i privrednih subjekata. Da ste bar, eto, iz neke kurtoazije rekli – hvala vam građani Srbije i vama koji ste siromašni i vama koji ste na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i vama koji imate prihod nula dinara mesečno, a morate da platite poreze i sve ono što je potrebno da vam ova mafija izvršiteljska ne bi došla na vrata, ali izostalo je to.

Drugo što takođe bode oči, što bi se reklo, je da uopšte niste potencirali u razvojnim projektima Srbije i u planiranom rastu BDP sa mnogo većim akcentom razvoj domaćeg sektora i domaće privrede. Kada je bio rebalans budžeta za 2019. godinu mi srpski radikali smo ukazali na podatak da je nivo stranih investicija, odnosno subvencija za strane kompanije u Srbiji iz godine u godinu sve veći, vi ste rekli – da, to je donelo nova radna mesta, to je dovelo do povećanja BDP, ali mi smo vas upozorili na to da je to sve na neke kratke staze. Možda ćete i u sledećoj godini da kažete, ili neka buduća vlast ako se bude tako ponašala, a mi ne želimo više da se tako projektuje budžet sa tolikim subvencijama za strane kompanije, da je to dobro. Međutim, na duge staze vi, kao čovek od struke i drugi ljudi iz ekonomije, treba da znate da to nije dobro.

Šta mislite kako bi sad situacija bila u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, u Kini, da oni nemaju svoju proizvodnju i da nemaju toliki enormni rast na osnovu sopstvene potrošnje? Krenite od grada do grada, od opštine do opštine, pored ovakvog uvozničkog lobija i zatrpanog tržišta uvoznom robom i robom široke potrošnje i svom drugom, šta god želite da kupite, kako je onda moguće da pomognete naš domaći proizvodni sektor i domaće kompanije, ako oni nemaju mogućnost da dobiju takvu vrstu subvencija?

Vi ćete reći, gospodine Mali, da i oni mogu isto kao i ovi stranci za projekte i programe, ali to je uglavnom sve po političkoj osnovi i tamo gde šakom i kapom vladajuća stranka to želi da podeli. Čak se jedan od privrednika, koji se bavi tim poslom više od 20 godina, našalio i rekao je – pozvaću ili premijera ili Sinišu Malog ili Vučića da dođu na zatvaranje moje privatne firme posle 20 godina.

Lako je da pričaju poslanici iz vlasti koji nemaju lično dodira sa tim, koji nikada, na kraju krajeva, ništa nisu ni radili u životu od privatnog posla, ne svi, čast izuzecima, ali ako ste preduzetnik, kao što sam ja dugi niz godina pored ovog posla ovde, sada sam na stalnom radu u Skupštini, ali godinama sam bila preduzetnik i ta moja agencija trenutno ne radi zbog toga što obavljam posao narodnog poslanika, ali imam i te kako dodira sa privatnim sektorom, kao što je većina i mojih rođaka i prijatelja, trebalo biste da znate da je teška muka da obezbedite i plate i ovaj minimalac za koji ćete vi da kažete da će biti 30.022 dinara od januara 2020. godine, a za prosečnu, najosnovniju potrošačku korpu u Srbiji danas treba 37.000 dinara.

Dakle, nije sve baš tako šareno i lepo, kao što vi ovih dana hoćete da predstavite. Problemi su mnogobrojni zbog toga što je ta reindustrijalizacija Srbije i na uštrb, kako domaćeg sektora, mislim, u odnosu na strane kompanije, pa ako hoćete da pogledate, ono što je najveća boljka i na štetu našeg agrara. Možemo da kažemo da su pomaci što se tiče agrarnog budžeta… Hvalio se ministar Nedimović sa tim povećanjem za 2020. godinu, ali, gospodine Mali, to je sve nedovoljno. Mi smo, pre svega, zemlja sa ruralnim stanovništvom, sa poljoprivrednom proizvodnjom koja je gotovo na izdisaju, što zbog posledica ove dosovske, žute, mafijaške vlasti, ali i ne brige svih vas od 2012. godine do današnjeg dana, što se teško obnavlja taj stočni fond, što imamo usitnjene posede i uz sve to seljak mora da gleda u nebo u 2021. godine, a bez da strateški država uradi nešto, da li će grad, da li će poplava i šta će i, normalno, te klimatske promene su svuda u svetu.

Kad je već tako – zašto smanjujete u Direkciji za vode ovolika sredstva, umesto da ih povećavate i da u periodu, kao što su to uradili u Mađarskoj, u vodnim tokovima, kada je veći priliv vode, bolja hidrometeorološka situacija, pravite akumulaciona jezera da biste kasnije mogli da pomognete da od suše ne sprži sve u Srbiji, jer i hrana je skupa za običnog čoveka.

S obzirom na to da u ovoj načelnoj raspravi nemam još puno vremena da do detalja razdelim, osvrnuću se i na sektor turizma, a u kontekstu onoga što su govorile moje kolege: izdvajanja za Egzit, privatnu kompaniju, 65 miliona. Kako vam nije palo na pamet, gospodine ministre, da izdvojite više novca za Drinsku regatu u Bajinoj Bašti? To je nacionalni brend. Dva miliona dinara samo iz budžeta dobija Bajina Bašta za Drinsku regatu. Kako vam nije palo da to udvostručite, utrostručite? Tamo dođe od 50 do 100 hiljada ljudi i to je prirodna veza naroda sa jedne i druge strane Drine i promocija jednog od najlepših krajeva Srbije. Za Sabor trubača u Guči? Da ne govorim o tome da još nema potpisanog ugovora za izgradnju gondole od Brzeće do Kopaonika, koju čekaju građani Brusa i tog dela Srbija 20 godina.

Nije vam palo na pamet da planirate, pa da kažete, nego se hvalite ovim Moravskim koridorom kojim je Zorana sa Skotom napravila sebi biznis za 300 miliona evra više, a šta ćemo sa jugozapadnim delom Srbije gde je najveći potencijal za razvoj turizma i stočarstva? Da ste bar rekli autoput Užice – Nova Varoš – Prijepolje biće u perspektivi, pa tom limskom dolinom su još 70-ih godina pravili komunisti na vlasti neki magistralni put i nećemo valjda ceo taj kraj Srbije da ostavimo na milost i nemilost ili samo da čekamo kada će čobani sa Jadovnika da siđu u neko selo dole posle šest meseci i, eto, to vam je, što vam je.

Dakle, gospodine ministre, mnogo bolje ste trebali da prekomponujete ovaj budžet. Sve ove stavke koje se tiču davanja za proces evropskih integracija mi bismo brisali i tako ne biste imali budžetski deficit, a ono što je nepotrebno preusmerili bismo u ove i slične razvojne projekte koji su neophodni Srbiji, a pre svega poljoprivrednicima, pre svega za veće socijalna davanja, pre svega za viši učenički standard, za očuvanje našeg kulturnog i nacionalnog identiteta.