Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, moram da reagujem u ovom u izuzetno teškom trenutku za srpski narod, i u Srbiji i u Crnoj Gori, zbog činjenice da zloupotrebom govornice i prisustvom u Narodnoj skupštini jednog čoveka, za koga u srpskom Baru i u svakom mestu u Crnoj Gori kažu da je nesoj i nerod, i da je izdajnik, zloupotrebljava svoje prisustvo i govori o nečemu za šta lično nikada nije bio zainteresovan.
Jeste u političkom smislu ako treba da se izađe i u ovako dramatičnom i zaista teškom trenutku to da se kaže, a da je u pitanju nemoral i zaista hipokrizija najvišeg mogućeg stepena govori činjenica da smo mi srpski radikali, mi Šešeljevci, ukazivali na to šta se desiti i upozoravali i crnogorsko separatističko rukovodstvo našim prisustvom tamo.
Kao član SRS čitave prošle godine, zajedno sa nekim od kolega, na kraju nekih od bivših kolega, ali ne sa ovom dotičnom osobom koja je bila za govornicom, održala sam mnogo tribina u gradovima Crne Gore pod sloganom - Sloboda Šešelju. Sada će neko od vas da pomisli da je ta tribina bila posvećena samo brizi i odbrani našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Ne, u trenutku kada sam se s njim, kao i drugi saradnici, dogovarala da odlazimo tamo i održavamo te tribine, naša osnovna intencija je bila da podižemo duh srpskog naroda.
Godinu dana posle separatističkog referenduma i odvajanja srpske Crne Gore od svoje matice Srbije naša misija je bila da kroz te tribine, Sloboda Šešelju, prepunim zaista dvoranama u gradovima, gde to možda nije bilo za očekivanje, kao što je Bar, dakle prepuna dvorana Skupštine opštine, i zabrinuti Srbi, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije su nam govorili da moramo da reagujemo i da upozoravamo režim Borisa Tadića i Demokratske stranke da će doći dan i da će se to desiti.
Ovog leta sam, ne koristeći vreme toliko za odmor koliko da posetim svoju rodbinu i pre svega prijatelje, provela nekoliko dana u srpskoj Crnoj Gori. Ono na šta sam naišla to je otvorena bojazan pre svega mladih ljudi. Tako sam i neke, koji su i vaši prijatelji i rođaci, mislim na vas koji podržavate ovaj režim i niste se usprotivili i niste upozoravali na vreme Mila Đukanovića, Roćena i ostalu separatističku bratiju, da to ne rade i da mi moramo da štitimo naš narod.
Dakle, tako sam upoznala i neke vaše poznanike, rođake i prijatelje, što sam vam u privatnom kontaktu i rekla. To su mladi ljudi, srpska omladina, deca, deca koja žele tamo da žive, mladi ljudi koji imaju svoje porodice i koji svoju budućnost vezuju za svoju otadžbinu, a to je srpska Crna Gora. Očekivali su da odavde parlament jasno i nedvosmisleno uputi poruku kroz rezoluciju, kroz ono što smo mi srpski radikali nazvali - nacionalna strategija za opstanak Srba u srpskoj Crnoj Gori.
Ko je otišao samo korak dalje - srpski radikali u Crnoj Gori, koji su znajući za sve to insistirali, iako naša snaga u institucionalnom smislu tamo nije velika, imamo jednog ali sjajnog poslanika, mladog Bojana Strunjaša, izabranog na srpskoj listi na kojoj i mi učestvujemo u Crnoj Gori, i koji su učinili, bar apelujući na separatistički režim ...
(Predsednik: Vreme.)
... da to ne radi našoj braći tamo, da se bar lične karte izdaju na ćirilici, da se čuje taj glas i da zaista krenemo, za razliku od pojedinih, za žaljenje moram da konstatujem, drugih srpskih političkih stranaka, koje su odustale od tog koncepta, pa čak rekle - pa, znate, možda sada nije trenutak i nije vreme.
Samo smo mi, srpski radikali, znali da je za to vreme i samo smo mi kroz ono što nam zaista poručuje i naša svest i savest želeli da pomognemo našoj braći u Crnoj Gori. Sada moramo da reagujemo veoma brzo.
Gospođo Đukić-Dejanović, deleći zaista ovo što je rekla koleginica i zamenik predsednika naše poslaničke grupe, gospođa Pop-Lazić, ne mogu ipak da verujem u to da ste vi kao autentični predstavnik jedne državnotvorne i odgovorne politike partije koju ste osnovali, koju nikada niste napuštali, i kao predsednik Skupštine dozvolili sebi, kao jedna osoba sa integritetom i sa takvim intelektom, da neko u vaše ime obelodani odnosno da sa skupštinske govornice kaže ono što su ljudi već preko medija čuli.
Želim da poručim i građanima Srbije, i svim Srbima u Crnoj Gori, da ćemo mi istrajno da se borimo za njihove interese, da ih nikada nećemo napustiti i da ćemo učiniti sve jačanjem srpske ideje ovde i našom snagom i, pre svega, pobedom takvih kojih su otcepili Crnu Goru od svoje matice, a to je pobeda koja mora da se ostvari u Haškom tribunalu.
Jer, ako pogledate reči našeg velikog reditelja, da ne govorim sada o njemu, koji govori stalno o toj opasnosti koju te globalne svetske sile imaju nad Srbijom i nad prostorom gde žive Srbi, mi, SRS, videli ste noćas i naši prijatelji i poznanici iz SPO, da je jedina snaga i odbrana za naciju i za Srbe upravo ideja koju promoviše SRS i naš predsednik dr Vojislav Šešelj.
Završiću, ne samo sa sloboda Šešelju, već sloboda za sve Srbe, i ovde, i u Srbiji, i u Republici Srpskoj i svugde gde živi naš narod.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, izvinjavam se što sam malopre dok sam sedela za stolom potpredsednika koristila i javila se na mobilni telefon, ali, verujte mi, za ovih 10 ili 15 minuta stiglo mi je ne znam ni sama koliko poruka i poziva od uznemirenih Srba iz srpske Crne Gore, i želim samo da kažem, gospođo predsedniče, pošto ste vi pre svega jedna časna Srpkinja i patriota, da svaki put, a znam da to nije vaša volja, kada građani koji nisu više poslanici izlaze za govornicu, svaki put kada neko na takav način pomene ono što radi SRS i naš predsednik, kao žena koja je pre svega rodoljub i patriota, reagujete.
Jadno je i bedno ono što smo malopre čuli i ne bih više na drugačiji način, zbog svog dostojanstva i prof. Šešelja, da reagujem. Da smo mi srpski radikali, koji smo bili spremni da u svakom trenutku život damo za svaki pedalj srpske zemlje, obišli smo, mislim, svaki zaselak, za sebe kao jednu mrvicu u armiji ljudi kao što je SRS, onda tek možete da zamislite šta su ovi drugi uradili.
Mogu da kažem da sam dala taj neki doprinos, obilazeći ne samo Crnu Goru, nego dižući glas protiv onoga što se zove uništavanje slobode srpskog naroda.
Ali, ako već neko ko je doprineo direktno da danas – mada mu to nije otežalo, videli ste i sinoć, videćete i noćas, jer nastavlja da razbija antisrpski Haški tribunal, tamo se pominju pitanja, na kraju krajeva, svega onoga što nam se dešavalo unazad 20 godina – ako neko ko je direktno odgovoran za to što prof. Šešelj danas nije mogao da pozove svoj tim za odbranu, kao što ne može unazad 10 dana, izađe za govornicu i u svom ciničnom maniru kaže, pre svega sa izrazom lica koji oslikava da se neko ne oseća dobro u svojoj koži i da ima dosta mržnje, pre svega prema prof. Šešelju - računa, ma, ko ste vi, vi niste bitni - kaže da mi dobijamo neke naloge šta da kažemo za govornicom, onda je to više nego nečasno i nemoralno.
Prof. Šešelj ne samo da ne može da kontaktira ni sa gospodinom Krasićem, Jerkovićem, ni sa gospodinom Aleksićem, ni s nama koji smo članovi tima za odbranu, već je pod pretnjom da mu se zabrani poseta i njegove supruge, i dece i unuka.
Zaista, pre svega, zbog ovog izuzetno teškog trenutka i zbog činjenice da su mi misli usmerene prema prijateljima i svima onima koje znam ili ne znam u srpskoj Crnoj Gori, želim da pročitam poruku koja mi je stigla od srpskih radikala iz srpske Crne Gore: Milo Đukanović, taj separatista i taj kriminalac, koji služi Šiptarima, Amerikancima je ukinuo mogućnost da se mi zovemo SRS - dr Vojislav Šešelj.
Ali su mi Šešeljevi radikali, koji su u danima neuspelog puča i u svim ovim danima stali iza nas i svog legitimnog predsednika, poslali poruku: "Onaj koga plaća NATO, neka ne brani Srbe u Crnoj Gori, neka je Nikolića sramota i sram, jer on je sa Milom ruku pod ruku. I jednog i drugog plaća Mišković". To je poruka koju sam dobila od radikala iz Crne Gore, Šešeljevih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, reagujem zbog jedne tehničke stvari. Vi niste bili u sali pre pola sata, ali obraćam se ovim putem ljudima koji su zaduženi za prenos sednice. Naravno, oni nisu krivi zbog toga jer sam ja naknadno dobila obaveštenje od sekretara da je on dobio dopis kojim se jedna grupa građana u Narodnoj skupštini Republike Srbije identifikuje kao skraćenica SNS. Vi to ne možete da vidite, mogu građani da vide u direktnom prenosu sednica Narodne skupštine.
Zamolićemo vas, mi iz poslaničke grupe SRS, gospođo predsedniče, da nam dostavite taj dopis za koji mi je gospodin Odalović rekao da postoji. To je neprihvatljivo.
Neprihvatljivo je bilo i sve ono što se dešavalo prethodnih dana, kada su ti isti ljudi koji su oteli mandate i pokrali SRS na listi na kojoj su izabrani, potpisivani kao nekakva poslanička grupa koja ima neki svoj naziv. Za nas je to, zaista, povreda dostojanstva.
Javila sam se po članu 104. i po članu 23. Poslovnika. Naime, Poslovnik poznaje kategoriju ''grupa građana'', ali samo u trenutku kada grupa građana izađe na izbore i kada ima neki svoj naziv. Ovo je, zaista, pre svega, način da se zamajavaju građani i da se kroz javnost i kroz direktni prenos sednica Narodne skupštine promoviše nešto što u stvarnom političkom životu ne postoji.
Da li će da postoji, neka pokažu neki naredni izbori. Mi imamo političke stranke, poslaničke grupe i ljude koji predstavljaju te stranke, koji izlaze za govornicu i koje, kao takve, javnost poznaje po imenu i prezimenu.
Dakle, ja sam slučajno obratila pažnju i opet vam kažem, vi to niste mogli da vidite jer se displej nalazi na stolu predsedavajućeg, međutim, već su mi stigle reakcije građana putem SMS poruka da je to neprihvatljivo, kao što vama stižu telegrami da, navodno, neko opstruiše Skupštinu, očigledno Vlada Republike Srbije, u ovom slučaju i guverner Narodne banke, koji, o ovako ozbiljnom pitanju, kada je finansijski kolaps u državi, ne želi da se pojavi pred narodnim poslanicima.
Molim vas, gospođo predsedniče, da reagujete jer se na najgrublji način, kroz ovakav vid obmanjivanja javnosti, kao uostalom i kroz sve ove druge besomučne kampanje na ovim režimskim medijima Borisa Tadića, vodi hajka protiv SRS i protiv izborne volje građana, koju, vidite, i oni sami svojim reakcijama žele da zaštite preko nas koji smo njihovi autentični predstavnici u Narodnoj skupštini. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, dakle, povreda dostojanstva Skupštine.
Prvo da rezimiramo da je to sve počelo u današnjem danu, dakle, ta odmetnička, isključena iz SRS grupa na čelu sa svojim guruom Nikolićem i kad se već gospodin Martinović upitao i pita se i javnost šta znači to SNS?
Gospodine Martinoviću, uvaženi kolega, možda satanistička Nikolićeva sekta, možda, a možda i nešto drugo. To zaista ne znam. Treba da znaju građani Srbije.
Ali, ja se javljam da kažem da je sve počelo danas od momenta kada je taj građanin, koji u džepu drži mandat SRS, a izabran na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, i verovatno još onih 600 hiljada evra što je ukrao od SRS, pa milione koje mu daju oni koji ga već plaćaju da to sve radi.
Zaista, moramo da dovedemo Skupštinu u stanje normalnog rada.
Videli ste (sada mi je drago što je došla gospođa Kolundžija) da su poslanici SRS i to je najširi mogući dijapazon novih likova za srpsku javnost, mladih, obrazovanih ljudi, sjajnih radikala, celog dana argumentovano veoma stručno govorili o predlozima zakona, o ovom setu koji je na dnevnom redu, kako prvom, tako i drugom.
Ponosni smo, kao i građani Srbije, što SRS, koja brine o budućnosti naših građana, ima u svojim poslaničkim klupama ovako divne ljude, ljude koji su spremni da zarad interesa građana Srbije govore ono što je naš program, naša ideologija.
Mi sad dolazimo u situaciju, gospođo Đukić-Dejanović, da ljudi iz tehnike RTS, opet kažem oni ništa nisu krivi jer su to zvanično dobili, kao tu neku skraćenicu, moraju da urade ono što se od njih traži na osnovu nekog dopisa. Šta znači taj dopis? Klasičnu zloupotrebu, obmanjivanje javnosti. Vidite koliki je nemoral u pitanju, koliki je cinizam u pitanju i za to postoji, gospođo Đukić-Dejanović, u vašoj oblasti šifra, za svaku bolest i za svaku psihopatološku potrebu da se obmanjuje javnost i da se varaju građani. Što se tiče lopovluka, to je ono čime treba da se bave državni organi. O tom potom.
Ako neko ima potrebu da se jednog dana predstavlja ovako, drugog dana onako, a nikako ne može da se predstavlja ovde u Skupštini, zato što je to zloupotreba, kršenje izborne volje, onda smo mi svi, uvažene kolege narodni poslanici, u problemu sa tim.
Sada ću da završim sa tim i reći ću vam, evo i kolega Albijanić koji je zaista jedini autentični ''naprednjak'', koga znam u ovoj sali, u Srbiji, zna kako to izgleda u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ili ste u poslaničkoj grupi koja je registrovana na osnovu programskih sličnosti i ideologije, koju ova odmetnička grupa nema, videli ste da su umesto slavnog srpskog simbola dvoglavog orla, kojeg su skinuli i bacili, stavili neka dva iskrivljena romboida. Nema veze, hajde u korpu dvoglavi orao, može romboid, plave i crvene boje, iskrivljen. Dakle, radi se ...evo, završavam.
(Predsedavajuća, Gordana Čomić: Tri minuta i 30 sekundi.)
Otkud vi?
Dakle, radi se o tome da je to zloupotreba, da se obmanjuje javnost. Zahvaljujem.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 161, koji reguliše hitni postupak, kao i član 84. stav 2. Bolje je reći – zloupotrebljen, mada mi nemamo tu odrednicu u našem poslovniku, zato što je diskusija prethodnih kolega, a i nas, srpskih radikala i kolega iz DSS-a, upravo pokazala pred čitavom javnošću gde se danas nalazimo. Koliko je odsustvo realnosti kod ovlašćenog predstavnika predlagača, kod Poslaničke grupe DS-a i onih koji im pomažu u tome, govori činjenica da su danas, 7. oktobra, za pitanje KiM-a više zainteresovani novinari dnevnih časopisa u Srbiji nego vladajuća većina.
Verujem da se i vama, nekim kolegama iz drugih parlamentarnih stranaka, baš kao i nama, desilo da nas zovu novinari pojedinih dnevnih listova i da nas pitaju kako reagujemo na najavu separatističke crnogorske vlasti, na čelu sa Milom Đukanovićem i njihovim ministrom inostranih poslova Roćenom, posle održane sednice u petak, u Skupštini Crne Gore, na priznavanje kvazišiptarske države Kosovo od strane crnogorske kriminalne klike i kako reagujemo na najnoviju izjavu evropskog predstavnika Pitera Fejta da nema evropskih integracija dok Srbija ne prizna status tzv. Euleks misije na Kosovu i Metohiji.
Mi se nalazimo u jednoj, zaista, užasno teškoj situaciji. Ova narodna skupština tumara zbog nesposobne Vlade i zbog predsednika Srbije, koga očigledno ne zanima sudbina našeg naroda na Kosovu i Metohiji, koji daje takve izjave i vraća nas na neke priče iz 1994. godine, koje je, sećate se, još onda započeo Dobrica Ćosić.
Mi srpski radikali smo tada morali da štampamo specijalno izdanje časopisa "Velika Srbija", da objašnjavamo građanima, još 1994. godine, kakva je opasnost od takve sulude pomisli da se deli naša južna pokrajina.
Sazivate sednicu i kažete nam, još objedinjujete ovoliko tačaka dnevnog reda, kao razlog za hitni postupak – ''neophodnost usvajanja ovih zakona", zato što to od vas traže vaši zapadni mentori.
Šta je preče od toga nego da Narodna skupština da odgovor na ove očigledne pretnje? Da li vi znate koliko naših sunarodnika, a znate, živi u Crnoj Gori i kako se osećaju Srbi u Crnoj Gori koji znaju da će, koliko za dan ili dva, separatistička kriminalna vlast, na čelu sa Đukanovićem, da krene putem onih koji su to uradili, a članice su EU?

Završavam.
Kako mislite da je bilo nama, članovima delegacije, prošle nedelje, kolega Tomić je samo nešto od toga rekao, kada smo došli u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope i kada smo videli kakvu nam još dalje omču oko vrata stežu i otvaraju ta nepostojeća pitanja izjednačavanja Vlaha i Rumuna, postojanje problema u tzv, kako su oni to naveli, Timočkoj dolini?
Koliko je neozbiljna situacija na svakom koraku, gospođo Đukić-Dejanović, govori i ovo.
Vi ste i redovni profesor fakulteta i uvaženi stručnjak iz vaše oblasti, a dr Paja Momčilov je predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, a to je jedini skupštinski odbor koji intenzivno radi na strateškim dokumentima. Čovek hoće, srpski radikal, da radi i da vidi šta to Vlada predlaže.

Juče sam prisustvovala sednici tog odbora. Oni ne znaju da li da primene modifikovanu strategiju "Monike" ili "Sindi" za nezarazne bolest, ali koje se, nažalost, kao zaraza šire i od kojih pati stotine hiljada  naših stanovnika.
Nemojte da se poigravate strpljenjem građana. Ako ste spremni da tako unižavate Narodnu skupštinu, ako Boris Tadić želi, a očigledno je, da proda Kosovo i Metohiju, ako se zakleo na Ustav, mi srpski radikali ćemo do kraja da branimo interese našeg naroda i države. Zbog toga smo dobili poverenje i to je jedino što nas obavezuje da ovde radimo.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsedniče, vi ste prekršili član 100. Poslovnika, zato što sam se ja pre uvaženog kolege javila da bih vam objasnila kako ste povredili Poslovnik u slučaju kolege Zorana Krasića.
On je vrsni advokat, šef tima za odbranu profesora doktora Vojislava Šešelja, odličan poznavalac domaćeg i međunarodnog prava, za 10 kopalja iznad aktuelnog ministra i onih prethodnih i, zaista, njemu nije potreban ''drveni'' advokat, a naročito ja, koja nisam advokat po struci ni pravnik po zanimanju, ali sam potpredsednik Skupštine i neko ko i te kako treba da vodi računa o tome šta kolega, odnosno koleginica, u ovom slučaju, radi i na koji način predsedava Narodnom skupštinom.
Dakle, kada je kolega Krasić, iz zaista najbolje namere, i zbog gospođe ministra i zbog celokupne javnosti, koristeći član 136. Poslovnika (a vi ste i taj član Poslovnika povredili, ali sam se javila zbog povrede člana 100, jer mi odmah niste dali reč), govorio o načinu na koji je napisano obrazloženje za ovaj set predloga zakona, on nije mislio, kako ste to vi, u neuspelom, duhovitom pokušaju hteli da objasnite, na grafičko rešenje, ili na font slova, ili na stil pisanja obrazloženja, nego je veoma stručno i precizno, ako ste ga slušali, ali, očigledno, niste, ukazao na to da su suvoparno navedeni razlozi za osnov, ono što je i po članu 136. i po članu 97. tačka 2. Ustava bilo potrebno da se napiše da bi ovaj zakon ušao u proceduru. Isto tako, ukazao je na činjenicu da su ovi zakoni uvršteni u dnevni red po hitnom postupku i na štetne posledice određenih članova ovih zakona.
Ne razumem zbog čega onda takva vrsta pokušaja omalovažavanja narodnog poslanika i takav odnos prema nečemu što je više nego stručan pristup onome što je na dnevnom redu. Možda vi želite da kažete, gospođo Čomić, da mi ne možemo da se javljamo ako to vama ne odgovara i da ne možemo da reklamiramo povredu Poslovnika ako vi imate drugačije viđenje cele situacije.
Ja sam u nekoliko navrata čula, jer stvar je, pre svega, moje pristojnosti, ali i činjenice da vi jako glasno govorite s mesta potpredsednika kada je predsednik Skupštine tu, kako vi pogrešno suflirate da to ne može tako i da članovi 225. i 226. koje su danas koristili mnogi poslanici, ne samo srpski radikali, nego i iz drugih političkih stranaka, mogu da se koriste onda kada je iscrpena lista govornika i kada, praktično, nemamo više šta da radimo, pa ko hoće da se zabavi, neka koristi članove 225. i 226.
To nije dobar manir.
Pretendujete da pokažete neku demokratiju, koja je ovde potpuno urušena krađom mandata SRS-a i činjenicom da ste nam pola sata vremena uzeli da bi neki neidentifikovani građani, koji imaju mandate, sedeli ovde, a nisu na listi prijavljenih. A, i što bi kada su oni ionako privezak Borisa Tadića i podržavaju ove zakone, šta njih briga da učestvuju u raspravi o ovim zakonima.
Em nam kradete, kradete nam vreme, a sada vrsnom pravnom stručnjaku kažete – ako vam se stil ne sviđa, vi se onda žalite na nekom drugom mestu.
Ne, žaliće se Udruženju fizičara, kome vi, možda, pripadate, ili ne znam kome, ali znate, vi na taj način pokazujete da ne cenite narodne poslanike, a potpredsednik ste Skupštine. To nije u redu.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Nastojte da održite nivo i dostojanstvo, kao što to radi svaki srpski radikal. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 101. i 173. Poslovnika Narodne skupštine. Član 101. reguliše pravo na repliku narodnog poslanika, a član 173. govori o javnosti rada Narodne skupštine.
Htela sam da vam kažem da smo mi srpski radikali u većini hrišćani pravoslavne veroispovesti. Ima među nama onih koji su muslimanske veroispovesti, kao gospodin Spaho i njegova porodica. Ja im čestitam praznik. Ima onih koji su katoličke, protestantske veroispovesti.
Mi smo odavno na Centralnoj otadžbinskoj upravi SRS doneli odluku, ako to želimo, a želeli smo svi mi koji smo pravoslavne veroispovesti, da položimo zakletvu pred Bogom i pred sveštenicima u mesnim crkvama ili u parohiji ili ovde u Sabornoj crkvi u Beogradu, kada dobijemo mandat od SRS, na čijoj listi smo izabrani.
Ja sam tu čast kao hrišćanka i kao pravoslavka imala prvi put davne 1996. godine u crkvi Svetog Aleksandra Nevskog, pošto nam je tada sedište stranke bilo u Francuskoj ulici u Beogradu, a kasnije, nekoliko godina po izboru drugi put za narodnog poslanika (već sam u petom sazivu kao narodni poslanik izabrana na listi SRS - dr Vojislav Šešelj), u eparhijskoj crkvi u Šumadiji, u Kragujevcu, u crkvi Uspenija presvete Bogorodice. Svako od nas sa velikim ponosom gleda na te uramljene zakletve. Jednu mi je potpisao dr Vojislav Šešelj, tu prvu, a ovu drugu, u njegovom odsustvu, tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Javila sam se da repliciram da bismo otklonili sve te gluposti i sve ono što danima piše u štampanim medijima i što se sada protura kao neka parodija u elektronskim medijima.
Svako ko želi da veruje i ko želi, a mi pozivamo svakoga, da se zakune u crkvi, može to da radi, ako hoće. Ali, Tomislav Nikolić nema razloga da se boji jer se to odnosilo samo na srpske radikale, a on nikada pravi radikal nije ni bio.
Prema tome, nema uopšte razloga da se boji, a boje se svi Boga i svega onoga što rade u životu, ako su nečasni i ako se poigravaju ljudskim sudbinama i životom, kao što on to sada radi, jer je insajder i želi da učestvuje, zajedno sa tužilaštvom, u ubistvu našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Pozivam se na član 173. Poslovnika. Molim ovu tehniku iz RTS-a, pazite dobro vi koji sedite u režiji, u miksu RTS-a, svaki put kada Tomislav Nikolić izađe za govornicu neka se pojave one kockice na ekranu, jer on je očigledno zaštićeni svedok tužilaštva. Molim vas da mu modifikujete glas kako se ne bi znalo ko je taj; ako može, u glas neke novinarke. Bila bih vam izuzetno zahvalna. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nema nikakve razlike između Božidara Đelića i Boška Ristića. Razlika je u milionima evra. Otprilike su istog rasta, iz istog su "žutog preduzeća", Demokratske stranke. Sada ne možete, gospođo predsedniče, da se rukovodite dvostrukim aršinima. Ako vam je koleginica Radeta rekla da je, po članu 87, ovlašćeni predstavnik predlagača ovoga što je na dnevnom redu dužan da bude u sali, onda morate da se vratite na sednicu koja je održana pre 15 dana, kada je napravljena pauza da bismo negde u hodniku "ulovili" Đelića da dođe i da bude prisutan dok govorimo o tačkama dnevnog reda koje su tada bile u skupštinskoj proceduri.
Ovako, mi nemamo informaciju gde se nalazi ovlašćeni predstavnik, a taj isti se drznuo, mislim na Boška Ristića, pre nekoliko dana, dok su poslanici SRS govorili o onome što je danas očigledno a to je da je Tomislav Nikolić instruisan od strane Borisa Tadića i Haškog tužilaštva da radi i na razbijanju SRS i na pripremi ubistva našeg predsednika dr Vojislava Šešelja... Boško Ristić je, čini mi se, rekao koleginici Radeti – zbog vas ne mogu da se razreše sudije kojima je istekao mandat na tim funkcijama unazad dve godine.
Kolega Vlatko, baš mi je drago što ste vi ovde, zato što ste vi bili u istoj situaciji. Sećate se kada ste vi, čini mi se u prošlom sazivu Skupštine, bili ovlašćeni predstavnik predlagača; insistirali smo da dođete, da budete tu i napravljena je pauza (to je tada uradio Oliver Dulić), dok se ne pojavi u sali onaj ko je ovlašćen da nam predloži tačku dnevnog reda.
Znate, ako neko kaže... Čula sam kada je potpredsednik Skupštine Gordana Čomić dobacila da nije u obavezi da prisustvuje. U obavezi je, zato što mi time urušavamo tok sednice i integritet Skupštine. Čekajte, šta će nam onda član 93? Član 93. reguliše po kojoj proceduri i kojim redosledom teče, lepo piše, sednica Narodne skupštine; ako je tu navedeno ko ima pravo da govori, kada, na koga se odnosi ograničenje, na koga se ne odnosi, onda je valjda logično da Boško Ristić bude u sali.
Mene to ne iznenađuje. Taj čovek, Boško Ristić, zabeležen je u analima Skupštine Srbije kao neko ko je, uz ovog Nikolića, bio prava bruka na mestu predsednika Administrativnog odbora. U vreme dok je Boško Ristić bio predsednik Administrativnog odbora imali smo, dame i gospodo narodni poslanici, 308 narodnih poslanika. Takvog ste sada ovlastili, ali ako nemate boljeg, a nemate, bar ga privedite u salu, inače ne možemo da nastavimo i ne možemo da razgovaramo o ovoj tački dnevnog reda.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam tražila povredu Poslovnika, već sam se javila po Poslovniku. Ako mi dozvolite, vrlo ću kratko, po članu 1. Poslovnika koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika, da dam jedno objašnjenje, tek toliko da napravim komparaciju...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice Nataša Jovanović, reč po Poslovniku se može dobiti samo ako narodni poslanik uoči povredu procedure tokom rada sednice, kada dobija reč da govori o povredi Poslovnika. Vrlo dobro znate sve članove Poslovnika koji to regulišu. Dakle, ako želite reč po povredi Poslovnika, samo u tom slučaju je možete dobiti. Javljanje po Poslovniku ne postoji definisano u Poslovniku Narodne skupštine; izrecite koji je član Poslovnika povređen.)
Član 104.
(Predsedavajuća: Izvolite.)
Član 104. Poslovnika – povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika u prepodnevnoj diskusiji nekih lica koja su ovde identifikovana od strane službe i vas kao narodni poslanici, a oni su građani, isključeni članovi Srpske radikalne stranke.
Koliko oni vređaju dostojanstvo ne samo svakog srpskog radikala, već svakog mladog, nacionalno svesnog građanina Srbije, govori činjenica da se u ovim satima dok mi razgovaramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije u centru Kragujevca, kod sedišta naše šumadijske eparhije, održava akcija koju organizuje Savet za omladinu i sport gradskog odbora SRS. Dakle, u centru Kragujevca je u ovom trenutku najmanje 30 mladih ljudi, studenata kragujevačkog Pravnog fakulteta (neki su već diplomirani pravnici), koji prikupljaju potpise za peticiju podrške prof. dr Vojislavu Šešelju, koju želimo da uputimo predsedniku Ruske Federacije i Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije, da se dr Šešelju koji brani otadžbinu i srpstvo pred Haškim tribunalom ne nametne branilac, kao što to imaju nameru da urade ovi zlikovci u Hagu, u čemu im svesrdno pomaže onaj koji je bruka za Kragujevac, isključeni, bivši član SRS - Tomislav Nikolić.
Sada su njegove namere prozreli i prepoznali, pošto su sve maske pale, i kragujevački radikali i moji cenjeni sugrađani. Za razliku od njega, ovi ljudi koji su budućnost Srbije svojom aktivnošću na ulicama grada Kragujevca i odlazeći u kuće ljudi koji žele da ih prime... A, verujte mi da ljudi, prateći sve ovo što se dešava i šta je sve učinio Tomislav Nikolić da pomogne zlikovcima u Hagu da se omete proces odbrane našeg predsednika, sa još većim žarom i još većom istinom u srcu, u borbi za slobodu celog našeg naroda, ne samo za slobodu Vojislava Šešelja, rade ovako časnu stvar.
Zato pozivam ne samo sve Kragujevčane, već sve građane Srbije, da se priključe ovim mladim ljudima, aktivistima SRS i svim srpskim patriotama, u borbi za ono što nam je najsvetije, a to je sloboda našeg naroda. Ako pogledate član 23. Ustava Republike Srbije koji reguliše slobodan razvoj ličnosti i slobodu, videćete da neki ljudi ovde, koji se lažno predstavljaju kao narodni poslanici, ne žele slobodu ni za koga. Oni žele samo interes za sebe, za svoj džep, za svoje najbliže saradnike, za odmetnike koji su u trenutku kada se sprema ubistvo našeg predsednika učinili sve da idu naruku upravo tim egzekutorima i onima koji nam ne daju da živimo kao normalan narod.
Mi se sutra priključujemo našoj delegaciji u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Nije slučajno onaj izveštaj Monitoring komiteta skinut sa dnevnog reda. Šta mislite, zbog čega? Zato što se u najvećem delu tretira i položaj državnih institucija i Narodne skupštine, ali se najviše tretira pitanje Kosova i Metohije.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Otkud to da baš u ovom trenutku Boris Tadić izlazi sa idejom, koju je prvi put izneo Dobrica Ćosić 1994. godine, o podeli Kosova i Metohije? Mislim da je danas, naročito kada razgovaramo o tome šta rade Ujedinjene nacije i pominjemo taj njihov dan, trebalo da otvorimo to pitanje i da se ne čuje samo naš glas...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... nego i glas vas drugih koji ste glasali za ...
(Isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, vi kažete da je ovo naša zajednička kuća. Jeste, u pravu ste, ali ovde ima uljeza, tako da vas molim da nađete neko sredstvo da to rešite, pošto nisam za to baš kompetentna.
Reklamiram povredu Poslovnika, članova 100, 104, 31, i člana 10. Ustava koji ste vi povredili. Pre nego što mi date objašnjenje insistiram, kakav god vaš odgovor da bude, koliko god da traje, da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li ste vi, Gordana Čomić, potpredsednik Skupštine, povredili Poslovnik i Ustav.
Član 10. Ustava reguliše jezik i pismo u Republici Srbiji: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava." Ne razumem kojim jezikom vi govorite. Protestujem, kao i većina lingvista u našoj zemlji koji su već protestovali, zbog vašeg načina obraćanja sa tog mesta, kao potpredsednika Skupštine. Četiri puta ste me danas prozvali, odnosno dali mi reč po Poslovniku i rekli "za reč se javila narodna poslanica Nataša Jovanović".
Ja vas molim da ne uzurpirate moja prava kao narodnog poslanika, da ne kršite Ustav Republike Srbije. Valjda je moguće za vas da naučite to elementarno iz srpskog jezika. Samo je potrebno da kažete – narodni poslanik taj i taj, nema nikakvih problema. Ovako, vi prvi kršite Ustav naše države i jezik koji je u upotrebi, a držite nam nekakva predavanja. Zaista nema smisla, gospođo Čomić.
Dakle, insistiram na tome od 2001. godine; svaki put kada sam insistirala na tome vi ste zagovarali neki novogovor, kao što to rade Sonja Biserko, Nataša Kandić i šta znam ko, zato što želite da kroz uvođenje tog novogovora, koji ne postoji u zvaničnom srpskom jeziku, izvršite određenu denacifikaciju naše države, čemu se ja protivim. Protivim se tome i insistiram da poštujete Poslovnik i Ustav i da mi se normalno obraćate.
Pošto vidim da ste danas orni da nastavite tako da radite dok ste na mestu predsedavajućeg, moraću, i neće mi na tome zameriti uvaženi potpredsednik naše stranke gospodin Milorad Mirčić, da vas unapredim. Naime, kada ste 2001. godine počeli tako da se ponašate prema poslanicima i da tako odsečno, naređivački govorite kolega Mirčić vam je dao čin starijeg vodnika, a ja vas sada unapređujem u starijeg vodnika prve klase.

Gospođo predsedniče, drago mi je da ste se vi vratili, upravo zbog ovog člana čiju povredu želim da reklamiram. Koleginici Čomić to nikako ne bih mogla da objasnim, jer ona ne želi da shvati na koji način sistematski povređuje Poslovnik unazad nekoliko sati. Ali, u danu za glasanje mi ćemo da se izjasnimo o tome.
Ona je povredila Poslovnik i vi ste povredili Poslovnik. To je član 31. koji reguliše prava i obaveze potpredsednika Narodne skupštine. Naime, gospođo predsedniče, vi ste neko vreme bili odsutni. Verujem da imate dosta obaveza. I, zahvaljujem ponovo službi Narodne skupštine, jutros sam dobila obaveštenja sa kojim akreditovanim ambasadorima ste se susreli ovih dana da biste razgovarali o položaju i onome što radi Narodna skupština. To je zaista fino, što bi ovi DOS-ovci rekli, transparentno, da znam i da imam uvid, kao potpredsednik Skupštine, sa kime se sastajete, za razliku od ovih koji se predstavljaju lažno kao poslanici, poput ovoga nesrećnog Nikolića koji se sastaje i sa Manterom, i sa Vordsvortom, i sa ostalima i nikome ne polaže račune, verovatno samo nekome iz MZ Bajčetina, ako će i tamo to da slušaju. Mada, verujem da to ljudi preziru i tamo; nisu glasali na izborima da bi neko na takav način prodavao državne interese i pokušavao zajedno sa tužilaštvom da ubija predsednika naše stranke dr Vojislava Šešelja.
Reklamiram Poslovnik i možda ćete mi reći, kao što je jednom bio slučaj kada sam isto to prigovorila, da to nije striktna odredba kada vas neko trenutno zamenjuje, ali insistiram da se uvek poštuje, jer jedino član 31. Poslovnika reguliše položaj, prava i dužnosti potpredsednika.
Naime, taj član kaže da u slučaju da ste sprečeni da obavljate funkciju, dakle ne misli se fizički da niste tu, da ste odsutni, već da predsedavate... Jer, član koji govori o tome šta vi radite kao predsednik Skupštine u prvom stavu govori da vi predsedavate sednicama Narodne skupštine. Dakle, ako ste sprečeni to da radite, i sve druge poslove, vi određujete jednog od potpredsednika, kaže: "o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine". Naravno, to niste uradili. Pa, kaže: "Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik".
Pretpostavljam, verovatno i građani Srbije, da je baš gospođa Čomić najstariji potpredsednik, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, možda je tu pat pozicija između nje i gospodina Novakovića. Zamolila bih vas, gospođo predsedniče, da me ubuduće obavestite, kao i sve potpredsednike Skupštine, ko je to ko vas u slučaju vaše sprečenosti zamenjuje. Ako je zaista, a volela bih to da znam, gospođa Čomić najstarija, onda da to bude po ovom stavu 3. regulisano, kao što i jeste; a ako nije, ako je to, kojim slučajem, kolega Novaković, u šta ne verujem, ali možda jeste, onda nas obavestite sledeći put kada odete na sat, na dva sata, ko je taj ko vas zamenjuje u slučaju sprečenosti da predsedavate sednicama Skupštine, da ne bismo došli u situaciju da neko neovlašćeno uzurpira ovlašćenja predsednika Narodne skupštine.

Gospođo predsedniče, javljam se po članu 238. Poslovnika. Skinuta je ova tačka dnevnog reda, gospodine Ristiću, Monitoring komiteta, koji prati sve segmente u Srbiji, i ja ću sada da se usredsredim samo na ono za šta vi dobijate packe od Saveta Evrope, kao izvršna vlast u zemlji, da to niste uradili, niste prilagodili naše zakonodavstvo. Ne govorimo... Da to apstrahujemo, pošto tamo ima 21 država koja je priznala kvazišiptarsku državu, tzv. Kosovo, ali hajde da govorimo o drugim članicama Saveta Evrope koje su naši prijatelji, a koje su i te kako imale svoje predstavnike – imaju ogromne primedbe na stanje pravosuđa u našoj zemlji. Dakle, da čuju i građani Srbije da to nisu samo primedbe srpskih radikala, koje su veoma argumentovane, utemeljene na osnovu činjenica i personalnih rešenja koja imate od 2001. godine.
Ne treba da vas podsećam, gospodine Ristiću, da ste vi, ne vi lično, nego vaša politička stranka, bili promoter toga da za sudiju opštinskog suda može da bude izabran čovek iz neke propale firme; bio je v.d. direktora, prođe mesec ili dva, vi ga izaberete za predsednika suda.
Pošto imam obavezu da vam to saopštim, kao član naše delegacije, mogu i da vam dam, da vam fotokopiram kako izgleda nacrt ove rezolucije. To je ceo segment, tačka 14, koji vas poziva, sve države članice Saveta Evrope, da hitno, neizostavno, uradite sledeće u pravosuđu. Vidite šta kažu – konstatuje se da novi Ustav zahteva usvajanje čitavog paketa novih zakona o sudstvu. Ko je za to kriv? Srpska radikalna stranka?
Mi vas upozoravamo, od donošenja novog Ustava, da morate set zakona iz oblasti pravosuđa da prilagodite novom Ustavu. Vi to niste uradili, niti prethodna vlada, ni prethodni predsednik Narodne skupštine, ni ministar pravosuđa. I, kancelariju javnog tužilaštva... Da li ste vi njih obavestili, verujem da su oni, prateći taj proces, odnosno ovu katastrofu u srpskom pravosuđu, uočili jednu neverovatnu stvar.
Sada mi navedite da li postoji još jedna zemlja članica Saveta Evrope, bilo koja država u svetu, koja za republičkog javnog tužioca ima čoveka koji je u statusu v.d. najmanje godinu i po dana. Valjda se tu pokazuje ozbiljnost države. Vi ne možete da izaberete, kao što to Ustav i zakon nalažu, republičkog tužioca, a oni od vas traže da donesete zakon o kancelariji javnog tužioca. Kojeg? Ovog Radovanovića? Neverovatno bi bilo kada bi taj čovek i dalje ostao. Ovo sada nije politički pritisak, ovo je moj apel.
Mi ne možemo kao opozicija, osim institucionalno, da kažemo šta mislimo o tim ljudima koji su loša rešenja, i najveći broj kolega to isto tvrdi. Ali, ako se on ne meša u svoj posao i ako treba više puta juče sa govornice mr Martinović da kaže da je njegov posao, njegova obaveza da saznanja koja čuje sa skupštinske govornice, pročita u novinama, dojavi mu bilo ko, ispita, kao čovek koji je na toj funkciji, šta da očekujemo mi dalje.
To je tačka 14, pa imate pod 1, 2, 3. i 4. sve do 6, sve ono što treba Srbija da uradi, jednostavno rečeno, ocena - katastrofa. Ako vi kažete, gospodine Ristiću, da mi treba kao srpska delegacija da uložimo amandman na ovu tačku 14...
(Predsednik: Prekoračili ste vreme.)
... završavam, pošto je to odloženo za januar mesec i da tvrdimo suprotno, nema problema, da nađemo neki najširi državni politički konsenzus, ali sa kojim argumentima da izađemo tamo kada, nažalost, moram da konstatujem da je sve ovo ovde tačno, a to je da je položaj zaposlenih u pravosuđu i odnos pravosuđa prema građanima izuzetno loš; ocena ovde nije ni za dovoljan, dva.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 161. Poslovnika koji reguliše hitni postupak za donošenje zakona i javljam se po čl. 225. s obzirom na činjenicu da se osećam i moralno odgovornom, jer imam jednog penzionera u kući, zbog milion i šeststo hiljada penzionera.
Ova pitanja pokrenuta u skladu sa ova dva člana Poslovnika postavljam gospodi iz ''ujedinjene penzionerske stranke'' dr Krkobabića koji je potpredsednik Vlade.
U stvari, ja ću shodno čl. 225. Poslovnika ovo pitanje uputiti vama i pre svega gospodinu Krkobabiću.
Ako je tačno sve ovo što govore gospoda iz ''stranke ujedinjenih penzionera'', ako su oni očekivali da će ulaskom u ovu novu dosovsku vladu, u kojoj komanduje Boris Tadić i ''žuto preduzeće'' DS, tako lako da se izbore za prava penzionera, a ako su sada ometeni u tome, recimo neko ih opstruiše u Vladi, onda kao poslanička grupa mogu da iskoriste pa da to bude inicijativa i da kao predlog zakona i u skladu sa članom Poslovnika koji sam pomenula i članom 162. ne čekaju, kao što je kolega rekao tamo kraj godine, januar ili ne znam već kada, nego – ako vi imate urađen zakon o izmeni i dopuni Zakona o PIO, izvolite, izađite pred narodne poslanike.
Da li mislite da ste vi, kada ste ušli u Narodnu skupštinu, prvi put u Srbiji pokrenuli pitanje penzionera? Ko se borio osam godina za prava naših najstarijih i najsiromašnijih građana? Samo Srpska radikalna stranka, jer svi ostali su se smenjivali na vlasti. Kako je bilo u periodu kada su doneti ti (blago je rečeno - monstruozni) zakoni, o kojima je govorio gospodin Krasić? Ko je, jedino, amandmanima pokušao da zaštiti penzionere?
Mi smo periodično morali sa skupštinske govornice, jer dobijamo one ''frizirane'' izveštaje iz Republičkog zavoda za statistiku, da upoređujemo, dakle da pravimo tu jasnu komparaciju - šta može jedan penzioner sa minimalnom penzijom da uradi, koliko može da kupi kilograma hleba, litara mleka, pod uslovom da nije bolestan, a nažalost mnogi su oboleli, jer treba da plate participacije, lekove koje moraju da plate od svoje jadne i bedne penzije.
Ako već govorite o tome da želite što pre da poboljšate položaj i onih koji su vaše kolege i prijatelji, onda dajte lepo po hitnom postupku zakon, pa da vidimo kada to može najbrže da se uradi.
Nemojte da čekate da se smiluje Vlada, da to dođe na dnevni red Vlade. Ajde vi to pokrenite kao poslanička grupa i mi ćemo onda da vidimo da li je taj zakon dovoljno dobar za penzionere, o kojima mi, kao SRS, brinemo.
Ali, tu se, uvaženi kolega, pojavljuje drugi problem. Problem je u činjenici što je Albert Jeger iz MMF-a, prilikom posete Srbiji, otprilike rekao da na to ne možete da računate sledeće, 2009. godine.
(Predsednik: Vreme.)
Nije konkretno pomenuo taj zakon, ali s obzirom na to da je novi ministar finansija Diana Dragutinović i sama priznala da se budžet Republike Srbije nalazi u teškom tekućem deficitu, da Srbija, po Jegerovim rečima, troši 500 milijardi više nego što imamo naših prihoda, onda ...
(Predsednik: Privedite kraju, gospođice Jovanović.)
... evo, završavam, gospođo predsedniče ... postavljam pitanje kako mislite da sprovedete zakon ako je tako restriktivna politika MMF-a prema nama i zašto da čekamo do kraja godine.
Ali, ne bi me čudilo da se to otegne u nedogled, s obzirom na onu ciničnu izjavu gospodina Krkobabića kada je rekao, kada su ga pitali o hapšenju dr Karadžića i generala Mladića – pa, ja brinem o milion i šeststo hiljada penzionera, još bi mi bio teret da brinem o dva penzionera više.