Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i dopuna Zakona o VSS, kao i odluke o izboru Republičkog javnog tužioca i predsednika sudova su veoma važne, pre svega zbog građana Srbije i države Srbije u celini.
Ovim predloženim izmenama postižu se evropski standardi, obezbeđuje se bolje poštovanje vladavine prava, obezbeđuje se nezavisno i nepristrasno sudstvo.
Sve ovo su naše obaveze u skladu sa započetim procesom evropskih integracija, pre svega mislim na nedavno otvoreni Klaster 1 u kome se nalaze osnovna prava i pravosuđe.
Mišljenje GREKA, odnosno grupe država protiv korupcije, za sprečavanje korupcije i Saveta Evrope o borbi protiv korupcije je da je Srbija napredovala, da se Srbija više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je u pitanju borba protiv korupcije i da je ispunila većinu preporuka GREKA koje se odnose na sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima.
U poslednjem Izveštaju iz 2020. godine se navodi da je ispunjeno gotovo 70% preporuka koje se odnose na narodne poslanike, kada je u pitanju sprečavanje korupcije, ako kod sudija i tužilaca više od 80%. To potvrđuje da je Srbija ostvarila vidljiv napredak.
Od 1. marta 2018. godine država Srbija je počela da sprovodi Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa, kada je reč o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na osnovu koga su uspostavljena četiri regionalna antikoruptivna centra pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Zahvaljujući primeni ovog zakona doneto je više stotina pravosnažnih sudskih odluka za koruptivna krivična dela, a među procesuiranim licima nalaze se visoki funkcioneri, predsednici opština, takođe i sudije.
Ono što je važno da napomenem jeste da partijska knjižica više nikoga neće štititi u Srbiji, a od ruke pravde nisu izuzeti ni visoki funkcioneri vladajućih stranaka.
Jasno je da postoji opredeljenost države Srbije da se ozbiljno uhvati u koštac sa borbom protiv korupcije, o čemu svedoči i donošenje Zakona o poreklu imovine.
Navedeni zakon je usaglašen i sa GREKO preporukama i predstavlja krovni antikorupcijski propis. Građani Srbije dobro znaju kako je prethodni režim sproveo katastrofalnu reformu pravosuđa zbog koje svi danas ispaštamo.
Za razliku od njih, mi smo nastavili proces sveobuhvatnih reformi u državi, pa i kroz reformu pravosuđa kako bi obezbedili pravnu sigurnost za sve naše građane, kao i da omogućimo dolazak stranih kompanija, investitora i veću ekonomsku stabilnost zemlje.
Pred nama su brojni izazovi kada je reč o vraćanju poverenja građana Srbije u naš pravosudni sistem i to svakako moramo da imamo u vidu i naravno da pravosudni sistem radi bolje po tom pitanju. Očekujem od kandidata koji dobiju naše poverenje u danu za glasanje da svoj posao obavljaju savesno i odgovorno, poštujući Ustav i zakone naše zemlje. Takođe želim da verujem da će izabrani kandidati raditi u interesu zadovoljenja pravde svih građana Srbije, poštujući zakone ove zemlje da će svoj posao obavljati na profesionalan i nepristrasan način.
Pravosuđe mora da ostane treća nezavisna grana vlasti, bez političkih uticaja i pritisaka, jer na tome se zasniva svaka demokratski orijentisana zemlja i njen pravosudni sistem, a pre svega mislim na načelo podele vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani građani, moram da izrazim zadovoljstvo vezano za Predlog zakona o klimatskim promenama koji će nas još više približiti standardima EU, kao i ispunjavanje obaveza prema međunarodnoj zajednici.
Smanjenje emisije gasova će doprineti da Srbija bude među prvim zemljama Balkana koja će početi njegovu primenu.
Današnji predlog zakona je izuzetno važan zbog ključnog odnosa prema prirodi koji se svakako odražava na sve stanovnike naše planete.
Smatram da svi zajedno moramo praviti male korake uz razmišljanje da moramo nešto promeniti.
Navela bih grad Gurgaon u Indiji koji je 2019. godine bio najzagađeniji grad na svetu. Navedeni grad je prava metropola gde se nalaze sedišta najvećih tehnoloških divova, poput Gugla, Majkrosofta, gde ljudi dolaze iz svih krajeva sveta i iz svih delova države. Samim tim, usled porasta broja ljudi koji žive u navedenom gradu zbog posla dolazi i do masivnog zagađenja životne sredine, jer u tom gradu je 2010. godine živelo 2,5 miliona građana, a 2019. godini živi 4,5 miliona ljudi.
Kao neko ko živi u centru Beograda želim da kažem da svaki grad koji ima veliki broj stanovnika i povećan broj stanovnika i veliki broj kompanija, takođe, kao što je i naš Beograd se suočava sa određenim zagađenjem životne sredine.
Kada smo u takvoj situaciji, moramo i drugačije razmišljati i da bismo to promenili, osim pomoći države, primeni smo i određene standarde za zaštitu životne sredine, kada su u pitanju kompanije koje posluju u našoj Srbiji. Osim toga, potrebna nam je i pomoć pojedinaca, odnosno i građana, jer najlakše je kritikovati državu, ali najvažnije, takođe, je da se i pojedinci uključe da bi se stvari znatno promenile.
Iskreno želim da pohvalim našu ministarku koja je za kratko vreme uspela da reši i ozbiljno rešava problem divljih deponija gde su uveliko preduzete određene mere.
Budžetom ministarstva su predviđena sredstva za zatvaranje i sanaciju nesanitarnih deponija u Čačku, Kraljevu, Trsteniku i drugim delovima Srbije. Gradi se i gradiće se osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Problem kao što je zagađenje vazduha u Srbiji, odnosno njegov kvalitet nije na zavidnom nivou, ali je to problem čije efekte možemo videti ukoliko se svi zajedno priključimo rešavanju istog.
Osim postavljanja više mernih stanica kojih je do sada bilo u manjem broju, pa i merenje zagađenosti vazduha nije bilo merodavno, omogućili smo i subvencije za zamenu kućnih kotlarnica, zamenu kotlarnica u školama, vrtićima, domovima zdravlja čime će se u velikoj meri smanjiti problem aero zagađenja.
Takođe, nastavljamo sa subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a u planu su nam i projekti pošumljavanja i ozelenjavanja javnih površina.
Naglasila bih da nama i jeste cilj da ne potrošimo svoje prirodne resurse, da težimo i primenjujemo najmoderniju tehnologiju kako bi rešili probleme, budući da su problemi sa kojima se suočavamo izuzetno kompleksni, da zahtevaju određeno vreme za njihovu realizaciju zarad postizanja efekata koji primenjujemo i da iziskuju velika finansijska sredstva.
Mi imamo problem sa kojim se suočava i ceo svet, dakle Srbija nije jedina država na svetu, ali ono što je najvažnije jeste da smo svesni važnosti očuvanja životne sredine zbog nas i naših budućih generacija.
Svakako nećemo žmuriti, već smo se značajno pokrenuli kako bismo kvalitet života naših građana i nas samih unapredili.
Na kraju, završila bih ovaj govor citatom čuvenog Teodora Ruzvelta – zelena boja je osnovna boja sveta, iz nje se rađa njegova lepota. Rasipanje i uništavanje naših prirodnih dobara, iscrpljivanje umesto povećanja njene iskoristivosti to će već našoj deci umanjiti mogućnost napretka koji uživamo, a koji smo im dužni predati. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani građani, uvažene kolege poslanici, novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta smo omogućili dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane Korona virusom.
Pandemija ovakvih razmera niko nije očekivao u svetu, ali smatram da se uspešno borimo sa gubicima koje je zadesio ceo svet, kako u zdravstvenom smislu, tako i u ekonomskom.
Slobodno mogu reći da sam ponosna što su opredeljena sredstva izdvojena pre svega za dodatno opremanje kovid bolnica, posebno za izgradnju novih kovid bolnica u Beogradu i u Kruševcu čija vrednost izgradnje iznosi 9 milijardi dinara, sa ciljem da uspemo da omogućimo svakom lekaru i medicinskom radniku adekvatne uslove za rad i isto tako svakom građaninu adekvatnu negu kao i do sada.
U ovako teškim uslovima uspeli smo da obezbedimo jednokratnu pomoć našim herojima medicinskim radnicima u iznosu od deset hiljada dinara, s tim da ih od januara očekuje i dodatno povećanje plata.
Važno je reći da smo navedenim rebalansom opredelili sredstva i za kapitalne projekte koji će se i dalje razvijati, jer samim tim to doprinosi otvaranju novih radnih mesta, a neprekidno se borimo da se naši mladi vrate i ostanu u Srbiji, da sačuvamo svako postojeće radno mesto i da dostignemo nivo plata u iznosu od 900 evra kako smo i obećali na osnovu programa - "SRBIJA 2025".
Turizam i ugostiteljstvo su oblasti koje su pretrpele najveće gubitke. Hotelijeri su od države dobili subvencije u iznosu od 1,2 milijarde dinara koje su koristili ukupno 314 hotelskih objekata, jer da nismo to uradili desio bi se gubitak od čak deset hiljada radnih mesta. Rebalansom navedenog budžeta se i dalje nastavlja sa sličnim merama podrške.
Što se turizma tiče, predviđena je pomoć u iznosu od 150 miliona dinara za podršku turističkim agencijama zbog velikih poteškoća sa kojima se suočavaju i planiramo i dalje da se borimo za očuvanje navedene delatnosti i očuvanje radnih mesta zaposlenih u tom sektoru.
Rebalansom budžeta uspeli smo da uvećamo i budžet Ministarstva privrede za 13 milijardi dinara, da bi mogli da nastavimo da subvencionišemo državna preduzeća i ostala kako državna, tako i privatna. To samo govori da smo na pravi način sproveli reforme, jer smo sad u mogućnosti da od 1. januara naredne godine povećamo plate zdravstvenim radnicima, da omogućimo našim penzionerima veće penzije i da povećamo minimalne zarade.
Smatram da je današnji rebalans budžeta koji se nalaze pred poslanicima usmeren na jačanje ekonomije i BDP-a, kao i jačanje napora u borbi protiv korona virusa.
Na kraju, da bi ostavila vreme i drugim kolegama poslanicima, dovoljno je reći da će Srbija po stopi rasta biti najbolja u Evropi i na osnovu relevantnih projekcija MMF-a. Srbija će, uprkos svim poteškoćama zbog pandemije, imati najveći kumulativni rast u naredne tri godine, što je po meni apsolutno za svaku pohvalu.
Hvala na pažnji.
(Beograd, 11.12.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 999999.99 | RSD | 13.02.2019 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 999999.99 | RSD | 13.02.2019 - |