Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, cenjeni građani Srbije, opozicija je verovala da će na ovoj sednici, koja traje već preko 50 dana, srušiti vlast. Naravno, zato ju je i tražila. Mislili su da SNS i njoj ne odgovaraju teme koje su predložili. Sednicu su tražili samo iz jednog razloga. Hteli su da satanizuju SNS, Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije, da ih optuže za smrt nedužne dece i nedužnih mladića i devojaka i da dođu do vlasti bez izbora.
Dame i gospodo, pogrešili ste. Srpska napredna stranka se ne plaši rasprave o Vladi, niti o radu bilo kog ministra koji se u Vladi nalazi na predlog SNS. Kao što ste videli, ne plašimo se rasprave o radu ministra policije. On odlično obavlja svoju dužnost.
Srpska napredna stranka i Vlada Republike Srbije se ne boji anketnih odbora. Srpska napredna stranka i Vlada Republike Srbije se bore za unapređenje Srbije. Srpska napredna stranka i Vlada Republike Srbije žele da razgovaraju o unapređenju društva, žele da razgovaraju o odgovornosti i o rezultatima.
Srpska napredna stranka i Vlada Republike Srbije se ne plaše rasprave o delima. Srpska napredna stranka nema šta da krije. Naprotiv, dame i gospodo opozicionari, ne kažete Vladi – malo ste škola uradili, malo ste bolnica izgradili, malo ste rekonstruisali puteva, malo ste pruga uradili, malo ste fabrika otvorili, malo ste otvorili radnih mesta. Vi želite da Srbija stane, a mi iz SNS želimo da se Srbija razvija još brže.
Podsetimo da su poslednja ulaganja kada je u pitanju železnička infrastruktura u Srbiji bila 1976. godine i da do 2012. godine upravo nije izgrađen nijedan kilometar nove pruge. Za ovih deset godina izgrađeno je preko 110 kilometara novih pruga, rekonstruisano preko 800 kilometara, a očekuje nas izgradnja još preko 2000 kilometara novih i rekonstrukcija pruga.
Rekonstrukcija železnice Beograd – Budimpešta predstavlja najznačajniji projekat i novu eru kada je reč o saobraćaju u ovom delu Evrope. Brza pruga Beograd – Budimpešta u dužini od 305 kilometara, na kojoj će se brzine odvijati i do 200 kilometara na sat, upravo prolazi i kroz opštinu Vrbas iz koje dolazim i veoma je važno zbog razvoja severa zemlje, razvoja turizma, ali i razvoja svih onih opština i gradova koji se nalaze na trasi same pruge.
U sklopu izgradnje pruge u Vrbasu gradi se i najveći vijadukt od 1.465 metara, kao i jedna od tri nove železničke stanice. Benefiti izgradnje pruge jeste, naravno, osim što skraćuje vreme putovanja, i zbližavanje dve zemlje, Srbije i Mađarske, koje imaju odlične sveukupne odnose zahvaljujući predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.
Takođe će se raditi i nova pruga Vrbas – Sombor. I ova deonica je veoma važna zbog industrijskih objekata između Vrbasa, Kule i Sombora, ali i zbog građana. Vrednost ovog projekta je 80 miliona evra. Očekuje nas izgradnja brze saobraćajnice od Sombora, Pule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja i Kikinde u dužini od 175 kilometara, koja će takođe biti značajna i promeniće život ljudi na severu Vojvodine, obezbediće nove investicije, nova radna mesta, brži razvoj turizma, ali i kada su u pitanju i rasterećenje i bezbednost saobraćaja i svih učesnika.
Saobraćaj i ova saobraćajnica će spojiti Bačku i Banat, odnosno granične prelaze Bački Breg sa Mađarskom, Nakovo sa Rumunijom. Izgradnja ovog puta je deo Projekta Srbija 2025. Ujedno ovo će biti i najbrža veza između Mađarske i Rumunije.
Deonica puta koja prolazi kroz opštinu Vrbas prolazi pored nedavno rekonstruisane opšte bolnice u Vrbasu gde je Vlada i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izdvojila preko 120 miliona dinara kako bi se završila prva faza rekonstrukcije, a sam projekat je vredan preko milijarde.
Put se nastavlja dalje ka nedavno revitalizovanom putu Vrbas – Srbobran koji će postati sastavni deo nove saobraćajnice, a izgradnja ove saobraćajnice koštaće blizu 430 miliona evra.
Uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu kompletno je saniran i revitalizovan put od samog auto-puta do ulaza u Vrbas u iznosu od pet miliona evra, kao i putni pravac Kula – Vrbas u iznosu od 400 miliona dinara sa kompletnom pratećom infrastrukturom. To će svakako olakšati i poboljšati tranzit roba i usluga, povezati dve opštine, ali i dva okruga, Južno-bački i Zapadno-bački. U planu je i rekonstrukcija ulice Danila Bojovića.
Upravo na ovom primeru se vidi kontinuitet rada Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića gde su tri velika putna pravca od Vrbasa i ka Vrbasu rehabilitovana i da nas očekuje izgradnja obilaznice. Ovim investicijama opština Vrbas u narednom periodu postaje jedno od najvećih čvorišta puteva i jedna od primamljivijih destinacija kada su u pitanju investicije.
Upravo ove investicije su bitne kako za Srbiju, tako i za Mađarsku i Rumuniju, što dodatno ojačava veze između ovih država. Svi koji su sarađivali sa Srbijom uvideli su da je Srbija kao partner pouzdana zemlja, poverljiva i korektna. Srbija je danas neuporedivo više nacionalno svesna nego kako je to bilo 2012. godine, godine za vreme prethodnog režima, kada su odluke za Srbiju krojile se u kabinetima stranih ambasada.
Treba istaći i izgradnju vodovodne mreže, tj. cevovoda koji će omogućiti da oko 6.000 stanovnika naseljenih mesta Kucura i Savino selo posle skoro dve decenije dobiju ispravnu vodu za piće u svojim domovima. Cevovod je dug 14 kilometara, a sredstva su obezbeđena uz podršku Vlade Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFV iznose 4,1 milion evra.
Spreman je projekat za nastavak izgradnje cevovoda ka ostalim naseljenim mestima. Urađena je kompletna projektno–tehnička dokumentacija kada je u pitanju kanalizaciona mreža, jer je sam grad Vrbas pokriven sa nekih 98%. Preuzeto je centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, kada je u pitanju evropska delegacija, jedna od najvećih investicija u Republici Srbiji. Isto tako je gotov i projekat za čišćenje velikog bačkog kanala.
Nedavno je preko projekta Vlade Republike Srbije i Vlade Švajcarske obezbeđeno 176 miliona za energetsku efikasnost javnih objekata.
Završava se izgradnja i doma kulture, a za 10 godina plate u Vrbasu su sa 39.000 dinara porasle na 70.000 dinara.
Zbog velike odgovornosti prema građanima, SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne želi da dovede u pitanju razvojnu politiku koju sprovodi već čitavu deceniju. Naša politika, politika SNS je politika prosperiteta i razvoja, politika koja donosi nove fabrike, nova radna mesta, politika koja ni na jedan način neće ugroziti mir i stabilnost, niti budućnost naše dece, a naša želja, želja građana opštine Vrbas jeste da vratimo Vrbasu epitet koji je dugo godina nosio, pre pljačkaških privatizacija, kada je 6.000 naših sugrađana ostalo bez svojih radnih mesta, a to je da Vrbas opet bude Olimp u ravnici.
Hvala vam. Živela Srbija!
Poštovano predsedništvo, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, odmah na početku izlaganja ću naglasiti da ću podržati predložene zakone kojima se obezbeđuje nezavisnost pravosuđa, ali neću podržati navedeni amandman iz razloga njegove besmislenosti. Nezavisno sudstvo i slobodno tužilaštvo su pretpostavka daljeg razvoja Srbije.
Politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je politika decentralizacije, ali ne samo na rečima, nego se to vidi i na delima. Još jedan od mnogih civilizacijskih iskoraka u odnosu na prethodna rešenja je pitanje nezavisnog sudstva i tužilaštva čime se podiže stepen vladavine prava, veća transparentnost u radu, kao i veća pravna sigurnost za naše građane i investitore.
Ovim su stvoreni uslovi da struka odlučuje o stručnosti sudija, ali i da struka preuzima odgovornost i obavezu na sebe za ustavno i zakonito postupanje sudija i time se ojačava sudska grana vlasti, ali i pravo na pravnično suđenje koje građanima garantuje član 32. Ustava Srbije, takođe se povećava sigurnost i odlučnost sudija da sude po Ustavu, zakonu, stručno i savesno.
Ne postoji ni jedna reč koju su izgovorili poslanici opozicije prethodnih dana u vezi sa setom pravosudnih zakona sa kojom mogu da se složim. Nemoguće je razumeti da se iko može protiviti nezavisnosti sudstva. To mogu samo oni koji su do 2012. godine vladali tako što su pravosuđe stavili pod svoju apsolutnu kontrolu.
Gotovo patetično zvuči kada se nezavisnosti pravosuđa protive oni koji su ugasili sudove u 70 gradova. Među tih 70 gradova u kojima su bili ukinuti osnovni sudovi nalazi se i Vrbas. Vrbas je za vreme njihovog režima postao sudska jedinica. Od 2014. godine Vrbas ima Osnovni sud za teritoriju Vrbasa, Srbobrana i Kule, ali našom zaslugom, zaslugom SNS. Pazite, ovi koji se danas bune protiv pravosudnih zakona su u svojoj katastrofalnoj reformi pravosuđa došli na jednu genijalnu ideju da gradovi od 50.000 stanovnika ne treba da imaju osnovni sud.
Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka članstvu u EU, kako bi zakonodavstvo uskladilo sa evropskim. Promene se odnose i na način izbora sudija i tužilaca, kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu.
Srbija danas, uprkos teškim okolnostima kroz koje prolazimo i kriza u svetu, može da vidi jasnu razliku u odnosu na vreme koje smo izgubili do 2012. godine. Vreme ekonomskog i privrednog uništavanja zemlje, satanizacija kojom smo bili izloženi sa svim strana. Prioritet je stvarati nove potencijale, ne uništavati nasleđeno, kao što je to rađeno u vreme bivšeg režima kada je u Vrbasu iz koga dolazim 6.000 radnika ostalo bez svojih radnih mesta kroz procese privatizacije.
Srpska napredna stranka na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem kreirala je 400 hiljada novih radnih mesta. Stabilan devizni kurs je sidro naše ekonomije. Postoji rasterećenje zarada za poslodavca na teret države, uvećanje penzija, uvećanje zarada u javnom sektoru i to sve iz realnih izvora, skoro duplo veće plate medicinskim radnicima, povećanje plata za Vojsku od 25%, više puta kroz jednokratna davanja finansijski država pomaže privredi, mladima i penzionerima. Nikad veća ulaganja u izgradnju bolnica, medicinskih centara, 490 milijardi dinara se investira u zdravstvo, rekonstrukcija, izgradnja škola i predškolskih ustanova i dalje se gradi 10 novih autoputeva i dalje se ulaže u zelenu agendu. Opredeljena sredstva za izgradnju 5.000 kilometara kanalizacije, gradi se i metro, mostovi, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, fabrike za pitku vodu, država gradi stanove, prilika da mnogi po povoljnim uslovima reše stambeno pitanje. To je fantastična prilika za mlade ljude.
To se zove odgovorna državna politika na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Suočeni sa izazovima radimo još više da pokušamo da budemo najbolji. Pokazujemo da Srbija želi dijalog i kompromis, ali da ima svoje principe i očekivanja. Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije učiniće sve da se ispuni ono što je obećano građanima prilikom preuzimanja dužnosti, a to je da će se čuvati mir i poštovati Ustav Srbije, da će se štititi i čuvati građani Republike Srbije i stvarati bolja budućnost za generacije koje dolaze. Živela Srbija! Živeo Aleksandar Vučić!
Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, poštovani poslanici, građani Republike Srbije, nakon pandemije, u kompleksnim političkim okolnostima ekonomija nastavlja da se suočava sa oštrim izazovima.
Kao što vidimo, u budžetu za 2023. godinu, koji je dobro i optimalno izbalansiran, sadrži očekivano povećanje zarada kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, veću zaposlenost, stabilan rast penzija, što će, naravno, rezultirati nastavkom rasta realne lične potrošnje.
Dinamika investicione aktivnosti biće dodatno podržana nastavkom radova na realizaciji infrastrukturnih projekata u svim oblastima - putnoj, železničkoj infrastrukturi, kao i najznačajnijim ulaganjima u energetiku. Aktiviranjem novih proizvodnih kapaciteta rezultiraće realnim rastom izvozne aktivnosti.
Treba podsetiti i na pomoć privredi sa paketima podrške koji su iznosili oko devet milijardi evra i na taj način su sačuvane fabrike. Strane direktne investicije su preko četiri milijarde evra i važno je da taj priliv ne staje i da je on stabilan, a 2012. godine direktne investicije iznosile su samo 752,8 miliona evra, dakle pet puta manje nego što je to danas.
Uslužni sektor će u 2023. godini imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti, posebno snažan informaciono-komunikacioni, tehnološki sektor, trgovina i saobraćaj, kao i turizam i ugostiteljstvo. Kada je u pitanju turizam, planirano je dodatnih 100.000 vaučera za odmor u Srbiji kao vid podrške i subvencije našim građanima u turizmu. Preko 3.500 ugostiteljskih objekata ponudiće svoje kapacitete.
Nastaviće se sa politikama koje imaju za cilj smanjenje broja zaposlenih u sivoj zoni. Očekuje se, naravno, i dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i nastavak rasta realnih zarada. Da podsetimo da je stopa nezaposlenosti bila 2012. godine 26%, a da je sada ispod 8,9% sa trendom smanjenja. Stopa nezaposlenosti mladih 2012. godine bila je 53,2%, a 2022. godine 18,7%.
Za smo dva dana preko 750.000 mladih je apliciralo za 5.000 dinara. U prethodnom periodu već je isplaćivano dva puta po 100 evra u želji da se mladima pomogne i ne samo to, već po 10.000 dinara zaposlenima u oblasti zdravstva i prosvete, kao i 20.000 dinara jednokratne pomoći za naše penzionere.
Država preuzima teret krize na sebe, jer je dovoljno ekonomski snažna kako bi ekonomija i naši građani normalno funkcionisali. Rast zarada u narednom periodu biće podržan i usvojeni odlukom Vlade o povećanju minimalne cene rada u 2023. godini za 14,3%, kao i povećanjem zarada u javnom sektoru od 12,5%.
Prosečna neto zarada 2012. godine bila je 361 evra, a sada je 641 evra, a biće 800. Minimalna zarada je 2012. godine bila 15.600 dinara, a sada će biti oko 40.000 dinara. Veoma je jasna politika koja sprovodi ova Vlada kontinuiteta i razlika koja je više nego očigledna kada je u pitanju standard naših građana koji je bio pre 10 godina.
Predviđeno je i povećanje plata za pripadnike vojske od 25%. Usvojiće se izmene u načinu usklađivanja penzija, što će vanredno povećanje krajem 2022. godine dovesti do povećanje primanja penzionera tokom 2023. godine za preko 20%.
Rasteretiti privredu što je više moguće je takođe jedan od prioriteta ove Vlade. Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO-a na teret poslodavca za 1%. Na taj način se stimulišu poslodavci da ne otpuštaju radnike, to jest država preuzima teret na sebe i na taj način se održava stabilnost ekonomije.
Uprkos krizi, treba pozdraviti i odluku da se ne odustaje od krucijalnih infrastrukturnih projekata. Uprkos kompleksnim okolnostima, povećan je i budžet za nastavak investicionog ciklusa, što pokazuje razumevanje za potrebe lokalnih samouprava i naših građana. Još jednom se pokazalo da politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije insistira na izgradnji infrastrukture, jer je ona važna za razvoj zemlje, a to znači i razvoj turizma, dolazak investicija, veći broj radnih mesta i, naravno, veće plate.
U poslednjoj deceniji mapa puteva je bitno izmenjena. Mreža saobraćajnica broji preko 400 kilometara auto-puteva i više od 2.000 obnovljenih magistralnih i regionalnih puteva, a trenutno se radi na brzim saobraćajnicama i auto-putevima na putnoj mreži vrednoj više milijardi evra.
Planirana je izgradnja kanalizacione infrastrukture u dužini od pet hiljada kilometara u sedamdesetak lokalnih samouprava, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, kao i vodovodna infrastruktura sa pripadajućim fabrikama za prečišćavanje.
Takođe, sredstva su planirana i za obnovu i izgradnju objekata javne namene, škole, predškolskih ustanova, bolnica, sportskih infrastruktura, socijalnih zaštita i kulture. Vlada će, sasvim sam siguran, i u narednom periodu, kao i do sada, voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, ali i locirati nove izvore rasta. Nije bilo jednostavno ni do sada. Ovo je treća godina za redom najveće ekonomske krize ikada, počevši od kovida, energetske krize, poremećaja u lancima snabdevanja, rata u Ukrajni.
Na osnovu svega predviđenog, predlažem da podržimo ovaj razvojni i u svakom smislu odgovoran, održiv predloženi budžet za 2023. godinu, kojim se štiti ekonomija i standard naših građana.
Hvala vam na pažnji.