Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani građani Republike Srbije, ulaskom Srpske stranke Zavetnici u Narodnu skupštinu, obećali smo da ćemo se sa ovog mesta čuti, glas srpskog domaćina, glas srpskog seljaka.
Ne mogu a da se ne osvrnem na katastrofu koja je u prethodnim danima zadesila građane Republike Srbije, poljoprivredne proizvođače i nanela veliku štetu. Stradali su i usevi, a i poljoprivredne kulture, a po svemu sudeći za većinu poljoprivrednika sezona je završena pre nego što je i počela. Postavlja se pitanje da li smo ove nepogode mogli da sprečimo ili predupredimo na neki način, kao i da ublažimo njene posledice.
Postavlja se pitanje kako je u Srbiji regulisan sistem protivgradne zaštite. Sezona protivgradne zaštite naime počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra. Dakle, u pitanju je šest meseci. Iz budžeta Republike Srbije se finansira i za nju se godišnje izdvaja deset miliona eura. Inače, mesečna naknada za strelce je tek posle deset godina povećana sa četiri hiljade na četiri i po hiljade dinara. Vidim da me gledate da ne pričamo o amandmanu, ali s obzirom da ćemo iscrpeti vreme za amandmane moram da kažem neke stvari.
S obzirom da ćemo raspravljati o zakonima o strancima, mislim da je ovo jako bitna tema i da treba da je čuju građani Republike Srbije. Iz ministarstva nam apeluju da moramo, na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, a sa druge strane vidimo na kakav ih način oni motivišu, a to je da im smanje subvencije sa 70% na 40%. To je upravo tema o kojoj treba da razgovaramo ovde, a ne o zapošljavanju stranaca, gde ja lično možda i mogu da shvatim tu odluku, ali smatram da je ovo takođe bitna tema koju trebamo obraditi u ovom visokom domu.
Izneću vam i neke konkretne podatke. Republika Srbija ima 7,7 miliona branjenog područja, od toga je nešto više od pet miliona područje koje je poljoprivredno zemljište, raspolažemo sa 1650 aktivnih protivgradnih stanica i oko 1800 protivgradnih strelaca.
U ime Srpske stranke Zavetnici predložio bih neke konkretne mere, a to je neophodno povećati broj automatskih protivgradnih stanica i digitalizovati celokupan ovaj sektor.
Neophodno je povećati broj raketa, povećati nadoknade protivgradnim strelcima, izvršiti nabavku radne opreme za ljude koji su zaposleni na protivgradnim stanicama.
Zakonom o odbrani od grada u Republici Srbiji predviđeno je da naknada za protivgradne strelce ne može biti veća od 20% od proseka neto zarade u Republici Srbiji, a svesni smo da je ta cena daleko ispod.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani, amandmanom koji smo podneli u ime Srpske stranke Zavetnici tražimo da se skrati vremenski period na osnovu kog se utvrđuje osnovica zarade, odnosno naknada plate, i to sa predloženih 18 meseci na šest meseci.
Smatramo da bi takav predlog u većoj meri zaštitio prava mladih porodica, pre svega položaj mladih roditelja koji se prvi put zapošljavaju.
Na taj način bi se izbegao scenario da se onim roditeljima koji rade manje od 18 meseci u prosek računaju i meseci kada efektivno nisu obavljali posao. Time bi sprečili da se toj kategoriji roditelja smanjuju primanja, odnosno sprečili bi da se time isplaćuje manji iznos naknade zarade u slučaju odsustva.
Imajući u vidu navedeno, predlažem da usvojite ovaj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Predložena odredba člana 8. predviđa da se predložene zakonske izmene primenjuju retroaktivno, odnosno stupanjem na snagu 1. juna 2023. godine. Takvo rešenje u konkretnom slučaju nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije prevashodno iz razloga jer predlagač u Predlogu zakona nije objasnio koji su to razlozi koji opravdavaju njegovu retroaktivnu primenu.
Ističemo da u skladu sa Ustavom Republike Srbije povratno dejstvo mogu imati samo pojedine odredbe zakona, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Predlagač zakona u tekstu predloga mora posebno da obrazloži koji to opšti interes dozvoljava retroaktivno dejstvo zakona.
U konkretnom slučaju ta ustavna obaveza nije ispoštovana jer Vlada Republike Srbije kao predlagač ovog zakona nije obrazložila konkretne razloge za njegovu retroaktivnu primenu. Naprotiv, Vlada u obrazloženju Predloga zakona navodi razloge zbog kojih se predlaže da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Imajući to u vidu, predlažemo da se član 8. Predloga zakona izmeni tako da glasi: „da ovaj zakon stupa na snagu 1. avgusta 2023. godine“. Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, samoproglašeni premijer Kosova, Aljbin Kurti je juče rekao da je tzv. kosovska policija je identifikovala 45 osoba koje pripadaju civilnoj zaštiti i severnoj brigadi u formacijama koje je tzv. ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova pre nekoliko dana proglasilo za terorističke formacije.
Nema nikakve dileme da je ovom izjavom Kurti direktno najavio nova nezakonita hapšenja Srba na severu KiM. Mi već više od mesec danas svedočimo brutalnoj represiji prištinskih parapolicijskih snaga nad srpskim narodom u opštinama na severu. Na desetine Srba se već nalazi u zatvorima u Prištini gde im se na najmonstruoznije načine krše sva moguća ljudska prava.
Najnovija odluka Kurtijevog režima da srpske civilne organizacije na severu pokrajine proglasi terorističkim formacijama pokazuje da on nema nikakvu nameru da odustane od totalne okupacije i etničkog čišćenja severa KiM, jer su za njega teroristi svi koji nose srpsko ime i prezime.
Postavljam pitanje predsednici Vlade Republike Srbije – da li država išta preduzima na konkretnom planu da osigura bezbednost srpskog naroda i zaštiti njegova prava pred represijom prištinskih institucija? Uvažena premijerko, pre mesec dana moj uvaženi kolega narodni poslanik Strahinja Erac postavio vam je pitanje – šta ste kao predsednica Vlade preduzeli povodom uhapšenih Srba koji su nezakonito lišeni slobode? Pitali smo vas tada da li ste o slučajevima uhapšenih Srba obavestili sve relevantne međunarodne institucije i da li ćete tim povodom uputiti pismo članicama UN, Saveta Evrope i EU i pozvati ih da jasno osude represiju nad srpskim stanovništvom?
Pitali smo vas da li ćete kao predsednica Vlade pokrenuti snažnu diplomatsku ofanzivu i zatražiti da se održe sednice svih međunarodnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava kako bi se izvršio snažan diplomatski pritisak na Prištinu da hitno oslobodi sve Srbe, ali odgovore iz vašeg kabineta nismo dobili. Dobili smo obaveštenje od Ministarstva pravde i to dana 29. juna u kojem nije odgovoreno ni na jedno postavljeno pitanje.
Naprotiv, ministarka pravde nas je u svom odgovoru obavestila da samoproglašene kosovske vlasti hapse Srbe i da se među uhapšenim Srbima nalaze i Radoš Petrović, Dušan Obrenović, Siniša Jevtić i Slađan Trajković. Ministarka pravde konstatuje svima poznate činjenice i odgovara na ono što mi već znamo, ali ni reči o tome koja će biti i kakva će biti reakcija naše države u ovom slučaju.
U odgovoru Ministarstva pravde se ni jednom rečju ne pominju moguće diplomatske inicijative i koraci na međunarodnom planu, koje bi država trebalo da preduzme. Samo u poslednjem pasusu odgovara ministarka, načelno i paušalno nas obaveštava da, citiram – Republika Srbija, pre svega diplomatskim putem i u saradnji sa predstavnicima zemalja Kvinte, pokušava da reši problem sve češćeg proizvoljnog hapšenja pripadnika srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji.
Kako saradnja sa zemljama Kvinte izgleda u praksi, to smo mogli da vidimo pre nekoliko dana, kada je bez ikakvog prethodnog političkog dogovora o istovremenom oslobađanju uhapšenih Srba doneta sramna odluka o puštanju na slobodu trojice pripadnika tzv. kosovske policije koji su uhapšeni na teritoriji centralne Srbije.
Da li ova vlast tako brine o srpskom narodu na Kosovu i Metohiji? Politikom beskonačnih ustupaka, uzmicanja i popuštanja pred zahtevima albanskih terorista. Zaista me interesuje, gospođo Brnabić, da li stvarno očekujete da ćete zaštitu za Srbe na Kosovu i Metohiji dobiti od onih koji podržavaju nezavisno Kosovo, koji svojim akcijama podstiču Kurtijevu politiku terora i svakodnevnih provokacija, koji priznaju njegove nelegitimne izbore u opštinama na severu i u čijem prisustvu tzv. ROSU jedinice pucaju na srpski narod u pokrajini.
Ima li vaša Vlada strategiju odgovora na ovo stanje na Kosovu i Metohiji? Podsećam da je Srpska stranka „Zavetnici“ pre nekoliko dana zatražila od Vlade Republike Srbije i resornih ministarstava da sve ROSU jedinice koje učestvuju u hapšenjima Srba, kao i tzv. kosovske bezbednosne snage, zvanično proglase za terorističke formacije.
Postavljam pitanje – da li ćete postupiti u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 i zauzeti zvaničan stav o terorističkom delovanju ovih formacija ili ćete nastaviti da bacate Ustav pod noge, a srpski narod na Kosovu i Metohiji da prepuštate samovolji Aljbina Kurtija i da ga pozivate da se skloni pred novim Kurtijevim pogromom, baš kao što je to učinio i predsednik Republike pre nekoliko dana na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom?
Završavam. Pitam vas – da li je za ovu vlast jedino rešenje da se srpski narod iseli sa Kosova i Metohije?
Zahvaljujem, poštovani.
Vladu Republike Srbije pitam – da li će razmotriti ukidanje zaključka o razmeštanju Misije Euleks na KiM iz 2008. godine i da li će zatražiti od Brisela da povuče osoblje ove Misije sa Kosova?
Želim da ukažem na to da se Misija Euleks od samog dolaska na KiM stavila u službu interesa samoproglašene kosovske države. Tokom proteklih godina predstavnici ove misije su aktivno pružali podršku i davali legitimitet svim jednostranim i provokativnim akcijama Prištine, čime su grubo narušili princip statusne neutralnosti i interese države Srbije u pokrajini.
Ova Misija demonstrirala je potpunu nespremnost i nesposobnost da zaštiti bezbednost srpskog naroda na KiM. To se posebno moglo videti tokom proteklih dana kada su zvaničnici Euleksa pokazali više nego bahat i osion odnos prema pravima utamničenih Srba i potpunu nezainteresovanost da se teror i represija Kurtijeve policije zakonski sankcionišu.
Čak je i predsednik Republike Srbije na poslednjoj vanrednoj konferenciji za medije posle toliko godina konačno i sam primetio da ova misija nema nikakvu svrhu osim da pomogne Aljbinu Kurtiju u završnom činu okupacije i proterivanja srpskog naroda sa KiM.
Ako već i sami priznajete da je Euleks ne objektivan i pristrasan i ne radi u interesu našeg naroda opravdano se postavlja pitanje – zašto i dalje tolerišete prisustvo ove Misije? Zašto i dalje prihvatate sve zahteve iz EU? Zašto pristajete na njihove mape puta za nezavisno Kosovo kada sve što Brisel čini je isključivo u interesu zaokruživanja tzv. kosovske državnosti?
Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu zaštite životne sredine, kao i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postavljam pitanje – ko je odgovoran što praktično nakon svake obilnije kiše preti opasnost od poplava? Da li su lekcije iz prethodnih godina zaboravljene?
Mi smo ponovo došli u situaciju da najveći teret ovih poplava bude svaljen na leđa našeg seljaka i poljoprivrednika. Većina naselja nemaju kišnu kanalizaciju, a kanali i filteri su uglavnom neočišćeni. Nemar i zapuštenost je udesetostručila štetu.
Kolike su razmere ove katastrofe svedoči i činjenica da je čak u 56 opština i gradova u zemlji proglašena vanredna situacija. Meštani takođe traže da se ispita i uticaj Moravskog koridora jer prema njihovom mišljenju nije regulisano oticanje vode na adekvatan način.
Tim povodom pitam nadležne – zašto nisu pravovremeno izvršili kontrolu i shodno zakonu reagovali na neočišćene kanale i korita reka? Zašto nisu povećani bedemi gde je to neophodno?
Takođe, interesuje me – da li su kažnjavani građani, ali i institucije koje ugrožavaju rečne nasipe i korita?
Resorno ministarstvo pitam – da li je utvrđeno na koji način predstavnici jedinica lokalnih samouprava vrše svoje nadležnosti i javne poslove? Da li pri tome vode dovoljno računa o sigurnosti i opštem interesu građana i da li su opšte u stanju da građanima obezbede ličnu imovinsku sigurnost? Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za javna ulaganja tražim da objasne šta se dešava sa projektom izgradnje dodatnog objekta Dečije univerzitetske klinike u Beogradu, tzv. „Tiršovom 2“?
Obećanje da će ovaj projekat biti završen do kraja jula 2023. godine dao je još bivši ministar zdravlja, Zlatibor Lončar. Nakon njega, završetak izgradnje su najavljivali i premijerka Ana Brnabić i bivši gradonačelnik Beogada, Zoran Radojičić. Međutim, u martu ove godine, ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević, obavestio nas je da je krajnji rok za izgradnju pomeren za kraj 2026. godine.
Želim da vas podsetim da u Beogradu trenutno postoje dve zdravstvene ustanove specijalizovane za lečenje dece. Jedna je Institut za majku i dete, a druga je zgrada Dečije klinike „Tiršova 1“. Ove dve ustanove ne primaju pacijente svaki dan, jer deluju po sistemu parnih i neparnih dana. Tako Dečija klinika u „Tiršovoj“ dežura parnim, dok Institut za majku i dete dežura neparnim danima.
Usled takvog sistema, roditelji u hitnim slučajevima ne mogu da odvedu dete lekaru u zdravstvenu ustanovu koja im je bliža, već su primorani da dete vode u onu ustanovu koja je dežurna na taj dan. To stvara velike gužve i dodatno opterećuje ionako opterećen zdravstveni sistem dok roditeljima stvara dodatne troškove zbog prevoza dece u ustanovu koja je udaljenija.
Iz tih razloga nama su neophodni veći zdravstveni smeštajni kapaciteti za lečenje dece, što bi u određenoj meri moglo da reši upravo izgradnjom dodatne zgrade Dečje klinike.
Tim povodom vas pitam – zašto se uporno odlaže završetak projekta „Tiršova 2“? Da li kod ove Vlade postoje dobra volja, plan i sredstva da se ovaj objekat privede kraju u interesu roditelja i njihove dece ili su u pitanju gola predizborna obećanja koja će kao i mnoga ostati, najavljeni projekti ostati mrtvo slovo na papiru.
Predsednik Republike nas je juče putem svog Instagram naloga obavestio da je doneo odluku da neće ni jednu reč o sastanku sa predstavnicima zemalja Kvinte i šefom delegacije EU reći, jer je rekao – smatram da je to bolje za sve.
Tim povodom postavljam pitanje Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstvu spoljni poslova – da li ih je predsednik Republike izvestio o razgovorima sa predstavnicima Kvinte i ako jeste da li su upoznati sa njihovom sadržinom?
Podsetiću ovom prilikom da je prema Ustavu Republike Srbije, konkretno članu 123, Vlada Republike Srbije ta koja zajedno sa resornim ministarstvima vodi i utvrđuje politiku države.
Shodno tome, Vlada je kao nosilac izvršne vlasti u obavezi da bude upoznata sa svim razgovorima i pregovorima koje vodi i u kojima učestvuje predsednik Republike.
Šef države u našem sistemu nije samostalni donosilac odluka, odnosno to ne bi trebalo da bude. Njegova je obaveza da kao predsednik države, koji je biran na neposrednim izborima, da obaveštava Vladu i građane o tome šta radi u njihovo ime.
On je u obavezi da da osnove informacije, pogotovo kako se radi kada se radi o ovako važnim temama koje se tiču najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, koje se tiču bezbednosti srpskog naroda na KiM, ali i budućnosti države i njenih građana.
Zato je odluka predsednika Republike da, u danima kada Aljbin Kurti sprovodi završni čin okupacije severa KiM i kreće u novo etničko čišćenje Srba, javnost uskrati za informacije o rezultatima razgovara sa zemljama Kvinte skandalozna i suštinski protivustavna. Ona je odraz političke samovolje i nepoštovanja demokratskih i ustavnih procedura.
Postavlja se pitanje – šta to predsednik Republike krije od građana? Da li je u tim razgovorima prihvatio da pravi i dalje ustupke u korist Aljbina Kurtija? Da li je ponovo preuzeo obavezu da sprovede nešto što nije u interesu Srbije, pa iz straha od daljeg pada svog rejtinga to pokušava da sakrije od javnosti?
Zahvaljujem.